- Poruka
- 369.500
Prvi pisani podaci o verovanju u vukodlake-vampire kod Srba potiču još iz XIII veka.
Petar Blagojević je prvi srpski vampir koji je ušao i u svetske anale. Uočen je i uticaj ovog slučaja na razvoj slike modernog vampira u zapadnoj kulturi. Živeo je u selu Kisiljevo, a umro 1725. godine. Navodno, u sledećih 24 časa, usledio je niz iznenadnih smrti drugih meštana, nakon kratkih bolesti. Žrtve su na postelji tvrdile kako ih je Petar prethodno posećivao i gušio noću. NJegova supruga je izjavila da je posetio i od nje tražio svoje opanke, pa se iz straha preselila u drugo selo. U drugim predanjima se govori o tome da je Petar došao svojoj kući i tražio hranu od njegovog sina, a kada ga je sin odbio, on ga je ubio. Seljani su onda odlučili da raskopaju grob i pregledaju ga u potrazi za znakovima vampirizma, kao što su rast kose i noktiju, kao i odsustvo raspadanja tela. Zahtevali su da tom postupku prisustvuje i oficir Frombald, uz lokalnog sveštenika. On je pokušao da ih ubedi da prvo traže dozvolu za tako nešto od austrijskih vlasti u Beogradu. Međutim, meštani su bili u strahu da bi vampir mogao da istrebi celu zajednicu, dok čekaju odgovor, pa su zahtevali da im sam Frombald izda dozvolu, ili će svi napustiti selo. Zajedno sa velikogradiškim sveštenikom, razgledao je već ekshumirano telo i sa zaprepašćenjem otkrio da su karakteristike koje se vezuju za vampire u lokalnom verovanju zaista prisutne. Telo je bilo neraspadnuto, kosa i brada su izrasle. Nakon toga, meštani su zaboli glogov kolac u Petrovo srce, zbog čega je kroz uši i usta potekla velika količina potpuno sveže krvi. Na kraju, telo je spaljeno.
Izveštaj o ovom događaju bio je među prvim dokumentovanim svedočanstvima o vampirskim verovanjima u istočnoj Evropi. Objavio ga je Wiennerisches Diarium, bečki list, danas poznat kao Wiener Zeitung. Zajedno sa izveštajem o veoma sličnom slučaju Arnauta Pavla, iz 1726–1732, doprineo je pomami za vampirima u osamnaestom veku u Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj.
Petar Blagojević je prvi srpski vampir koji je ušao i u svetske anale. Uočen je i uticaj ovog slučaja na razvoj slike modernog vampira u zapadnoj kulturi. Živeo je u selu Kisiljevo, a umro 1725. godine. Navodno, u sledećih 24 časa, usledio je niz iznenadnih smrti drugih meštana, nakon kratkih bolesti. Žrtve su na postelji tvrdile kako ih je Petar prethodno posećivao i gušio noću. NJegova supruga je izjavila da je posetio i od nje tražio svoje opanke, pa se iz straha preselila u drugo selo. U drugim predanjima se govori o tome da je Petar došao svojoj kući i tražio hranu od njegovog sina, a kada ga je sin odbio, on ga je ubio. Seljani su onda odlučili da raskopaju grob i pregledaju ga u potrazi za znakovima vampirizma, kao što su rast kose i noktiju, kao i odsustvo raspadanja tela. Zahtevali su da tom postupku prisustvuje i oficir Frombald, uz lokalnog sveštenika. On je pokušao da ih ubedi da prvo traže dozvolu za tako nešto od austrijskih vlasti u Beogradu. Međutim, meštani su bili u strahu da bi vampir mogao da istrebi celu zajednicu, dok čekaju odgovor, pa su zahtevali da im sam Frombald izda dozvolu, ili će svi napustiti selo. Zajedno sa velikogradiškim sveštenikom, razgledao je već ekshumirano telo i sa zaprepašćenjem otkrio da su karakteristike koje se vezuju za vampire u lokalnom verovanju zaista prisutne. Telo je bilo neraspadnuto, kosa i brada su izrasle. Nakon toga, meštani su zaboli glogov kolac u Petrovo srce, zbog čega je kroz uši i usta potekla velika količina potpuno sveže krvi. Na kraju, telo je spaljeno.
Izveštaj o ovom događaju bio je među prvim dokumentovanim svedočanstvima o vampirskim verovanjima u istočnoj Evropi. Objavio ga je Wiennerisches Diarium, bečki list, danas poznat kao Wiener Zeitung. Zajedno sa izveštajem o veoma sličnom slučaju Arnauta Pavla, iz 1726–1732, doprineo je pomami za vampirima u osamnaestom veku u Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj.
