- Poruka
- 150
Zašto većina Srba mrzi skoro sve nacije i svoje susede? Koliko samo mržnje ima u srpskom narodu. Zar je moguće da su svi ostali toliko loši. Većina Srba se ponosi time što je prevarila ili nasankala svoje najbliže, prijatelje, rođake... Da ne govorimo o pogrdnim imenima za neke narode. Slovenci - austrijski konjušari; Hrvati – ustaše; Bošnjaci – balije; Crnogorci – glupi mafijaši; Albanci – Šiptari; Makedonci – čokalije, Bugari. Pa sami sebe čak ne vole. Srbi iz nekadašnje „Krajine” su ustaše. Srbi iz Bosne - glupi Bosanci. Srbi sa Kosova - Šiptari. Dalje, mrze se i Šumadinci, južna pruga, Vojvođani (lale); pa onda pogrdni nadimci čarapani, burgijaši, čivijaši, gedžovani, crevaroši itd. Mrze se Amerikanci, Evropljani, Arapi, Azijati, crnci, belci. Svi su ludi i svi mrze Srbe. E pa to je već ozbiljan psihološki problem.
Kad god se u Srbiji zveckalo oružjem nepovratno je izgubljen neki deo teritorije koja je ranije kontrolisana; a, generalno, dok su "patriote" dobro unovčile svoj "patriotizam" tako što su rasprodale sve što se moglo rasprodati, proglasili su nas milione podstanara koji radimo za najmanje plate u Evropi za "strane plaćenike i domaće izdajnike". Dalje, apsolutno treba da se ugledamo na Bugarsku i Bugare, koji su tradicionalno veći saveznici Rusije na Balkanu od nas, a evo ih u Evropskoj uniji. Istorijske veze i savezništvo sa Rusijom za njih je jedno, a današnje realno stanje na terenu nešto sasvim drugo. Kako reče Vuk Drašković krajem XX veka: "Mi već deset godina natežemo konopac sa Zapadom, da vidimo ko je jači, ruke su nam krvave, jedva stojimo na nogama, a oni ništa ne osećaju." Srbija je jedina zemlja na svetu koja je polovinu svoje populacije, i još mnogo više, u jednom momentu proglasila za "izdajnike", "ustaše" i ostale balegare... Sa takvim stavovima se ne može napred. Zato se masa političkih partija zalaže za ukidanje države Srbije i njeno pripajanje Rusiji. Bruka! Od onakvih junaka iz 1804-te, koji se izboriše za slobodu od Turaka, ispadoše ovakvi degenerici koji su 2006. čekali rezultat referenduma u Crnoj Gori da bi Srbija postala država. A onda se pojavljuje Tomislav Nikolić koji 5. juna 2006. viče na domara koji je krenuo da skine zastavu gubave SCG: "Šta to radiš?! To je naša zastava! Mi nismo Srbija! Mi smo i dalje SCG!" Patriota, nema šta! Još kad je u Skupštini izjavio: "Srbija, na žalost, nije ruska gubernija!" No comment!
I još jedna stvar. Nikada u istoriji, osim u dva evropska slučaja u XX veku, nije javno iznošena nečija dijagnoza. Dijagnoza je tajna i ona ostaje između pacijenta i bolesnika. Ali… U Hitlerovom Trećem Rajhu, tokom tridesetih godina prošlog veka, javno su iznošene dijagnoze Hitlerovih političkih protivnika. Hitlerov Rajh je pao i sa tim je bilo završeno za oko pola veka. A onda je u Srbiji 90-tih gamad koja je bila na vlasti javno iznosila dijagnoze svojih političkih protivnika. Šešelj ili neki drugi politički pogmej iz SPS-a i/ili JUL-a dođe na televiziju sa papirima i kaže, otprilike, Vuk Drašković se lečio na psihijatriji tad i tad (i ima tu i tu dijagnozu), ili Vesna Pešić je u mladosti bolovala od te i te polne bolesti… Pih! Bruka! Dakle samo u nacističkoj Nemačkoj i Miloševićevoj Srbiji!
Ima jedna izreka: kakav narod takva mu je i vlast.
Kad god se u Srbiji zveckalo oružjem nepovratno je izgubljen neki deo teritorije koja je ranije kontrolisana; a, generalno, dok su "patriote" dobro unovčile svoj "patriotizam" tako što su rasprodale sve što se moglo rasprodati, proglasili su nas milione podstanara koji radimo za najmanje plate u Evropi za "strane plaćenike i domaće izdajnike". Dalje, apsolutno treba da se ugledamo na Bugarsku i Bugare, koji su tradicionalno veći saveznici Rusije na Balkanu od nas, a evo ih u Evropskoj uniji. Istorijske veze i savezništvo sa Rusijom za njih je jedno, a današnje realno stanje na terenu nešto sasvim drugo. Kako reče Vuk Drašković krajem XX veka: "Mi već deset godina natežemo konopac sa Zapadom, da vidimo ko je jači, ruke su nam krvave, jedva stojimo na nogama, a oni ništa ne osećaju." Srbija je jedina zemlja na svetu koja je polovinu svoje populacije, i još mnogo više, u jednom momentu proglasila za "izdajnike", "ustaše" i ostale balegare... Sa takvim stavovima se ne može napred. Zato se masa političkih partija zalaže za ukidanje države Srbije i njeno pripajanje Rusiji. Bruka! Od onakvih junaka iz 1804-te, koji se izboriše za slobodu od Turaka, ispadoše ovakvi degenerici koji su 2006. čekali rezultat referenduma u Crnoj Gori da bi Srbija postala država. A onda se pojavljuje Tomislav Nikolić koji 5. juna 2006. viče na domara koji je krenuo da skine zastavu gubave SCG: "Šta to radiš?! To je naša zastava! Mi nismo Srbija! Mi smo i dalje SCG!" Patriota, nema šta! Još kad je u Skupštini izjavio: "Srbija, na žalost, nije ruska gubernija!" No comment!
I još jedna stvar. Nikada u istoriji, osim u dva evropska slučaja u XX veku, nije javno iznošena nečija dijagnoza. Dijagnoza je tajna i ona ostaje između pacijenta i bolesnika. Ali… U Hitlerovom Trećem Rajhu, tokom tridesetih godina prošlog veka, javno su iznošene dijagnoze Hitlerovih političkih protivnika. Hitlerov Rajh je pao i sa tim je bilo završeno za oko pola veka. A onda je u Srbiji 90-tih gamad koja je bila na vlasti javno iznosila dijagnoze svojih političkih protivnika. Šešelj ili neki drugi politički pogmej iz SPS-a i/ili JUL-a dođe na televiziju sa papirima i kaže, otprilike, Vuk Drašković se lečio na psihijatriji tad i tad (i ima tu i tu dijagnozu), ili Vesna Pešić je u mladosti bolovala od te i te polne bolesti… Pih! Bruka! Dakle samo u nacističkoj Nemačkoj i Miloševićevoj Srbiji!
Ima jedna izreka: kakav narod takva mu je i vlast.
