Српски средњи век - Зашто Цар Душан од свих словенских племена на Балкану налази само Србе?

[suave]

Јасно и више пута поновљено од стране средњовековних српских краљева пише "Србљин да се не жени у Влахе" али на овом форуму се инсистира да је заправо закон био "cебар да се не жени у влахе". То се назива лажно приказивање историјских извора.

Ti to iščitavaš kao dvadesetostoljetni hrvatski rumunofil. Čitaj to kao četrnaestostoljetni prosečni Srbin, po zanimanju srbin/serf. Nema braka sa Srbinom koji ima drugu profesiju, vlašku. To ti je odraz statusnog prava i feudalnog sistema i u drugim zemljama. Nema braka sa inovercima (to nije ovaj slučaj pošto su svi pravoslavni) niti van svog statusa. U ostalom, u Dušanovom zakoniku imaš propise koji se odnose i na prekršaje podređenog sloja stanovništva prema vlastelinima. To je isti takav slučaj.

Možeš inzistirati na bukvalističkom tumačenju, ali ćeš i dalje grešiti i dalje ćemo morati da te ispravljamo

 

[Casual Observer]

Јасно и више пута поновљено од стране средњовековних српских краљева пише "Србљин да се не жени у Влахе" али на овом форуму се инсистира да је заправо закон био "cебар да се не жени у влахе". То се назива лажно приказивање историјских извора.

Sebar da se ne ženi vlahinjom, tj kmet (plemićki podanik) da se ne ženi ženom stočarskog staleža koja je direktno podanica kralja, tj države. Verovatno da ne bi bilo prelaženja i sl, jer bi izazivalo bi konflikte interesa i verovatno i žalbe plemstva.

Zabrane brakova na “nacionalnoj osnovi” nije moglo da bude, ali zato je 100% bilo zabranjeno pravovernim hrišćanima da se žene i udaju za prokažene jeretike - npr bogumile, patarene i sl, da se jeresi ne bi slučajno širile.

 

[Casual Observer]

Јасно и више пута поновљено од стране средњовековних српских краљева пише "Србљин да се не жени у Влахе" али на овом форуму се инсистира да је заправо закон био "cебар да се не жени у влахе". То се назива лажно приказивање историјских извора.

Vlasi su u srpskoj državi bili stalež stočara koji su u zamenu za usluge državi i poreze bili pošteđeni kmerskog položaja. Toliko o tome.

 

[Boris T]

Prosvećuj koliko god možeš, dok sam ne ogluviš od toga.

White Serbia (Serbian: Бела Србија, Bela Srbija; Sorbian languages: Biеło Srbsko), called also Boiki (Ancient Greek: Βοΐκι, romanized: Boḯki; Serbian: Бојка, Bojka; Sorbian languages: Boika), is the name applied to the assumed homeland of the White Serbs(Serbian: Бели Срби, Beli Srbi), a tribal subgroup of Wends, a mixed and the westernmost group of Early Slavs. They are the ancestors of the modern Serbs and Sorbs. Boiki is mentioned in De Administrando Imperio, a 10th-century work by Byzantine Emperor Constantine VII (r. 913–959). According to it, the "White Serbs" lived on the "other side of Turkey" (i.e. Hungary), in the area that they called "Boiki" (Bohemia). The area adjacent to it was Francia as well as White Croatia, from where the White Croats trace their origin.

Срби највероватније нису дошли из средње Европе (дакле, негде са некадашњих територија Чешке, које су се тада звале Бохемија), већ из региона јужног Буга, где би требало тражити етногенеза данашњих Срба. Иначе, једна од генетских компоненти је сарматско племе које је живело између Азовског и Каспијског мора, у југозападним прикаспијским регионима. Реч је о касној сеоби Сармата после 2. века, који су се мешали са Словенима негде у северном Причерноморје или тачније између реке Јужни Буг и Приазовја.

 

[Boris T]

Prosvećuj koliko god možeš, dok sam ne ogluviš od toga.

У басну о правим Словенима, односно Србима, нико не верује, бар не у научној јавности. Становништво југоисточне Европе на почетку нове ере било је веома измешано због сталних сеоба скито-сарматских племена а после 4. века овде су владали Готи и Хуни.

 

[Slavan]

Јасно и више пута поновљено од стране средњовековних српских краљева пише "Србљин да се не жени у Влахе" али на овом форуму се инсистира да је заправо закон био "cебар да се не жени у влахе". То се назива лажно приказивање историјских извора.

У Влашкој је румун било име за сељаке зависне од феудалаца.

 

[Casual Observer]

Срби највероватније нису дошли из средње Европе (дакле, негде са некадашњих територија Чешке, које су се тада звале Бохемија), већ из региона јужног Буга, где би требало тражити етногенеза данашњих Срба. Иначе, једна од генетских компоненти је сарматско племе које је живело између Азовског и Каспијског мора, у југозападним прикаспијским регионима. Реч је о касној сеоби Сармата после 2. века, који су се мешали са Словенима негде у северном Причерноморје или тачније између реке Јужни Буг и Приазовја.

Lužički Srbi sebe nazivaju Srbi Mr samozvani “car” Boris Treći.

 

[Casual Observer]

У Влашкој је румун било име за сељаке зависне од феудалаца.

U Rumuniji su do sredine XVIII veka seljaci/kmetovi (i Romi) mogli bukvalno da se kupuju i prodaju kao robovi, a pravo formalno ropstvo (bez trgovine robljem) je trajalo do sredine XIX veka (!) - nisu mogli baš da se prodaju ali su bili vezani za zemlju u potpunoj vlasti gospodara. To su sve radili “hrišćani” Fanarioti da bi naplatili uloženi novac da od sultana kupe titulu Gospodara Vlaške i Moldavije. I opet Fanariot Bartolomej pokušava isto.

 

[Slavan]

U Rumuniji su do sredine XVIII veka seljaci/kmetovi (i Romi) mogli bukvalno da se kupuju i prodaju kao robovi, a pravo formalno ropstvo (bez trgovine robljem) je trajalo do sredine XIX veka (!) - nisu mogli baš da se prodaju ali su bili vezani za zemlju u potpunoj vlasti gospodara. To su sve radili “hrišćani” Fanarioti da bi naplatili uloženi novac da od sultana kupe titulu Gospodara Vlaške i Moldavije. I opet Fanariot Bartolomej pokušava isto.

Управо тако. А без фанариота ништа није могло да прође на Балкану - тако је било и остало.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Sebar da se ne ženi vlahinjom, tj kmet (plemićki podanik) da se ne ženi ženom stočarskog staleža koja je direktno podanica kralja, tj države. Verovatno da ne bi bilo prelaženja i sl, jer bi izazivalo bi konflikte interesa i verovatno i žalbe plemstva.

Zabrane brakova na “nacionalnoj osnovi” nije moglo da bude, ali zato je 100% bilo zabranjeno pravovernim hrišćanima da se žene i udaju za prokažene jeretike - npr bogumile, patarene i sl, da se jeresi ne bi slučajno širile.

Kmet nije plemićki podanik. To je moderna konstrukcija, koja sa srednjovekovnim razdobljem nema veze.

Seoski kmet je bio ugledna i povlašćena ličnost, pojedinačno gledano najbitnija u seoskoj zajednici. Svaki bi seljak, ako nije dete dao u Crkvu, poželeo da postane jednog dana kmet.

Kmetovi su u srpskoj srednjovekovnoj državi imali važnu pravosudnu ulogu. Zbog literature iz XIX veka se dovodi u asocijaciju da stednjovekovljem, i to potpuno pogrešno.

 

[guslar1389]

Lužički Srbi sebe nazivaju Srbi Mr samozvani “car” Boris Treći.

Oni su samo dio sarmato-srpskog plemena koji je ostao u "Bojki" odnosno Bohemiji. Ostatak plemena otisao na Balkan, od kojeg poticemo svi mi.

 

[Casual Observer]

Kmet nije plemićki podanik. To je moderna konstrukcija, koja sa srednjovekovnim razdobljem nema veze.

Seoski kmet je bio ugledna i povlašćena ličnost, pojedinačno gledano najbitnija u seoskoj zajednici. Svaki bi seljak, ako nije dete dao u Crkvu, poželeo da postane jednog dana kmet.

Kmetovi su u srpskoj srednjovekovnoj državi imali važnu pravosudnu ulogu. Zbog literature iz XIX veka se dovodi u asocijaciju da stednjovekovljem, i to potpuno pogrešno.

Кметство​

• Језик
• Надгледај
• Уреди

Кметство је назив за друштвено-економскиоднос између племића и њима подложних сељака — званих кметови — у феудалномдруштвено-економском систему. То је било стање дужничког ропства и ропства по уговору са сличностима и разликама у односу на ропство, које се развило током касне антике и раног средњег века у Европи и трајало је у неким земљама до средине 19. века.[1] Кметство у својој суштини представља вазални однос потлачене класепрема феудалцима — властелинима — који могу представљати различите категорије племића од највиших (цар, краљ) до најнижих (барон, витез и сл).[2]
Најважнија карактеристика кметства јесте у томе да су кметови везани уз земљу на којој обављају присилни рад у корист властелина, најчешће обављајући пољопривредне радове и друге послове које властелин сматра „нечистим” и недостојним. Кметови осим тога могу бити подвргнути низу додатних обавеза од којих је можда најпознатија ius primae noctis. Везаност кметова за земљиште се одражавала и уз чињеницу да они нису смели напустити феудално имање свог господара.[3] Феудални господар је, с друге стране, имао обавезу штитити кметове од напада разбојника, те пресуђивати у њиховим међусобним споровима. Кмет је такође, за разлику од робова имао право на одређену накнаду за свој рад, најчешће у облику удела у уроду, као и право да с њим располаже на слободном тржишту.[4]
С временом, поготово с развојем робно-новчане привреде и капитализма, кметске обавезе су се почеле трансформисати, односно гасити, па је тако обавеза присилног рада с временом замењена финансијским давањима, односно сложеним системом најамног рада. Кметски односи су се формално угасили у већини држава данашњег света. На простору бивше Југославије се то догодило 1918. године укидањем феудалних односа у Босни и Херцеговини. У Кнежевини и Краљевини Србији назив „кмет” се употребљавао у сасвим другачијем значењу. Кмет је био угледнији сељак биран или постављан у општини да суди спорове међу сељацима. Имао је улогу судије или поротника тј. судског органа општине.[5] У Краљевини СХС и Југославији постојала је дужност „кмета правника” који је био носилац судске општинске власти. Општински (мјесни) судови су били посебни судови за грађанске спорове. Ова дужност је укинута ступањем на снагу Закона о градским општинама из 1934. године.
Смањење заступљености кметства у Западној Европи понекад се приписује широко распрострањеној епидемији куге црне смрти, која је стигла у Европу 1347. године и изазвала масовне смртне случајеве, узнемирујући друштвено уређење.[6] Насупрот томе, кметство је ојачало у Централној и Источној Европи, где је раније било мање уобичајено (овај појава је била позната као „касније кметство”).
У источној Европи, институција је опстала до средине 19. века. У Аустријском царству, кметство је укинуто Патентом о кметству из 1781; Кулук је наставио да постоји до 1848. У Русији је 1861. укинуто кметство.[7] Прускаје прогласила кметство неприхватљивим у својим Општим државним законима за пруске државе 1792. и коначно га је укинула октобра 1807. године, након Пруског реформског покрета.[8] У Финској, Норвешкој и Шведској феудализам никада није био потпуно успостављен, а кметство није постојало; у Данској, институције налик кметству су постојале у stavn (stavnsbånd, од 1733. до 1788.) и у њеном вазалном Исланду (рестриктивнији вистарбанд, од 1490. до 1894).

https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Кметство

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Кметство​

• Језик
• Надгледај
• Уреди

Кметство је назив за друштвено-економскиоднос између племића и њима подложних сељака — званих кметови — у феудалномдруштвено-економском систему. То је било стање дужничког ропства и ропства по уговору са сличностима и разликама у односу на ропство, које се развило током касне антике и раног средњег века у Европи и трајало је у неким земљама до средине 19. века.[1] Кметство у својој суштини представља вазални однос потлачене класепрема феудалцима — властелинима — који могу представљати различите категорије племића од највиших (цар, краљ) до најнижих (барон, витез и сл).[2]
Најважнија карактеристика кметства јесте у томе да су кметови везани уз земљу на којој обављају присилни рад у корист властелина, најчешће обављајући пољопривредне радове и друге послове које властелин сматра „нечистим” и недостојним. Кметови осим тога могу бити подвргнути низу додатних обавеза од којих је можда најпознатија ius primae noctis. Везаност кметова за земљиште се одражавала и уз чињеницу да они нису смели напустити феудално имање свог господара.[3] Феудални господар је, с друге стране, имао обавезу штитити кметове од напада разбојника, те пресуђивати у њиховим међусобним споровима. Кмет је такође, за разлику од робова имао право на одређену накнаду за свој рад, најчешће у облику удела у уроду, као и право да с њим располаже на слободном тржишту.[4]
С временом, поготово с развојем робно-новчане привреде и капитализма, кметске обавезе су се почеле трансформисати, односно гасити, па је тако обавеза присилног рада с временом замењена финансијским давањима, односно сложеним системом најамног рада. Кметски односи су се формално угасили у већини држава данашњег света. На простору бивше Југославије се то догодило 1918. године укидањем феудалних односа у Босни и Херцеговини. У Кнежевини и Краљевини Србији назив „кмет” се употребљавао у сасвим другачијем значењу. Кмет је био угледнији сељак биран или постављан у општини да суди спорове међу сељацима. Имао је улогу судије или поротника тј. судског органа општине.[5] У Краљевини СХС и Југославији постојала је дужност „кмета правника” који је био носилац судске општинске власти. Општински (мјесни) судови су били посебни судови за грађанске спорове. Ова дужност је укинута ступањем на снагу Закона о градским општинама из 1934. године.
Смањење заступљености кметства у Западној Европи понекад се приписује широко распрострањеној епидемији куге црне смрти, која је стигла у Европу 1347. године и изазвала масовне смртне случајеве, узнемирујући друштвено уређење.[6] Насупрот томе, кметство је ојачало у Централној и Источној Европи, где је раније било мање уобичајено (овај појава је била позната као „касније кметство”).
У источној Европи, институција је опстала до средине 19. века. У Аустријском царству, кметство је укинуто Патентом о кметству из 1781; Кулук је наставио да постоји до 1848. У Русији је 1861. укинуто кметство.[7] Прускаје прогласила кметство неприхватљивим у својим Општим државним законима за пруске државе 1792. и коначно га је укинула октобра 1807. године, након Пруског реформског покрета.[8] У Финској, Норвешкој и Шведској феудализам никада није био потпуно успостављен, а кметство није постојало; у Данској, институције налик кметству су постојале у stavn (stavnsbånd, од 1733. до 1788.) и у њеном вазалном Исланду (рестриктивнији вистарбанд, од 1490. до 1894).

https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Кметство

Znam ja vrlo dobro šta je široko rasprostranjena zabluda i šta piše na Vikipediji. Nego sam pokušao sa ti skrenem pažnju da je to naučno potpuno neodrživo.

Pročitaj pažljivo šta piše pod tom odrednicom u Leksikonu srpskog srednjeg veka:

 

[Casual Observer]

Znam ja vrlo dobro šta je široko rasprostranjena zabluda i šta piše na Vikipediji. Nego sam pokušao sa ti skrenem pažnju da je to naučno potpuno neodrživo.

Pročitaj pažljivo šta piše pod tom odrednicom u Leksikonu srpskog srednjeg veka:

Pogledajte prilog 1335620

Pogledajte prilog 1335621
Pogledajte prilog 1335622

Dobro, znam da u su Srbiji zavisni seljaci nazivani drugačije, tj sebri, i u još težem položaju otroci, mada i Priča o kmetu Simanu ima svoju težinu.

Uglavnom, poenta je da je položaj zavisnih seljaka u današnjoj Rumuniji pod fanariotskim “hrišćanima” bio još i gori nego pod direktnom osmanlijskom vladavinom u miru.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Dobro, znam da u su Srbiji zavisni seljaci nazivani drugačije, tj sebri, i u još težem položaju otroci, mada i Priča o kmetu Simanu ima svoju težinu.

To je književno delo u kojem je Andrić upotrebio savremenu terminologiju. I baš nema veze sa srednjim vekom.

Nije stvar, prosto, do drugog termina. No što je kmet bilo uglavnom nešto sasvim drugo. Povlašćeno i odnosilo se na zanimanje, često izborna pozicija.

 

[Pravi Vlah]

Ви би о с вему и свачему али не о томе да је закон гласио Србљин да се не жени у Влахе. Аман нигде не пише себар да се не жени у влахе.

Из овог закона произлази или 1) да је термин Србљин означавао потчињеног сељака или 2) да је термин Влах означавао етницитет.

 

[Casual Observer]

Ви би о с вему и свачему али не о томе да је закон гласио Србљин да се не жени у Влахе. Аман нигде не пише себар да се не жени у влахе.

Из овог закона произлази или 1) да је термин Србљин означавао потчињеног сељака или 2) да је термин Влах означавао етницитет.

Влах = сточар, без обзира на порекло. Могли су да говоре дотични и грчки и српски. Да ли су далматински влаји чакавци исто тако Румуни?

 

[Casual Observer]

Речник

У тексту Душановог законика има речи чије значење је потребно објаснити. Овде наводимо значења речи која смо у досадашњим тумачењима проверили.

азимство - римокатоличко причешћивање бесквасним хлебом, римокатоличанство
бабунска реч – богумилско учење, богумилство
баштина - очевина, наследна имовина
баштиник - потпуни власник имања
Велика црква - Српска црква (патријаршија)
влах - сточар
вражда - новчана казна
година 6857. - Према нашем начину рачунања времена период од 1. септембра 1348. до 31. августа 1349. године.
година 6862. - Према нашем начину рачунања времена период од 1. септембра 1353. до 31. августа 1354. године.
егзарх - епископов изасланик (опуномоћеник)
забел - територија са тачно одређеним међама, обично шума
издава - порез за купопродају имовине
ипотес - ствар
јерес латинска - римокатоличанство
јеретик - богумил
кефалија - главар, управник града
киновија - заједнички живот монаха у манастиру
котао - осумњичени вади гвожђе из кључале воде и ако остане неповређен доказује невиност
крајишник - властелин у граничном подручју
ктитор - оснивач цркве, или манастира
кудељница - предиља
лице - ствар спорења
логотет - главни владарев службеник у канцеларији
мехоскубина - казна за чупање браде
меропах - припадник најбројније групе зависних земљорадника
метохија - црквена земља
милосник - сведок за примање милости
одлучење - искључење из цркве
отмица властелинке - силовање властелинке
полуверац - римокатолик
подјемчивање - поуздање
понос - превоз великодостојника
потка - казна због повреде међе
престој - казна због недоласка на суд
пристав - судски службеник
приселица - конак
пронија - условни посед који властелин добија за војну службу
простагма - наредба
раса - мантија
сана – част, звање
себар - већином сељаци, али изгледа и сви остали људи који нису припадали привилегованом сталежу, властели
соколар - дресер соколова за лов
стањанин - станодавац, или онај ко даје преноћиште, стан
стас - имање
станик - мисли се да је то царски коњушар који преносе владареве ствари
свита - најквалитетнија и најскупља тканина за одећу, али свечана царска одећа
удава - самовољно затварање (кажњавање), без пресуде суда
узети силом - силовати
хрисовуља – златопечатна повеља

*Текст Душановог законика дат је у преводу са српске редакције старословенског језика на старински српски језик

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ви би о с вему и свачему али не о томе да је закон гласио Србљин да се не жени у Влахе. Аман нигде не пише себар да се не жени у влахе.

Из овог закона произлази или 1) да је термин Србљин означавао потчињеног сељака или 2) да је термин Влах означавао етницитет.

Pravi Vlaše, i Vlasi su se računali u sebre.

 

[Casual Observer]

Ви би о с вему и свачему али не о томе да је закон гласио Србљин да се не жени у Влахе. Аман нигде не пише себар да се не жени у влахе.

Из овог закона произлази или 1) да је термин Србљин означавао потчињеног сељака или 2) да је термин Влах означавао етницитет.

О ком то Ви члану Душановог Законика, да ли се редни број дотичног члана некако може знати?

 

[Casual Observer]

Pravi Vlaše, i Vlasi su se računali u sebre.

А овај је заслужио да се уброји у отроке са редуцираниж правима. Измишља човек “расизам” у Душановом Законику.

 

[Casual Observer]

Ви би о с вему и свачему али не о томе да је закон гласио Србљин да се не жени у Влахе. Аман нигде не пише себар да се не жени у влахе.

Из овог закона произлази или 1) да је термин Србљин означавао потчињеног сељака или 2) да је термин Влах означавао етницитет.

Чланови Душановог Законика који уопште помињу женидбу, брак или жену и жене:

2. О женидби:
Властела и други људи да се не жене без благослова од свога архијереја, или да се благослове од оних које су архијереји поставили изабравши их за духовнике.

3. О свадби:
Ниједна свадба да се не учини без венчања, а ако се учини без благослова и упита цркве, такови да се разлуче.

9. О полувершима:
И ако се нађе полуверац, који је узео хришћанку, ако усхте, да се крсти у хришћанство, а ако се не крсти, да му се узме жена и деца и да им се даде део куће, а он да се изагна.

46. О робовима:
И досад робове, што имају властела, да су им у баштину, само што ће властелин опростити, или жена му, или његов син, то да је слободно, а ништа друго.

104. О позивању:
И да пристав не додијава жени, када није муж код куће, нити да се позива жена без мужа, но да жена даде мужу глас, да иде на суд; у томе муж да није крив, док му се не даде глас.

128. О помоћи царској:
Господин цар, када има сина женити, или крштење, и буде му на потребу двор чинити и куће, да помаже мали и велики.

154. Закон:
Који се поротници закуну, и оправдају онога по закону, и ако се по томе оправдању нађе баш сам предмет у онога оправданога, кога су оправдали поротници, да узме царство ми од тих поротника вражду, по тисућу перпера, и више потом да се тима поротницима не верује, ни да се ко за њихове удаје, ни да се од њих жени.
195.
И жене да не ноћивају у цркви, осим госпођа царица и краљица.

196. О постригу калуђера и калуђерице:
И без благослова епископа да се не пострижу ни људи ни жене. Свакоме човеку закон црквени.


Речник

У тексту Душановог законика има речи чије значење је потребно објаснити. Овде наводимо значења речи која смо у досадашњим тумачењима проверили.

азимство - римокатоличко причешћивање бесквасним хлебом, римокатоличанство
бабунска реч – богумилско учење, богумилство
баштина - очевина, наследна имовина
баштиник - потпуни власник имања
Велика црква - Српска црква (патријаршија)
влах - сточар
вражда - новчана казна
година 6857. - Према нашем начину рачунања времена период од 1. септембра 1348. до 31. августа 1349. године.
година 6862. - Према нашем начину рачунања времена период од 1. септембра 1353. до 31. августа 1354. године.
егзарх - епископов изасланик (опуномоћеник)
забел - територија са тачно одређеним међама, обично шума
издава - порез за купопродају имовине
ипотес - ствар
јерес латинска - римокатоличанство
јеретик - богумил
кефалија - главар, управник града
киновија - заједнички живот монаха у манастиру
котао - осумњичени вади гвожђе из кључале воде и ако остане неповређен доказује невиност
крајишник - властелин у граничном подручју
ктитор - оснивач цркве, или манастира
кудељница - предиља
лице - ствар спорења
логотет - главни владарев службеник у канцеларији
мехоскубина - казна за чупање браде
меропах - припадник најбројније групе зависних земљорадника
метохија - црквена земља
милосник - сведок за примање милости
одлучење - искључење из цркве
отмица властелинке - силовање властелинке
полуверац - римокатолик
подјемчивање - поуздање
понос - превоз великодостојника
потка - казна због повреде међе
престој - казна због недоласка на суд
пристав - судски службеник
приселица - конак
пронија - условни посед који властелин добија за војну службу
простагма - наредба
раса - мантија
сана – част, звање
себар - већином сељаци, али изгледа и сви остали људи који нису припадали привилегованом сталежу, властели
соколар - дресер соколова за лов
стањанин - станодавац, или онај ко даје преноћиште, стан
стас - имање
станик - мисли се да је то царски коњушар који преносе владареве ствари
свита - најквалитетнија и најскупља тканина за одећу, али свечана царска одећа
удава - самовољно затварање (кажњавање), без пресуде суда
узети силом - силовати
хрисовуља – златопечатна повеља

*Текст Душановог законика дат је у преводу са српске редакције старословенског језика на старински српски језик

https://sr.m.wikisource.org/wiki/Душанов_законик

 

[Pravi Vlah]

Pravi Vlaše, i Vlasi su se računali u sebre.

Где то?

Ако је то тачно, у чему стоји разлика између термина Србљин и термина Влах у заповеди Србљин да се не жени у Влахе?

 

[Pravi Vlah]

О ком то Ви члану Душановог Законика, да ли се редни број дотичног члана некако може знати?

Ова заповест се не налази у Душановом Законику. Налази се у ранијим краљевским повељама, укључујући и једну Душанову.

 

[Pravi Vlah]

А овај је заслужио да се уброји у отроке са редуцираниж правима. Измишља човек “расизам” у Душановом Законику.

Уопште то нисам рекао већ да је термин Србљин понекад означавао не само етницитет него и потчињеног земљорадника. За разлику од термина Влах.