Quantcast

Srpsko narodno pozoriste - Novi Sad

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.886
REPERTOAR
OKTOBAR



Ђакомо Пучини
МАДАМ БАТЕРФЛАЈ

опера у три чина
Либрето према истоименој драми Д. Беласка написали Л. Илика и Ђ. Ђакоза
Превод: Нада Царина
Диригент: Диан Чобанов, к.г. / Александар Којић
Редитељ: Младен Сабљић
Режијска обнова: Катарина Матеовић Тасић
Сценографију Ф. Поточника обновио: Далибор Тобџић
Костимограф: Стана Јатић
Диригент Хора: Весна Кесић Крсмановић
Дизајнер светла: Марко Радановић


УЛОГЕ

Ћо-Ћо-Сан, звана Мадам Батерфлај
Данијела Јовановић
Сузуки, њена служавка
Вишња Радосав
Б. Ф. Пинкертон, поручник америчке морнарице
Александар Саша Петровић
Кејт Пинкертон, његова супруга
Верица Пејић
Шарплес, амерички конзул у Нагасакију
Васа Стајкић
Горо, трговачки посредник
Игор Ксионжик
Бонзо, јапански свештеник, стриц Ћо-Ћо-Сан
Страхиња Ђокић
Јамадори
Горан Крнета
Комесар
Бранислав Станков
Службеник регистратуре
Александар Толимир
Мајка Ћо-Ћо-Сан
Марта Јакобац Морар
Дете
Вила Малешев
Концертмајстор: Владимир Ћуковић, Сергеј Шаповалов
Инспицијенти: Тања Цвијић, Сања Миланов, Јарослава Бенка Влчек
Корепетитори: Данијела Ходоба Леш, Страхиња Ђокић
Сценски покрет: Ферид Карајица
Суфлер: Александра Мајтан, Санела Митровић
Обрада текста за дисплеј: Иван Свирчевић
Премијера: 28. март 1996; обнова: 26. фебруар 2009.
Представа траје око два сата и тридесет минута и има једну паузу.
Декор, костими и остала сценска опрема израђени у радионицама Српског народног позоришта.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.886
Pesme Morskog ranča/The Sea Ranch Songs


Nomus 2020.
Gudački kvartet TAJJ
Program:
Aleksandra VREBALOV – Pesme Morskog ranča / The Sea Ranch Songs
Video i animacija: Andrew Lyndon
***
„Pesme Morskog ranča“ (The Sea Ranch Songs) su narudžbina zajednice Morskog Ranča za Kronos Kvartet povodom proslave pedesetogodišnjice ove poznate kalifornijske morske naseobine. Delo kompozitorke Aleksande Vrebalov nas povezuju sa duhom, prirodom, i arhitekturom ovog magičnog mesta koje je veličanstveni eksperiment u očuvanju životne sredine, razvoju zemljišta i svesnom planiranju ljudske zajednice.
Ovaj bogati multimedijalni rad sadrži dokumentarne snimke ove severno-kalifornijske zajednice i njenog divljeg okruženja, kao i video film umetnika Endrua Lindona. Meditativne, moćne i inspirativne, Pesme Morskog ranča uranjaju u prelepe panorame i metafizičku geografiju ovog unikatnog mesta gde su ljudi i priroda harmonično isprepletani.
„Ideja Morskog ranča je na globalnoj skali verovatno utopijska, ali kroz muziku, mi slavimo njenu lepotu i potvrđujemo njen značaj u našem ranjenom svetu kom je toliko potrebno isceljenje,“ piše Aleksandra Vrebalov o ovom svom delu.

Prodaja ulaznica za koncert na blagajni Srpskog narodnog pozorišta (Pozorišni trg 1) , radnim danima od 10h i subotom od 14h, do početka poslednje predstave. On-line rezervacije i prodaja na: https://prodaja.snp.org.rs/sr/site/index
Cena karte: 500,00 dinara
***
Aleksandra Vrebalov je napisala 80 kompozicija za koncertnu, opersku i baletsku muziku. Njene muzičke komade naručivali su i/ili izvodili: Kvartet „Kronos (u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i njujorškom Karnegi holu), Beogradska filharmonija, Orkestar „Zabranjeni grad” iz Pekinga, plesne trupe „Limon” i „Rambert”. Učestvovala je u brojnim umetničkim programima i projektima među kojima su: umetničke kolonije „The Hermitage”, „Tanglewood” i „MacDowell” (SAD), Centar „Rockefeller Bellagio”, Umetnički program „Djerassi” (SAD), operska trupa „American Opera Projects”. Dobitnica je nagrade Fondacije „From” Univerziteta Harvard, zatim stipendije koja nosi ime američkog kompozitora Čarlsa Ajvsa (Američke akademije za umetnost i književnost), Zadužbine „Barlow” i dara iz Fonda MAP-a (Multi-Arts Production Fund). Njene kompozicije su objavljene u poznatim izdavačkim kućama kao što su „Nonesuch”, „Cantaloupe”, „Innova”, „Centaur Records” i „Vienna Modern Masters”. Kada komponuje, živi i radi u Njujorku, a gostujući je profesor na doktorskim studijama kompozicije novosadske Akademije umetnosti. Dodatne informacije na sajtu www.aleksandravrebalov.com


Gudački kvartet TAJJ
, Srbija
Ansambl je formiran 1997. godine u Novom Sadu. Od osnivanja do danas deluje u nepromenjenom sastavu: Aleksandra Krčmar Ćulibrk (I violina), Jovanka Mazalica (II violina), Jelena Filipović (viola) i Timea Kalmar (violončelo).
Potekle iz iste gudačke, odnosno kvartetske škole, umetnice su vremenom stekle neprocenjivo iskustvo, postepeno pronalazeći sopstveni interpretativni izraz. Uz predani samostalni rad učile su i od istaknutih umetnika na brojnim majstorskim kursevima (članova gudačkih kvarteta „Amadeus”, „Alban Berg”, „Bartók”, „Mediči”, „Janaček”, „Smetana” i drugih uglednih muzičara) da bi magistarske studije kamerne muzike na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu završile u klasi prof. Ladislava Mezeija.
Članice Gudačkog kvarteta „TAJJ” trenutno su apsolventkinje doktorskih studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Ištvana Varge (Budimpešta), na kojima izučavaju isključivo muziku XX i XXI veka.Znanje i iskustvo koje su sabrale u oblasti kamerne muzike tri članice sastava danas prenose na svoje studente na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde su profesorke na Katedri za kamernu muziku, dok je Jovanka Mazalica na poziciji vođe drugih violina u Orkestru Opere Srpskog narodnog pozorišta.
Protekle dve decenije „TAJJ” je nastupao više stotina puta na koncertima i festivalima u zemlji i inostranstvu (od Hrvatske i Italije, preko Francuske, Nemačke i Holandije, do skandinavskih zemalja), a takođe bio je i gostujući ansambl nekoliko međunarodnih takmičenja. Uključuje se i u veće kamerne formacije, te s velikim zadovoljstvom sarađuje s najrazličiijim solistima.
„TAJJ” često i rado izlazi iz klasičnog repertoara za gudački kvartet, izvodeći s velikim uspehom ostvarenja savremenih autora, od kojih su mnogi, poput Jasmine Mitrušić, Dorotee Vejnović, Aleksandre Stepanović i, u prvom redu, Aleksandre Vrebalov posvetili svoja dela upravo ovom sastavu. Kvartet je do sada snimio pet samostalnih kompakt-diskova. Zahvaljujući visokom profesionalno-umetničkom radu, koji traje preko dve decenije, Gudački kvartet „TAJJ” danas zauzima poziciju jednog od vodećih kamernih ansambala u regionu, od početka pokazujući težnju za podređivanjem individualnih osobenosti zajedničkom idealu o jedinstvenosti i stopljenosti kvartetskog zvuka.

***
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.886
New Ideas Chamber Orchestra


Progresivna klasična muzika
Augusta JUSIONYTĖ, violina – Dalia SIMAŠKAITĖ, violina, viola
Julija IVANOVAITĖ, violina – Deividas DUMČIUS, violončelo
Vincas BAČIUS, kontrabas
Gediminas GELGOTAS, osnivač i umetnički direktor

P r o g r a m:
J. S. Bach, G. Gelgotas, N. Nymann, A. Vivaldi- M. Richter

Prodaja ulaznica za koncert na blagajni Srpskog narodnog pozorišta (Pozorišni trg 1, tel. 021/520-091) radnim danima od 10h do početka programa ili on-line na linku: https://prodaja.snp.org.rs/sr/site/index
Cena karte: 800,00 dinara
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.886
12 sezona – Almazian Symphony & specijalne gošće


Umetničko vođstvo i solo violina: Khachatur ALMAZIAN
Sloboda MIĆALOVIĆ
, naracija – Svetlana AKSENOVA, sopran – Tatjana TATIĆ, koreografija, igra
Kseniya SIMONOVA, peščana animacija
Režija: Marko MANOJLOVIĆ
Program: Vivaldi, Piazzolla, Sharafyan
***
Prodaja ulaznica za koncert na blagajni Srpskog narodnog pozorišta (Pozorišni trg 1) , radnim danima od 10h i subotom od 14h, do početka poslednje predstave. On-line rezervacije i prodaja na: https://prodaja.snp.org.rs/sr/site/index
Cena karte: 1.000,00 dinara

Hačatur Almazjan
, violina
Studirao je na Kraljevskom konzervatorijumu u Briselu u klasi Igora Ojstraha, u Njujorku kod Miše Kejlina i u Parizu s Eduardom Vulfsonom. Brojne koncerte priređivao je kao solista s Jermenskim simfonijskim orkestrom, Simfonijskim orkestrom Belgijskog radija, Moravskim simfonijskim orkestrom, Belgijskim nacionalnim orkestrom, Nacionalnim simfonijskim orkestrom severnog Meksika, Jermenskim državnim kamernim orkestrom, Šangajskim simfonijskim orkestrom, Filharmonijom iz Ontarija, Kraljevskim nacionalnim orkestrom Škotske, Simfonijskim orkestrom iz Sahalina, Praškim virtuozima, ansamblom „I Fiamminghi” i Kamernim orkestrom „Karlo Veliki”. Koncertirao je i na uglednim međunarodnim festivalima u Šlezvig-Holštajnu, Kanarima, Kuala Lumpuru, Džakarti, Singapuru, Lionu, Pragu, Varšavi, Budimpešti, Malti, Mentonu. Kao koncertmajstor, u nekoliko evropskih orkestara, svirao je s velikim dirigentima kao što su Šolti, Sinopoli, Gergijev, Rostropovič i Menjuhin da bi 1998. delovao i kao specijalni gostujući koncertmajstor na Internacionalnom takmičenju Plasida Dominga „Operalia” u Hamburgu. Radi i kao producent brojnih različitih projekata, ali i kao organizator umetničkih festivala u domovini i šire.
Godine 2007. osnovao je ženski orkestar „Almazian Symphony”, koji svira muziku u krosover stilu. Svira na violini „Giuseppe Gagliano” iz 1774.

Almazjan simfoni
Međunarodni instrumentalni ansambl okupljen 2007, čine isključivo ženski članovi na čelu s muškim solistom i koncert-majstorom, violinistom Hačaturom Almazjanom, koji je zajedno sa srpsko-belgijskom violončelistkinjom, novosađankom Tamarom Savić i inicijator njegovog osnivanja. Na poziv reditelja Emira Kusturice ansambl 2008. godine gostuje na prvom Filmsko-muzičkom festivalu „Kustendorf“ na Mokroj gori. Iste godine učestvuje na ceremoniji zatvaranja Festivala „Exit“ u Novom Sadu, pred ogromnim auditorijumom od preko 10 hiljada posetilaca. Usledili su koncerti širom sveta, a 2013. i snimanje prvog albuma u produkciji „Sony Music Entertainment” i saradnja s Francuskom nacionalnom televizijom. Izvođenja u Parizu, na poziv Uneska, nastup na festivalima „Ritam Evrope“ i „Balkan Trafik“ (Brisel), balkanska turneja, uključujući Letnji festival u Skoplju i Ohridsko leto, zatim Festival „Sea Dance“ u Jerevanu, kao i koncerti u Dubaiju, Dohi, Hong-Kongu, Singapuru, Moskvi i Atini, samo su neke od brojnih aktivnosti ovog, po mnogo čemu, jedistvenog gudačkog orkestra. Novi poziv na „Exit“ usledio je 2015, kada je ansambl „Almazjan simfoni“ na veče pred otvaranje festivala privukao preko 30 hiljada posetilaca. Jedan od posebnih uspeha orkestra je i izvođenje i snimanje muzike za film Na mlečnom putu Emira Kusturice, premijerno prikazanom na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji, 2016. godine. Svoje naredno gostovanje u Srbiji ostvario je 2018. kada je ponovo nastupio na Festivalu „Exit”, zajedno s velikom baletskom zvezdom Sergejom Polunjinom.

Sloboda Mićalović Ćetković je jedna od naših najboljih filmskih i pozorišnih glumica.
Značajne uloge ostvarila je u filmovima Zona Zamfirova, Kraljevina Srbija i Ilka, kao i u TV serijama Mješoviti brak, Ranjeni orao, Nepobedivo srce, Čizmaši, Jagodići, Koreni i mnogim drugim.
Prvu bitnu pozorišnu ulogu imala je tokom studija, u Koštani Borisava Stankovića, u režiji Juga Radivojevića. Publika je pamti i po ulozi Roksi Hart u mjuziklu Čikago Pozorišta na Terazijama, kao i predstavama Tartif, Frenki i Džoni, Brod za lutke, Brod ljubavi, Miris kiše na Balkanu. Stalna je članica Narodnog pozorišta u Beogradu od 2012. godine.


Svoje prvo scensko iskustvo ruska sopranistkinja Svetlana Aksenova je stekla još u školskim danima kao članica Studija mladih pevača na Konzervatorijumu „Rimski-Korsakov” u rodnom Sankt Peterburgu. Već prve angažmane dobija u prestižnim kućama poput Bazelskog teatra, Drezdenske operske kuće, Holandske nacionalne opere u Amsterdamu i Nemačke opere u Berlinu. Aksenova je doživela senzacionalni debitantski uspeh kao Ćo-Ćo-San u novoj produkciji Pučinijeve Madam Baterflaj u Gvadalahari (Meksiko, „Festival di Mayo”). Naredne sezone donose joj nove role u matičnoj bazelskoj kući, gde ostvaruje uloge Lize u Pikovoj dami Čajkovskog, Grofice u Mocartovoj Figarovoj ženidbi i Rusalke u istoimenoj Dvoržakovoj operi, dok u Dortmundu nastupa u naslovnoj ulozi Pučinijeve Sestre Anđelike. S likom Fevronije u Korsakovljevom Nevidljivom gradu Kitežu debitovala je i u Holandskoj nacionalnoj operi. Berlinska i norveška publika ju je upoznala kao Ćo-Ćo-San, a sarbrikenska kao Dezdemonu u Verdijevom Otelu. U Pariskoj nacionalnoj operi pevala je partiju Rusalke, u Sao Paulu Tatjane u Evgeniju Onjeginu Čajkovskog, a u ponovnom dolasku u Berlin ulogu Mimi u Pučinijevim Boemima, da bi se u Velikom teatru „Liceo” u Barseloni predstavila kao Fevronija. Nastupala je i s meksičkom Filharmonijom Haliska u Gvadalahari. Koncertni repertoar Svetlane Aksenove obuhvata vokalno-instrumentalna dela Vivaldija (Gloria), Pergolezija (Stabat Mater i Pastoralna misa), Briksija (Magnificat), Betovena (Misa u C-duru), Berlioza (Svečana misa), Bizea (Te deum), Rosinija (Mala svečana misa), Šostakoviča i Dvoržaka (Stabat mater) i Malera (Četvrta simfonija).


Tatjana Tatić je Prva balerina Narodnog pozorišta u Beogradu gde tumači glavne uloge u baletima Labudovo jezero, Kopelija, Don Kihot, Uspavana lepotica, Krcko Oraščić i mnogim drugim. Ostvarila je brojna zapažena gostovanja na baletskim scenama širom sveta, između ostalih i u Moskvi, Tel Avivu, Londonu, Beču, Veroni, Berlinu, Mariboru, Ljubljani, Sarajevu, Sofiji, Bratislavi i Briselu.
Članica je svetske trupe čuvenog Sergeja Polunjina.


Ksenija Simonova od 2009. godine nastupa širom sveta izvodeći svoje jedinstvene animacije na pesku. Ostvarila je brojna gostovanja u preko 40 država sveta. U njenim peščanim čarolijama uživaju svi – predsednici država, članovi kraljevskih porodica, posetioci uglednih koncertnih dvorana i opera, publika na najčuvenijim sportskim događajima. Za svoju umetnost Simonova kaže da je namenjena srcu i duši čoveka, a glavna uloga njenih animacija nije da zabavi, već isključivo da podstakne na promenu. Tako su peščane priče Simonove često inspirisane žrtvama ratova, napuštenim i marginalizvanim područjima i ljudima i razarajućim klimatskim promenama.
„Ako govorimo o tome da je svrha umetnosti da prosvetli svet, provocira i podiže svesnost gledalaca, Simonova je ispunila svoju misliju kao umetnica i svojim radovima postigla ogroman uspeh“. The Guardian
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.886
Бура“ на сцени „Пера Добриновић“


Бура (The Tempest) Вилијама Шекспира настала је 1611. године.

Историчари књижевности овај Шекспиров комад сматрају последњим целовитим делом које је написао, као и тестаметарним комадом којим се опростио од писања и позоришта. Исто тако, Бура представља врхунац последње фазе Шекспировог опуса, коју чине „романтичне трагикомедије“, а којој припадају и Симбелин, Зимска бајка и Перикле.

Премда се Бура по правилу сматра делом у којем превладавају складни тонови, оптимизам и пасторално расположење, модерна критика и позоришна пракса су изнели на видело одређене и значајне противречности, сукобе и кризе које делују испод привидно угодне и складне спољашњости. Ове противречности на неки начин сумира познати театролог Јан Кот, називајући Буру делом у којем превладава „горчина изгубљених нада“.

Полазећи од круга сличних претпоставки, редитељ Кокан Младеновић гради своју поставку Буре стављајући у први план не мотиве помирења, опроштаја и склада, већ феномене који верније дефинишу питања света у којем живимо – феномене (свију врста) нетрпељивости, освете и мржње.

Аутори адаптације су Кокан Младеновић и Светислав Јованов, аутор сонгова је Марко Шелић Марчело. Драматурзи су Николина Ђукановић и Светислав Јованов, сценограф Марија Калабић, костимограф Марина Сремац, а композитор музике је Раде Склопић.

У главним улогама: Радоје Чупић тумачи Проспера, а Марко Шелић Марчело Аријела. Анђела Пећинар и Јелена Лончар (у равноправној алтернацији) тумаче Миранду, док Александар Сарапа игра Фердинанда (све троје су студенти Академије уметности у Новом Саду). У глумачкој екипи су и: Александра Плескоњић, Милован Филиповић, Игор Павловић, Ненад Пећинар, Југослав Крајнов и Душан Вукашиновић.

Премијера је 29. и 30. октобра на сцени „Пера Добриновић“ у 19.30.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.886
Novosadsko pozorište / Újvidéki Színház
Jovana Subotića 3-5 , Novi Sad

Novosadsko pozorište/Ujvideki sinhaz nastalo je 1974. godine s idejom da pomogne u očuvanju kulturnog identiteta Mađara u Vojvodini. Adresa u Jovana Subotića 3-5 vrlo brzo postala je, međutim, mesto na kojem su rasle neke mnogo ozbiljnije i kompleksnije pozorišne priče... Vremenom je ovo pozorište uspelo da postane, ne samo mesto okupljanja mađarske elite, nego je i prevazišlo mađarski okvir te danas slovi za jedno od najrelevantnijih pozorišnih adresa u Srbiji i regionu.

Tokom nimalo veselih devedesetih godina ansambl se nametnuo svojom neobičnom pozorišnom poetikom koja je nagoveštavala neke sasvim nove i drugačije pozorišne obrise. Predstave “Šest lica traže pisca”, “Sluškinje”, “Pac”, a pre svih “Pripitomljavanja” najavile su ono što je aktuelnost vojvođanskog pozorišta – činjenicu da je svojim osebujnošću i krativnošću oduvalo čak slavne prestoničke teatre.
Raznolik repertoar - između eksperimenta i inscenacija klasičnih dela mađarske i svetske literature – bio je povod da u Novosadsko pozorište dolaze najbolji reditelji. Oni, pak, bez izuzetka, hvale kompaktnost ansambla.. Svi reditelji ističu vrednoću, marljivost i posvećenost glumaca i čini se da je upravo ta – svi za jednog, jedan za sve – musketarska doktrina odvela Novosadsko pozorište na sve domaće i niz regionalnih festivala: od Sterijinog pozorja i Bitefa, preko festivala u Užicu, Kišvardi, Segedinu, Smederevu, Pečuju, Temišvaru... do onih u Umagu i Sarajevu. Sa gotovo svakog od njih ansambl se vratio sa nekom od nagrada...

Novosadsko pozorište i danas igra predstave na mađarskom jeziku, uvek sa simultanim prevodom na srpski i tako na najkonkretniji način pokazuje da je moguće da ljudi međusobno govore i razumeju se. Dovoljno je samo hteti.
A lako je hteti kad pod krovom svoje kuće imaš glumce kakvi su: Aron Balaž, Silvija Križan, Emina Elor, Terezia Figura, Daniel Husta, Ištvan Kereši, Livia Banka, Gabor Pongo, Gabriela Crnković, Edit Farago, Agota Ferenc, Atila Nemet, Daniel Gomboš, Judit Ferenc, Agota Silađi, Atila Giric, Zoltan Širmer, Melinda Jaškov, Atila Mađar i Arpad Mesaroš. To su imena današnjih članova ansambla kojii su, nastavljajući dobru tradiciju ovog teatra, izveli ovo pozorište u svet najboljih. Direktor Novosadskog pozorišta danas je glumac Valentin Vencel.

Novosadsko pozorište je ustanova od posebnog značaja Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.
 

proka

Legenda
Moderator
Poruka
52.734
Dlugomire, vidim da ste posvećeni, pa da vas pitam: Da li je izvedena premijera "Bure" Šekspira, na sceni "Pera Dobrinović"? Ako jeste, kakve su kritike? Teško mi je da povežem Mladenovića i Šekspira, pa me interesuje... Hvala unapred...
z:gs:
Bura (The Tempest) Vilijama Šekspira nastala je 1611. godine.

Istoričari književnosti ovaj Šekspirov komad smatraju poslednjim celovitim delom koje je napisao, kao i testametarnim komadom kojim se oprostio od pisanja i pozorišta. Isto tako, Bura predstavlja vrhunac poslednje faze Šekspirovog opusa, koju čine „romantične tragikomedije“, a kojoj pripadaju i Simbelin, Zimska bajka i Perikle.



Premda se Bura po pravilu smatra delom u kojem prevladavaju skladni tonovi, optimizam i pastoralno raspoloženje, moderna kritika i pozorišna praksa su izneli na videlo određene i značajne protivrečnosti, sukobe i krize koje deluju ispod prividno ugodne i skladne spoljašnjosti. Ove protivrečnosti na neki način sumira poznati teatrolog Jan Kot, nazivajući Buru delom u kojem prevladava „gorčina izgubljenih nada“.

Polazeći od kruga sličnih pretpostavki, reditelj Kokan Mladenović gradi svoju postavku Bure stavljajući u prvi plan ne motive pomirenja, oproštaja i sklada, već fenomene koji vernije definišu pitanja sveta u kojem živimo – fenomene (sviju vrsta) netrpeljivosti, osvete i mržnje.


1 od 7















Autori adaptacije su Kokan Mladenović i Svetislav Jovanov, autor songova je Marko Šelić Marčelo. Dramaturzi su Nikolina Đukanović i Svetislav Jovanov, scenograf Marija Kalabić, kostimograf Marina Sremac, a kompozitor muzike je Rade Sklopić. Za scenski pokret zadužena je Andreja Kulešević, za scenski govor dr Dejan Sredojević, a vokalna kompozitorka je Nevena Glibetić Nensi.

U glavnim ulogama: Radoje Čupić tumači Prospera, a Marko Šelić Marčelo Arijela. Anđela Pećinar i Jelena Lončar (u ravnopravnoj alternaciji) tumače Mirandu, dok Aleksandar Sarapa igra Ferdinanda (sve troje su studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu). U glumačkoj ekipi su i: Aleksandra Pleskonjić, Milovan Filipović, Igor Pavlović, Nenad Pećinar, Jugoslav Krajnov i Dušan Vukašinović.


Premijera je 29. i 30. oktobra na sceni „Pera Dobrinović“ u 19.30.
 

proka

Legenda
Moderator
Poruka
52.734
Šekspirova “Bura“ u režiji Kokana Mladenovića premijerno u SNP-u
Pozorište | 29. oktobar 2020.
Premijera Šekspirove "Bure" u režiji Kokana Mladenovića biće održana u Srpskom narodnom pozorištu 29. i 30. oktobra na sceni “Pera Dobrinović“ u 19.30h.
Foto: SNP
Istoričari književnosti ovaj Šekspirov komad smatraju poslednjim celovitim delom koje je napisao, kao i testametarnim komadom kojim se oprostio od pozorišta.
Takođe, “Bura“ predstavlja vrhunac poslednje faze Šekspirovog opusa, koju čine “romantične tragikomedije,“ a kojoj pripadaju i “Simbelin,“ “Zimska bajka“ i “Perikle.“
Premda se “Bura“ po pravilu smatra delom u kojem prevladavaju skladni tonovi, optimizam i pastoralno raspoloženje, moderna kritika i pozorišna praksa su izneli na videlo određene i značajne protivrečnosti, sukobe i krize koje deluju ispod prividno ugodne i skladne spoljašnjosti.
Foto: Srđan Đurić
Ove protivrečnosti na neki način sumira poznati teatrolog Jan Kot, nazivajući “Buru“ delom u kojem prevladava “gorčina izgubljenih nada.“
Polazeći od kruga sličnih pretpostavki, reditelj Kokan Mladenović gradi svoju postavku “Bure“ stavljajući u prvi plan ne motive pomirenja, oproštaja i sklada, već fenomene koji vernije definišu pitanja sveta u kojem živimo – fenomene netrpeljivosti, osvete i mržnje.
Glavne uloge Prospera i Arijela tumače Radoje Čupić i Marko Šelić Marčelo. Anđela Pećinar i Jelena Lončar (u ravnopravnoj alternaciji) tumače Mirandu, dok Aleksandar Sarapa igra Ferdinanda (sve troje su studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu). U glumačkoj ekipi su i Aleksandra Pleskonjić, Milovan Filipović, Igor Pavlović, Nenad Pećinar, Jugoslav Krajnov i Dušan Vukašinović.
Foto: Srđan Đurić
Šekspirov komad adaptirali su Kokan Mladenović i Svetislav Jovanov, koji je i dramaturg sa Nikolinom Đukanović. Autor songova je Marčelo, scenograf Marija Kalabić, kostimograf Marina Sremac, a kompozitor muzike je Rade Sklopić.
Za scenski pokret zadužena je Andreja Kulešević, za scenski govor dr Dejan Sredojević, a vokalna kompozitorka je Nevena Glibetić Nensi.
 

Soradze

Iskusan
Poruka
6.340

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.