Шта би било да је Борислав Пекић победио Војислава Шешеља?

Не постоји ништа што си рекао.
Е, зато то теби и не вреди дати; тражиш само да би имао чему да изврћеш смисао, што је твој манир у "дискусијама".
Не занима тебе истина; ти би да се сважаш са неким, и тако намириш своју ситну душу. :lol:
 
Не спорим озбиљност него то што су ишли на "елитзизам".
Tesko da si bez para i bez demagoskih prica mogao da dobijes vecu podsku medju narodom koji je tek izasao iz poluvekovnog socijalistickog sistema, zeljnog novog vodje posle Tita i opijenog mitomanijom svake vrste. Tako da su dzaba DSu bili svi ti pisci i profesori mimo kruga dvojke koji ih je jedini u vecoj meri razumeo (inace su imali svoje kandidate u 177 od 250 izbornih jedinica).
Samim tim, i ovaj rezultat dopunskih izbora je bio realnost u onom momentu.
 
Ali je ipak Pekic na lokalu izgubio od nekog radikala.
Није, Пекић је изгубио од СПС-кандидата, који је касније умро, па су поново одржани избори у тој изборној јединици, на којима је победио Шешељ.На тим новим изборима Пекић није учествовао.
 
Е, зато то теби и не вреди дати; тражиш само да би имао чему да изврћеш смисао, што је твој манир у "дискусијама".
Не занима тебе истина; ти би да се сважаш са неким, и тако намириш своју ситну душу. :lol:

Избрисали ми поруку где сам објаснио твоју (не)личност.
 
Нисам о томее писао. Пекић би, да је у том двобоју победио, имао мандат посланика још, можда, годину дана. Умро је отприлике годину дана након тога.

Поента је да, да је, можда, Пекић победио Шешеља на тим допунским изборима, да Шешељ не би успео да дође до скупштине, самим тим не би бимао већу видљивост, па не би успео да формира Српску радикалну странку, па српска политичка сцена не би постала свињац у мери у којој јесте. Е сад...све остало шта би било другачије, ко зна.

Вероватно обојица нису ни били из Раковице, већ се ту отворило место за једног посланика по тадашњем већинском изборном систсему. Шешељ се накнадно прогурао у тај први сазив парламента.

Можемо да поставимо и питање, шта да није било допунских избора на којима су њих двојица укрстили рукавице. Не знам зашто су одржани ти додатни избори. Можда је посланик који је ту изабран дао оставку или је умро.
Bivši poslanik je preminuo, zbog toga su i održani izbori.
 
Није, Пекић је изгубио од СПС-кандидата, који је касније умро, па су поново одржани избори у тој изборној јединици, на којима је победио Шешељ.На тим новим изборима Пекић није учествовао.
Nije bitno da li je radikal ili sps kandidat.
Poenta je da vecina glasaca nema pojma ko je Pekic i da takvi kandidati nemaju nikakve sanse protiv politicara i politikanata.
 
У првом сазиву српске Народне скупштине је био већински систем, те је народ гласао за име и презиме посланика. У изборној јединици на Раковици рукавице су укрстили велики Борислав Пекић и мали Војислав Шешељ.
,
У глави ми је било да су ти избори у тој ибзорној јединици одржани касније, па сам питао Четџипитија, каже да је то место остало упражњено, па су Пекић и Шешељ борбу у Раковици водили 1991. године.

Да ли некада размишљате шта би било да је Пекић победио?

Не знам да ли је право поређење, али размишљам о "Ефекту лептира".

Ефекат лептира је термин кориштен у теорији хаоса, који описује како мале варијације могу да утичу на огромне и комплексне системе као што је време.

Наизглед, небитно. Једно од 250 места у скупштини, плус, већ следећи избори су одржани 1992. године (ова двојица су се фајтали 1991. године).

Шта ако победом Пекића не би ни настала Српска смрадикална странка, већ би национализам у Србији предводили неки други људи. Можда Војислав Коштуница или неки други џентлмен. Добро, тада је и Вук Драшковић са својом СПО екипом баштинио четничке традиције из филмова Вељка Булајића, где су четници ждерачи гибанице са ножем у зубима који кољу све што им падне под нож и отимачи кокошака од народа (шта ли је са оним равногорским вашаром данас?).

Можда, да је Пекић победио Вјекослава удбаша, никада не би било Српске смрадикалне странке, ни Напредне странке нити би српска политичка сцена била најобичнији свињац где се сви учесници ваљају у блату, гомнима и помијама, па побеђује онај ко противника највише умаже блатом и помијама, а српски национализам би био здрав национализам.
Не би било ништа. То што је неко писац, музичар, песник или професор латинског језика, не значи да би био добар политичар, вођа или председник.
 
Не би било ништа. То што је неко писац, музичар, песник или професор латинског језика, не значи да би био добар политичар, вођа или председник.

Ниси разумео тему.

Није тема о Пекићу.
 
СНС су иста СРС гомна.

Ваљачи у блату, гомнима и помијама.
Не бих рекао да је СРС исто што и СНС.

У сваком случају, СРС је испод цензуса и политика СРС-а није водећа политика у Србији.
 
А сад није тема о Пекићу јер се ипак испоставило да 99% људи не зна ко је и да не би ипак могао да прође, је л да?

Не. Прочитај први пост. Цео. Ако јеси, прочитај поново.
 
Не бих рекао да је СРС исто што и СНС.

У сваком случају, СРС је испод цензуса и политика СРС-а није водећа политика у Србији.

СНС и СРС је исто. Ваљање у блату, помијама и гомнима.
 
Не. Прочитај први пост. Цео. Ако јеси, прочитај поново.
Прочитао сам.

Писци, песници, есејисти или књижевни критичари нису гарант успешне власти и државе.

Људи су хтели Слоба.
 
Прочитао сам.

Писци, песници, есејисти или књижевни критичари нису гарант успешне власти и државе.

Људи су хтели Слоба.

Хоћеш да ти додатно објасним о чему се ради на теми?
 
У то време Српска радикална странка није постојала. Шешељ није имао парламентарну странку. Наступао је као каднидат Српског четничког покрета, па тек кад је ушао у скупштину, кад је држао запаљиве говоре у скупштини, добио је на популарности, па формирао Српску напредну странку (уједињењем Српског четничког покрета и Народне радикалне странке адвоката Вељка Губерине, џентлмена кога су убрзо уклонили).
Ево, ти си "објаснио" у другом посту.
 

Back
Top