gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Једна судска одлука донета прошле недеље изазвала је не само правничка спорења него и поново покренула питања о томе шта чини национални идентитет Срба. Поништење пресуде неформалном вођи „Националног строја” Горану Давидовићу због тога што првостепени суд није поштовао његов захтев да судски списи буду на ћирилици, повод је за нове расправе о духу нације, етнологији, идеологији, језику, писму, вери, моралу. На ова питања „Политика” ће покушати да да одговоре у наредном периоду, кроз разговоре са људима из различитих сфера јавног живота.
За почетак смо представнике неких од најрелевантнијих политичких партија, од којих и највише зависи уређење друштвеног амбијента у Србији, анкетирали на тему српског писма (или писама). Наши саговорници одговарали су на два питања:
1. Које писмо користите?
2. Да ли мислите да су они који користе латиницу мање Срби од оних који користе ћирилицу?
Ивица Дачић, председник Социјалистичке партије Србије
1. Користим и ћирилицу и латиницу.
2. Наравно да то не мислим.
Драган Тодоровић, потпредседник Српске радикалне странке
1. Пишем ћирилицом, али и латиницом у комуникацији са људима који пишу латиницом.
2. Не, апсолутно то не сматрам. Познајем неке изузетне патриоте, посебно из Републике Српске Крајине, који пишу латиницом, зато што је то било писмо које се користило код њих. Међутим, сматрам да сваки човек треба да се потруди да користи и ћирилицу, осим, нормално, у стварима које су у вези са иностранством где је потребна латиница. Треба да се поносимо нашим ћириличним писмом, које је једно од најсавршенијих у свету, треба да га штитимо, с тим што латиница ни на који начин не треба да буде у подређеном положају.
Ненад Чанак, председник Лиге социјалдемократа Војводине
1. Пишем ћирилицом писано, а латиницом штампано. Потписујем се ћирилицом одувек, а прешао сам на штампану латиницу пошто сам био компјутерски програмер, а у програмским језицима користи се штампана латиница. Када у брзини помешам писана и штампана слова, помешам и ћирилицу и латиницу.
2. За време Другог светског рата, да би се прикрио квислиншки карактер владе Милана Недића, на снази је била наредба да све институције, акти и све остало мора да има придев српски. У Београду је у то време постојала кафана „Србин”, која је због овог налога морала да се зове „Српски Србин”. Тако да ме ово питање подсећа на тог „српског Србина”. Како неко може бити већи Србин ако преполови број писама којима пише. Тако да је за мене мање Србин онај који пише само ћирилицом.
Велимир Илић, председник Нове Србије
1. Користим ћирилицу.
2. Не мислим да су људи који пишу латиницом мањи Срби од оних који пишу ћирилицом, али сматрам да се ћирилица као вековно писмо српског народа мора заштитити – не да бисмо се разликовали од других већ да бисмо сачували традицију и идентитет. „Чувајте језик као земљу” чувене су речи Стефана Немање. Ћирилица је симбол српске чистоте и графички приказ српске духовности.
Сузана Грубјешић, потпредседница Г17 плус
1. Користим и једно и друго писмо.
2. Нисам мања Српкиња од оних који користе само ћирилицу.
Александар Вучић, заменик председника Српске напредне странке
1. Користим ћирилицу.
2. Не мислим да су мање Срби , али преферирам ћирилицу. И латиница је српско писмо, али је ћирилица нешто што нас разликује од свих осталих. Ћирилица је само наша, и савршенија је. Не знам зашто бисмо се одрицали нечега што је боље, што је вредније и што припада нашем народу зарад нечега што би неко помислио да је интернационално и боље од ћирилице.
Вук Драшковић, председник Српског покрета обнове
1. Користим ћирилицу, али не искључиво. Не могу нешто што је на енглеском или латинском написати ћирилицом. Пишем ћирилицом људима за које сам сигуран да знају ћирилицу. Ако пишем некоме у Љубљани или Загребу, онда ћу да напишем латиницом јер он није обавезан да зна ћирилицу.
2. Србија се не брани ћирилицом него се брани стратешком политиком и памећу да постане јака држава међу европским народима и државама. У ери компјутера галамити против латинице није разумно. Наша је предност што пишемо и ћирилицу и латиницу.
Драган Марковић Палма, председник Јединствене Србије
1. Користим ћирилицу.
2. Кад морамо да уђемо у ЕУ, када путокази морају да нам буду написани латиничним писмом, када морамо да комуницирамо латиницом путем Интернета – онај који пише латиницом није ништа мање Србин од мене. Немам ништа против оних који користе латиницу.
Душан Петровић, заменик председника Демократске странке
1. Користим ћирилицу.
2. Сви су Срби исти, и они који користе латиницу, и они који користе ћирилицу.
Чедомир Јовановић, председник Либерално-демократске партије
1. Приватно пишем латиницом. Ту нема никакве идеологије. То је ствар навике и околности из времена када нас нису терорисали проверама националне правоверности кроз писмо које користимо или мржњу према свету и цивилизацији. Нормалне људе и данас ужасно нервира „национално проверавање” баналним поводима. То наравно не значи да не ценим значај који ћирилица има за нашу културу и просвету.
2. Нема мањих и већих Срба, постоје само нормални људи и они који фрустрирају и себе и свет глупостима. Ценим кандило, али ми оно није корисније од компјутера. Ако већ инсистирате, мислим да је највећи Србин или Српкиња свако ко разуме догађаје око себе, одлично се сналази и у цркви и у свету мобилних комуникација... у Србији, Москви или Сиднеју. Свако ко од тих разлика међу људима и нацијама успе да направи предност, а не лимит и гвоздену завесу неразумевања.
Слободан Самарџић, потпредседник Демократске странке Србије
1. Од када знам да пишем користим ћирилицу, то ми је просто навика.
2. Моја генерација је у школи учила и једно и друго писмо, један писмени из српског нам је био на ћирилици, један на латиници, а људи су се опредељивали како им је било згодније. Временом је латиница преовладала можда због утицаја Запада или просто због неке инерције, неке спонтаности, али се не може никако извући закључак да је мање Србин онај ко користи латиницу. То нема везе са националним опредељењем. Мада, мислим да ћирилицу треба примерено заштитити, јер она заиста полако нестаје. Без обзира што Устав каже да је званично писмо ћирилица, и иако су званична документа на ћирилици, она је у употреби све мање. Присталица сам тога да држава свим легитимним мерама штити национално писмо. Али латиница се користи деценијама и не може се вештачки, насилно избацити из употребе, нити је то потребно.
Милан Кркобабић, председник градског одбора Партије уједињених пензионера Србије
1. Подједнако се служим и једним и другим писмом. Прелазим са једног на друго писмо потпуно спонтано, не обраћам пажњу на то.
2. Србин је одредница нације, а врста писма није битна за одређивање националне припадности. Ако узмете шта одређује једну нацију, видећете да сигурно врста писма није у тој категорији. По мом мишљењу, не значи да је неко више или мање Србин ако пише латиницом или ћирилицом.
Мислим да лажу као и увек и да их није брига за ћирилицу.Лицемерје и празна прича,не контролишу спровођење прописа о употреби ћирилице које су сами донели.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/SHtititi-cirilicu-ne-potiskivati-latinicu.sr.html
За почетак смо представнике неких од најрелевантнијих политичких партија, од којих и највише зависи уређење друштвеног амбијента у Србији, анкетирали на тему српског писма (или писама). Наши саговорници одговарали су на два питања:
1. Које писмо користите?
2. Да ли мислите да су они који користе латиницу мање Срби од оних који користе ћирилицу?
Ивица Дачић, председник Социјалистичке партије Србије
1. Користим и ћирилицу и латиницу.
2. Наравно да то не мислим.
Драган Тодоровић, потпредседник Српске радикалне странке
1. Пишем ћирилицом, али и латиницом у комуникацији са људима који пишу латиницом.
2. Не, апсолутно то не сматрам. Познајем неке изузетне патриоте, посебно из Републике Српске Крајине, који пишу латиницом, зато што је то било писмо које се користило код њих. Међутим, сматрам да сваки човек треба да се потруди да користи и ћирилицу, осим, нормално, у стварима које су у вези са иностранством где је потребна латиница. Треба да се поносимо нашим ћириличним писмом, које је једно од најсавршенијих у свету, треба да га штитимо, с тим што латиница ни на који начин не треба да буде у подређеном положају.
Ненад Чанак, председник Лиге социјалдемократа Војводине
1. Пишем ћирилицом писано, а латиницом штампано. Потписујем се ћирилицом одувек, а прешао сам на штампану латиницу пошто сам био компјутерски програмер, а у програмским језицима користи се штампана латиница. Када у брзини помешам писана и штампана слова, помешам и ћирилицу и латиницу.
2. За време Другог светског рата, да би се прикрио квислиншки карактер владе Милана Недића, на снази је била наредба да све институције, акти и све остало мора да има придев српски. У Београду је у то време постојала кафана „Србин”, која је због овог налога морала да се зове „Српски Србин”. Тако да ме ово питање подсећа на тог „српског Србина”. Како неко може бити већи Србин ако преполови број писама којима пише. Тако да је за мене мање Србин онај који пише само ћирилицом.
Велимир Илић, председник Нове Србије
1. Користим ћирилицу.
2. Не мислим да су људи који пишу латиницом мањи Срби од оних који пишу ћирилицом, али сматрам да се ћирилица као вековно писмо српског народа мора заштитити – не да бисмо се разликовали од других већ да бисмо сачували традицију и идентитет. „Чувајте језик као земљу” чувене су речи Стефана Немање. Ћирилица је симбол српске чистоте и графички приказ српске духовности.
Сузана Грубјешић, потпредседница Г17 плус
1. Користим и једно и друго писмо.
2. Нисам мања Српкиња од оних који користе само ћирилицу.
Александар Вучић, заменик председника Српске напредне странке
1. Користим ћирилицу.
2. Не мислим да су мање Срби , али преферирам ћирилицу. И латиница је српско писмо, али је ћирилица нешто што нас разликује од свих осталих. Ћирилица је само наша, и савршенија је. Не знам зашто бисмо се одрицали нечега што је боље, што је вредније и што припада нашем народу зарад нечега што би неко помислио да је интернационално и боље од ћирилице.
Вук Драшковић, председник Српског покрета обнове
1. Користим ћирилицу, али не искључиво. Не могу нешто што је на енглеском или латинском написати ћирилицом. Пишем ћирилицом људима за које сам сигуран да знају ћирилицу. Ако пишем некоме у Љубљани или Загребу, онда ћу да напишем латиницом јер он није обавезан да зна ћирилицу.
2. Србија се не брани ћирилицом него се брани стратешком политиком и памећу да постане јака држава међу европским народима и државама. У ери компјутера галамити против латинице није разумно. Наша је предност што пишемо и ћирилицу и латиницу.
Драган Марковић Палма, председник Јединствене Србије
1. Користим ћирилицу.
2. Кад морамо да уђемо у ЕУ, када путокази морају да нам буду написани латиничним писмом, када морамо да комуницирамо латиницом путем Интернета – онај који пише латиницом није ништа мање Србин од мене. Немам ништа против оних који користе латиницу.
Душан Петровић, заменик председника Демократске странке
1. Користим ћирилицу.
2. Сви су Срби исти, и они који користе латиницу, и они који користе ћирилицу.
Чедомир Јовановић, председник Либерално-демократске партије
1. Приватно пишем латиницом. Ту нема никакве идеологије. То је ствар навике и околности из времена када нас нису терорисали проверама националне правоверности кроз писмо које користимо или мржњу према свету и цивилизацији. Нормалне људе и данас ужасно нервира „национално проверавање” баналним поводима. То наравно не значи да не ценим значај који ћирилица има за нашу културу и просвету.
2. Нема мањих и већих Срба, постоје само нормални људи и они који фрустрирају и себе и свет глупостима. Ценим кандило, али ми оно није корисније од компјутера. Ако већ инсистирате, мислим да је највећи Србин или Српкиња свако ко разуме догађаје око себе, одлично се сналази и у цркви и у свету мобилних комуникација... у Србији, Москви или Сиднеју. Свако ко од тих разлика међу људима и нацијама успе да направи предност, а не лимит и гвоздену завесу неразумевања.
Слободан Самарџић, потпредседник Демократске странке Србије
1. Од када знам да пишем користим ћирилицу, то ми је просто навика.
2. Моја генерација је у школи учила и једно и друго писмо, један писмени из српског нам је био на ћирилици, један на латиници, а људи су се опредељивали како им је било згодније. Временом је латиница преовладала можда због утицаја Запада или просто због неке инерције, неке спонтаности, али се не може никако извући закључак да је мање Србин онај ко користи латиницу. То нема везе са националним опредељењем. Мада, мислим да ћирилицу треба примерено заштитити, јер она заиста полако нестаје. Без обзира што Устав каже да је званично писмо ћирилица, и иако су званична документа на ћирилици, она је у употреби све мање. Присталица сам тога да држава свим легитимним мерама штити национално писмо. Али латиница се користи деценијама и не може се вештачки, насилно избацити из употребе, нити је то потребно.
Милан Кркобабић, председник градског одбора Партије уједињених пензионера Србије
1. Подједнако се служим и једним и другим писмом. Прелазим са једног на друго писмо потпуно спонтано, не обраћам пажњу на то.
2. Србин је одредница нације, а врста писма није битна за одређивање националне припадности. Ако узмете шта одређује једну нацију, видећете да сигурно врста писма није у тој категорији. По мом мишљењу, не значи да је неко више или мање Србин ако пише латиницом или ћирилицом.
Мислим да лажу као и увек и да их није брига за ћирилицу.Лицемерје и празна прича,не контролишу спровођење прописа о употреби ћирилице које су сами донели.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/SHtititi-cirilicu-ne-potiskivati-latinicu.sr.html