Quantcast

Српски народ у канџама....

cp6aj

Zainteresovan član
Poruka
281
Milorad Mojić

SRPSKI NAROD U KANDžAMA JEVREJA

Porazna svedočanstva iz Talmuda i Šulhan aruha i primena njihova u sadašnjosti



Knjiga “Srpski narod u kandžama Jevreja” je, kako njen autor naglašava, bila spremljena za štampu još 1940. godine, ali tadašnje političke (ne)prilike nisu dozvolile njeno objavljivanje. Ona predstavlja plod dugogodišnjeg i napornog rada njenog autora na prevođenju i upoređivanju različitih izdanja Talmuda i Šulhan aruha. Milorad Mojić je tridesetih godina ovog veka u novinama objavio dobar deo materijala ove knjige. Zbog toga se i našao na sudu, na čuvenom “Talmudskom procesu”, koji je pokrenula neka od jevrejskih opština Kraljevine Jugoslavije. No, Milorad Mojić je, zajedno sa svojim bratancem dokazao tačnost i istinitost ovih navoda i prevoda, te je bio oslobođen optužbe. Tužba je odbačena kao ne osnovana. Vodeći se analogijom, slobodni smo da zaključimo da se i danas prema ovom štivu treba odnositi kao na sudu dokazanim istinama, jer je gotovo sve navode iz knjige autor potkrepio odgovarajućim dokazima i činjenicama nađenim u originalnim jevrejskim dokumentima.

Na kraju, kazaćemo nešto o Miloradu Mojiću, autoru ove knjige.

Milorad Mojić je pre rata bio generalni tajnik “Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor”, a za vreme rata je, kao major, bio komadant Petog srpskog dobrovonjačkog korpusa. Njegov puk je negde u zimu 1944. u istočnoj Srbiji godine bio razbijen od Sovjeta, a Mojić se sa jednim delom vojske uspeo dovući do Zagreba. U Zagrebu se, sa ostatkom svog puka, smestio u jedan vagon na železničkoj stanici. Ali, 7. decembra 1944. Milorad Mojić je, sa još 39 ljudi (od kojih četiri žene) ubijen od ustaša.


Deo predgovora

Srboljuba Lazarevića,

reizdanje 1994.



TORA, TALMUD I ŠULHAN ARUH

Po jevrejskom učenju, podsredstvom Mojsija, jevrejskom narodu dat je dvostruki zakon: pisani i usmeni. Pisani zakon sastavljen je u pet knjiga od Mojsija, koje sačinjavaju glavni deo Starog Zaveta. vih pet knjiga Jevreji nazivaju: Tora.

Usmeni zakon Mojsije nije napisao, nego ga je usmeno predao Jozui, a ovaj najstarijim Jevrejima, pa je na taj način od generacije do generacije predavan, kroz stoleća dopunjen i prilagođen novim običajima. Ovaj usmeni zakon, ogroman po svome obimu, kasnije je napisan. Na ovom trudnom i velikom poslu radilo je oko 2500 rabina punih petstotina godina, od 100 godina pre Hrista, do 400 godina posle Hristovog rođenja. Taj napisani usmeni zakon zove se: Talmud.

Talmud je sveta knjiga za Jevreje. On sadržava ne samo religioznu nauku Jevreja, nego i građanske zakone: privatno pravo, porodično pravo i kazneno pravo.

Talmud se sastoji iz dva dela: Mišna i Gemara.

u Mišni su sakupljena predanja usmenog zakona, a Gemara sadržava međusobne razgovore rabina, kao i razgovore vođene u školama između rabina i učenika.

Talmud ima 63 velika otseka, koji se zovu: traktati.Svaki traktat ima naziv koji odgovara tekstu. Pošto je ovo ogromno delo bilo u velikoj meri nepregledno, vremenom se osetila potreba da se ovaj jevrejski zakonik sistematski sredi, što je poznati rabin Mojsije ben Majmon, zvan i Majmonides i učinio, te je tako 1180 godine stvoren prvi jevrejski zakonik pod imenom: Mišiah Tora ili Jad Hazakah. Ovaj zakonik se sastoji iz 14 knjiga, a ove se dele ne otseke, koji se zovu: Hilhoti. Hilhoti se dele na manje delove koji su označeni paragrafima.

Nekoliko stoleća kasnije 1565. godine španski rabin Josif Karo sastavio je novi verski kodeks pod imenom Šulhan aruh.

Ovaj kodeks je 1578. godine dopunjen od poljskog rabina Mojsija Iserlesa običajima istočnih Jevreja.

Šulhan aruhse sastoji iz 4 knjige sa naslovima:

Orah hajim, Joreh deah, Košen ha-mišpat i Eben haezer.

Knjige se dele na paragrafe i potparagrafe.


JEVREJI O ZNAČENjU TALMUDA I ŠULHAN ARUHA

Šta je Talmud i Šulhan aruh za Jevreje?

Da vidimo šta o njima kažu sami Jevreji.

“Jevrejski leksikon” izdat 1930. godine u Berlinu piše “Talmud je kroz stoleća vaspitač, odgajivač i učitelj Jevrejskog naroda.“

Jevrej Hajnrih Georg Leve koji je 1840 godine preveo Šulhan aruh na nemački u predgovoru veli: “Nije važno koliko lepog ima u Talmudu, nego je važna osnovna tendencija njegova. Talmud kao celina je životni i pravni zakon za Jevreje.“

“Stari jevrejski kult, čija je baza bila i ostaje Talmud, daje jevrejstvu snagu koja se ne može porušiti.“

Jevrejski istoričar Grec u svome delu: “Istorija Izrailjaca“, u izdanju od 1877. godine na strani 133 veli: “Šulhan aruh je i danas za Jevreje religiozna norma, on je oficijalno Jevrejstvo.“

“Jevrejski leksikon” piše: “Šilhan aruh je postao nadležni ritualni i pravni kodeks za Jevrejstvo, pa je sa svojim mnogobrojnim komentarima, to i danas ostao... Retko je kad jedno zakonsko delo dobilo takav publicitet i takvo priznanje kao Šulhan aruh.“

Rumunski Jevrej dr. Aaron Briman piše:

“Šulhan aruh je kompletni zakonik za sve Jevreje, koji je za njih obavezan i danas. Glavni predmet pri polaganje ispita za rabine je Šulhan aruh, odnosno njegovo tačno poznavanje i znanje; manji izvodi iz Šulhan aruha služe kao školski udžbenici za jevrejsku omladinu, kao neka vrsta hrišćanskog katihizisa...“


* * * *


Mogli bismo da navedemo još mnogo citata jevrejskoh naučnika i stručnjaka o tome šta znači i od kolike je važnosti Talmud i Šulhan aruh za Jevreje, ali mislimo da je potpuno dovoljno i ovo nekoliko citata pa da i laik uvidi da je Talmud i Šulhan aruh za Jevreja više nego za Hrišćane: Sveto pismo.

Talmud i Šulhan aruh su za Jevreje pravilo po kojem se vladaju, vaspitavaju, po kome se ponašaju, žive, delaju i misle.

Oni su za njih putokaz u životu njihovom.

Jednom rečju: Talmud i Šulhan aruh su za Jevreje sve i sva.

A sada da vidimo čemu uče Jevreje njihovi zakoni. Talmud i Šulhan aruh?


JEVREJ SE IMA PRIDRŽAVATI JEVREJSKIH ZAKONA


“Jevrej se ne sme pridržavati državnih zakona Nejevreja. On se ima pridržavati državnih zakona Jevreja jer bi ovi inače suvišni bili.“ (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 368).
SMRT ZA PREKRŠAJ TALMUDA

“Učenja i zakoni Talmuda važniji su i imaju se strožije primenjivati od zakona Tore. Ko prekrši zakon Talmuda zaslužuje smrt.“( Talmud, Erubin 21a).


BEZ JEVREJA NIŠTA NE BI BILO NA SVETU



“Da jevreja nema na svetu, ne bi ni sunce sjalo, ni kiša padala, niti bi ikakva blagoslova bilo na zemlji.“(Talmud, Berah 101b).


JEVREJI IZJEDNAČENI SA BOGOM

Ko Jevreja ošamari toliko je učinio greha kao da je samog Boga udario.“ (Talmud, Sanhedrin 58b).


O RADU

“Rad je veoma štetan i malo donosi .“ (Talmud, Getin 680).

“Nema goreg i lošijeg posla od obrađivanja zemlje; jer kad ko 100 srebrnika ima u trgovini može svaki dan mesa i vina imati; ko pak uloži 100 srebrnika u zemljoradnju, može samo soli i kupusa jesti.“(Talmud, Jebamot 63a).


RAD JE ZA NEJEVREJE


“Nejevreji su stvorani da služe Jevreje. Oni moraju orati, kopati, sejati, kositi, vršiti. Jevreji su stvoreni da sve gotovo nađu.“ (Talmud, Berahot 58a).


JEVREJSKO JUNAŠTVO


“Jevrej nek ide poslednji u rat. U tom slučaju biće prvi kod kuće.“ (Talmud, Tesahim 113a).


JEVREJSKO MILOSRĐE

“Zabranjeno je biti milostiv prema Nejevrejima.“ (Talmud, Ramban).

“Nejevreju ne treba milost i pomoć ukazivati.“ (Talmud, Jebamot 12a).



NI U SMRTNOJ OPASNOSTI NEJEVREJU NE TREBA POMOĆI


“Ako jednom Nejevreju preti opasnost da se u jednoj reci udavi, pa ako se nalazi već i blizu smrti, Jevrej mu ne sme ići u pomoć da ga spase.“ (Jad Hazakah, Aboda Cara 10a).
 

cp6aj

Zainteresovan član
Poruka
281
NEJEVREJI NISU LjUDI VEĆ ŽIVOTINjE



“Bog je stvorio Nejevreje, iako su oni ravni sa životinjama, i dao im je čovečji oblik, jer ne dolikuje Jevreju da bude služen od stoke. Zato ga služe životinje u čovečijem obliku.“ (Šulhan aruh, Mudraš talpiot 225).

“Nejevreji, čija duša potiče od nečistog duha, nazivaju se svinjama.“ (Talmud, Jalkut Rubeni 12).

“I zato kad jedan nejevrejski sluga ili sluškinja umre, treba ih ožaliti onako, kao kad jedan vo ili magarac crkne.“ (Talmud, Brohes).

“Između Nejevreja i Jevreja ne postoji nikakva veza. Jer meso Nejevreja je životinjsko meso, a njihovo seme je životinjsko seme.“ (Talmud, Jebamot 89a).

“Nejevrej je kao jedno pseto. Što više, zapisi uče da se pseto ima više poštovati od Nejevreja.“ (Talmud, Ekesegetrašieksod 22).

“Meso Nejevreja je meso magareće, a seme konjsko seme.“ (Talmud, Jebamot 98a).

“Onaj koji nije obrezan i ne drži sabat ne naziva se čovekom.“ (Talmud, Jalkut Rubeni 39).

“Nejevrej nema oca, jer je on na đubrištu rođeno pseto.“ (Talmud, Jebamot).

“Ma koliko imali narodi sveta telo slično Izrailjcima, ipak se oni upoređeni sa čovekom imaju smatrati za majmune.“ (Talmud, Šene Lukot 250).

“Polni odnosi Nejevreja su isto kao i polni odnosi životinja.“ (Talmud, Sanhedrin 74b).

“Kuće nejevrejske su kuće životinjske.“ (Talmud, Leb. tob. 46a).

“Tuđa žena koja nije kći Izrailja, parče je marve.“ (Talmud, Abarbanel).

“Nejevrejka u bremenitnom stanju ima se smatrati kao bremenita stoka.“ (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 405).

“Dete u utrobi jedne Nejevrejke nije bolje od životinje.“ (Šulhan aruh, Joreh deah 240).


NEJEVREJKE SU PROSTITUTKE

“Nejevrejke su nečiste i imaju se smatrati prostitutkama.“ (Talmud, Aloda Kara 36b).

“Sve Nejevrejke su *****.“ (Talmud, Even hekor).




PET ZAPOVESTI ZA JEVREJE


“Jevreji moraju naučiti ovih pet stvari: 1. volite jedan drugoga. 2. Volite pljačku. 3. Volite bančenje. 4. Mrzite vaše gospodare. 5. Ne govorite nikada istinu.“ (Talmud, Pesahim 113a).

LAŽ

“Prema Nejevrejima dozvoljena je svaka upotreba laži.“ (Talmud, Berahot).


NEPRAVDA

“Ne smeš Jevreju, tvome bratu, učiniti kakvu nepravdu. Nejevreju je dozvoljeno da učiniš sve i svaku nepravdu.“ (Talmud, Geneba 40a).


LICEMERSTVO

“Dopušteno je pred nejevrejom pretvarati se da te ne ošteti i ne ujede.“ (Talmud, Lota 41b).

ZELENAŠTVO

“Bog je naredio da se Nejevreju novac pozajmi samo uz zelenašku kamatu. Mi mu na taj način ne pomažemo nego štetimo.“ (Talmud, Sefer Mikvod 73).

“Jevrej treba svoj imetak pomoću zelenaštva da poveća. On treba pomoću zelenaštva Nejevreje da upropasti.“ (Talmud, Baba Mecija 70b).

KRIJUMČARENjE

“Dozvoljeno je nejevrejsku vlast prevariti za carinu. Dozvoljeno je krijumčariti.“ (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 369).



PODMIĆIVANjE

“Ako tvoje pretpostavljene Nejevreje pomoću jela ne možeš da pridobiješ, ti ih pridobi pomoću novca.“ (Talmud, Sanhedrin).


PREVARA

“Dozvoljeno je grešku jednog Nejevreja iskoristiti. Dozvoljeno mu je dug ne platiti. Dozvoljeno mu je pri računu prevariti.“ (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 384b).

“Ako dva Jevreja naprave kakvu trgovinu sa Nejevrejom, te pri tome jedan drugome pomaže da Nejevreja na meri, težini ili broju prevare, dobitak imaju oba Jevreja da podele.“ (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 183).

“Dozvoljeno je Nejevreja dovesti u zabludu. Dužnost je Nejevreja prevariti. Ko to ne učini dolazi u sumnju da Nejevreja voli, a ko Nejevreja voli taj mrzi Boga.“ (Talmud, Rasim).

“Ako Jevrej nađe priznanicu svoju, koju je Nejevreju dao za od njega pozajmljeni novac, ne treba da mu je vrati, jer obaveza prestaje čim je nju Jevrej našao. A ako bi i pored toga Jevrej hteo Nejevreju priznanicu da vrati, rabin mu mora reći: “Ako hoćeš da slaviš ime Boga, ne jačaj moć nevernika i zadrži ono što ti je od Boga po zakonu određeno.“ (Talmud, Rabi Jeruham, Sef. meš. 51).

“Jevrej može Nejevreja prevariti i oguliti, ali svog bližnjeg Jevreja netreba varati.“ (Talmud, Baba macija 61a).

“Ako bi Jevreji čitave nedelje lutali okolo i varali Nejevreje, neka se u subotu svi sakupe i ispričaju jedan drugome svoje slavne podvige.“ (Talmud, Rabi Benc).


STRELjANjE ZA PREVARU JEVREJA

“Nejevrej koji Jevreja ma i za jednu paru prevari ima se streljati.“ (Talmud, Sanhedrin).




ZAKIDANjE NADNICE

“Jevreju je dozvoljeno da od Nejevreja zakine nadnicu.“ (Talmud, Sanhedrin).


OTIMAČINA


“Imanje Nejevreja je kao bez gospodara. Jevrej ima pravo da to imanje uzme u posed.“ (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat).


KRAĐA I PLjAČKA

“Ko Nejevreju vrati nešto (ukrađeno ili opljačkano), tome bog nikad oprostiti neće.“ (Talmud, Sanhedrin).

“Izgubljen predmet Nejevreja dozvoljeno je zadržati.“ (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat).

“Jevreju je dozvoljeno da od lopova kupi stvar.“ (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat).

“Zakon nemoj krasti odnosi se samo na krađu od Jevreja. Krađa na Nejevreja je dozvoljena.“ (Talmud, Sanhedrin).

“Opljačkati Nejevreja sasvim je dozvoljeno, a isto tako i nadnicu mu zadržati.“ (Talmud, Baban 111b).

“Kada jedan ortak u poslu nešto ukrade ili opljačka mora dobitak da podeli sa svojim ortakom.“ (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 176).


BRAKOLOMSTVO

“Vanbračni odnosi sa jednom Jevrejkom zaslužuju smrtnu kaznu, a sa Nejevrejkom pak dozvoljeni su.“ (Talmud, Sanhedrin).

“Brakolomstvo sa Nejevrejkom ne podleže nikakvoj kazni.“ (Talmud, Ketubot 4b).


OBESČAŠĆENjE
“Jevreju je dozvoljeno da obesčasti Nejevrejku.“ (Talmud, Jad Hasakah 2b).


OSKRVNAVLjENjE

“Nejevrejsko devojče staro 3 godine i 1 dan može se oskrnaviti.“ (Talmud, Aboda sara 37a).

KRIVOKLETSTVO


“Ako je jedan Jevrej prevario ili pokrao jednog Nejevreja, a pri tome mora da položi zakletvu u prisustvu drugih Jevreja koji to znaju, dozvoljeno je da se krivo zakune.“ (Šulhan aruh, Joreh deah 239a).

“Ako je Jevrej jednu Nejevrejku obečastio i zloupotrebio, pa ako se pomoću krive zakletve može rešiti kazne, može krivu zakletvu bez predomišljanja da položi.“ (Šulhan aruh, Joreh deah 232).


NEJEVREJ PRED JEVREJSKIM SUDIJOM



“Ako Jevrej sa Nejevrejom tebi na sud dolazi moraš, ako po jevrejskom zakonu Jevreju zapravo možeš dati, učiniti to, a Nejevreju kaži: “Tako je po našim zakonima!“; akom pak možeš udesiti da Jevrej po nejevrejskim zakonima sud dobije, neka ga tako dobije, a Nejevreju kaži: “Tako je po vašim zakonima.“ Ako pak ni po jednom zakonu Jevrej nema pravo obmanom obrlati Nejevreja.“ (Talmud, Baba Kama 113a).


TROVANjE

“Dozvoljeno je lekove na Nejevrejima isprobavati, da bi se ustanovilo da li su lekovi štetni.“ (Šulhan aruh, Joreh deah 158a).
UBISTVO



“Stoji napisano: nemoj ubiti. To znači da se ne sme ubiti pripadnik jevrejskog naroda. Nejevreji međutim nisu Izrailjci i zato se oni mogu ubiti.“ (Talmud, Geneba 57a).

“Ti ćeš progutati sve narode koje ti tvoj Bog dade. Nemoj ih štedeti i nemoj služiti njihovim bogovima, jer će to za tebe biti kraj.“ (Tora, Mojs. 7, 16).

“Tako smo mi u to vreme zadobili sve varoši i poubijali sve ljude i nikog nismo ostavili u životu.“ (Tora, 5 Mojs. 34-35).

“Ko proliva krv onih koji nisu Jevreji Bogu žrtvu prinosi.“ (Jalkut 772).

“Naj pošteniji među Nejevrejima imaju se ubiti.“ (Talmud, S. ben Johar 406).

“Dozvoljeno je Nejevreju oduzeti telo i život.“ (Talmud, Sefer i Korim).

“I najbolji među Nejevrejima treba da se ubiti.“ (Talmud, Melhita 32b).

“Najboljem Nejevreju uzmi život samo ako možeš.“ (Talmud, Aboda 62b).

“Koljite Nejevreje kao bestije.“ (Talmud, Sohar).


ZA UDARAC JEVREJU SMRT


“Kao što je sin od očevog tela tako je Jevrej od Božijeg tela, te zato svaki Nejevrej, kojibi se usudio da udari Jevreja mora glavom platiti.“ (Talmud, San Hedrin 146).
 

cp6aj

Zainteresovan član
Poruka
281
UNIŠTENjE HRIŠĆANSTVA


“Za Jevreja postoji zakon da sve ono, što je u vezi sa hrišćanskom crkvom, uništi.“ (Šulhan aruh, Joreh deah 146).


BOGOHULjENjE

“Hristos je sin prostitutke. On je kopile.“ (Tokdoš Ježu).

“Hristos je bio luda. On je mađioničar. On se zove Ben štada (sin prostitutkinje).“ (Talmud, Sabat 104b).

“Hristos je sin jedne menstruacije. On je: Ben pandreat, tj. sin nečiste životinje.“ (Tokdoš Ježu).

“Hristos je na jednom đubrištu sahranjeno crknuto pseto.“ (Sahar).



MESIJA

“Mesija će doći i povratiti Kraljevinu Jevrejima, a ostali narodi svi će njemu i njima služiti i potčinjeni biti.“ (Talmud, Šab 120a).

“Kad Mesija dođe onda će zemlja roditi kolače i vunene haljine, a žito će krupno biti kao dva bubrega od najvećeg vola.“ (Talmud, Ketubot 112b).

“Tad će svaki Jevrej imati 2800 slugu i 300 sluškinja.“ (Talmud, Sanhedrin 101a).

“Pre toga biće strahovit rat, koji će dve trećine sveta uništiti. U njemu će Jevreji toliko oružija zapleniti da će im trebati 7 godina da ga sagoru i istone.“ (Talmud, Majene Ješ. 74, 4).

“Tada će Jevreji neizmerno bogati biti jer će blago celog sveta u njihovim rukama biti. Svi će narodi preći u Jevrejsku veru samo hrišćanima to neće dozvoljeno biti, nego će ih potpuno iskoreniti, jer su poreklom od đavola.“ (Talmud, Jebamot 24b, Aboda 3b).
CILj OVE BROŠURE



Izneli smo samo nekoliko desetina citata iz zakonika jevrejskih sa namerom da se s njima i šira javnost, koja je do sada o njima veoma malo znala, upozna i da na taj način, bar oni koji svojom glavom znaju misliti, izvuku potrebne zaključke i da na osnovu tih zaključaka stvore objektivan sud o narodu koji se tih zakonika uglavnom drži prilagođavajući ih sadašnjem vremenu, duhu i životu.

Citata slične sadržine mogli smo još stotinama navesti navesti, ali pošto je naš cilj da u što sažetijem obimu, što preglednije i širokim slojevima u što pristupačnijoj formi iznesemo društvene i moralne osnovice jevrejskog naroda, kako bi Jevreje što bolje upoznali i njihovo razorno delanje razumeli, smatrali smo da je napred izneti materijal za postizanje navedene svrhe potpuno dovoljan.



OVAKVE NE ČOVEČNE ZAKONE NEMA NI JEDAN NAROD NA SVETU


Izneti materijal, iako po obimu svom malen, po sadržini svojoj je zapanjujući, skoro neverovatan. Čovek i nehotice, kad taj materijal pročita, stane razmišljati i pita se: da li je to moguće da na ovom svetu postoji i jedan narod, ma i najnekulturniji i najprimitivniji, koga njegova predanja i zakoni uče da ovako misli, radi i živi, kako to jevrejska predanja i zakonici jevrejski n narod uče.

Uzalud ćemo ga tražiti, jer u istoriji celog sveta takav narod nećemo naći.



DA LI IMA DOBRIH JEVREJA?



Jevreji brižljivo čuvaju svoje osnovne zakone i svim silama nastojavaju da za njih Nejevreji ne doznaju.

Imaju i suviše razloga za to jer bi u protivnom slučaju bili potpuno razgolićeni i njihova gladna rabota pakleni planovi, koji su neopisive nevolje i zla prouzrokovali drugim narodima drugim narodima, ne bi uspevali tako lako i sigurno.

Maska bi tada sa njihovog lica pala, pa bi oni zavedeni i dobronamerni, i mnogi drugi, -ukoliko nisu obični plaćenici jevrejski- koji u svojoj laičnosti i neznanju brane Jevreje, tvrdeći da su i oni ljudi kao i drugi, da ih ima dobrih i rđavih, brzo uvideli svoju strahovitu zabludu i stekli uverenje da narod koji se od vajkada vaspitivao u okolosti i strahovitoj mržnji prema svima ostalim narodima, da narod koji od malena vaspitava svoje sinove u duhu svojih zakona koji ih uče da su ravni Bogu, da su samo Jevreji ljudi, a svi drugi narodi da su životinje u čovečijem obliku stvoreni samo dad služe Jevrejima, koji ih uče da je Jevrejima prema nejevrejskim narodima dozvoljena upotreba svake laži i nepravde i da mogu, šta više dužnost im je, da ih varaju, pljačkaju pa čak i ubijaju, -uveriće se tada i ti dobronamerni i zavedeni, da takav narod nije kao ostali narodi, nego da jejevrejski narod gnusni i podli neprijatelj svim ostalim narodima.

Zar može biti dobar narod onaj koji u svojim zakonima dozvoljava i preporučuje licemerstvo, zelenaštvo, krijumčarenje, podmićivanje, krivokletstvo? Zar mogu pod takim okolnostima i uslovima i pojedinci takvog naroda biti dobri? Možda spoljašnje, ali u svima je jedan isti duh, specijalan jevrejski zloduh, koji se kod jednih u većoj, a kod drugih u manjoj meri ispoljava, bolje rečeno koji je kod jednih bolje, a kod drugih lošije maskiran.

Zar je moguće da mogu dobri ljudi biti oni čija vera ih uči da mrze sve što nije jevrejsko, da budu nemilosrdni prema svim Nejevrejima, pa čak da i u smrtnoj opasnosti ne pruže, ma i samo prstom svojim, pomoć pripadniku drugog naroda.

Zar mogu biti dobri ljudi oni koje njihovi zakoni uče da obesčašćuju žene tuđih naroda šta više, strašno je i reći, da im je dozvoljeno da oskrnave nevinu dečicu od 3 godine i 1 dana, što ni zver ne čini, a kamo li čovek.

Neka zavedeni branioci Jevreja uporede 10 zapovesti Božijih hrišćanskih naroda koji govore o ljubavi, poštovanju, dobrim delima, poštenju sa pet zapovesti jevrejskih, koje su u ovoj brošuri citirane, pa neka onda dobro promisle, da li se Jevreji, koji se u duhu tih zapovesti vaspitavaju, mogu uopšte i uporediti, upogledu dobrih i plemenitih vrlina, sa hrišćanskim ili drugim narodima, a kamo li da se sa njima na ravnu meru stave?



GONjENjE ONIH KOJI OTKRIVAJU JEVREJSKE TAJNE



Kada se, i pored brižljivog čuvanja svojih tajni da o njima ostali narodi ne doznaju, ipak dogodi da se nađu pojedinci, koji pojedinosti iz jevrejskih zaista ne čovečnih i groznih zakona nameravaju da obelodane, onda Jevreji čine sve da bi se to sprečilo, upotrebljavajući pri tom sva sredstva od potplaćivalja do pretnje. Ako sve to ne pomaže onda se čini presija pomoću vlasti (cenzurisanje, zabrana izdanja i t.d.), a tek u krajnjem slučaju ide se pred sud, gde njihovi vođi idu tako daleko da osporavaju važnost i postojanje tih zakona, udarajući tom prilikom u sentimentalne žice pričom o progonu i mučenju Jevreja, koji su uvek ”lojalni državljani i odlični patrioti.”

Pisac ovih redaka, koji je ranije objavio u novinskim člancima izvesne pasuse iz jevrejskih zakona, odgovarao je takođe pred sudom radi navedenog bogohuljenja, ali u tom t.zv. talmudskom procesu Jevreji su izvukli kraći kraj jer je okrivljeni dokazao da inkriminisani citati iz Tore, Talmuda i Šulhan aruha zaista postoje.
 

cp6aj

Zainteresovan član
Poruka
281
TALMUD I ŠULHAN ARUH I DANAS U PUNOJ VAŽNOSTI



A sada da vidimo da li je na mestu odbrana Jevreja da su ti njihovi zakoni važili samo za ono vreme kada su stvoreni, a da sada nemaju stvarnog značaja ni vrednosti.

Da je takva njihova tvrdnja skroz ne istinita jasno se vidi iz konstatacije samih jevrejskih naučnika i stručnjaka, koje smo na početku brošure naveli.

Tako Jevrej Hajnrih Georg Leve kaže: ”Talmud kao celina je životni i pravni zakon za Jevreje.”

Jevrejski istoričar Grec veli: ”Šulhan aruh je i danas za Jevreje religiozna norma, on je oficielno Jevrejstvo.”

Jevrej Dr. Aaron Briman tvrdi: ”Šulhan aruh je komplentan zakonik za sve Jevreje, koji je za njih obavezan i danas.”

Kada ti zakoni navodno danas već nisu u važnosti, zašto je, po tvrđenju Jevreja Dr. brimana, za rabine glavni predmet pri polaganju ispita tačno poznavanje Šulhan aruha? Zašto se izvodi iz Šulhan aruha upotrebljavaju kao udžbenici za jevrejsku omladinu!

Odgovori na ova pitanja nameću se sami: Rabini kao nosioci Jevrejskog duha, kao vaspitači jevrejske omladine moraju do tančine poznavati jevrejske zakone kako bi u duhu njihovom vaspitavali jevrejsku omladinu. Sanienti sat!



ČILjENICE GOVORE


Da se Jevreji i danas tačno drže svojih zakona o tome jasno govore mnogobrojne činjenice.

Ako uzmemeo ma koji od citata iz ove brošure pa ga uporedimo sa radom i životom sadašnjih Jevreja, brzo ćemo doći do uverenja da ih se Jevreji i danas, te još kako, pridržavaju možda u finijoj, ali u posledicama po Nejevreje mnogo strašnijoj formi.

Uzmimo citate koji govore o radu. “Rad je štetan i malo donosi.“ Tako veli Talmud. Pod radom se naravno podrazumeva fizički rad.

Takvo mišljenje Talmuda o radu Jevreji i danas sto procentno akcentuju i tačno se drže njega. Zato ćete teško naići na fizičkog radnika Jevreja.

Badava ćete tražiti Jevreja među drvosečama, tucačima kamena, kopačima, kubikašima, obalskim radnicima, nosačima rudarima, kovačima, običnim fabričkim radnicima, kao i u sličnim pozicijama. Takvim sitnicama, običnim stvarima Jevreji se ne bave. Neka se time Goji (Nejevreji) zanimaju. Jevreji su radije bankari, industrijalci, trgovci, direktori, šefovi i agenti; oni su advokati, lekari i inžinjeri.

Njih nećete naći među zemljoradnicima, koji lično u znoju svog lica, rade komadić zemlje. O, kako bi se oni takvim prljavim poslom bavili, kada Talmudizričito kaže: “Nema goreg i lošijeg posla od obrađivanja zemlje...“ Za takav posao su tu Nejevreji, neka se oni muče sa zemljom, jer Talmud jasno kaže: “Nejevreji moraju kopati, orati, sejati, kositi, vršiti. Jevreji su stvoreni da sve gotovo nađu.“ Tu nema dvoumice: jasno je i precizno Jevreji ima na gotovo da dođu. Zašto da se oni koji su po Talmudu “Bogu miliji od anđela“ i oni koji su “od Boga postavljeni nad svim narodima“, bave tim životiljskim poslom, kad su tu Nejevreji koji su opet po Talmudu “životinje u čovečijem obliku, stvoreni da služe Jevreje.“
 

cp6aj

Zainteresovan član
Poruka
281
I SRPSKI NAROD JE BIO ROB JEVREJA


Ako se za ikoji narod može reći da je rob jevrejski, onda se to među prvim može kazati za srpski narod na njegovu nesreću. A da ta nesreća bude još veća, ogroman ddeo napaćenog srpskog naroda i ne zna čije je on roblje. Narod vidi i oseća da je život iz dana u dan sve teži i mučniji, on oseća da mnogo štošta nije u redu, ali ne zna otkud dolazi, otkuda proističe zlo i nevolja koja ga sve više i više pritiskuje. On krivi faktore, koji su faktično sporedni, ali je malo njih koji pravi izvor, prave faktore tog zla jasno vide.

Nije ni čudo jer su Jevreji majstori u maskiranju i pretvaranju, što su takođe naučili iz Talmuda, koji kaže: “Dopušteno je pred Nejevrejima pretvarati se da ne oštete ili ne ujede.”

Nema veštijih i boljih glumaca i reditelja od Jevreja na čitavom svetu. Ali oni veoma retko, skoro nikada ne izlaze na pozornicu.

Umesto njih na pozornici se pojavljuju njihove lutke: dobro plaćene hrišćanske sluge, koji onako igraju kako to jevrejski glumci i reditelji zahtevaju. Kako Jevreji za lutke vezani konopac trzaju, tako lutke igraju.

A te lutke, jevrejske i narodne izrode, mogli ste naći u celoj državi, u svim granama narodne delatnosti.

Bilo ih je svuda i na svakom mestu. U vladi, u parlamentu, u svim političkim partijama, kod svih vlasti, u državnim i privatnim ustanovama, u privrednim i socijalnim udruženjima, u nacionalnim i internacionalnim, u kulturnim, u humanim i sportskim svugde se nailazilo na Jevreje odnosno jevrejske sluge. Jevreji po potrebi maskirani u pozadini, iza kulisa u tami, a sluge njihove na sceni, u punoj svetlosti, mnogo puta i oni u maskama nacionalističkim, kulturnim i sličnim.

A sve te sluge jevrejske radile su onako kako to interesi Jevreja, a na ogromnu štetu našeg naroda, zahtevaju. I otuda zlo i nevolja po narod, a dobro po Jevreje. I otuda je i činjenica da narod nije u stanju da se protivu zla efikasno bori jer on vidi hrišćanske lutke i njih krivi za sve što ne valja, a ne vidi reditelje njegovih muka i patnja.

A Jevreji, iskorišćavajući roblje živeli su bez muke i truda, bogato, veselo i rasipnički i sa uživanjem su mučili svoje robove, koji su inače po Talmudu: “životinje u čovečijem obliku da služe Jevreje.”



BANKARSTVO, INDUSTRIJA I VELETRGOVINA OGROMNIM DELOM U JEVREJSKIM RUKAMA


Gramzivost i pohlepa Jevreja za zlatom i zemaljskim dobrima dovoljno je poznata širom celog sveta. Da bi do njih došli oni sredstva ne biraju. I najnemoralnija i najgadnija sredstva dobro im dolaze kao oruđe. Lažno knjigovodstvo, lažni bilansi, prikriveno izbegavanje obaveza, podmićivanje, korupcija, zelenaštvo, falsifikati, licemerstvo, laž, prevara, obmana, šverc, krivokletstvo, pa čak i rafimirane pljačke i otimačina i zločin- sve to Jevreji upotrebljavaju da bi svoj cilj postigli. I čine oni sva ta nedela bez griže savesti, mirne duše i revnosno jer za sve to imaju i suviše “moralne osnove” u Talmudu i Šulhan aruhu, koji ih uče pa im čak naređuju da tako rade.

Pod ovakvim okolnostima nije ni čudo što su bankarstvo, industrija i veletrgovina, ta životonosna bila narodna, ogromnim delom nalazili u njihovim rukama i pored toga što su Jevreji činili svega pola procenta od ukupnog broja stanovništva naše države.

Sila i moć Jevreja nalazi se baš u tom njihovom malom broju, a ogromnom kapitalu. Jer što je veći kapital, a manji broj ljudi koji sa njim raspolaže, tim je snaga i sila tih ljudi značajnija i veća, a time je i opasnost koja državi i narodu od tih ljudi preti, svestranija i veća.

Podatke koje niže dajemo o bankarstvu, industriji i veletrgovini crpeli smo iz jevrejskih izvora, a odnose se na stanje od pre nekoliko godina. Podacima o docnijem stanju ne raspolažemo ali je sigurno da se to stanje za minule godine još više promenilo u korist Jevreja, a na štetu srpskog naroda.

BANKARSTVO

Ako bi danas postavili pitanje u kojim su novčanim zavodima Jugoslavije bili zainteresovani Jevreji, čitaoce bi izdalo strpnjenje čitajući imena tih mnogobrojnih banaka i novčanih zavoda- toliki je njihov broj.

Obrnuto pitanje bilo bi mnogo jednostavnije, a odgovor bi bio veoma lak jer se na prstima mogu izbrojati one veće kreditne ustanove u kojima nema Jevreja.

Šta više od 20 glavnih novčanih zavoda nije bilo ni jednog bez Jevreja, ne uključujući tu ni Narodnu Banku.

U Narodnoj banci u eskontnim odborima koji odlučuju o dodeljivanju kredita Jevreji su bili zastupljeni ovako: u filijali Varaždin od5 članova 3 Jevreja, u Bitolju od7 Članova 3 Jevreja, u Osjeku 3 Jevreja, u Sarajevu, Skoplju, Pančevu po 2, a po jedan u Banja Luci, Petrovgradu, Vršcu, Zagrebu, Mariboru, Mostaru, Nišu, Novom Sadu, pa čak i na Cetinju.

Krediti Narodne Banke 1926 god. kod čije su čije su podele odlučivali Jevreji iznosili su preko 1300 miliona dinara, od ukupne svote od 1401 miliona dinara. Od ove ogromne svote poljoprivreda je dobila svega 8,5 miliona dinara dok su bankarstvo, industrija i trgovina dobili sve ostalo, što pak u stvarnosti znači da su ogroman deo uživali i iskorišćavali Jevreji.

U Hipotekarnog Banci zastupnik upravitelja i glavni sekretar bio je Jevrej.

U Zanatskoj Banci ima Jevreja i u Upravnom odboru i po filijalama.

I u beogradskom bankarstvu uticaj Jevreja je odlučujući. U 20 većih novčanih zavoda u Beogradu od 152 člana uprave 86 su bili Jevreji, a od 30 direktora 20 su bili Jevreji.

Od 5 glavnih banaka koje su 1928 god. radile na teritoriji Bosne i Hercegovine, izuzev jedne, sve su bile u rukama Jevreja.

Pored većih novčanih zavoda u nas bilo je još preko 300 manjih banaka u rukama Jevreja.

Menjačke radnje nalazile su se sa 90% u jevrejskim rukama.


BERZE

Uticaj Jevreja u jugoslovenskoj privredi odlično se vidi iz kursnih listova pojedinih berzi.

Na zagrebačkoj berzi od 20 notiranih akcija novčanih zavoda 11 se odnosilo na jevrejske; od 16 notiranih akcija industrijskih preduzeća sve se odnosilo na preduzeća jevrejske interesne sfere; od 3 notirane akcije trgovačkih preduzeća, dve su se odnosile na jevrejske.

Na beogradskoj berzi: od 19 notiranih beogradskih novčanih zavoda 11 se odnosilo na jevrejske; od 14 notiranih industrijskih preduzeća 7 se odnosilo na jevrejska.

Na Ljubljanskoj berzi: od 4 notirane akcije novčanih zavoda 2 se odnosile na jevrejske; od 9 notiranih akcija industrijskih i trgovačkih preduzeća 6 se odnosilo na jevrejska.

Na novosadskoj berzi: sve notirane akcije se odnosile na jevrejske ustanove.


OSIGURAVAJUĆA DRUŠTVA

90 procenata celokupnog osiguravajućeg posla u našoj državi nalazilo se u rukama domaćih i stranih Jevreja.

Nejevrejski osiguravajući zavodi u našoj državi mnogo su bili slabiji finansijski od jevrejskih, pa su usled toga u mnogome zavisili od njih.

Najveći posao imala je “Sava”; ona je bila u rukama italijanskih Jevreja.

Veoma uspešno radi i “Jadransko osiguravajuće društvo”, koje je bilo u rukama italijanskih, bečkih i peštanskih Jevreja.

“Dunav” je preduzeće bečkih Jevreja.

“Rosija-Fonsijer” je u rukama naših, peštanskih i tršćanskih Jevreja.

“Ujedinjeno osiguravajuće društvo” bilo je koncern naših i stranih Jevreja.

I u svim ostalim osiguravajućim društvima: francuskim, engleskim, švajcarskim i drugim, glavnu reč su vodili Jevreji.
 

cp6aj

Zainteresovan član
Poruka
281
MLINSKA INDUSTRIJA

U našoj državi bilo je oko 650 parnih i motornih mlinova, sa dnevnim kapacitetom oko 800 vagona žita.

Pretežna većina velikih mlinova nalazila se u rukama Jevreja, a skoro svi veliki mlinovi u Vojvodini i Hrvatskoj bili su u rukama stranih mahom mađarskih Jevreja.

Dobar deo ovih preduzeća je posle rata “nacionalizovan”, ali taj veo nacionalizacije je toliko izbledeo, da se ona čak i formalno jedva primećivala.

U 20 najvećih mlinskih preduzeća od 185 članova uprava 94 su bili Jevreja, a od 40 direktora i njihovih zamenika 34 su bili Jevreji.

Komentar ovome je izlišan.


INDUSTRIJA ŠEĆERA

U našoj državi bilo je svega 8 velikih fabrika šećera od kojih su 6 privatne, 2 državne. Godišnji kapacitet njihov je 12.500 vagona šećera i oko 6.000 vagona suvih rezanaca.

Sve privatne fabrike šećera nalazile su se u rukama Jevreja; nacionalizacija njihova je samo na papiru.

U 4 najveće fabrike šećera posle “nacionalizovanja” od 52 člana uprave bili su 22 Jevreji, a od 8 direktora i zamenika 6 su bili Jevreji.

Članovi uprave Nejevreji su uglavnom masoni, “ugledni” ljudi, ministri, bivši ministri, prof. univerziteta i t. d. koji svojim “ugledom” pokrivaju nemilosrdnu pljačku onih fabrika, na štetu seljaka, radnika, i države, primajući za to masne tantijame.

Čista dobit ovih fabrika redovno daleko premašuje osnovni kapital.


INDUSTRIJA ALKOHOLA

Velikih alkoholnih industrija u našoj državi bilo je 14 sa kapacitetom od 24 miliona litara apsolutnog alkohola. Osim njih bilo je i 34 pivarska preduzeća sa kapacitetom od 1.500.000 hektolitara. Jevreja nije bilo u svega 3 preduzeća.

U 12 najvećih preduzeća Jevreji su ovako bili zastupljeni: od 110 članova uprava 58 su bili Jevreji, dok su ostali dobro plaćene hrišćanske sluge Jevreja. Od 24 direktora i zamenika 22 su Jevreji.


INDUSTRIJA PREHRANE


Ovde spadaju razna preduzeća za preradu i konzerviranje. I u ovoj grani industrije dominirali su Jevreji, koji su u upravama 20 najvećih preduzeća imali apsolutnu većinu, dobar deo od njih je bio isključivo u njihovim rukama.







DRVARSKA INDUSTRIJA


Najveća i najvažnija grana industrijske produkcije u Jugoslaviji je bila industrija drva.

U našoj državi bilo je oko 650 većih preduzeća drvarske industrije, a pored ovih oko 2000 manjih, naročito pilana na vodi. Dok su mala preduzeća većim delom bila u rukama naših ljudi , velika preduzeća su bila skoro sva u rukama ovdašnjih i stranih Jevreja.

U 23 najveća drvarska preduzeća od 210 članova uprava 125 su bili Jevreji, od 56 direktora 44 Jevreji.

Jedna od najvećih drvarskih firmi A.D. Gutman, za čije je vezana sramna Našička afera, svijina je mađarskih Jevreja. Ona ima sopstvene pilane , fabriku tanina, bačava, kamene majdane, livnicu gvožđa, ribogojstvo, 50.000 jutara šume, 150 km. svoje železnice i t. d.

“A.D. za eksploataciju drva” je bila interesna sfera bečkih i peštanskih Jevreja. U njihov koncern spadaju “Bosansko društvo za proizvodnju drva” u Banja Luci, “ Slaveks”, “Zagrebačka fabrika bačava” i druga preduzeća.

“Nihan” je takođe jevrejska firma , sa “Dugoselom” i “Jugotaninom”.

U rukama Jevreja nalazila su se i ova krupna preduzeća: “Slavonija”, “Našička fabrika i parna pilana”, “Industrija drva Drah”, “Šumsko industrijsko preduzeće Dobrlin Drvar” u Sarajevu, “Krivaja”, “Igar”, “Jela”, “Bosna”, “Una”, “Varda”, “Viktorija” i t.d.


GRAĐEVINSKA INDUSTRIJA


Od građevinskih industrija najvažnija je industrija cementa; sva velika preduzeća ove važne industrije nalazila se u rukama Jevreja ili su bila pod njihovim odlučnim uticajem .

U 8 najvećih cementnih preduzeća od 85 članova uprave 55 su bili Jevreji, a od 21 direktora 18 Jevreji.

“Beočinska fabrika kaje”, sa obrtom od 80 miliona dinara bila je u rukama naših i mađarskih Jevreja.

“Split” u Splitu sa obrtom od 170 miliona dinara u rukama Italijanskih Jevreja.

“Dalmacija” je takođe svojina italijanskih Jevreja.

“Kroacija”, “Jadransko Bauksit”, “Adrija Bauksit” bili su u rukama naših i italijanskih Jevreja, a “La Dalmasijen” naših i francuskih Jevreja.
 

cp6aj

Zainteresovan član
Poruka
281
EMIJSKA INDUSTRIJA


Sva preduzeća hemijske industrije nalazila su se u rukama Jevreja, što se jasno vidi iz ove statistike: u 28 velikih preduzeća od 233 članova uprava 132 su bili Jevreji, a od 56 direktora 44 Jevreji.

Najveća preduzeća su: “Danica” u Zagrebu sa obrtom preko 100 miliona dinara. Pretsednik, potpretsednik i svi direktori bili su Jevreji. “Tvornica za dušnik” (Slovenija). Obrt 50 miliona. Većina akcija u jevrejskim rukama.

“Zorka” (Zagreb i Subotica). Obrt 50 miliona. U njoj su angažovani austrijski, češki, mađarski i naši Jevreji.

Jevreji su mali presudnu ulogu i u preduzećima: Englesko- Jugoslovenska Destilacija, Anglo- Jugoslovensko Petrolejsko a.d. Standard Ojl, Vakuum Ojl i t.d.




INDUSTRIJA ŽELjEZA I RUDARSTVO


U našoj državi postojalo je oko 300 većih preduzeća mašinske, željezne, elektrotehnočke i električne industrije.

U svim ovim preduzećima uticaj Jevreja je bio veliki.

Rudarsku industriju u Srbiji zauzeli su u glavnom stranci, a u ostalim krajevima stranci i Jevreji.

Nekoliko primera:

“Trbovljansko ugljarsko društvo” u Ljubljani je jedno od najvećih industrijskih preduzeća na Balkanu. Godišnji obrt je preko pola milijarde. Uticaj Jevreja u ovom preduzeću je bio veoma veliki, a naročito od 1924 god. kada je Bank de Pe preuzela veliki broj akcija.

“Prva jugoslovenska fabrika vagona, strojeva i mostova” u Brodu sa akc. Kapitalom od 110 miliona dinara potpuno je bila u rukama Jevreja.

U 6 najvećih preduzeća ove industrije imalo je među članovima uprava 30 Jevreja, a od 11 direktora 7 su bili Jevreji.



TEKSTILNA INDUSTRIJA


Tekstilnih i konfekciskih preduzeća u našoj zemlji bilo je oko 250.

Izuzev dve velike srpske firme, firme Ilića i Teo karovića, sva važnija preduzeća tekstilne industrije nalazila su se u rukama Jevreja.



GRAFIČKA I PAPIRNA INDUSTRIJA


U glavnim preduzećima naše industrije papira i grafičke industrije Jevreji su bili zastupljeni ovako: u 6 najvećih preduzeća u upravama nalazilo se 24 Jevreja, a od 11 direktora 6 Jevreja. Jevreja nema jedino u fabrici hartije M. Vapa a.d. i Pantić i drug.


KOŽARSKA INDUSTRIJA


Većih preduzeća u našoj državi bilo je preko 100, a ona su ogromnim delom bila u rukama Jevreja.

Najveća preduzeća kožarske industrije “Zagrebačka fabrika koža” bila je isključivo u jevrejskim rukama.
 

cp6aj

Zainteresovan član
Poruka
281
ELETRGOVINA I ZASTUPSTVO


Čim se bankarstvo i industrija pretežnim delom svojim nalazi u rukama Jevreja, onda je veoma lako pogoditi da se isto tako i veletrgovina i zastupstva gotovih industrijskih artikala nalaze ogromnim delom u rukama Jevreja. Kada se tome još doda i činjenica da su se produkti poljoprivrede nalazili skoro isključivo u jevrejskim rukama, dobija se potpuna slika gospodarstva koju su Jevreji imali u našoj državi.



SVEMOĆNI JEVREJSKI KAPITAL


Prednji kratki pregled jesno pokazuje ogromnu moć Jevreja u Jugoslaviji. A kada se tome još doda pod zvučnim nacionalnim i hrišćanskim firmama i vešto maskirani jevrejski kapital, kao i činjenice da je i čisto nejevrejski kapital većim delom dirigovan i kontrolisan od mnogo jačegjevrejskog kapitala, onda i laiku mora biti jesno da je u nesrećnoj “našoj državi” faktički i apsolutni gospodar bilo svemoćno Jevrejstvo.

Do ovakve sile i moći Jevreji su mogli doći samo zato što su se u svom delanju strogopridržavali uputstava i učenja famoznog Talmuda i Šulhan aruha, koje smo u prvom delu ove brošure prikazali.

A da su se Jevreji pri neverovatno brzom nagomilavanju tog ogromnog kapitala obično služili Talmudom i Šulhan aruhom, jer na iole pošten način do takvog bogatstva nemoguće je doći, vidi se jasno iz njihovih delanja u našoj zemlji.
 

cp6aj

Zainteresovan član
Poruka
281
TALMUDSKI PODVIZI

Ima li afere veće u našoj zemlji a da inicijatori i kolovođe nisu bili Jevreji?

Uzmimo, primera radi, ogromnu Našičku aferu. Jevrejska klika Gutman, Sor, Šlezinger i kompanija podmitivši ne samo male službenike i činovnike, već i načelnike, poslanike i ministre uspeli su da oštete državu sa nekoliko stotina miliona dinara. Isekli su najlepše slavonske šume te su drvo i druge prerađevine krijumčarili u inostranstvo ne plaćajući carinu. Činili su oni to jer ih je tako naučio Talmud i Šulhan aruh, koji veli: “Ako tvoje predpostavljene nejevreje pomoću jela ne možeš da pridobuješ, ti ih pridobi pomoću novca” (Talmud, Sanhedrin). Da bi u svojoj pljačkaškoj nameri uspeli Jevreji su upotrebili i jedno i drugo. Predpostavljenim vlastima, visokim činovnicima, uticajnim ličnostima, poslanicima i ministrima priređivali su bogate gozbe: večere, bankete i zabave, priređivali su sjajne lovove, slali skupocene poklone i prosipali na podmićivanje novac. Prosipali su milione da bi se napljačkali stotine miliona. I nije ni čudo što su u potpunosti uspeli u svom gangsterskom poduhvatu. Poslanici i ministri iz raznih političkih partija, koje je narod izabrao da njega i državu štite, izneverili su i izdali su i narod i državu i umesto da energično spreče, oni su se naprotiv dali od Jevreja kupiti, te su omogućili i pomogli ogromnu prevaru, krijumčarenje i pljačku jevrejske lopovske klike.

Jevreji, pri svemu tome, nisu se osećali krivim jer im njihovi zakoni vele: “Dozvoljeno je Nejevreja prevariti.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat). “Dozvoljeno je nejevrejsku vlast prevariti za carinu. Dozvoljeno je krijumčariti.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 369). ”Imanje Nejevreja je kao bez gospodara. Jevrej ima pravo da ga uzme u posed.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat).”Opljačkati Nejevreja sasvim je dozvoljeno.” (Talmud, Babam 111b).

Jevreji su dakle tačno primenjivali navedena uputstva svojih zakona.

Sličnih afera velikog stila ima mnogo. Dovoljno je ako napomenemo samo nekoliko kao: afera sa špiritusom, sa tenisom, sa ugljom, Krivaju, Beočinsku kaju i t.d. tvorci i nosioci sviju tih afera su Jevreji potpomognuti hrišćanskim plaćenim izrodima.

Sećate li se ogromne afere sa švercom valute koja je srozala vrednost narodnog novca. U toj aferi koja je pod nazivom “Crna berza” nedeljama punila stupce naših listova, učesnici i kolovođe su samo Jevreji.

Pročitajte kazne Ministarstva finansija po valutnim krivcima: ogromnim delom jevrejske firme.

Pre izvesnog vremena dnevni listovi doneli su belešku kako je subotička policija kaznila 80 trgovaca zbog nagomilavanja dugova i poskupljivanju robe: osim jednog svi su bili Jevreji.

Pre kratkog vremena mogli smo čitati mahinacije jevrejske firme Dajč koja je lažnim vođenjem poslovnih knjiga oštetila državu sa sitnicom od 10 miliona dinara.

Sličnih talmudskih podviga imate na stotine za koje se zna, a sasvim sigurno na hiljade za koje se ne zna.

“Moralnu” podlogu za izvršenje ovih i sličnih krivičnih dela Jevreji su obično našli u Talmudu i Šulhan aruhu, koji su im služili za putokaz i dali im podstreka za vršenje istih.


NEDELA SKORO BEZ IKAKVE KAZNE



Kolika je moć Jevreja jasno se vidi po tome što su oni za svoja nedela, iako se njihova krivica potpuno dokaže, skoro uvek izbegavali odgovarajuće stroge kazne.

Šta se dogodilo sa pljačkašima iz Našičke afere? Prvostepeni sud pošto je ustanovio tešku krivicu njihovu kaznio ih je sa neobično blagom kaznom, po nekoliko meseci zatvora, umesto da su, i više nego zasluženo, omastili konopac. Ali Jevreji ni sa tom preblagom skoro nikakvom kaznom nisu bili zadovoljni. Uspeli su da ih drugostepeni sud, - pošto je na našu najveću sramotu prvobitni sudski senat, koji je trebao da im sudi, smenjen, -oslobodi.

Šta je bilo sa učesnicima famozne “Crne berze”? Umesto da su kratkim putem na vešalima svršili, oni su sa neznatnim kaznama isplivali, te na slobodi i nadalje neometano obavljali svoj unosni posao.

A i ostali jevrejski krupni aferaši, upropastitelji našeg naroda nisu mnogo gore prolazili. U najgorem slučaju, ako nikako ne mogu da izbegnu strožiju kaznu, ako im i krivokletstvo, licemerstvo i ostali talmudski trikovi ne pomognu da se ispod stroge kazne izvuku, onda oni još uvek pronađu neku duševnu manu, neuračunljivost i t.d., te umesto da su u zatvoru ili na vešalima oni se “leče” po luksuznim senatorijumima i to naravno brzo i uspešno, da bi zatim ponovo nastavili svoj prekinuti, omiljeni i unosni zanat.
 

cp6aj

Zainteresovan član
Poruka
281
SELjAK JE BIO ROB JEVREJSKI

Naša zemlja je seljačka zemlja. Oko 80% njenog stanovništva bavi se zemljoradnjom. Ogromni deo obradive zemlje nalazi se u seljačkim rukama. Ali pored svega toga pravi gospodar te zemlje nije bio seljak, i pored toga što ima tapiju ili je gruntovni vlasnik, nego jevrejski kapital. Seljak je tapijom ili gruntovnicom bio vezan, kao rob lancima, za tu svoju zemlju i osuđen da celog veka svog kopa, ore, seje, kosi, vrši, da se trudi i muči, znoji i kuluči, a da od svega toga ima veoma malo ili ništa. Kada bi trebalo, posle svršenog napornog i teškog rada, da vidi plod svoje muke, truda i znoja, kada treba svoje seljačke proizvode, pravedno i srazmerno uloženom radu, da unovči, kako bi sebe i porodicu svojudostojno opskrbio i decu svoju na put izveo, onda se seljak najmanje pita. Kad je trudan seljački posao svršen, kada su pšenica, kukuruz i ostali seljački proizvodi spremni za prodaju, tada su stupili na pozornicu Jevreji, koji su celokupnu trgovinu seljačkih proizvoda imali u svojim rukama i određivali cenu. Nije određivao ceni plodu svoje muke i znoja seljak, nego Jevrejin, koji ni prstom svojim nije mrdnuo, koji je došao na gotovo. A te cene su takve, da malim i srednjim seljacima, koji su u ogromnom broju, kada plate porez, prirez, kutluk, i ostale dažbine, ne ostajaše ni toliko da ljudski obskrbe, obuku i ishrane svoju porodicu nego zlopate i muče se , dok su na njihovoj grbači, na njihovoj patnji i muci, Jevreji, koji im mnogo puta u proleće po duploj ceni prodaju njihovu sopstvenu pšenicu da bi nahranili gladnu decu svoju, zarađivali bez muke i znoja milione i milione.

Seljak je, dakle, ogromnim delom svojim bio najobičniji rob jevrejski vezan za svoju zemlju, osuđen da do smrti svoje kuluči i zlopati, a da mu plod njegovog truda odnose faktički gospodari njegovi, Jevreji, koji se i pri ovoj gadnoj raboti svojoj tačni pridržavaju Talmuda, koji kaže: “Nejevreji su stvoreni da služe Jevreje. Oni moraju kopati, orati, sejati, kositi, vršiti. Jevreji su stvoreni da sve gotovo nađu.”(Talmud, Berahot 58a).

A pri kupovini truda seljačkog, kada ga pored niske cene, još i na kvalitetu, kantaru i računu prevare, Jevreji se i tada pridržavaju Šulhan aruha koji veli ”Dozvoljeno je Nejevreja prevariti.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat). “Dozvoljeno je Nejevreja pri računu prevariti.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 384b). “Ako dav Jevreja jedan drugome pomažu da Nejevreja na meri, težini ili broju prevare, dobitak imaju oba Jevreja da podele.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 183).


I RADNIK JE BIO ROB JEVREJSKI


Industrija u našoj zemlji, kao što se to jasno vidi iz pregleda našeg, ogromnim delom nalazila se u Jevrejskim rukama, što znači da su Jevreji bili gospodari najvećeg dela radništva, koji je za svoj mučan i naporan posao tako slabo nagrađivan da je jedva u stanju da sastavi kraj sa krajem. Radnik koji ima veliku porodicu nije u stanju da svojoj porodici obezbedi ni dovoljnu ishranu, a o drugim životnim potrebama da i ne govorimo. Život radnika i njihovih porodica pod ovakvim okolnostima je bio pravo mučenje. Zaista teška je sudbina radnika koje Jevreji nemilosrdni iskorišćuju do potpune iscrpljenosti. Za mizernu nagradu radnik je bio prisiljen, često puta u nezdravim fabričkim prostorijama, u prljavštini, dimu i prašini, u znoju svog lica i tela od iznemoglosti da kuluči samo zato da bi gospodari njegovi, u ogromnoj većini Jevreji, njegovom snagom i mukom zaradili bezbrojne milione, živeći bogato i rasipnički, zadovoljno i bezbrižno, ostavljajući radnika da sa svojom porodicom često puta do gladi skapava.

Po njim to tako mora biti, jer se oni fizičkim poslom i tako ne bave, pošto po talmudu: “Rad (fizički) je veoma štetan i malo donosi.” (Talmud, Getin). A inače rad njima ni ne priliči jer su oni opet po Talmudu: “Od Boga postavljeni nad svima narodima.” (Talmud, Berah 101b). Za rad je jevrejski Bog po Talmudu stvorio Nejevreje: “Nejevreji su stvoreni da služe Jevreje.” (Talmud, Usbamot 63a), a pošto su svi Nejevreji životinje i zahvaljujući samo tome što služe Jevreje dobili su čovečiji oblik (Šulhan aruh, Mudraš talpiot 225), to neka budu srećni i zadovoljni jer bi u protivnom bili životinje u životinjskom obliku.

Kada se sve ovo zna onda se ne treba čuditi ako su Jevreji prema radnicima nemilosrdni, tim pre što ih i Talmud uči: “Zabranjeno je biti milostiv prema Nejevrejima.” (Talmud, Ramban).

Ne treba se čuditi što Jevreji čine mnoge nepravde radniku, jer po Talmudu: “Jevreju je dozvoljeno da učini sve i svaku nepravdu.” (Talmud, Geneba 40a).

Ne treba se čuditi ako Jevreji svoje radnike prevare i ogule jer po Talmudu: “Jevrejin može Nejevreja prevariti i oguliti.” (Talmud, Baba mecija 61a).

Ne treba se čuditi ako Jevreji i onu mizernu nadnicu radniku mnogo puta zakinu jer po Talmudu: ”Nejevreju je dozvoljeno da od Nejevreja zakine nadnicu.” (Talmud, Sanhedrin).



OSTALE PROFESIJE


I ostale profesije nisu bile u Jugoslaviji u mnogo boljem položaju od seljaka i radnika.

Trgovci su obični prodavci industrijskih proizvoda, koji su u ogromnoj većini jevrejski. Od toga svoga rada mnogobrojni mali trgovci jedva imaju toliko koliko im je potrebno za svakidašnji život, dok glavnu korist imaju Jevreji proizvođači čije proizvode radnici izrađuju, a trgovci prodaju, dok oni naređžuju, upravljaju i uživaju muku svojih hrišćanskih robova.

Zanatlije većim delom samo životare. Pošto su oni u mnogim zanatima sitna konkurencija jevrejskoj industriji, to ih ona sve više potiskuje i upropašćuje i polako ali sigurno stvara od njih obične najamne radnike- robove.

Slobodne profesije su većinom potpuno zavisne od Jevreja koji pretežni deo kapitala imaju u svojim rukama te su tako u stanju da slobodnim profesijama najviše omoguće, a po potrebi protivnicima svojim često puta i da onemoguće, egzistenciju njihovu.

A činovnički aparat? Kada se zna da je veliki broj činovnika i službenika veoma slabo onda nije čudo što su oni dobrim delom, u isčekivanju mrvica sa bogate trpeze jevrejske, prema ovima bili veoma uslužni, postajući na taj način nesvesno oruđe u rukama Jevreja.

KAKO JE TO MOGUĆE?


Kako je to moguće, pitaju se mnogi u čudu, da Jevreji kojih je u našoj državi svega 0,5% od ukupnog broja stanovništva, gospodare nad celim našim narodom?

Postarali su se Jevreji da to bude moguće, postarali su se oni da narod ne bude složan i zadovoljan, jer bi inače njima za navek odzvonilo. Stvorili su lažnu demokratiju sa lažnim parolama: jednakost, bratstvo i sloboda. Iz te lažne demokratije proizišle su političke partije koje su uspele da u potpuno pocepaju i posvađaju naš narod.

Zbog političkih partija seljak je išao protiv seljaka iako su im interesi njihovi bili jedni isti. Radnik je išao protiv radnika, zanatlija protiv zanatlije, trgovac protiv trgovca. Naravno da ovakav nesložan, po partijama podeljen i posvađan narod ne predstavlja nikakvu snagu i nije u stalju da se odupre nikakvoj opasnosti i zlu. Narod je ostao nemoćan i na taj način su Jevreji, koji su svađu narodnu još više potstrekivali, neograničeno zagospodarili i našim narodom stvorivši od njega sebi sluge i robove i upotrebljavajući ga kao oruđe za postizanje svojih krajnjij mračnih ciljeva.

A da bi svoje mračne ciljeve što pre postigli pored lažne demokratije upotrebili su i ostala svoja oruđa: masoneriju i komunizam, koji su već i onako oronuli organizam narodni potpuno ruinirali i narod naš doveli na rub propasti.

SATANSKI PLAN JEVREJA

Sve ono što su Jevreji činili po Jugoslaviji, isto to su radili i po ostalim državama po jednom odavno skovanom planu sa izvesnim ciljem. Šta je njihov cilj? Na ovo pitanje daje nam jasan odgovor Talmud koji kaže: “Mesija će doći i povratiti kreljevinu Judejima, a ostali narodi svi će njemu i njima služiti i potčinjeni biti.” (Talmud, Šab. 120a).

“Tada će svaki jevraj imati 2000 i 300 sluškinja.”(Talmud, Sanhedrin 101a).

Talmud dakle jasno obeležava cilj Jevreja. Sve narode na svetu potčiniti Jevrejima i svi narodi na svetu imaju da služe Jevrejima.

Kako će se doći do ovog cilja? I na ovo daje Talmud odgovor: “Pre toga biće strahovit rat, koji će dve trećine sveta uništiti...”

A ako rezultat svega toga dolazi vladavina Jevreja nad celim svetom i istrebljenje hrišćanskih naroda: “Tada će Jevreji neizmerno bogati biti jer će blago čitavog sveta u njihovim rukama biti. Svi će narodi tada preći u jevrejsku veru, samo Hrišćanima to neće dozvoljeno biti, nego će ih potpuno iskoreniti jer su poreklom od đavola.” (Talmud, Jebamot 24b, Aboda 3b).

Zar ti, dragi čitaoče, ovaj sadašnji rat* ne liči na sprovođenje satanskog plana jevrejskog koji je predviđen u Talmudu?

Zar ne vidiš kako Jevrejstvo zldžočinački upotrebljuje svoje dva najopasnija, isto tako zločinačka, oruđa: komunizam i masoneriju, za postignuće svojih paklenih namera?
 

cp6aj

Zainteresovan član
Poruka
281
* * *

Jevrejstvo je najveće zlo sadašnjice. Ono je najpodmukliji i najopasniji protivnik sviju hrišćanskih naroda. Jevrejstvo se zbog toga mora brzo i energično likvidirati, jer u protivnom slučaju neminovna je propast hrišćanske civilizacije i hrišćanskog sveta.

Presudna borba za rešenje tog sudbonosnog pitanja u punom je jeku.

Od ishoda te borbe zavisi i budućnost našeg naroda i naše Otadžbine.

I zato u ovoj borbi moraji svi istinski patrijoti dati sve od sebe da se pobeda nad Jevrejstvom što pre i što efikasnije izvojuje.

Inače je naša propast neminovna.

[Ova je brošura bila spremna za štampu još 1940. god. Kako tadašnje političke prilike u Jugoslaviji to nisu dozvoljavale, ona izlazi tek danas (1941. godine) i to saobražena prilikama u Srbiji. (Prim. izdavača).

* Misli se na Drugi svetski rat- opaska priređivača drugog izdanja
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.