Quantcast

Sta bi se desilo da je Bogic Bogicevic dao glas za uvodjenje vanrednog stanja?

Poruka
19.475
Koliko znam njegov glas je bio presudan da na sednici predsednistva SFRJ ne bude proglaseno vanredno stanje.
Sta vi mislite?

Naime:
Tri dana nakon demonstracija u Beogradu 9. marta 1991. godine, koje je organizovala srpska opozicija i gde je došlo do velikih sukoba mase sa milicijom (dve osobe poginule), Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije održalo je sednicu u funkciji Vrhovne komande JNA. Sednici su prisustvovali svi članovi Predsedništva, osim Janeza Drnovšeka, slovenačkog predstavnika. Pored članova Predsedništva, sednici je prisustvovao generalski vrh JNA, predvođen generalom Veljkom Kadijevićem, tadašnjim saveznim sekretarom za narodnu odbranu.

Kadijević je Predsedništvu predložio da se uvede vanredno stanje na teritoriji cele Jugoslavije, donese odluka o podizanju borbene gotovosti oružanih snaga, momentalno razoružavanje nelegalnih oružanih sastava, hitan nastavak političkih razgovora o budućnosti zemlje, i donošenje novog jugoslovenskog Ustava.

Tadašnji predsednik Predsedništva, Borisav Jović (Srbija), podržao je predlog vojnog vrha, tvrdeći da je zemlja zapala u najtežu krizu od svog osnivanja i da se nalazi pred građanskim ratom.

Stipe Mesić (Hrvatska) je kategorički odbio predlog. On je optužio srpsku vlast da su na veštački način stvorena žarišta u Hrvatskoj, kao i to da se vanredno stanje predlaže da bi se srpsko rukovodstvo spasilo od pritisaka opozicije.

Vasil Tupurkovski (Makedonija) se takođe oštro suprotstavio predlogu. On je rekao da je za njega opcija vanrednih mera neprihvatljiva i da su politička sredstva najvažnija za rešenje krize.

Bogić Bogićević (Bosna i Hercegovina) je kritikovao predlog i tvrdio da je Ustav prevaziđen i preuzak za rešenje krize.

Riza Sapundžiju (Kosovo) se saglasio sa Kadijevićevim izveštajem, ali da vanredno stanje treba usvojiti kao upozorenje.

Nenad Bućin (Crna Gora) je rekao da je Predsedništvo nesposobno i nespremno da odlučuje u ovakvim situacijama.

Jugoslav Kostić (Vojvodina) je saopštio da je krajnje vreme da se prekine sa odugovlačenjem odluka za sudbinu zemlje, i rekao da, ako se ostane samo na upozorenjima, sutra može biti kasno.

Posle sednice, vojni vrh je preformulisao predlog i članovi Predsedništva SFRJ su se izjašnjavali za odluku o povećanju borbene gotovosti i dodatnoj mobilizaciji, ali bez vanrednih mera. Za ovaj predlog, glasali su Borisav Jović, Riza Sapundžiju, Jugoslav Kostić, i Nenad Bućin. Protiv su bili Stipe Mesić, Bogić Bogićević, i Vasil Tupurkovski.

Sednica sa ovim dnevnim redom nastavljena je i sledeća tri dana. Završena je 15. marta, kada je Predsedništvo konačno odbilo, posle trodnevne diskusije, većinom glasova, predlog generalskog vrha JNA.

Dobavljeno iz "http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%A4%D0%A0%D0%88_12.3.1991."
 
Poslednja izmena:

Милунка Савић

Buduća legenda
Poruka
36.021
Koliko znam njegov glas je bio presudan da na sednici predsednistva SFRJ ne bude proglaseno vanredno stanje.
Sta vi mislite?

Naime:
Tri dana nakon demonstracija u Beogradu 9. marta 1991. godine, koje je organizovala srpska opozicija i gde je došlo do velikih sukoba mase sa milicijom (dve osobe poginule), Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije održalo je sednicu u funkciji Vrhovne komande JNA. Sednici su prisustvovali svi članovi Predsedništva, osim Janeza Drnovšeka, slovenačkog predstavnika. Pored članova Predsedništva, sednici je prisustvovao generalski vrh JNA, predvođen generalom Veljkom Kadijevićem, tadašnjim saveznim sekretarom za narodnu odbranu.

Kadijević je Predsedništvu predložio da se uvede vanredno stanje na teritoriji cele Jugoslavije, donese odluka o podizanju borbene gotovosti oružanih snaga, momentalno razoružavanje nelegalnih oružanih sastava, hitan nastavak političkih razgovora o budućnosti zemlje, i donošenje novog jugoslovenskog Ustava.

Tadašnji predsednik Predsedništva, Borisav Jović (Srbija), podržao je predlog vojnog vrha, tvrdeći da je zemlja zapala u najtežu krizu od svog osnivanja i da se nalazi pred građanskim ratom.

Stipe Mesić (Hrvatska) je kategorički odbio predlog. On je optužio srpsku vlast da su na veštački način stvorena žarišta u Hrvatskoj, kao i to da se vanredno stanje predlaže da bi se srpsko rukovodstvo spasilo od pritisaka opozicije.

Vasil Tupurkovski (Makedonija) se takođe oštro suprotstavio predlogu. On je rekao da je za njega opcija vanrednih mera neprihvatljiva i da su politička sredstva najvažnija za rešenje krize.

Bogić Bogićević (Bosna i Hercegovina) je kritikovao predlog i tvrdio da je Ustav prevaziđen i preuzak za rešenje krize.

Riza Sapundžiju (Kosovo) se saglasio sa Kadijevićevim izveštajem, ali da vanredno stanje treba usvojiti kao upozorenje.

Nenad Bućin (Crna Gora) je rekao da je Predsedništvo nesposobno i nespremno da odlučuje u ovakvim situacijama.

Jugoslav Kostić (Vojvodina) je saopštio da je krajnje vreme da se prekine sa odugovlačenjem odluka za sudbinu zemlje, i rekao da, ako se ostane samo na upozorenjima, sutra može biti kasno.

Posle sednice, vojni vrh je preformulisao predlog i članovi Predsedništva SFRJ su se izjašnjavali za odluku o povećanju borbene gotovosti i dodatnoj mobilizaciji, ali bez vanrednih mera. Za ovaj predlog, glasali su Borisav Jović, Riza Sapundžiju, Jugoslav Kostić, i Nenad Bućin. Protiv su bili Stipe Mesić, Bogić Bogićević, i Vasil Tupurkovski.

Sednica sa ovim dnevnim redom nastavljena je i sledeća tri dana. Završena je 15. marta, kada je Predsedništvo konačno odbilo, posle trodnevne diskusije, većinom glasova, predlog generalskog vrha JNA.

Dobavljeno iz "http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%A4%D0%A0%D0%88_12.3.1991."
Тиме је Милошевић првенствено спасавао своје доопе, али, ко зна, можда би тако била спасена и Југославија.И мир. :think:
 

plageton

Zainteresovan član
Poruka
171
Тиме је Милошевић првенствено спасавао своје доопе, али, ко зна, можда би тако била спасена и Југославија.И мир. :think:
Сасвим тако, мада, опет, све ми се чини да се којим случајем то догодило, данас бисмо дебатовали на тему шта би се догодило да Богић Богићевић 1991. г. није гласао за ванредно стање.
 

Slaven777

Legenda
Poruka
54.270
Сасвим тако, мада, опет, све ми се чини да се којим случајем то догодило, данас бисмо дебатовали на тему шта би се догодило да Богић Богићевић 1991. г. није гласао за ванредно стање.
Hahaha, ova ti je dobra. :D
 

Пресретач

Buduća legenda
Poruka
36.429
Тиме је Милошевић првенствено спасавао своје доопе, али, ко зна, можда би тако била спасена и Југославија.И мир. :think:
Чиосто сумњам, Богић Богићевић је гласао по инструкцијама запада, нису га интересовале последице у СФРЈ јер је убрзо и емигрирао, а и било је доцкан за било какву војну акцију јер је паравојска ТО Словеније имала под оружијем преко 30 000 територијалаца и муповаца под командом Милана Кучана комунистичког апартчика, као и 50 000 ЗНГ и муповаца у Хрватској под командом бившег комунистичког генерала Фрање Туђмана наспрам 15 000 регуларних припадника ЈНА у V Армијској области.
 

Пресретач

Buduća legenda
Poruka
36.429
Ах, то вечито поједностављивање и тражење кривице код неког другог. :roll:
Па то сви знају они су га и склонили из Југославије и обезбедили му азил, Он је гласао у интересу страних држава а не у интересу народа Југославије чији је био представник, а и написао сам да су паравојске биле већ оформљене тако да ни ово не би променило ситуацију у којој се земља нашла.
 

Lesandar

Buduća legenda
Poruka
27.932
Па то сви знају они су га и склонили из Југославије и обезбедили му азил, Он је гласао у интересу страних држава а не у интересу народа Југославије чији је био представник, а и написао сам да су паравојске биле већ оформљене тако да ни ово не би променило ситуацију у којој се земља нашла.
Pre glasanja se sastao sa Mesićem u samostanu u Širokom Brijegu.
 

Пресретач

Buduća legenda
Poruka
36.429
Pre glasanja se sastao sa Mesićem u samostanu u Širokom Brijegu.
Има и видео запис где држе говор у Широком Брегу на интернету, али не вреди писати када неки корисници спамују тему, а инче су били и модератор који су највише волели кад остану без аргумената да ти обришу пост.( :roll: сада им је ово омиљени одговор). :lol:
 

kiseli1

Ističe se
Banovan
Poruka
2.181
Kadijević je u knjizi, koja je predstavljena u Moskvi, naveo da je zbog toga i podneo ostavku i detaljno objasnio kako su mu Slobodan Milošević i libijski lider Muamer el Gadafi predlagali da JNA preuzme vlast u zemlji.

Poslednji ministar odbrane SFRJ je rekao da je krajem oktobra (kada „zahvaljujući rešenjima EU” nestaje Jugoslavija kao jedinstvena država) na sednici proširenog Predsedništva izneo ocenu situacije u zemlji i konstatovao da se „srpski narod deli i svodi na položaj nacionalnih manjina i izlaže opasnosti uništenja”. Sastanku su prisustvovali članovi Predsedništva SFRJ iz Srbije i pokrajina i Crne Gore, predsednik Srbije, član Vlade Crne Gore, svi politički lideri i lideri srpskog naroda iz Bosne, Hercegovine i Hrvatske.

Predlozi su prihvaćeni jednoglasno, ali su se posle sednice pojavile nesuglasice „što je neprijatelj odlično iskoristio”. Razlog nesuglasica je bio taj što se Milošević i tadašnji predsednik Predsedništva Borisav Jović nisu slagali sa tim. „Već tada su vodili dvostruku igru prema Srbima u Bosni, Hercegovini i Hrvatskoj”, tvrdi Kadijević. U takvim okolnostima njemu je predloženo da „preuzme funkciju predsednika savezne vlade buduće države”, tvrdi general ne navodeći ko mu je to predložio, ali je on odbio i 7. novembra uputio Predsedništvu pismo u kojem, između ostalog, navodi da ako njegov predlog ne bude prihvaćen i ako se ne počne sprovoditi odmah „funkciju saveznog sekretara za narodnu odbranu bezuslovno stavlja na raspolaganje Predsjedništvu SFRJ”.

Vojska izgubila sve
Po Kadijeviću, Milošević i Jović nisu se trudili da ga zadrže nego su „jedva dočekali da ode i da uzmu na sebe komandovanje JNA” i on je 6. januara 1992. godine napustio dužnost saveznog sekretara. „Milošević zaista nije komandovao JNA dok sam ja bio savezni sekretar, a od momenta moje ostavke preuzeo je na sebe apsolutno komandovanje vojskom”, tvrdi Kadijević.

On je ocenio da je u daljem toku stvari „uz častan izuzetak herojske odbrane Kosova i suprotstavljanja divljem bombardovanju NATO”, vojska izgubila sve, dovodeći zemlju do potpunog raspada, a da je to „isključivo posledica pogrešne politike srpskog rukovodstva, sa Miloševićem na čelu”. Kadijević je odbacio optužbe da se kao ministar zalagao za vojni puč i tvrdi da je bilo upravo suprotno, jer je Milošević od njega tražio (u Jovićevom kabinetu) da „JNA uzme vlast u svoje ruke i pohapsi sve koje treba”, dva dana pošto je JNA „prilično lako obavila rasterivanje demonstracija u Beogradu (9. marta 1991) i jasno pokazala svima u zemlji i inostranstvu da neće dopustiti nelegalno otimanje vlasti”.

Kadijević svedoči da je odbio da donese „tako sudbonosno rešenje” i da je to preneo Štabu Vrhovne komande, koji je odlučio da JNA neće uzimati vlast vojnim pučem i da je potrebno da predsednik Predsedništva sazove Vrhovnu komandu na kojoj će Štab predložiti uvođenje vanrednog stanja i uvođenje odgovarajućih mera. Predlog je prihvaćen i Jović je sazvao sednicu Vrhovne komande za 12. mart 1991. godine, koja je održana u bunkeru vrhovnog komandanta u Beogradu.

Kadijević je na toj sednici predložio da se uvede vanredno stanje u zemlji, da se poveća borbena gotovost JNA potrebna za to stanje, da se preduzmu hitne i odlučne mere i razoružaju sve nelegalne oružane formacije i intenzivira rad na zaključenju dogovora o budućem ustrojstvu Jugoslavije. Posle dugih i teških diskusija i pošto je Stipe Mesić stalno bio na vezi sa Franjom Tuđmanom, Vasil Tupurkovski „sa američkom ambasadom u Beogradu” a Janez Drnovšek sa Milanom Kučanom, Predsedništvo SFRJ nije prihvatilo predloge, naveo je Kadijević.

On je bio mišljenja da sa rukovodstvom SSSR-a treba proveriti da li će NATO napasti ako JNA počne sa realizacijom tog predloga i kakva će biti reakcija Moskve, i u dogovoru sa Jovićem, rešio da „inkognito” otputuje u Moskvu.

Susret, dogovoren sa ministrom odbrane maršalom Dmitrijem Jazovom, trebalo je da bude tajni, ali je šef Kadijevićevog kabineta Vuk Obradović to „obavio vrlo loše”, tako da se o njegovom putu saznalo i pre nego što je krenuo za Moskvu, naveo je bivši ministar odbrane. Pred Kadijevićem je Jazov u Moskvi telefonom razgovarao sa poslednjim predsednikom SSSR-a Mihailom Gorbačovom, koji nije želeo da primi Kadijevića, kao ni pre šest meseci pre toga. „Odgovori su bili potpuno negativni i svodili su se na to da na podršku SSSR-a ne možemo da računamo”, rekao je Kadijević i dodao da je odgovor „bio potpuno neprijateljski i da je politika Gorbačova bila rušilačka prema Jugoslaviji”.

Uloga Mihaila Gorbačov

„Postalo je konačno jasno: Sovjetski Savez, a pre svega Gorbačov, ne samo što nas neće podržati nego, potpuno suprotno, biće u prvim redovima međunarodnih snaga – naših protivnika (što se brzo potvrdilo u vreme uvođenja prvih sankcija UN Jugoslaviji”), naveo je on. Pre Miloševića, posredstvom Ante Markovića i Gadafija, Kadijeviću je predlagan „puč”, koji je prema rečima generala bio „prozirna obmana” koju su smislili glavni razbijači Jugoslavije i čiji je cilj bio da se sukobe glavni zaštitnici Jugoslavije – srpski narod i JNA.

Gadafi je, tvrdi Kadijević, na njihovom susretu u Libiji u jesen 1991. predložio „vojni puč” da bi bilo svrgnuto srpsko rukovodstvo, u čemu bi postojala podrška ostalih lidera jugoslovenskih republika. „Znao sam da su nekoliko dana pre mene kod Gadafija bili (Kiro) Gligorov i (Alija) Izetbegović, zato sam mu rekao da to verovatno nije njegova originalna ideja, već onih koji žele da razbiju Jugoslaviju”, posle čega je Gadafi odustao od te ideje, naveo je Kadijević.

Kadijević smatra da srpsko rukovodstvo i Milošević nisu shvatali da „srpski narod upada u klopku”. General tvrdi da mu je Milošević kada su počeli sukobi u Sloveniji i Hrvatskoj predlagao da se JNA povuče sa svih teritorija na kojima joj „pucaju u leđa”. Kadijević kao primer odsustva podrške naveo i da je vojska tražila dve pešadijske brigade, jednu iz Srbije i drugu iz Crne Gore kako bi razoružala slovenačke snage, a da su se predstavnici Srbije i Crne Gore u Predsedništvu SFRJ tome usprotivili.

Na kritike koje je na njegov račun izneo Jović u knjizi „Poslednji dani SFRJ”, Kadijević je naveo da je nekadašnji predsednik Predsedništva bio „glavni pristalica distanciranja Srbije od Srba preko Drine i Une”, smatrajući da „jedni i drugi Srbi” nemaju ničeg zajedničkog osim naziva. „Srpski narod je razbijen i konačno je pobeđen tako podeljen”, ocenio je Kadijević.

Tanjug
:D:D:D:D

http://www.novinar.de/2007/10/07/kadijevic-odbio-sam-vojni-puc.html
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.