Quantcast

Шта би било, да је било? (Јанковић, Јеремић, Радуловић)

Alter_Ego_

Legenda
Poruka
51.809
Дакле, негде пред председничке изборе 2017. године постојала је идеја да тадашња опозиција направи договор који би био вишегодишњи, а односио би се на то ко би био кандидат за коју функцију. Идеја је била следећа:

- Вук Јеремић, кандидат са председника на преседничким изборима 2017. године,
- Саша Јанковић, кандидат за градоначелника Београда 2018. године,
- Саша Радуловић, кандидат за председника Владе на изборима за Народну скупштину 2020. године.

Вук Јеремић је у то неко време, нешто раније, завршио своју борбу за место Ђенералног секретара УН, на другом месту, мада је неписано правило тражило да Ђенерални секретар у овом мандату буде из источне Европе. Место председника подразумева и вођење спољне политике, мада, више на протоколарном нивоу, а остало ради Министарство иностраних послова.

Саша Јанковић још увек није основао ПСЖ, већ је наступао са места Заштитника грађана. Саша Радуловић је годину иза себе имао успешан изборни резултат од 6,02 % (што није много, али после владајућих СНС, СПС, СРС, је једино коалиција око ДС имала неколико хиљада гласова више, али то је била коалиција, а не ДС као појединачна странка).

Колико се сећам, Јеремић јесте био за такву опцију (јер би му друга двојица пружили подршку на изборима на којима се иначе кандидовао), Саша Радуловић такође (јер га место председника није интересовало, а добио би могућност да за 3 године буде кандидат опорбе за председника Владе, мада, 3 године је баш дуг период када је реч о српској политичкој сцени). Саша Јанковић је одбио такав дил, те је идеја пала у воду. Образложење је било да су политике Јеремића и Јанковића у великој мери различите, те да у таквом случају, бирачко тело Јанковића не би имало свог кандидата на изборима.

Ако погледамо резултате тих председничких избора,

Вучић 55 %
Јанковић 16 %
Бели 9 %
Јеремић 5,66 %

Могли бисмо да кажемо да је Јанковић оправдано изашао са својом кандидатуром, јер је алтернатива, Јеремић добио мање од 6 % гласова, а то самим тим значи да је био прилично неуспешан, док је Јанковић, као другопласирани био прилично успешан.

Међутим,

Ако кренемо да копамо мало дубље, а саме резултате не посматрамо краткорочно, већ дугорочно, и уз одговарајућу анализу, сматрам да долазимо до сасвим другачијих закључака (барем ја долазим до другачијих закључака).

Да би АВ могао да изгуби на неким изборима, или буде потресен, потребно је од његових гласача штрпнути део. Вук Јеремић, као национално оријентисан, за разлику од Јанковића би могао да штрпне део бирача који нису загрижени АВ-овци, а прилично је репрезентативан политичар, барем је био у том тренутку, након избора за Ђенералног секретара УН. За њега би гласали и остали опозициони бирачи, чак и Јанковићеви, јер су сви они били против Вучића, као и они који су гласали за Белог, а и оно мало што су гласали за Радула. Јанковићевих 16, нешто % је максимум који је он могао да има, док би сам Јеремић имао далеко више. Јанковић је, свакако, неко ко је у урбанијим срединама далеко боље пролазио код бирача, те би његова кандидатура за градоначелника Београда била далеко успешнија него кандидатура за председника Републике, с озбиром да је Београд најурбанија средина у Србији.

Да је направљен овакав договор, резултат не би био Вучић 55, а затим Јанковић 16, 36, већ би резултат био

Вучић, нпр. 52 %
опозициони кандидат Јеремић (5,66 својих % + 16 јанковићевих % + Бели 10 % (вероватно би покупио, ако не свих 10, а оно бар 8 или 9 белијевих) + Радуловић 1 % + Од Вучића би откинуо бар 2-3 % оних који су национално оријентисани али нису превише заинтересовани за политику. То све заједно износи (чекај да нађем дигитрон) најмање 35 % бирача, а верујем да би тај број био и већи, а с озбиром на то да је вероватно део опозиционих бирача одлучио да бојкотује изборе јер је, у тренутку кад опозиција излази са великим бројем кандидата, јасно да Вучић убедљиво побеђује.

Нећемо овом приликом да улазимо у то шта би било када у првом кругу Вучић не би имао више од 50 %, што је мало вероватно, мада, можда би се поновила 2012. када је аутсајдер после првог круга, Николић, ипак победио у другом кругу, након опуштања Тадићевих бирача.

Дакле, имамо ситуацију да имамо уједињену опозицију (без Ђиласове странке ССП и Јанковићевог, касније Сержовог ПСЖ), која би као противтежу имала однос код бирача 52 % - 35 %, што јесте далеко мање у односу на Вучића, али би, у једној колони, то деловало далеко моћније него фрагментирана опозиција у 3-4-5 колона како је то данас, па свакоме од њих запада далеко мањи проценат.

На Београдским изборима би јединствена опозиција изашла са кандидатом Сашом Јанковићем за градоначелника у урбаном Београду, где би веровано далеко боље прошла него, такође фраментирана у Х колона. А до тада је Саша Јанковић и изгубио онај добар глас који је имао годину дана раније, а вероватно би добар глас задржао да је направио овај, далекосежнији дил са осталим опозиционарима.

Главни опозиционар не би био Ђилас, као сада, већ би био тројни опозициони блок Јеремић, Јанковић, Радуловић, коме би се вероватно прикључио и Бошко Обрадовић.

Данас би та уједињена опозиција на изборе излазила са полазном основом од 35 % гласова на председничким изборима, и вероватно сличним резултатом на Београдским изборима, а уместо тога, данас имамо разједињену опозицију, где свако вуче на своју страну, а први човек и симбол опозиције је Ђилас, и његов компањон, нама свима омиљени Шолак.

Сматрам да је Саша Јанковић уништио српску опозициону сцену својом кандидатуром на председничким изборима 2017. године, и да би данашња опозициона слика изгледала далеко боље да је поменути Саша одустао од своје кандидатуре за председника Србије.



Чита ли неко ова моја километарска писанија?
 

Alter_Ego_

Legenda
Poruka
51.809
Кад сам писао први пост, гледао сам да максимално скратим, а да напишем отприлике све што сам хтео.

Требало би да буде далеко обимније да се напишу све финесе ситуације која би била да је дил успео, и све финесе ситуације која је настала јер договора није било.
 

Ljuta Tica

Veoma poznat
Supermoderator
Poruka
13.471
Занимљива анализа, с тим да је сходно томе Џеремаја као опозициони кандидат тада узео твојих 35% сигурно би много тога било другачије.

Осокољени подршком би се сигурно борили за превремене изборе, а не губили целу 2019 у прегањању око изборних услова и хоћемо да бојкотујемо нећемо да бојкотујемо. А сасвим је извесно ни да шизоје не би волео да има неког ко му дахће за вратом у толиком проценту, па не би бирао средства да их облати. А ко зна шта би се онда тек дешавало... Него.. све те приче на тему шта би било кад би било се углавном своде на ону ловачку.. да ловац није њаоке ухватио би зеца
 

Straks92

Buduća legenda
Moderator
Poruka
46.982
Jeremić nije imao neke velike šanse u bilo kojoj kombinaciji jer je žuti i stari kadar.

Uopšte 2017 godina je bila prerana za bilo kakvo stizanje Vučiča u glasovima.

Lično smatram da su se trebali ujediniti Janković, Radulović, Obradović i Sergej nakon predsedničkih bez žutara tipa Jeremić, Lutovac, Đilas, Tadić i pripremati se za 2022 isto uz bojkot ovih izbora.

Narod mnogo mrzi žute koji su opozicija i to će dugo ostati tako i pored toga što ima dosta žutih u SNS.

A pošto žutih ima mnogo u vlasti valjda treba onda opozicija da bude bez žutih i da pokaže kako je drugačija.
 

S1MCRO

Veoma poznat
Poruka
11.224
Janković je bio igrač DBa, to je i njegov verni Bane Trifunović potvrdio. Njemu nikad nije ni bio cilj ujedinjenje opozicije i rušenje Vučića.

Uostalom, na funkcije koje donose visoka primanja, kakva je bila Jankovićeva, ne mogu da dođu ljudi izvan ''sistema'', samo insajderi koji mogu da se koriste i za druge potrebe.

Cela ta šarada sa njime je za mene samo još jedna potvrda koliko smo povodljiv, lakomislen i kratkovid narod. Janković, sem negovane brade i lepog ponašanja, nije imao da ponudi ništa drugo. Program mu je bio skup opštih mesta a par tačaka je štrpnuo od DJB. I pored svega toga je uspeo da povuče za nos toliko ljudi. Užas.
 

BojaMagije

Elita
Poruka
23.346
jeremija od svih ima najbolje veze u svetu
radule je za ove danas doktor ekonomije jer ih je saranio kada su amerikanci iz kongresa i fbi poslali depesu da vlast laze za njega da je pobegao zbog neplacenog poreza, tako da moze da im kida svaki dan dzigericu a da niko ne sme a da zucne.
jankovic je nula od politicara, moj drugar audiofil, znamo se duze vreme, fin je lik, ali klasican ds demagog bez mooda da istupi.
srbiji treba jedan pravi junak iz naroda da muski istupi...ili zena, why not... zene su te koje prave promene.
 

Alter_Ego_

Legenda
Poruka
51.809
Lično smatram da su se trebali ujediniti Janković, Radulović, Obradović i Sergej nakon predsedničkih bez žutara tipa Jeremić, Lutovac, Đilas, Tadić i pripremati se za 2022 isto uz bojkot ovih izbora.

Јанковић нема шта да тражи. Он је историја. Јеремић јесте био члан ДС, али и док је био члан ДС је одскакао. Иако је био члан, он не спада у категорију "жутих". као што нпр. ни Шапић не спада у категорију "жутих" иако је био члан ДС и Ђиласов...заменик..шта ли је био...и ваљда је био и председник београдског одбора? Или тако нешто.

Али ни он не спада у "жуте". Једноставно, сама слика о њему у јавности није таква. Као што није ни за Јеремића. Ја Јеремића никада нисам готивио, посебно док је био министар иностраних дела. Сада ми је по мало симпа, јер је отворени противник Вучићу. Он генерално, није за нека велика дела, али није ни антипатичан, попут Ђиласа и Шолака. Има он своје место, посебно када је реч о томе да треба чапнути од Шизојевих бирача неки глас. Не оних загрижених који су чланови партија, већ оних обичних људи који се пред изборе одлуче за кога да гласају. Национално је оријентисан, то скупља гласове. А и, ма шта мислили о њему, чињеница је да је направио каријеру на међународној сцени, да има контакте и да има име у дипломатским круговима.

Ђилас треба да буде уклоњен из опозиције, Тадић требао одавно у пензију, а Лутовац и ДС. Шта га знам. Лутовац ми је ОК. ДС ми није ОК. Али и за такве има места у неком будућем опозиционом блоку, али негде на репу. Не у врху.
 

Alter_Ego_

Legenda
Poruka
51.809
Janković je bio igrač DBa, to je i njegov verni Bane Trifunović potvrdio. Njemu nikad nije ni bio cilj ujedinjenje opozicije i rušenje Vučića.

Uostalom, na funkcije koje donose visoka primanja, kakva je bila Jankovićeva, ne mogu da dođu ljudi izvan ''sistema'', samo insajderi koji mogu da se koriste i za druge potrebe.

Cela ta šarada sa njime je za mene samo još jedna potvrda koliko smo povodljiv, lakomislen i kratkovid narod. Janković, sem negovane brade i lepog ponašanja, nije imao da ponudi ništa drugo. Program mu je bio skup opštih mesta a par tačaka je štrpnuo od DJB. I pored svega toga je uspeo da povuče za nos toliko ljudi. Užas.

Те приче о ДБ, у њих се заиста не разумем. А то што је имао неговану браду и лепо понашање, није да хоћу нешто похвално о Јанковићу да кажем, али у данашњој Србији где је свињско понашање на јавној сцени нормално, мени је сасвим ОК да имамо неког политичара на функцији који би имао лепо понашање.

Србији недостаје џентлменско понашање у јавним наступима. И то много.
 

BojaMagije

Elita
Poruka
23.346
sapic je karikatura bio ostao i bice to uvek..
ds ima igru sa naprednima, zato je satro ubacio onu sto je vodila skupstinu koja se jel kao odmetnula...:lol: pokusavaju taktikom martinovica da imaju dojave iz naprednog vrha koje nemaju, jer nemaju u bia agenciji ama bas nikoga.
ds je mrtav sa ubistvom djindjica i sto pre skontaju tu istinu lakse ce prebroditi politicku krizu
 

Dе Sisti

Legenda
Poruka
56.260
Дакле, негде пред председничке изборе 2017. године постојала је идеја да тадашња опозиција направи договор који би био вишегодишњи, а односио би се на то ко би био кандидат за коју функцију. Идеја је била следећа:

- Вук Јеремић, кандидат са председника на преседничким изборима 2017. године,
- Саша Јанковић, кандидат за градоначелника Београда 2018. године,
- Саша Радуловић, кандидат за председника Владе на изборима за Народну скупштину 2020. године.

Вук Јеремић је у то неко време, нешто раније, завршио своју борбу за место Ђенералног секретара УН, на другом месту, мада је неписано правило тражило да Ђенерални секретар у овом мандату буде из источне Европе. Место председника подразумева и вођење спољне политике, мада, више на протоколарном нивоу, а остало ради Министарство иностраних послова.

Саша Јанковић још увек није основао ПСЖ, већ је наступао са места Заштитника грађана. Саша Радуловић је годину иза себе имао успешан изборни резултат од 6,02 % (што није много, али после владајућих СНС, СПС, СРС, је једино коалиција око ДС имала неколико хиљада гласова више, али то је била коалиција, а не ДС као појединачна странка).

Колико се сећам, Јеремић јесте био за такву опцију (јер би му друга двојица пружили подршку на изборима на којима се иначе кандидовао), Саша Радуловић такође (јер га место председника није интересовало, а добио би могућност да за 3 године буде кандидат опорбе за председника Владе, мада, 3 године је баш дуг период када је реч о српској политичкој сцени). Саша Јанковић је одбио такав дил, те је идеја пала у воду. Образложење је било да су политике Јеремића и Јанковића у великој мери различите, те да у таквом случају, бирачко тело Јанковића не би имало свог кандидата на изборима.

Ако погледамо резултате тих председничких избора,

Вучић 55 %
Јанковић 16 %
Бели 9 %
Јеремић 5,66 %

Могли бисмо да кажемо да је Јанковић оправдано изашао са својом кандидатуром, јер је алтернатива, Јеремић добио мање од 6 % гласова, а то самим тим значи да је био прилично неуспешан, док је Јанковић, као другопласирани био прилично успешан.

Међутим,

Ако кренемо да копамо мало дубље, а саме резултате не посматрамо краткорочно, већ дугорочно, и уз одговарајућу анализу, сматрам да долазимо до сасвим другачијих закључака (барем ја долазим до другачијих закључака).

Да би АВ могао да изгуби на неким изборима, или буде потресен, потребно је од његових гласача штрпнути део. Вук Јеремић, као национално оријентисан, за разлику од Јанковића би могао да штрпне део бирача који нису загрижени АВ-овци, а прилично је репрезентативан политичар, барем је био у том тренутку, након избора за Ђенералног секретара УН. За њега би гласали и остали опозициони бирачи, чак и Јанковићеви, јер су сви они били против Вучића, као и они који су гласали за Белог, а и оно мало што су гласали за Радула. Јанковићевих 16, нешто % је максимум који је он могао да има, док би сам Јеремић имао далеко више. Јанковић је, свакако, неко ко је у урбанијим срединама далеко боље пролазио код бирача, те би његова кандидатура за градоначелника Београда била далеко успешнија него кандидатура за председника Републике, с озбиром да је Београд најурбанија средина у Србији.

Да је направљен овакав договор, резултат не би био Вучић 55, а затим Јанковић 16, 36, већ би резултат био

Вучић, нпр. 52 %
опозициони кандидат Јеремић (5,66 својих % + 16 јанковићевих % + Бели 10 % (вероватно би покупио, ако не свих 10, а оно бар 8 или 9 белијевих) + Радуловић 1 % + Од Вучића би откинуо бар 2-3 % оних који су национално оријентисани али нису превише заинтересовани за политику. То све заједно износи (чекај да нађем дигитрон) најмање 35 % бирача, а верујем да би тај број био и већи, а с озбиром на то да је вероватно део опозиционих бирача одлучио да бојкотује изборе јер је, у тренутку кад опозиција излази са великим бројем кандидата, јасно да Вучић убедљиво побеђује.

Нећемо овом приликом да улазимо у то шта би било када у првом кругу Вучић не би имао више од 50 %, што је мало вероватно, мада, можда би се поновила 2012. када је аутсајдер после првог круга, Николић, ипак победио у другом кругу, након опуштања Тадићевих бирача.

Дакле, имамо ситуацију да имамо уједињену опозицију (без Ђиласове странке ССП и Јанковићевог, касније Сержовог ПСЖ), која би као противтежу имала однос код бирача 52 % - 35 %, што јесте далеко мање у односу на Вучића, али би, у једној колони, то деловало далеко моћније него фрагментирана опозиција у 3-4-5 колона како је то данас, па свакоме од њих запада далеко мањи проценат.

На Београдским изборима би јединствена опозиција изашла са кандидатом Сашом Јанковићем за градоначелника у урбаном Београду, где би веровано далеко боље прошла него, такође фраментирана у Х колона. А до тада је Саша Јанковић и изгубио онај добар глас који је имао годину дана раније, а вероватно би добар глас задржао да је направио овај, далекосежнији дил са осталим опозиционарима.

Главни опозиционар не би био Ђилас, као сада, већ би био тројни опозициони блок Јеремић, Јанковић, Радуловић, коме би се вероватно прикључио и Бошко Обрадовић.

Данас би та уједињена опозиција на изборе излазила са полазном основом од 35 % гласова на председничким изборима, и вероватно сличним резултатом на Београдским изборима, а уместо тога, данас имамо разједињену опозицију, где свако вуче на своју страну, а први човек и симбол опозиције је Ђилас, и његов компањон, нама свима омиљени Шолак.

Сматрам да је Саша Јанковић уништио српску опозициону сцену својом кандидатуром на председничким изборима 2017. године, и да би данашња опозициона слика изгледала далеко боље да је поменути Саша одустао од своје кандидатуре за председника Србије.



Чита ли неко ова моја километарска писанија?
Apsolutno je to i moja teza.
S tim što mislim da je Radulović bio taj koji je trebao to s više mozga da prepozna i odigra pametno
 

Straks92

Buduća legenda
Moderator
Poruka
46.982
Јанковић нема шта да тражи. Он је историја. Јеремић јесте био члан ДС, али и док је био члан ДС је одскакао. Иако је био члан, он не спада у категорију "жутих". као што нпр. ни Шапић не спада у категорију "жутих" иако је био члан ДС и Ђиласов...заменик..шта ли је био...и ваљда је био и председник београдског одбора? Или тако нешто.

Али ни он не спада у "жуте". Једноставно, сама слика о њему у јавности није таква. Као што није ни за Јеремића. Ја Јеремића никада нисам готивио, посебно док је био министар иностраних дела. Сада ми је по мало симпа, јер је отворени противник Вучићу. Он генерално, није за нека велика дела, али није ни антипатичан, попут Ђиласа и Шолака. Има он своје место, посебно када је реч о томе да треба чапнути од Шизојевих бирача неки глас. Не оних загрижених који су чланови партија, већ оних обичних људи који се пред изборе одлуче за кога да гласају. Национално је оријентисан, то скупља гласове. А и, ма шта мислили о њему, чињеница је да је направио каријеру на међународној сцени, да има контакте и да има име у дипломатским круговима.

Ђилас треба да буде уклоњен из опозиције, Тадић требао одавно у пензију, а Лутовац и ДС. Шта га знам. Лутовац ми је ОК. ДС ми није ОК. Али и за такве има места у неком будућем опозиционом блоку, али негде на репу. Не у врху.
Jeremić i Šapić su DSS ovci koji su zalutali u DS ali mislim da se Jeremiću teže prašta što je bio žut nego recimo Šapiću. Verovatno mnogi smatraju da je Šapić nacionalniji tip jer ne izgleda toliko ugladjen i elitan kao Jeremić. U Srbiji se smatra da ako si elitan da nisi pravi nacionalista. A i Jeremić je imao jaku funkciju u bivšem režimu a Šapić ne. :lol:
 

Alter_Ego_

Legenda
Poruka
51.809
Jeremić i Šapić su DSS ovci koji su zalutali u DS ali mislim da se Jeremiću teže prašta što je bio žut nego recimo Šapiću. Verovatno mnogi smatraju da je Šapić nacionalniji tip jer ne izgleda toliko ugladjen i elitan kao Jeremić. U Srbiji se smatra da ako si elitan da nisi pravi nacionalista. A i Jeremić je imao jaku funkciju u bivšem režimu a Šapić ne. :lol:

Опет оно што сам горе написао. Србији треба мало више џентлменства у јавним наступима. Ту има места за Јеремића.
 

blooser

Veoma poznat
Poruka
10.970
Кад сам писао први пост, гледао сам да максимално скратим, а да напишем отприлике све што сам хтео.

Требало би да буде далеко обимније да се напишу све финесе ситуације која би била да је дил успео, и све финесе ситуације која је настала јер договора није било.

Ja se ne secam svih tih detalja, secam se da sam glasao za Belog.

E sad, kako ja vidim situaciju. Po meni ti pravis tipicnu gresku, i to ne jednu vec dve.
Zamolicu te da se ne ljutis, ne mislim uopste da te vredjam ni u kom smislu, ako napisem nesto pomalo provokativno i "bezobrazno".

Prva greska je sto se "kreces" potpuno u domenu matematike, procenata i neke "politikantske" politike. Dakle ti pokusavas da ucaris procente od Vucica i da namaknes sto vise opoziciji, i u skladu sa tom zeljom prekomponujes opoziciju tj. njen nastup na tim izborima. To je ono sto nazivam politikantsvom, i jako je povezano sa sledecim.

Druga greska je sto ne uzimas u obzir politike datih stranaka. Tacnije uzeo si ih, ali kao sporedni efekat onoga sto si hteo da postignes sa pomenutim u prvoj grescci.

To je bila kritika tvoje analize i prisupa. A sad kako ja vidim stvar.

Programi (krecem od druge greske) SNS-a (koji i nema neki preterano karakteristican program) je preuzeo kljucnu stvar od DOS-a, iliti "demokratske opozicije" - zalozio se za ulazak Srbije u EU. Time je prakticno uzeo glavni i skoro pa jedini argument celom tom "demokratskom" bloku, a ja cu ga zvati PRAVILNIJE, narocito u skladu sa najnovijim svetskim dogadjanjima, globalistickom bloku.
Time su se izgubile razlike izmedju SNS-a, DS-a, LDP-a (on mi je toliko tipican primer potvrde ovoga sto sam naveo - pa Ceda bukvalno nista na zamera Vucicu!) itd, tacnije nadmetanje izmedju pomenutih stranaka svelo se na nadmetanje lidera tih partija.

DS i DOS-olike stranke napravile su ogromnu gresku sto su izneverile poverenje gradjana iz 2000. godine. OGROMNU GRESKU koju, kao sto vidimo, JOS UVEK NE MOZEMO DA ISPRAVIMO. SNS se hrani, kao vampir, na toj gresci.

Zato je sve ono pomenuto oko procenata prilicno besmisleno jer se radi o babama i zabama.

Time bih zavrsio taj deo. Ono sto je za mene mnogo bitnije a ti nisi uzeo u obzir je rezultat Belog.
Buduci da sam bio njegov glasac mogu da kazem moje misljenje, a prilicno sigurno i misljenje vecine njegovih biraca:

MI SMO GLASALI ZA PROMENU SISTEMA!!!

To je ono sto ja vec dugo pisem, jer se prosto namece kao logicno resenje kako spreciti ove Kurte i Murte. Dakle Beli je bio simbol promene sistema i kao sto vidimo POBEDIO SVE TVOJE OPCIJE "demokratske opozicije"! I TI TO UOPSTE NE UZIMAS U OBZIR KADA PRAVIS ANALIZU.

I zapazi sad ove izbore - ISTU GRESKU PONAVLJA nazovi-opozicija!!! I kakav rejting ima? Verujem jos gori nego na prethodnim izborima koje si pomenuo. ZATO STO PRAVI ISTU GRESKU.

Mislim da sam apsolutno u pravu kada kazem da ovaj klasican nacin sukobljavanja "vlast protiv opozicije" vise ne prolazi i nece proci kod gradjana. Drugim recima Vucica nece smeniti neka protivopoziciona partija ili LIDER. Gradjani su vec instinktivno dosli do toga da je POTREBNA NE SAMO PROMENA VLASTI VEC I PROMENA SISTEMA.

Ova nazovi-opozicija (a tako je dozivljavaju gradjani a i ja, da se razumemo) ide na klasicno politicko nadmudrivanje (u cije si se kucine i ti upleo u svojoj analizi) koje VISE NECE I NE MOZE DA PRODJE.

Mnogi na politickoj sceni, mislim na razne analiticare (profesionalce, ne bedne amatere kao sto sam ja), danas pominju da sistem mora da se menja - prosto to je sada vidljivo iz aviona.

Tu dolazimo do - po meni - jedinog resenja koje je trajno i pravo resenje za oporavak Srbije, a to je PROMENA SISTEMA. Mada sam i ja pisao i razmisljao o tome (kako bi to trebalo da izgleda), jedini koji je nesto konkretno izneo, a meni se jako dopalo, je Branko Dragas i ekipa oko njega, sa alternativno takodje prihvatljivim primerom koji nudi Srdjan Nogo.

Vrlo kratko cu navesti sta oni predlazu:
- Branko Dragas nudi da se uvede DIREKTNA DEMOKRATIJA gde ne bi postojali poslanici (na bilo kom nivou) vec gradjani elektronskim putem biraju direktno izvrsnu vlast (ministre, premijera, predsednika, isto na lokalnom nivou) koji, sa svoje strane, pre kandidature podnose svoju biografiju, reference o radu i PROGRAM uz svoja osnovna politicka uverenja (za/protiv EU/NATO, za nezavisno KiM ili protiv i slicno) u kome ce, osim programa sta planiraju da urade/ostvare, biti i vremenske odrednice kada koja faza programa planira da se zavrsi. Na osnovu toga mi, gradjani, mozemo da ih kontrolisemo u nekim dogovorenim periodima, ili po potrebi bilo kada i da ih smenimo cim nam se ne dopadne sta rade (smena je individualna - ne pada vlada jer brlja ministar pravde). Naravno, sami gradjani odlucuju o zakonima - predlazu ih, menjaju, biraju. Slicno sve bitne odluke, tipa da li da se da 2 miliona evra za kampanju Hilari Klinton, donose GRADJANI direktno a ne ministar ili tako neko.
- Srdjan Nogo je ponudio mnogo uzu ideju koja se svodi na politicku odgovornost politicara koji se kandiduju za izvrsnu vlast, a moze da se prosiri i na poslanike Skupstine (njegov predlog nije predvidjao ukidanje Skupstine). Naime on predlaze, i to na svom licnom primeru, da svaki kandidat za ministra takodje napise izjavu, koju ce overiti kod notara, da pod punom krivicnom i materijalnom odgovornoscu garantuje da ce uraditi - i onda ide njegov program.

Vidimo da promena sistema pomenutih ukljucuje kao obaveznu ODGOVORNOST MINISTARA za uradjeno. Time je jasno ukazano i gde je sav problem trenutnog sistema - politicari nemaju odgovornost za ono sta kazu naspram onoga sto urade. Da li treba da pominjem Vucica i njegove lazi?

Rezime: SISTEM definitivno mora da se menja. To nije promena vlasti (Djilas umesto Vucica, ili cak Nogo umesto Vucica) vec mnogo dublja promena celokupne organizacije politickog uredjenja drzave. U to mora biti debelo ugradjena ODGOVORNOST POLITICARA koji se prihvate mesta ministara, a ja bih dodao i poslanika. NE SME VISE BITI SAMO POLITICKA ODGOVORNOST.
1 u 5 miliona je jedan od retkih politickih organizacija koja jasno kaze da MORA DA SE MENJA SISTEM, ali oni ne nude nikakav konkretan model.

Kao sto sam rekao, jedini koji nudi konkretan model promene sistema, i to takav da se ja potpuno slazem sa njim jer se poklapa sa mojim shvatanjem kako drzva treba da izgleda, je ono sto nudi Dragas i pokreti Svetlo.
Najtoplije savetujem svim zainteresovanim gradjanima, narocito onima koji su neopredeljeni i koji hoce NESTO NOVO, ni Kurtu ni Murtu, da pogledaju neki od klipova u kojima Dragas objasnjava sta je promena sistema.
Cak i da se ne slazete potpuno sa njim, poslusajte jer ce vam dati ideje o potpuno novom nacinu organizacije politickog sistema.
On i kaze da je to predlog, i da svako moze da da primedbe i sugestije. On takodje ne postavlja sebe za vodju, vec nudi PLATFORMU kako da se NAJBOLJI OD NAS izaberu da vode drzavu A DA TO BIRAMO MI DIREKTNO a ne da nam Vucic ili Dacic ili Djilas ili Tadic ili ja postavljamo ministre pa onda dobijemo za ministre Vulina, dr Smrt, Slinu, Keramicara itd. Predlogom Dragasa MI NAS GLAS NON-STOP IMAMO U SVOJIM RUKAMA, znaci mi KAD GOD JE POTREBNO vrlo lako mozemo da glasamo elektronski o bilo kom pitanju, i na taj nacin NE DAJEMO NAS GLAS NIKOME (tj. ne dajemo ga poslanicima politickih stranaka) NA 4 GODINE NA LEPE OCI, pri cemu je cena sto nas prevare samo POLITICKA ODGOVORNOST (= smenimo ih na sledecim izborima).

Eto, oduzih i ja, ali slozena je tema, i vrlo bitna.

Uz nadu da ce sto vise gradjana Srbije da uvide da je NEOPHODNA PROMENA SISTEMA i da se upoznaju sa predlogom Branka Dragasa, makar kao pocetne ideje kako to moze i treba da izgleda i u kom pravcu treba da razmisljamo kao gradjani,

pozdravljam i tebe i sve koji ovo citaju
 

Dе Sisti

Legenda
Poruka
56.260
Jeremić i Šapić su DSS ovci koji su zalutali u DS ali mislim da se Jeremiću teže prašta što je bio žut nego recimo Šapiću. Verovatno mnogi smatraju da je Šapić nacionalniji tip jer ne izgleda toliko ugladjen i elitan kao Jeremić. U Srbiji se smatra da ako si elitan da nisi pravi nacionalista. A i Jeremić je imao jaku funkciju u bivšem režimu a Šapić ne. :lol:
Ne slažem se to za Jeremića.
Jeremić je pametan igrač i procenio je da ta narodnjačka priča, apel na "domaćinski osećaj" i "domaćinsku Srbiju" jeste ono što se u dugom roku isplati
 

Dе Sisti

Legenda
Poruka
56.260
Ovo je ilustracija onog što sam pričao na više mesta.
Srbija ima tri vrste političke populacije što se tiče političke aktivnosti:
1. Urbanu (plavi krugovi)
2. Domaćinsku (oivičeno svetlo plavom, s tim što Bačka vrlo uslovno)
3. Pasivnu (oivičeno crvenom)
Untitled.png



Politički aktivni u promenama su žitelji prve dve grupe.
Promene se dogode kad te dve grupe krenu zajedno.
Ako prva, urbana, krene sama, to se završi kao 9. mart ili demonstracije 96-97.
Kad joj se pridruži Domaćinska Srbija, to onda dovede do 5.oktobra

Jedni bez drugih ne mogu, ako žele promene
 

Alter_Ego_

Legenda
Poruka
51.809
Prva greska je sto se "kreces" potpuno u domenu matematike, procenata i neke "politikantske" politike. Dakle ti pokusavas da ucaris procente od Vucica i da namaknes sto vise opoziciji, i u skladu sa tom zeljom prekomponujes opoziciju tj. njen nastup na tim izborima. To je ono sto nazivam politikantsvom, i jako je povezano sa sledecim.

Дај ти твоју математику. Да сам хтео да одступам од математике, Јеремићу бих дао још више од 35 % јер је главни тег на ваги изборних резутлата управо велика аполитична маса која зна само пар основних политичара и уопште се не интересује за политику, а гласа како гласају комшије или пријатељи или познаници или за онога кога види на листићу или за онога ко им је најсимпатичнији или најмање антипатичан, а такве у овом тренутку (и у оном из 2017) управо скупља Вучић, а од осталих политичара тешко да такве неко може да скупи, осим Јеремића. Ђилас је антипатичан и опљуван, Јанковић је другосрбијанац, Сержо је будала, Радуле је луд, Бошко је фашиста, Лутовац...који беше тај Лутовац....никад не чух за њега.... и сл. Кад се такви одбију, у том бирачком телу остаје само Вучић.
 

Alter_Ego_

Legenda
Poruka
51.809
Druga greska je sto ne uzimas u obzir politike datih stranaka. Tacnije uzeo si ih, ali kao sporedni efekat onoga sto si hteo da postignes sa pomenutim u prvoj grescci.

Нпр. Јанковић није ни имао странку, а био је други на изборима. Бели није ни имао странку, а био је трећи на изборима.

На председничким изборима страначки програми баш и нису у првом плану, већ је личност у првом плану.
 

Slaven777

Legenda
Poruka
56.056
Дакле, негде пред председничке изборе 2017. године постојала је идеја да тадашња опозиција направи договор који би био вишегодишњи, а односио би се на то ко би био кандидат за коју функцију. Идеја је била следећа:

- Вук Јеремић, кандидат са председника на преседничким изборима 2017. године,
- Саша Јанковић, кандидат за градоначелника Београда 2018. године,
- Саша Радуловић, кандидат за председника Владе на изборима за Народну скупштину 2020. године.

Вук Јеремић је у то неко време, нешто раније, завршио своју борбу за место Ђенералног секретара УН, на другом месту, мада је неписано правило тражило да Ђенерални секретар у овом мандату буде из источне Европе. Место председника подразумева и вођење спољне политике, мада, више на протоколарном нивоу, а остало ради Министарство иностраних послова.

Саша Јанковић још увек није основао ПСЖ, већ је наступао са места Заштитника грађана. Саша Радуловић је годину иза себе имао успешан изборни резултат од 6,02 % (што није много, али после владајућих СНС, СПС, СРС, је једино коалиција око ДС имала неколико хиљада гласова више, али то је била коалиција, а не ДС као појединачна странка).

Колико се сећам, Јеремић јесте био за такву опцију (јер би му друга двојица пружили подршку на изборима на којима се иначе кандидовао), Саша Радуловић такође (јер га место председника није интересовало, а добио би могућност да за 3 године буде кандидат опорбе за председника Владе, мада, 3 године је баш дуг период када је реч о српској политичкој сцени). Саша Јанковић је одбио такав дил, те је идеја пала у воду. Образложење је било да су политике Јеремића и Јанковића у великој мери различите, те да у таквом случају, бирачко тело Јанковића не би имало свог кандидата на изборима.

Ако погледамо резултате тих председничких избора,

Вучић 55 %
Јанковић 16 %
Бели 9 %
Јеремић 5,66 %

Могли бисмо да кажемо да је Јанковић оправдано изашао са својом кандидатуром, јер је алтернатива, Јеремић добио мање од 6 % гласова, а то самим тим значи да је био прилично неуспешан, док је Јанковић, као другопласирани био прилично успешан.

Међутим,

Ако кренемо да копамо мало дубље, а саме резултате не посматрамо краткорочно, већ дугорочно, и уз одговарајућу анализу, сматрам да долазимо до сасвим другачијих закључака (барем ја долазим до другачијих закључака).

Да би АВ могао да изгуби на неким изборима, или буде потресен, потребно је од његових гласача штрпнути део. Вук Јеремић, као национално оријентисан, за разлику од Јанковића би могао да штрпне део бирача који нису загрижени АВ-овци, а прилично је репрезентативан политичар, барем је био у том тренутку, након избора за Ђенералног секретара УН. За њега би гласали и остали опозициони бирачи, чак и Јанковићеви, јер су сви они били против Вучића, као и они који су гласали за Белог, а и оно мало што су гласали за Радула. Јанковићевих 16, нешто % је максимум који је он могао да има, док би сам Јеремић имао далеко више. Јанковић је, свакако, неко ко је у урбанијим срединама далеко боље пролазио код бирача, те би његова кандидатура за градоначелника Београда била далеко успешнија него кандидатура за председника Републике, с озбиром да је Београд најурбанија средина у Србији.

Да је направљен овакав договор, резултат не би био Вучић 55, а затим Јанковић 16, 36, већ би резултат био

Вучић, нпр. 52 %
опозициони кандидат Јеремић (5,66 својих % + 16 јанковићевих % + Бели 10 % (вероватно би покупио, ако не свих 10, а оно бар 8 или 9 белијевих) + Радуловић 1 % + Од Вучића би откинуо бар 2-3 % оних који су национално оријентисани али нису превише заинтересовани за политику. То све заједно износи (чекај да нађем дигитрон) најмање 35 % бирача, а верујем да би тај број био и већи, а с озбиром на то да је вероватно део опозиционих бирача одлучио да бојкотује изборе јер је, у тренутку кад опозиција излази са великим бројем кандидата, јасно да Вучић убедљиво побеђује.

Нећемо овом приликом да улазимо у то шта би било када у првом кругу Вучић не би имао више од 50 %, што је мало вероватно, мада, можда би се поновила 2012. када је аутсајдер после првог круга, Николић, ипак победио у другом кругу, након опуштања Тадићевих бирача.

Дакле, имамо ситуацију да имамо уједињену опозицију (без Ђиласове странке ССП и Јанковићевог, касније Сержовог ПСЖ), која би као противтежу имала однос код бирача 52 % - 35 %, што јесте далеко мање у односу на Вучића, али би, у једној колони, то деловало далеко моћније него фрагментирана опозиција у 3-4-5 колона како је то данас, па свакоме од њих запада далеко мањи проценат.

На Београдским изборима би јединствена опозиција изашла са кандидатом Сашом Јанковићем за градоначелника у урбаном Београду, где би веровано далеко боље прошла него, такође фраментирана у Х колона. А до тада је Саша Јанковић и изгубио онај добар глас који је имао годину дана раније, а вероватно би добар глас задржао да је направио овај, далекосежнији дил са осталим опозиционарима.

Главни опозиционар не би био Ђилас, као сада, већ би био тројни опозициони блок Јеремић, Јанковић, Радуловић, коме би се вероватно прикључио и Бошко Обрадовић.

Данас би та уједињена опозиција на изборе излазила са полазном основом од 35 % гласова на председничким изборима, и вероватно сличним резултатом на Београдским изборима, а уместо тога, данас имамо разједињену опозицију, где свако вуче на своју страну, а први човек и симбол опозиције је Ђилас, и његов компањон, нама свима омиљени Шолак.

Сматрам да је Саша Јанковић уништио српску опозициону сцену својом кандидатуром на председничким изборима 2017. године, и да би данашња опозициона слика изгледала далеко боље да је поменути Саша одустао од своје кандидатуре за председника Србије.



Чита ли неко ова моја километарска писанија?

Relativno dobro rečeno. Ja sam sve ovo mahom tvrdio još 2017. i 2018. godine.

Jedina razlika je što smatram da bi Vučić pobedio Vuka van svake sumnje u hipotetičkom drugom krugu (da ga je bilo). Vučić bi po mom mišljenju pobedio u apsolutno svakom zamislivom scenariju, bez obzira na to da li i koliko možda tesno.

Inače, to je negde bio i plan o kojem je Nikolić razmišljao. Nije stvarno imao namere da pobedi, već da okine tek dovoljno glasova Vučiću da isforsira drugi krug i onda eventualno pozove svoje birače da ostanu kućama (ako ne već direktno podrži Jeremića). U slučaju Jankovića, Nikolić bi pre u drugom krugu podržao i samog Vučića, i to vrlo direktno.

Problem je što je dobar deo opozicije strahovao od toga jer bi vrlo jaki Jeremić (sa 30-ak procenata ili možda čak bliže 40 da je bilo drugog kruga) bio potencijalno vrlo značajna konkurencija ostatku opozicije. Otprilike, za razliku od drugih, Jeremić je prirodni suparnik bukvalno gotovo svima u opoziciji, od dverjana do demokrata.
 

Alter_Ego_

Legenda
Poruka
51.809
Ovo je ilustracija onog što sam pričao na više mesta.
Srbija ima tri vrste političke populacije što se tiče političke aktivnosti:
1. Urbanu (plavi krugovi)
2. Domaćinsku (oivičeno svetlo plavom, s tim što Bačka vrlo uslovno)
3. Pasivnu (oivičeno crvenom)
Pogledajte prilog 693981


Politički aktivni u promenama su žitelji prve dve grupe.
Promene se dogode kad te dve grupe krenu zajedno.
Ako prva, urbana, krene sama, to se završi kao 9. mart ili demonstracije 96-97.
Kad joj se pridruži Domaćinska Srbija, to onda dovede do 5.oktobra

Ууу.... браво за мапу!

Одлично. Ово ми никад није пало на памет, а баш је тако. Партије приликом рада ову твоју мапу треба да имају у виду.
 

RebeccaBg

Elita
Poruka
16.511
Jeremić nije imao neke velike šanse u bilo kojoj kombinaciji jer je žuti i stari kadar.

Uopšte 2017 godina je bila prerana za bilo kakvo stizanje Vučiča u glasovima.

Lično smatram da su se trebali ujediniti Janković, Radulović, Obradović i Sergej nakon predsedničkih bez žutara tipa Jeremić, Lutovac, Đilas, Tadić i pripremati se za 2022 isto uz bojkot ovih izbora.

Narod mnogo mrzi žute koji su opozicija i to će dugo ostati tako i pored toga što ima dosta žutih u SNS.

A pošto žutih ima mnogo u vlasti valjda treba onda opozicija da bude bez žutih i da pokaže kako je drugačija.

Papazjanija , leskovačka mućkalica bez ljute paprike, u prevodu neće da može , prospi i baci.

'ajmo po redu :

Janković , prevaziđen kadar , ko da mu veruje posle Koštuna koji sam po sebi jeste bio ok intelektualac ali je oko sebe okupio takve lopine i probisvete čije afere kad su počele da se razotkrivaju i baba Simana je digla ruke od priče " al' on sam nije krao".

Mogu tebi ruke da budu čiste bez zavlačenja prsta u košnicu al' ako su oko tebe lopine tog kalibra svako sa gram mozga će se zapitati " alo majstore , si čuo za ono sličan se sličnom raduje"?

Radulović , stečajni upravnik koji je i pre no mu se osušio osnivački pečat na stranku, napravio pičvajz , izbacio pola mu drugara suosnivača iste o čemu se tabirilo po kriku , čini mi se i nije bilo lepo za čitanje.
Piši : tačka - kraj.

Obradović , hahahha , hihihi , sećam se u Knez Mihajlovoj na početku ispred nekadašnje Name , poslednje prostor Ikee , otvorili momci štand , svi visoki u odelcima al' praziluk , to ne pokriva italijansko odelo i kravatla , samo oni , niko im ne prilazi, a dobacivanja u prolazu onol'ko , parafraziram meni najinteresantnija " momci ne derite ta odela , ljotićevac zaebe k'o i onu svoju dvojicu - trojicu kamarada " i sl.

Znači, još jedan = tačka-kraj.

Ser gej , šta za tO propalo glumac reći, a da nije već rečeno, habati tastaturu , mrzi me .
Pisati = kraj i pre početka ( kog početka, gde će tO navabiti 10.000 potpisa , hihihi ).

Tadić, Đitler, Lutovac & co. , masa ih mrzi i na slici , džaba im sve , pamćenje ma kako kratko za ovakve ne važi , bruka doveka.

I na kraju Jeremaja , mali Jeremić:

Fino, vaspitano čeljade , kulturiška momak koji te nigde ne bi bar obrukao , kućno vaspitanje dovoljan motiv da mu se ne smeješ na ulici i obratiš kako je zaslužio, kulturno dabome.

lepo bi prošao da se zaista potrudio bar među kulturnijim delom naroda , a takvih još dosta ima ma šta vi mislili.

Uopšte mu ne treba koketiranje sa gore pomenutim jer u suprotnom može slobodno da se povuče iz politike i nastavi da se bavi nekim hobijima, šta znam šta voli.

I ne pišem ovo samo što mi je lično simpatičan i znam ga od malih nogu kao i užu i širu mu familiju , moje komšije nego što zaista jeste fin i dobar i mislim da je vreme da imamo nešto kulturno na namesničkom mestu koje glumi vlast.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.