Srpskohrvatski jezik

[milan.]

Иако је тај који је поставио тему малчице неозбиљан морам рећи да подржавам идеју. Српскохрватски је рикнуо кад се распала Југа и крај приче. Исто и са Југословенима, крај нема више! Било па прошло. А што се тиче онога да је српска ћирилица и латиница, то препуштам САНУ и осталима. За мене ће латиница бити српска кад будем могао написати на њој речи надживети и инјекција. До тада, хвала не.

 

[Serdar Scepan Radojevic]

absolutno.lestve-merde.cak se i rimuje.nego,jel "car"dusan koristio merde ili lestve.to bi me sad itekako interesiralo.zna li netko..

Car Dušan je koristio lojtre.

 

[ucka]

Jok ja, ne mrda mi se odavle. Volem klizanje zimi skoro ko sebe samu. I nikad se ne bih menjala za gastarbajtersku sudbinu. Kad si primoran da zivis van svoje zemlje to je veoma tuzhno bez obzira na temperaturu vazduha koja ti prija.

..ja nisam gastarjbajer..radim za americku naftnu kompaniju po pozivu..u inostranstvu sam maximalno 5-6 dana na mjesec...

 

[Zarathustra]

Car Dušan je koristio lojtre.

То бјеше оно -

по лојтрице на гор,
по лојтрице на дол ! Јод-ле-ле-иии-хиии !

 

[Serdar Scepan Radojevic]

То бјеше оно -

по лојтрице на гор,
по лојтрице на дол ! Јод-ле-ле-иии-хиии !

aha..

 

[walter45]

Car Dušan je koristio lojtre.

to stipane,pravo u sridu.dusko je bio zagoreski Hrvat,kajkavac.evo i dokaza.pa kaze..


++++
Законам сим таков состав:

1. О христианстве

Прежде касательно христианства. Средством сим надлежит очистить христианство.

2. О женидьбе

Владетелям и иному люду не должно жениться без благословения своего архиерея, или должны получить они благословение от тех, кого архиереи в духовники избрали.

3. О свадьбе

И ни единой свадьбы не должно совершиться без венчания. Коли же без благословения и дозволения церкви совершится она, тех разлучить надобно.

4. О духовном законе

И в духовных делах всякий человек повиноваться должен и послушным быть своему архиерею. А найдется такой, кто согрешит перед церковью или нарушит что из сего Свода законов, с умыслом или невольно, должен тот повиноваться и покориться церкви. Коли же не послушается он и уклонится от церкви, и коли не пожелает приказания церкви исполнить, должен от церкви отлучен быть.

++++

delah?

znaci,dusko je delao.eto ti dokaza da je dusko bio Hrvat iz zagorja.naravno,to smo mi upuceni Hrvati vec davno znali..

 

[Milan od Gruze]

Znaci gastarbajter ko Tito; Jeste to u Kumrovcu na seminaru zakljucili?

 

[Stjepan Radić]

Ne lazi samog sebe. I ti sam dobro znas da postoji samo srpski jezik. Hrvatski je samo dijalekat, kao i dalmatinski .

Koji ti je to jezik? Jeli to srpskoturski ili turskosrpski jezik?

 

[Zarathustra]

to stipane,pravo u sridu.dusko je bio zagoreski Hrvat,kajkavac.evo i dokaza.pa kaze..


++++
Законам сим таков состав:

1. О христианстве

Прежде касательно христианства. Средством сим надлежит очистить христианство.

2. О женидьбе

Владетелям и иному люду не должно жениться без благословения своего архиерея, или должны получить они благословение от тех, кого архиереи в духовники избрали.

3. О свадьбе

И ни единой свадьбы не должно совершиться без венчания. Коли же без благословения и дозволения церкви совершится она, тех разлучить надобно.

4. О духовном законе

И в духовных делах всякий человек повиноваться должен и послушным быть своему архиерею. А найдется такой, кто согрешит перед церковью или нарушит что из сего Свода законов, с умыслом или невольно, должен тот повиноваться и покориться церкви. Коли же не послушается он и уклонится от церкви, и коли не пожелает приказания церкви исполнить, должен от церкви отлучен быть.

++++

delah?

znaci,dusko je delao.eto ti dokaza da je dusko bio Hrvat iz zagorja.naravno,to smo mi upuceni Hrvati vec davno znali..

У јееее.... па ти знаш и српскословнески !

Црквенословенски се иначе дуго одржао у Кроасерији, то знаш...

Биће од тебе Србенда све у свему !

 

[Serdar Scepan Radojevic]

to stipane,pravo u sridu.dusko je bio zagoreski Hrvat,kajkavac.evo i dokaza.pa kaze..


++++
Законам сим таков состав:

1. О христианстве

Прежде касательно христианства. Средством сим надлежит очистить христианство.

2. О женидьбе

Владетелям и иному люду не должно жениться без благословения своего архиерея, или должны получить они благословение от тех, кого архиереи в духовники избрали.

3. О свадьбе

И ни единой свадьбы не должно совершиться без венчания. Коли же без благословения и дозволения церкви совершится она, тех разлучить надобно.

4. О духовном законе

И в духовных делах всякий человек повиноваться должен и послушным быть своему архиерею. А найдется такой, кто согрешит перед церковью или нарушит что из сего Свода законов, с умыслом или невольно, должен тот повиноваться и покориться церкви. Коли же не послушается он и уклонится от церкви, и коли не пожелает приказания церкви исполнить, должен от церкви отлучен быть.

++++

delah?

znaci,dusko je delao.eto ti dokaza da je dusko bio Hrvat iz zagorja.naravno,to smo mi upuceni Hrvati vec davno znali..

Da, bio je Alpski Hrvat...koji je bio krenuo u lov na jelene pa zalutao do Srbije..

 

[OrangeC]

To nije crkvenoslovenski, to je današnji ruski, odnosno rusko pismo

 

[walter45]

Da, bio je Alpski Hrvat...koji je bio krenuo u lov na jelene pa zalutao do Srbije..

ma kakve srbije,moj stipane.Hrvatska od alpa do drine.a od drine do crnog mora,bugarsko carstvo.nije tu bilo ikakvog mista za tzv.srbiju.dusko je ovaj put sve zaeba.ebloga njegovo delanje,da ga eblo.znaci,cale mu je bio Hrvat a nana kako znamo bugarkinja.sve stima.i neostade nista o "srbende" dusana.rano ljuta i sudbino kleta..

 

[Milan od Gruze]

Koji ti je to jezik? Jeli to srpskoturski ili turskosrpski jezik?

Taj kojim pricas. Tvoj maternji.

 

[Serdar Scepan Radojevic]

Spojler

to stipane,pravo u sridu.dusko je bio zagoreski Hrvat,kajkavac.evo i dokaza.pa kaze..


++++
Законам сим таков состав:

1. О христианстве

Прежде касательно христианства. Средством сим надлежит очистить христианство.

2. О женидьбе

Владетелям и иному люду не должно жениться без благословения своего архиерея, или должны получить они благословение от тех, кого архиереи в духовники избрали.

3. О свадьбе

И ни единой свадьбы не должно совершиться без венчания. Коли же без благословения и дозволения церкви совершится она, тех разлучить надобно.

4. О духовном законе

И в духовных делах всякий человек повиноваться должен и послушным быть своему архиерею. А найдется такой, кто согрешит перед церковью или нарушит что из сего Свода законов, с умыслом или невольно, должен тот повиноваться и покориться церкви. Коли же не послушается он и уклонится от церкви, и коли не пожелает приказания церкви исполнить, должен от церкви отлучен быть.

++++

delah?

znaci,dusko je delao.eto ti dokaza da je dusko bio Hrvat iz zagorja.naravno,to smo mi upuceni Hrvati vec davno znali..

koji ti je nik na hercegbosna.org ?

 

[Serdar Scepan Radojevic]

ma kakve srbije,moj stipane.Hrvatska od alpa do drine.a od drine do crnog mora,bugarsko carstvo.nije tu bilo ikakvog mista za tzv.srbiju.dusko je ovaj put sve zaeba.ebloga njegovo delanje,da ga eblo.znaci,cale mu je bio Hrvat a nana kako znamo bugarkinja.sve stima.i neostade nista o "srbende" dusana.rano ljuta i sudbino kleta..

Znaci, cim je .delao. nije bio Crnogorac.

 

[Milan od Gruze]

ma kakve srbije,moj stipane.Hrvatska od alpa do drine.a od drine do crnog mora,bugarsko carstvo.nije tu bilo ikakvog mista za tzv.srbiju.dusko je ovaj put sve zaeba.ebloga njegovo delanje,da ga eblo.znaci,cale mu je bio Hrvat a nana kako znamo bugarkinja.sve stima.i neostade nista o "srbende" dusana.rano ljuta i sudbino kleta..

Pa kako se obre u Srbiji? Sto ne prosiri carstvo medju hrvatima, nego medju srbima?

 

[walter45]

[/SPOILER]

koji ti je nik na hercegbosna.org ?

nema me tamo,stipane.nego,zaboravio sam ti cestitat imendan(krsnu slavu).danas ,tj,prije 8minuta je prosa sveti stipan/scepan.26.12.nek si mi moj stipane ziv i zdrav..

 

[Serdar Scepan Radojevic]

Pa kako se obre u Srbiji? Sto ne prosiri carstvo medju hrvatima, nego medju srbima?

Šta mislis sto je ima sahovnicu u grb:

 

[walter45]

Znaci, cim je .delao. nije bio Crnogorac.

100%...

 

[Serdar Scepan Radojevic]

nema me tamo,stipane.nego,zaboravio sam ti cestitat imendan(krsnu slavu).danas ,tj,prije 8minuta je prosa sveti stipan/scepan.26.12.nek si mi moj stipane ziv i zdrav..

....

 

[Zarathustra]

To nije crkvenoslovenski, to je današnji ruski, odnosno rusko pismo

Тек сад виђех !

Чоек је комедијаш.... добра забава у неђељу увече

 

[walter45]

Тек сад виђех !

Чоек је комедијаш.... добра забава у неђељу увече

pa zar vashe pope nemantraju jos uvik crkvenoslavenski,tj.RUSKI na vasim liturgijama.eto,cak u svojim hramovima parlatate tudjim jezikom.jadno brate..

 

[ucka]

DOKAZ O POSEBNOSI HRVATSKOG JEZIKA
Nakon osamnaest godina napora da se međunarodno prizna bibliografska upotreba nacionalne oznake hrv za djela pisana na hrvatskome jeziku, navedena odluka okrunila je dugogodišnje napore za međunarodnim priznanjem upotrebe hrvatskoga jezika odnosno nastojanja da se napokon odredi nacionalna oznaka za hrvatski jezik te hrvatski jezik postane međunarodno priznat i potpuno neovisan. Veliku zaslugu za potpunu neovisnost i međunarodno priznanje hrvatskog jezika imaju i posljednja znanstvena istraživanja međunarodne slavistike koja su dokazala sljedeće:
-srpsko-hrvatski je politički konstrukt koji nikada nije postojao kao jedan standardni jezik. I Međunarodna je organizacija za standardizaciju (ISO) sa sjedištem u Švicarskoj, različito označila hrvatski i srpski u sustavu univerzalne decimalne klasifikacije: hrvatski kao UDK 862 (kratica hr), a srpski kao UDK 861 (kratica sr), dok se «srpsko-hrvatski» još pojavljuje kao izvedeni jezik bez posebnoga broja, u vidu «prijeklopa brojeva» 861/862 (kratica sh). Hrvatski i srpski književni jezici imali su zasebne tijekove standardizacije (koji su se preklapali nekoliko desetljeća), dok je bosanski jezik (adekvatniji bi naziv bio «bošnjački jezik») tek sada u fazi konačnoga oblikovanja standarda. To, što su se sva tri jezika iskristalizirala na osnovici novoštokavskoga dijalekta ne znači previše: jezikoslovlje je puno bliskih, a priznato različitih standardnih jezika nastalih na sličnoj ili istoj dijalekatskoj osnovici. Primjeri su, npr:
-indonežanski i malajski
-hindi i urdu
-bugarski i makedonski
-norveški i danski
-hrvatski i srpski
-itd.
Hrvatski i srpski standardni jezici se razlikuju u:
1. grafiji (latinica i ćirilica)
2. fonetici (oko 100 zakona u akcentuaciji)
3. gramatici i sintaksi (oko 100 zakona)
4. pravopisu (iako oba jezika rabe fonološki pravopis, u hrvatskome je nazočno morfonološko načelo u nizu propisa, dok se srpski jezik sve više «fonetizira» u pravopisnim odredbama)
5. morfologiji (preko 300 pravila)
6. semantici (razlike u semantici su previše složena ustroja da bi se prikazale u ovako kratkom prijegledu)
7. rječniku (oko 30% različitih riječi koje su isključivo hrvatske ili srpske. U rječniku od 100.000 riječi, oko 40.000 je različito; po procjeni hrvatskoga jezikoslovca Dalibora Brozovića u korpusu od 500.000 riječi, hrvatski i srpski se razlikuju u 150.000 leksema)
Grafički pokazatelj nepostojanja «srpsko-hrvatskog» jezika primjer je prijevoda djela švicarskoga psihologa C.G.Junga «Psihologija i alkemija». Ta knjiga, prevedena na hrvatski 1986., pojavila se u srpskome prijevodu 1999.-ali tako što je prevedena s hrvatskoga, a ne s njemačkoga izvornika. Hrvatski prijevod i srpski «prijevod prijevoda» razlikuju se, čak ako se i zanemare razlike u pismu (latinica i ćirilica) i u dijalekatskoj osnovici standardnoga jezika (jekavski i ekavski), praktički na svakoj stranici knjige, u rječniku, pravopisu, sintaksi i semantici. Budući da je često u porabi analogija po kojoj bi odnos hrvatskoga i srpskoga bio sličan onomu britanskoga i američkoga engleskog jezika- vidljiva je nesuvislost te usporedbe jer je prijevod s britanskoga na američki engleski (i obratno), jednostavno nemoguć.
Samo ime «bosanski jezik» je u prošlosti najčešće bilo u porabi za štokavski ikavski i/ili štokavski jekavski dijalekt. Taj pojam, koji su od 17. do 19. stoljeća rabili hrvatski pisci i jezikoslovi, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, u značenju štokavskoga izraza slovinskoga-ilirskoga-hrvatskoga jezika, ne može poslužiti potkrjepom o navodnoj povijesnoj utemeljenosti suvremenomu standardnom jeziku Bošnjaka-muslimana, s tendencijom da se sadašnja norma bošnjačkoga jezika prikaže kao prirodni sljednik svih djela u kojima je spomenut izraz «bosanski jezik».
Profili standardizacija jezika:
Hrvatski standardni jezik
-prvi je hrvatski rječnik «Dictionarium quinque nobilissimarum Europae linguarum-Latinae, Italicae, Germanicae, Dalmatiae et Ungaricae», Venecija 1595. Do sredine 19. stoljeća objavljeno je još desetak hrvatskih rječnika, od Mikaljina «Blago jezika slovinskoga» (Loreto 1649.) do Mažuranić-Užarevićevog «Njemačko-ilirskog slovara» 1842.
-prva hrvatska gramatika je «Institutionum linguae illyricae libri duo», 1604., isusovca Bartula Kašića. Do normativne «Gramatike hrvatskoga jezika za niže razrede srednjih škola» Tome Maretića 1899., tiskano je blizu dvadeset gramatika. (Interesantno je napomenuti da je Kašić auktor prijevoda cijele Biblije (Stari i Novi Zavjet, 1622.-1636.) u raskošnom štokavsko-jekavskom idiomu stiliziranom prema izrazu književnosti Dubrovnika zrele Renesanse. Taj je prijevod, koji nije tiskan zbog političkih razloga, po svomu jezičnom izrazu (osim u grafiji/slovopisu) jednako blizak modernomu hrvatskom jeziku kao francuski njegova suvremenika Montaignea sadašnjemu francuskom, ili engleski Shakespearea modernom engleskom jeziku. No, Kašićev utjecaj u standardizaciji hrvatskoga jezika je najjače djelovao preko «Rituala rimskog», 1636.)
http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20001205/prilozi.htm
http://www.ffdi.hr/zivot/99-2-1.html
-hrvatski je standardni jezik nastao na temelju hrvatske književnosti, s presudnim periodom 2.polovice 18.st. za uvedbu novoštokavskog idioma, te standardizacijom grafije/slovopisa u doba Ilirskog pokreta u 1830im godinama. Također, u nekim je pravopisnim rješidbama pod utjecajem Karadžić-Daničićeve norme, prvenstveno u periodu tzv. "hrvatskih vukovaca" na prijelazu 19. u 20. stoljeće.
Osnovne značajke:
-standard je novoštokavski, ali uz toleranciju i asimilaciju ostalih hrvatskih narječja (čakavskog i kajkavskog). Hrvatska književnost na štokavskom narječju traje više od 5 stoljeća, od renesansne dubrovačke, dalmatinske i bosanske književnosti (Menčetić, Bunić, Zlatarić, Držić, Vetranović, Divković, Nalješković), preko ključnih autora novoštokavskoga narječja u 18.stoljeću (Kačić-Miošić, Relković, Grabovac, Kanižlić) do konačne uoblike u 19.stoljeću. No-hrvatski jezik je asimilirao i značajnu literaturu i leksikografiju napisane na čakavskome narječju (Marulić, Hektorović, Zoranić) i kajkavskom (Habdelić, Belostenec, Brezovački), te hibridnom čakavsko-kajkavskom (Zrinski, Frankopan, Ritter-Vitezović). Stoga, iz situacije hrvatskoga jezika kao «jedinstva narječja» (unio dialectorum) sa štokavskim narječjem kao stožerom, ali ne isključivim jezičnim zakonodavcem- sve se više odbacuje pomalo umjetna podjela na tri narječja, tim prije što su neki «štokavski» poddijalekti bliži po mnogim odlikama određenim «čakavskima», nego drugima štokavskima (a i izraz je osnivača dubrovačke književnosti na hrvatskome narodnom jeziku, Šiška Menčetića i Džore Držića, koje povijesno jezikoslovlje smatra začetnicima današnjega hrvatskoga književnoga jezika, miješani štokavski jekavsko-ikavski protkan brojnim čakavskim dijalekatskim značajkama)
-jezično čistunstvo koje se odlikuje tvorbom neologizama kad god je to moguće, bilo za žive jezike, bilo za klasične ili orijentalne. Ukratko-hrvatski je tvorbeni jezik, što je vidljivo od velikih jezikotvoraca 19.stoljeća (Mažuranić, Užarević, i, najviše, Šulek) do 20. stoljeća, u djelatnosti Ladana i Laszloa..
-naslanjanje na hrvatsku književnu baštinu, te postupna gradba novih oblika u skladu s tom baštinom. Kontinuitet tradicije od 9 stoljeća pismenosti i književnosti na glagoljici, hrvatskoj ćirilici i latinici (pisanim crkvenoslavenskim jezikom hrvatske recenzije i narodnim hrvatskim jezikom). Umjereni fonološki pravopis, uz tendenciju sve vece preoblike standarda u tvorbeni ili fonološko-morfonološki pravopis.

 

[Appel]

Smatram najvećom opasnošću za svoj narod pokret stvaranja srpskohrvatskog jezika, koji nažalost, još uvijek bukti.


Samo hrvatski!

Najveća opasnost i kod tvog i kod mog naroda su takve "uzvišene" budale.

 

[Serdar Scepan Radojevic]

nema me tamo

od kad to? a Max95?