Šta ako je matematika osnovni deo prirode, a ne samo nešto što su ljudi smislili

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
271.159
8787863561d3551e46feb706363213_v4_big.jpg


Priroda je nezaustavljiva sila, i to prelepa. Gde god da pogledate, svet prirode je prožet zapanjujućim obrascima koji se mogu opisati matematikom.
Od pčela do krvnih sudova, od paprati do očnjaka, matematika može da objasni kako nastaje takva lepota.

Matematika se često opisuje kao jezik ili alat koji su ljudi stvorili da sa preciznošću opisuju svet oko sebe.Ali postoji još jedna škola mišljenja koja smatra
da je matematika zapravo ono od čega je svet napravljen. Da priroda sledi ista jednostavna pravila, uvek iznova, jer matematika podupire osnovne zakone fizičkog sveta.
To bi značilo da je matematika postojala u prirodi mnogo pre nego što su je ljudi izmislili, kaže filozof Sem Baron sa Australijskog katoličkog univerziteta.

"Ako matematika objašnjava toliko stvari koje vidimo oko sebe, onda je malo verovatno da je matematika nešto što smo mi stvorili", piše Baron.

Umesto toga, ako razmišljamo o matematici kao o suštinskoj komponenti prirode koja daje strukturu fizičkom svetu, kao što Baron i drugi sugerišu,
to bi nas moglo podstaći da preispitamo svoje mesto u njemu umesto da uživamo u sopstvenoj kreativnosti.

Svet napravljen od matematike

Ovakva razmišljanja datiraju još od grčkog filozofa Pitagore (~575 – 475. p. n. e.), koji je prvi matematiku definisao kao jedan od dva jezika koji mogu da objasne arhitekturu prirode. Drugi je muzika.Smatrao je da su sve stvari napravljene od brojeva, da je Univerzum "stvoren" od matematike, navodi profesor Baron.

Više od dva milenijuma kasnije, naučnici se i dalje trude da otkriju gde i kako se pojavljuju matematički obrasci u prirodi, kako bi odgovorili na neka velika pitanja:
– na primer, zašto karfiol izgleda neobično savršeno.

"Proveli smo mnogo sati mahnito rastavljajući cvetove karfiola, brojeći ih, mereći uglove između njih", piše matematičar sa Univerziteta u Notingemu Etjen Farkot,
koji je proučavao rast karfiola u pokušaju da razume ovu "misterioznu sortu divljeg kupusa".

Fraktali su izuzetni, samoponavljajući obrasci koji se, pored nekih karfiola, nalaze i u listovima paprati, razgranatim krvnim sudovima i prstenovima Saturna.
Fraktali su geometrijski oblici sastavljeni od sve manjih kopija samih sebe, stvarajući očaravajuću "samosličnost" koja je beskrajno duboka.

Iako su samo matematički ili kompjuterski generisani fraktali zaista savršeni fraktali, priroda je prilično blizu.

"Ovi ponavljajući obrasci su svuda u prirodi", kaže matematičar Tomas Bric sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u Sidneju. "U snežnim pahuljama, rečnim mrežama, cveću, drveću, udarima groma – čak i u našim krvnim sudovima".

Deo šarma fraktala je u tome što oni pomažu da se objasni kako se složenost rađa iz jednostavnosti. Kao što je Benoa Mandelbrot, francuski matematičar poljskog porekla, koji je skovao termin fraktal, rekao 2010. godine: "Čuda bez dna izviru iz jednostavnih pravila koja se ponavljaju bez kraja".

Razgranati rečni sistemi takođe stvaraju skoro savršene fraktalne obrasce u pejzažu.
Ovi obrasci su toliko uporni da su u jednom slučaju arheolozi tražili fraktale koji nedostaju kako bi zaključili da su drevni Egipćani možda modifikovali rečne kanale kada su gradili piramide u blizini.

Čini se da insekti takođe prate matematičke principe.

Znale to ili ne, pčele grade heksagonalno saće na način koji proizvodi najviše prostora za skladištenje koristeći najmanje materijala – teorija poznata kao 'pretpostavka saća' koju je konačno demonstrirao američki matematičar Tomas Hejls 1999. godine.Neke vrste cikada takođe imaju životni ciklus usmeren ka prostim brojevima. Rojevi dve severnoameričke vrste izlaze iz svojih podzemnih jazbina svakih 13 ili 17 godina, što je trik za koji naučnici misle da pomaže cikadama da izbegnu predatore sa pravilnijim ritmom.

Najviše prostora sa najmanje materijala

Početkom 2021. godine, istraživači su otkrili do sada nepoznat zakon prirode: Obrazac rasta koji opisuje kako se špicasti oblici iznova i iznova formiraju u prirodi – od zuba ajkule i paukovih očnjaka do ptičjih kljunova i rogova dinosaura."Različitost životinja, pa čak i biljaka, koje slede ovo pravilo je zapanjujuća", naglašava evolucioni biolog Alister Evans sa Univerziteta Monaš u Australiji u vreme kada su otkrili matematičku formulu, nazvanu "kaskada moći".

"Pronašli smo ga skoro svuda tragajući kroz kraljevstvo života – u životinjama koje danas postoje i onima koje su izumrle pre više miliona godina.
Još 2015. godine, naučnici su takođe bili oduševljeni što su pronašli klasičnu formulu za pi – uvek konstantan odnos između obima kruga i njegovog prečnika – koji se krije u atomima vodonika.

Na zaobilazan način, to otkriće nas vraća na ideju da matematika pruža strukturni okvir za fizički svet. Zanimljiva je ideja za zabavu – sve dok vam glava ne eksplodira

https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2022&mm=01&dd=03&nav_id=2082610

Meni je Priroda savršena i precizna u onome sto je stvarala, kao i matematika sa svojim obrascima
 

ljgww

Aktivan član
Poruka
1.022
Matematiku nisu ljudi smislili,samo su je otkrili.🙂
I jos uvijek otkrivaju...kao i prirodu.
Pogledajte prilog 1079419

Priroda je nezaustavljiva sila, i to prelepa. Gde god da pogledate, svet prirode je prožet zapanjujućim obrascima koji se mogu opisati matematikom.
Od pčela do krvnih sudova, od paprati do očnjaka, matematika može da objasni kako nastaje takva lepota.

Matematika se često opisuje kao jezik ili alat koji su ljudi stvorili da sa preciznošću opisuju svet oko sebe.Ali postoji još jedna škola mišljenja koja smatra
da je matematika zapravo ono od čega je svet napravljen. Da priroda sledi ista jednostavna pravila, uvek iznova, jer matematika podupire osnovne zakone fizičkog sveta.
To bi značilo da je matematika postojala u prirodi mnogo pre nego što su je ljudi izmislili, kaže filozof Sem Baron sa Australijskog katoličkog univerziteta.

"Ako matematika objašnjava toliko stvari koje vidimo oko sebe, onda je malo verovatno da je matematika nešto što smo mi stvorili", piše Baron.

Umesto toga, ako razmišljamo o matematici kao o suštinskoj komponenti prirode koja daje strukturu fizičkom svetu, kao što Baron i drugi sugerišu,
to bi nas moglo podstaći da preispitamo svoje mesto u njemu umesto da uživamo u sopstvenoj kreativnosti.

Svet napravljen od matematike

Ovakva razmišljanja datiraju još od grčkog filozofa Pitagore (~575 – 475. p. n. e.), koji je prvi matematiku definisao kao jedan od dva jezika koji mogu da objasne arhitekturu prirode. Drugi je muzika.Smatrao je da su sve stvari napravljene od brojeva, da je Univerzum "stvoren" od matematike, navodi profesor Baron.

Više od dva milenijuma kasnije, naučnici se i dalje trude da otkriju gde i kako se pojavljuju matematički obrasci u prirodi, kako bi odgovorili na neka velika pitanja:
– na primer, zašto karfiol izgleda neobično savršeno.

"Proveli smo mnogo sati mahnito rastavljajući cvetove karfiola, brojeći ih, mereći uglove između njih", piše matematičar sa Univerziteta u Notingemu Etjen Farkot,
koji je proučavao rast karfiola u pokušaju da razume ovu "misterioznu sortu divljeg kupusa".

Fraktali su izuzetni, samoponavljajući obrasci koji se, pored nekih karfiola, nalaze i u listovima paprati, razgranatim krvnim sudovima i prstenovima Saturna.
Fraktali su geometrijski oblici sastavljeni od sve manjih kopija samih sebe, stvarajući očaravajuću "samosličnost" koja je beskrajno duboka.

Iako su samo matematički ili kompjuterski generisani fraktali zaista savršeni fraktali, priroda je prilično blizu.

"Ovi ponavljajući obrasci su svuda u prirodi", kaže matematičar Tomas Bric sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u Sidneju. "U snežnim pahuljama, rečnim mrežama, cveću, drveću, udarima groma – čak i u našim krvnim sudovima".

Deo šarma fraktala je u tome što oni pomažu da se objasni kako se složenost rađa iz jednostavnosti. Kao što je Benoa Mandelbrot, francuski matematičar poljskog porekla, koji je skovao termin fraktal, rekao 2010. godine: "Čuda bez dna izviru iz jednostavnih pravila koja se ponavljaju bez kraja".

Razgranati rečni sistemi takođe stvaraju skoro savršene fraktalne obrasce u pejzažu.
Ovi obrasci su toliko uporni da su u jednom slučaju arheolozi tražili fraktale koji nedostaju kako bi zaključili da su drevni Egipćani možda modifikovali rečne kanale kada su gradili piramide u blizini.

Čini se da insekti takođe prate matematičke principe.

Znale to ili ne, pčele grade heksagonalno saće na način koji proizvodi najviše prostora za skladištenje koristeći najmanje materijala – teorija poznata kao 'pretpostavka saća' koju je konačno demonstrirao američki matematičar Tomas Hejls 1999. godine.Neke vrste cikada takođe imaju životni ciklus usmeren ka prostim brojevima. Rojevi dve severnoameričke vrste izlaze iz svojih podzemnih jazbina svakih 13 ili 17 godina, što je trik za koji naučnici misle da pomaže cikadama da izbegnu predatore sa pravilnijim ritmom.

Najviše prostora sa najmanje materijala

Početkom 2021. godine, istraživači su otkrili do sada nepoznat zakon prirode: Obrazac rasta koji opisuje kako se špicasti oblici iznova i iznova formiraju u prirodi – od zuba ajkule i paukovih očnjaka do ptičjih kljunova i rogova dinosaura."Različitost životinja, pa čak i biljaka, koje slede ovo pravilo je zapanjujuća", naglašava evolucioni biolog Alister Evans sa Univerziteta Monaš u Australiji u vreme kada su otkrili matematičku formulu, nazvanu "kaskada moći".

"Pronašli smo ga skoro svuda tragajući kroz kraljevstvo života – u životinjama koje danas postoje i onima koje su izumrle pre više miliona godina.
Još 2015. godine, naučnici su takođe bili oduševljeni što su pronašli klasičnu formulu za pi – uvek konstantan odnos između obima kruga i njegovog prečnika – koji se krije u atomima vodonika.

Na zaobilazan način, to otkriće nas vraća na ideju da matematika pruža strukturni okvir za fizički svet. Zanimljiva je ideja za zabavu – sve dok vam glava ne eksplodira

https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2022&mm=01&dd=03&nav_id=2082610

Meni je Priroda savršena i precizna u onome sto je stvarala, kao i matematika sa svojim obrascima

Svasta ljudi pisu. I svasta se prodaje. I onda ide percepcija koja se siri umesto da se pozabavimo time da matematika ne bude bauk pa da se nesto i zna.

Prvo matematika nije sama i znacajno velikim delom je zapravo iznikla iz filozofije. Tacnije iz logike. Da nema logike i konsekventno matematicke logike, tesko da bi matematika bila to sto jeste.

Drugo matematika je cist ljudski dogovor, oko onoga sto se uziima kao osnova a matematicka osnova su aksiome koje se ne raspravljaju. Time smo se ogradili da smo krenuli od ispravne premise da bi nesto drugo dokazali.

Omiljena mi je geometrija kao vizualna. Dve prave se seku u jednoj tacki ili su paralelne (s obe strane u beskonacnost). Euklidska geometrija. I ne mogu da se seku u dve tacke. Zdravorazumska aksioma. I sve je tacno i mozemo ceo svet da sazidamo na nekoliko takvih osnova. A onda neko negde upadne u zakrivljeni svet i njemu se dve prave seku u dve tacke. Da li je geometrija bila pogresna - nije, samo smo se DOGOVORILI da smo krenuli od neke premise.

Ako uzmemo aksiome onda mozemo da pravimo metodologije - teoreme i da ih dokazujemo ili odbacujemo, koristeci matematicki alat i logiku.

Sve ostalo je zapravo neka vrsta modeliranja. Modeliramo svet matematicki, eksperimentisemo, dokazujemo da se to slaze ili ne sa onim sto vidimo i da li se slaze sa samim sobom.

Ako vam to znaci da mi otkrivamo matematiku, onda dobro. Ali da li je to bas tako ili samo otkrivamo nove metodologije, probleme, dokaze i modeliranja. Matematicki alat je dakako nesto najuspesnije sto smo uspeli da smislimo da modeliramo svet oko sebe, ali da li je to osnova sveta - tesko. Svet je mnogo kompleksniji i neobjasnjiviji nego sto mi stizemo da ga modeliramo matematickim aparatom. Tako da ja licno mislim da se autor zaneo mozda iz ushicenja a mozda sa nekom agendom.
 

Анонимни

Primećen član
Poruka
638
Математика не постоји пре него што је човек створио исту. Ствар је у томе да све што постоји прати одређене обрасце, назови их законе ако хоћеш, који прожимају све.

Када је човек увидео ову појаву, осмислио је математичке принципе, симболе којима описује оно што већ постоји. Питагора је лепо рекао "Све је број".
 

limunada

Elita
Moderator
Poruka
23.477
Математика не постоји пре него што је човек створио исту. Ствар је у томе да све што постоји прати одређене обрасце, назови их законе ако хоћеш, који прожимају све.

Када је човек увидео ову појаву, осмислио је математичке принципе, симболе којима описује оно што већ постоји. Питагора је лепо рекао "Све је број".
Covjek je mozda osmislio principe i simbole,ali je pitanje kako sve sto je stvoreno prati bas te principe?
 

Анонимни

Primećen član
Poruka
638
Covjek je mozda osmislio principe i simbole,ali je pitanje kako sve sto je stvoreno prati bas te principe?
То већ приписујем Божијем стварању. Можда сам луд, али интелигентан је дизајн, све је повезано, превише нереално да буде случајност.
 

limunada

Elita
Moderator
Poruka
23.477
То већ приписујем Божијем стварању. Можда сам луд, али интелигентан је дизајн, све је повезано, превише нереално да буде случајност.
Znaci onda da ako je sve stvoreno da prati matematicke principe,onda je covjek samo otkrio matematiku,a ne stvorio.
I vjerovatno ima jos dosta toga sto nije otkrio.
 

ljgww

Aktivan član
Poruka
1.022
Covjek je mozda osmislio principe i simbole,ali je pitanje kako sve sto je stvoreno prati bas te principe?

A sta ako ima mnogo vise dubinskih principa nego sto mi mozemo da pojmimo?

Onako s vrha mozga da na primer zivimo u svetu koji ima 13 dimenzija a ne 3 ....

kljucna rec je 'pojmimo'. Mi crtamo svet po onom shvatanju koje mozemo da pojmimo.

Na primer mi prepoznajemo svet koji je najcesce dualan po svojoj prirodi prakticno i filozofski. Pitanje je da li je ta dualnost istinita, ili je mi tako pojmimo jer je nas mehanizam poimanja dualan.

Tacno Netacno
Dobro Lose
Severni magnetni Pol Juzni Magnetni Pol
Levo Desno
Gore Dole

Dakle svet bi mozda i bio drugaciji (na primer ciklican) da ga tako pojmimo.

A onda izvrnemo premisu pa kazemo svet je onakav kakav ga pojmimo u njegovoj sustini, a on dovoljno prilagodljiv u svojoj kompleksnosti da nam kaze 'u pravu ste' i smeska nam se iza coska koliko smo ograniceni. Isto onako kao sto smo onomad onog jadnog coveka spalili na lomaci zato sto se usudio da kaze da zemlja nije centar sveta.
 

limunada

Elita
Moderator
Poruka
23.477
A sta ako ima mnogo vise dubinskih principa nego sto mi mozemo da pojmimo?

Onako s vrha mozga da na primer zivimo u svetu koji ima 13 dimenzija a ne 3 ....

kljucna rec je 'pojmimo'. Mi crtamo svet po onom shvatanju koje mozemo da pojmimo.

Na primer mi prepoznajemo svet koji je najcesce dualan po svojoj prirodi prakticno i filozofski. Pitanje je da li je ta dualnost istinita, ili je mi tako pojmimo jer je nas mehanizam poimanja dualan.

Tacno Netacno
Dobro Lose
Severni magnetni Pol Juzni Magnetni Pol
Levo Desno
Gore Dole

Dakle svet bi mozda i bio drugaciji (na primer ciklican) da ga tako pojmimo.

A onda izvrnemo premisu pa kazemo svet je onakav kakav ga pojmimo u njegovoj sustini, a on dovoljno prilagodljiv u svojoj kompleksnosti da nam kaze 'u pravu ste' i smeska nam se iza coska koliko smo ograniceni. Isto onako kao sto smo onomad onog jadnog coveka spalili na lomaci zato sto se usudio da kaze da zemlja nije centar sveta.
To i ja sve vrijeme govorim.🙂
Mi mnogo toga ne znamo.
Mozda sto nismo otkrili,a mozda sto nam nije ni dato da znamo.
Mozda ima 13 dimenzija,ali mi imamo ogranicen kapacitet da to saznamo.
Ili nemamo? 😀
 

ljgww

Aktivan član
Poruka
1.022
To i ja sve vrijeme govorim.🙂
Mi mnogo toga ne znamo.
Mozda sto nismo otkrili,a mozda sto nam nije ni dato da znamo.
Mozda ima 13 dimenzija,ali mi imamo ogranicen kapacitet da to saznamo.
Ili nemamo? 😀
to s 13 dimenzije nije arbitrarno. Mozda nije bas 13 (mozda ja nisam sve dobro zapamtio) ali ovi sto su pravili GUT, su morali da posegnu za tim dodatnim dimenzijama da bi unifikovali matematiku za sve poznate sile. I jos uvek su to 'sve poznate sile', a mi jos nemamo objasnjivu teoriju na cemu je zapravo zasnovan svet - jos uvek samo primecujemo efekte i tapkamo. I taj GUT, mozda sacica matematicara i fizicara to moze da shvati, ja se ni ne trudim, zabolela bi me glava.
 

Анонимни

Primećen član
Poruka
638
Ljude uvijek zanima nesto vise.
Nije nam dosta planete Zemlja,hocemo u svemir.
A niko ne razmislja da nam svemir namjerno nije dostupan i da ne treba tamo da cackamo i da mozda nas um,ma koliko se trudio,jednostavno nije "programiran"da to razumije.
Sjedi,di si,ni za di si nisi.🙂
То што је нешто недоступно сада не значи да ће тако остати. Ако се водимо том логиком, човечанство не би напредовало. Увек може боље, увек може напред, тако и треба да остане. Зашто би нешто постојало ако нема сврху? Све постоји са сврхом у овом универзуму.
 

limunada

Elita
Moderator
Poruka
23.477
То што је нешто недоступно сада не значи да ће тако остати. Ако се водимо том логиком, човечанство не би напредовало. Увек може боље, увек може напред, тако и треба да остане. Зашто би нешто постојало ако нема сврху? Све постоји са сврхом у овом универзуму.
Svrha mu je mozda da ograniči domet ljudskom umu.Znači,imaš Zemlju i bavi se njome.🙂
Inace,ja sam od onih koji smatraju da,osim na Zemlji,u svemiru nema života.
Jednostavno,ne postoji niko drugi od zivih bića.
Nikakvi Marsovci i ostali.
A to mislim zato što mislim da je taj Božiji kreator,ili kako ga već ko naziva,htio da stvori baš samo ljude...i nikog drugog.🙂
"Ogradio" ih je svemirom i dao im je dovoljno prostora za sve i ma koliko išli dalje,nikad nigdje nece stići.
Naravno,nemam dokaze.😁
Odoh sad malo u filozofiju,izvinjavam se.😀
 

Анонимни

Primećen član
Poruka
638
Свакако је тешко рећи има ли живота ван Земље. Ако верујемо у оно што је творац рекао кроз свете списе, ми смо једини.
Када сам био дете, имао сам обичај да замислим планету Земљу, нас на њој и полако се удаљавао све даље и даље ка бесконачности и то ми је постајало тако застрашујуће. Бесконачност где влада вечита тама. Језиво. Ево и сада се јежим.
 

limunada

Elita
Moderator
Poruka
23.477
Свакако је тешко рећи има ли живота ван Земље. Ако верујемо у оно што је творац рекао кроз свете списе, ми смо једини.
Када сам био дете, имао сам обичај да замислим планету Земљу, нас на њој и полако се удаљавао све даље и даље ка бесконачности и то ми је постајало тако застрашујуће. Бесконачност где влада вечита тама. Језиво. Ево и сада се јежим.
Meni je uvijek bila jeziva pomisao na astronaute koji se nadju izvan Zemlje.I nešto se npr.pokvari i oni ne mogu da se vrate.
Šta bi bilo s njima?Umrli bi svakako...ali ta jeziva samoća,izvan svega, je gora od smrti.
 

Анонимни

Primećen član
Poruka
638
Meni je uvijek bila jeziva pomisao na astronaute koji se nadju izvan Zemlje.I nešto se npr.pokvari i oni ne mogu da se vrate.
Šta bi bilo s njima?Umrli bi svakako...ali ta jeziva samoća,izvan svega, je gora od smrti.
Да, веома је језиво. Посебно ако поправљаш шатл и откачиш се. Осећај како летиш свемиром уз сазнање да је то то ми је ужасна. Никада не бих могао у свемир.

Не знам јеси ли видела / видео у филму "Doctor Strange" када нека древна жена отвара доктору око дајући му увид у бесконачност свемира. То ми је било толико језиво. Док лебди у неким језивим, хладним световима.
 

limunada

Elita
Moderator
Poruka
23.477
Да, веома је језиво. Посебно ако поправљаш шатл и откачиш се. Осећај како летиш свемиром уз сазнање да је то то ми је ужасна. Никада не бих могао у свемир.

Не знам јеси ли видела / видео у филму "Doctor Strange" када нека древна жена отвара доктору око дајући му увид у бесконачност свемира. То ми је било толико језиво. Док лебди у неким језивим, хладним световима.
Nisam gledala taj film.Inace sam voljela da gledam naucno-fantasticne filmove i serije,ali ih opet gledam iz zemaljske perspektive.
Ne bih sebe mogla zamisliti u tim letjelicama,niti bih mogla pojmiti stvarnu daljinu medju zvijezdama ili planetama.
Da li uopste ljudski mozak moze da pojmi razdaljinu od ne znam,nekoliko triliona kilometara...ili vec ako postoji neki veci broj.🙂
 

bmaxa

Elita
Poruka
23.350
Znaci onda da ako je sve stvoreno da prati matematicke principe,onda je covjek samo otkrio matematiku,a ne stvorio.
I vjerovatno ima jos dosta toga sto nije otkrio.
Obrnuto je. Covek je stvorio matematiku da modelira stvarnost na taj nacin da je u matematici sve idealno, a u stvarnosti nije.
Na pr krug koji opisuje kruzne oblike, ali ne postoji savrsen krug u prirodi...
 

Анонимни

Primećen član
Poruka
638
Nisam gledala taj film.Inace sam voljela da gledam naucno-fantasticne filmove i serije,ali ih opet gledam iz zemaljske perspektive.
Ne bih sebe mogla zamisliti u tim letjelicama,niti bih mogla pojmiti stvarnu daljinu medju zvijezdama ili planetama.
Da li uopste ljudski mozak moze da pojmi razdaljinu od ne znam,nekoliko triliona kilometara...ili vec ako postoji neki veci broj.🙂
Можеш погледати интересантну перспективу у филму о томе. Само три минута траје.

Poruka je automatski spojena:

Obrnuto je. Covek je stvorio matematiku da modelira stvarnost na taj nacin da je u matematici sve idealno, a u stvarnosti nije.
Na pr krug koji opisuje kruzne oblike, ali ne postoji savrsen krug u prirodi...
Ма, постоји. Није још написан такав интеграл. Хахаха. Шалим се.
 

limunada

Elita
Moderator
Poruka
23.477
Obrnuto je. Covek je stvorio matematiku da modelira stvarnost na taj nacin da je u matematici sve idealno, a u stvarnosti nije.
Na pr krug koji opisuje kruzne oblike, ali ne postoji savrsen krug u prirodi...
Postoji...cim ga mozemo nacrtati.🙂
A i napraviti npr.savrsenu kuglu od drveta.
E,sad zasto Zemlja nije bas savrseno okrugla...sigurno postoji razlog.:D
 

blooser

Veoma poznat
Poruka
12.539
A sta ako ima mnogo vise dubinskih principa nego sto mi mozemo da pojmimo?

Onako s vrha mozga da na primer zivimo u svetu koji ima 13 dimenzija a ne 3 ....

kljucna rec je 'pojmimo'. Mi crtamo svet po onom shvatanju koje mozemo da pojmimo.

Na primer mi prepoznajemo svet koji je najcesce dualan po svojoj prirodi prakticno i filozofski. Pitanje je da li je ta dualnost istinita, ili je mi tako pojmimo jer je nas mehanizam poimanja dualan.

Tacno Netacno
Dobro Lose
Severni magnetni Pol Juzni Magnetni Pol
Levo Desno
Gore Dole

Dakle svet bi mozda i bio drugaciji (na primer ciklican) da ga tako pojmimo.

A onda izvrnemo premisu pa kazemo svet je onakav kakav ga pojmimo u njegovoj sustini, a on dovoljno prilagodljiv u svojoj kompleksnosti da nam kaze 'u pravu ste' i smeska nam se iza coska koliko smo ograniceni. Isto onako kao sto smo onomad onog jadnog coveka spalili na lomaci zato sto se usudio da kaze da zemlja nije centar sveta.
Da nema dualnosti, ne bi bilo promena. Dualnost je potrebna radi dinamike, promene, kretanja.

A dimenzija sigurno ima vise, pa danasnja nauka uopste ne uzima u obzir duhovni svet, koji je nevidljiv za nas. A postoji.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.