Quantcast

Српске снаге безбедности на Космету 1998./1999. године

Poruka
1.067
Тема у којој бих да размотримо способност српске војске и полиције у сукобима са ОВК и НАТО.Молим да тема не буде политизована,већ да се стриктно држимо војничког дела
 

kralj Artur

Primećen član
Poruka
895
Pa uzmimo u obzir da je NATO bolje opremljen od nas tehnički,a i brojčano,bili smo dobri.Srušili f-117 i f-16,ali to je samo potvrđeno.Ko zna koliko je zapravo aviona oboreno a palo u Bosnu i Hrvatsku.I setimo se nekih spekulacija o rušenju B-2,što je vrlo moguće,mi smo se pokazali vojno sposobnom zemljom.
A što se tiče OVK,dovoljno govori svedočenje jednog našeg vojnika koji je govorio kako su šiptari na njih poslali zolju,ali nisu odvrnuli osigurač tako da nije ni eksplodirala.U svoj onoj panici i strahu zaboravili na osigurač.I pričao je kako su nalazili bačene puške,znači šiptari bežali glavom bez obzira.
 

NOCNO VREBALO

Aktivan član
Poruka
1.632
Pa uzmimo u obzir da je NATO bolje opremljen od nas tehnički,a i brojčano,bili smo dobri.Srušili f-117 i f-16,ali to je samo potvrđeno.Ko zna koliko je zapravo aviona oboreno a palo u Bosnu i Hrvatsku.I setimo se nekih spekulacija o rušenju B-2,što je vrlo moguće,mi smo se pokazali vojno sposobnom zemljom.
A što se tiče OVK,dovoljno govori svedočenje jednog našeg vojnika koji je govorio kako su šiptari na njih poslali zolju,ali nisu odvrnuli osigurač tako da nije ni eksplodirala.U svoj onoj panici i strahu zaboravili na osigurač.I pričao je kako su nalazili bačene puške,znači šiptari bežali glavom bez obzira.
Mislim da je trenutno nemoguce jer se u Bondstilu nalazi 60 000 americkih vojnika plus siptarski teroristi
 

BLAJBI

Zaslužan član
Poruka
103.882
Тема у којој бих да размотримо способност српске војске и полиције у сукобима са ОВК и НАТО.Молим да тема не буде политизована,већ да се стриктно држимо војничког дела
A sta ce srpske snage bezbednosti na Kosovu?

Zar ti ne znas da sutra pocinju razgovori o miru izmedju Srbije i Kosova?

Jel ti to hoces da miniras mirovne napore?
 

sumnjivo lice

Buduća legenda
Poruka
33.599
Pa uzmimo u obzir da je NATO bolje opremljen od nas tehnički,a i brojčano,bili smo dobri.Srušili f-117 i f-16,ali to je samo potvrđeno.Ko zna koliko je zapravo aviona oboreno a palo u Bosnu i Hrvatsku.I setimo se nekih spekulacija o rušenju B-2,što je vrlo moguće,mi smo se pokazali vojno sposobnom zemljom.
A što se tiče OVK,dovoljno govori svedočenje jednog našeg vojnika koji je govorio kako su šiptari na njih poslali zolju,ali nisu odvrnuli osigurač tako da nije ni eksplodirala.U svoj onoj panici i strahu zaboravili na osigurač.I pričao je kako su nalazili bačene puške,znači šiptari bežali glavom bez obzira.
care zolja nije tromblon pa da ima osigurac
 
Poruka
1.067
Pa uzmimo u obzir da je NATO bolje opremljen od nas tehnički,a i brojčano,bili smo dobri.Srušili f-117 i f-16,ali to je samo potvrđeno.Ko zna koliko je zapravo aviona oboreno a palo u Bosnu i Hrvatsku.I setimo se nekih spekulacija o rušenju B-2,što je vrlo moguće,mi smo se pokazali vojno sposobnom zemljom.
A što se tiče OVK,dovoljno govori svedočenje jednog našeg vojnika koji je govorio kako su šiptari na njih poslali zolju,ali nisu odvrnuli osigurač tako da nije ni eksplodirala.U svoj onoj panici i strahu zaboravili na osigurač.I pričao je kako su nalazili bačene puške,znači šiptari bežali glavom bez obzira.
Ја сам мишљења да смо ми Шиптаре разбили.НАТО смо добро потресли,али је Милошевић на крају ус*ао ствар

A sta ce srpske snage bezbednosti na Kosovu?

Zar ti ne znas da sutra pocinju razgovori o miru izmedju Srbije i Kosova?

Jel ti to hoces da miniras mirovne napore?
Надам се да ти је коментар шаљиве природе
 

Wotan

Primećen član
Poruka
611
Možda se neki neće složiti sa mnom ali ja mislim da je pored vazdušnih udara uporedo došlo i do kopnene agresije koja je uspešno odbijena.
U kopnenoj agresiji učestvovale su skoro sve šiptarske jedinice uključujući i atlantsku brigadu sastavljenu od šiptara iz amerike.Neposrednu podršku davali su amerikanci sa helikopterima apač.Priča se da su dalekometnom artiljerijom iz albanije upravljali i vojnici iz ostalih zemalja nato pakta.Srpske snage su zbog nepovoljnog terena bile prinudjene da se povuku dublje u teritoriju Srbije ali su uspešno odbile svaki napad.Ja mislim da je uspeh ležao u sledećem :
1.Odbrana - lakše je vojsci koja drži povoljne položaje, dobro utvrdjene rovove ispred kojih je sve minirano da se odbrani nego onoj koja napada.
2.Iskustvo - srpske jedinice imale su ogromno iskustvo iz prethodnih ratova po Bosni, Hrvatskoj i ranijih sukoba na Kosovu.
3.Moral - koji je isto mislim bio na srpskoj strani prvenstveno zbog odbrambenog položaja, veći je strah kod onog vojnika koji treba da juriša a ne zna šta ga čeka
4.Obučenost - srpska artiljerija i minobacači odradili su dobar deo posla i sasvim profesionalno, mokrim ćebadima su pokrivali usijane cevi da ih ne bi otkrili avioni sa infracrvenim detektorima,koristili su makete tenkova i naterali američke pilote da projektile lansiraju nasumice,u ovome im je pomogao i strah američkih pilota kojima je bilo bitno da se ne muvaju dugo po vazdušnom prostoru već da čim spaze metu što pre isprazne arsenal.
Za PVO mislim da je ipak bio inferioran i da nije mogao da parira onako velikoj vazdušnoj kamapanji.Amerikanci su odmah na početku uspostavili potpunu nadmoć u vazduhu i uspešno su koristili sva moguća ometanja.
Mislim da su srpske snage bezbednosti te ratne 1999 uspešno obavile svoje zadatke ali se rat nikada ne dobija samo vojno već je tu uključen i niz faktora.
Rat je izgubljen zbog pretnje uništavanjem čitave infrastrukture, privrede i ogromnog pritiska na stanovništvo.Mislim da je Bil Klinton bio ozbiljan kad je rekao da nas želi vratiti u kameno doba a Sloba mu nije verovao već je mislio da blefira.Kada se konačno uverio da je Amerika ozbiljna i da je obezbedila podršku u većini zapadnih zemalja a da Rusija isto tako neće prstom da mrdne odlučio je da kapitulira u Kumanovu.
Postoji i ona teorija - nismo dali Kosovo, koju je on i pomenuo u svom govoru a to je da se Srbija izborila za tu rezoluciju UN 1144 tako da ispada da je čitav rat i bio zbog toga da bi taj problem stavili pod okrilje Ujedinjenih Nacija.
 
Poruka
1.067
Možda se neki neće složiti sa mnom ali ja mislim da je pored vazdušnih udara uporedo došlo i do kopnene agresije koja je uspešno odbijena.
U kopnenoj agresiji učestvovale su skoro sve šiptarske jedinice uključujući i atlantsku brigadu sastavljenu od šiptara iz amerike.Neposrednu podršku davali su amerikanci sa helikopterima apač.Priča se da su dalekometnom artiljerijom iz albanije upravljali i vojnici iz ostalih zemalja nato pakta.Srpske snage su zbog nepovoljnog terena bile prinudjene da se povuku dublje u teritoriju Srbije ali su uspešno odbile svaki napad.Ja mislim da je uspeh ležao u sledećem :
1.Odbrana - lakše je vojsci koja drži povoljne položaje, dobro utvrdjene rovove ispred kojih je sve minirano da se odbrani nego onoj koja napada.
2.Iskustvo - srpske jedinice imale su ogromno iskustvo iz prethodnih ratova po Bosni, Hrvatskoj i ranijih sukoba na Kosovu.
3.Moral - koji je isto mislim bio na srpskoj strani prvenstveno zbog odbrambenog položaja, veći je strah kod onog vojnika koji treba da juriša a ne zna šta ga čeka
4.Obučenost - srpska artiljerija i minobacači odradili su dobar deo posla i sasvim profesionalno, mokrim ćebadima su pokrivali usijane cevi da ih ne bi otkrili avioni sa infracrvenim detektorima,koristili su makete tenkova i naterali američke pilote da projektile lansiraju nasumice,u ovome im je pomogao i strah američkih pilota kojima je bilo bitno da se ne muvaju dugo po vazdušnom prostoru već da čim spaze metu što pre isprazne arsenal.
Za PVO mislim da je ipak bio inferioran i da nije mogao da parira onako velikoj vazdušnoj kamapanji.Amerikanci su odmah na početku uspostavili potpunu nadmoć u vazduhu i uspešno su koristili sva moguća ometanja.
Mislim da su srpske snage bezbednosti te ratne 1999 uspešno obavile svoje zadatke ali se rat nikada ne dobija samo vojno već je tu uključen i niz faktora.
Rat je izgubljen zbog pretnje uništavanjem čitave infrastrukture, privrede i ogromnog pritiska na stanovništvo.Mislim da je Bil Klinton bio ozbiljan kad je rekao da nas želi vratiti u kameno doba a Sloba mu nije verovao već je mislio da blefira.Kada se konačno uverio da je Amerika ozbiljna i da je obezbedila podršku u većini zapadnih zemalja a da Rusija isto tako neće prstom da mrdne odlučio je da kapitulira u Kumanovu.
Postoji i ona teorija - nismo dali Kosovo, koju je on i pomenuo u svom govoru a to je da se Srbija izborila za tu rezoluciju UN 1144 tako da ispada da je čitav rat i bio zbog toga da bi taj problem stavili pod okrilje Ujedinjenih Nacija.
Већина људи негира (не знам из ког разлога) да је било копнене агресије.Американци бомбардовали и напали копненом војском и Афганистан и Ирак...само нас много воле,па зато нису покушали копненом војском.Смешно.НАТо алијанса је била пред пуцањем и зато су морали да блефирају,јер да се Милошевић није предао још једно десет дана и НАТО би пукао.
 

Wotan

Primećen član
Poruka
611
Slažem se sa tobom osim u ovom poslednjem.
Ne NATO ne bi pukao za tih deset dana kao što nije pukao ni u narednih 10 godina.
Ne Rusi ne bi prstom mrdnuli da intervenišu, nije im to padalo na pamet.
Najveća greška i jeste napravljena jer se mislilo da do bombardovanja na jednu zemlju koja se nalazi u Evropi neće doći ali desilo se upravo suprotno od očekivanja srpskog tadašnjeg rukovodstva.
 
Poruka
1.067
Slažem se sa tobom osim u ovom poslednjem.
Ne NATO ne bi pukao za tih deset dana kao što nije pukao ni u narednih 10 godina.
Ne Rusi ne bi prstom mrdnuli da intervenišu, nije im to padalo na pamet.
Najveća greška i jeste napravljena jer se mislilo da do bombardovanja na jednu zemlju koja se nalazi u Evropi neće doći ali desilo se upravo suprotno od očekivanja srpskog tadašnjeg rukovodstva.
Наравно да Руси не би ништа учинили.НАТО би пукао зато што их је кампање превише коштала,а многе земље су почела да ускраћују услуге и отказују послушност као рецимо Француска и Италија.Ако си читао дневник оног заменика (ако не грешим) Тонија Блера све ће ти се ово потврдити
 

Petar BSK

Poznat
Poruka
9.983
Ja bih se osvrnuo ka jednom delu sukoba - Bitci na Kosarama:

Bitka na Košarama ili Pakao Košara (alb. Beteja e Kosharës), bila je bitka između pripadnika Vojske Jugoslavije i pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, podržavane regularnom Vojskom Albanije i NATO avijacijom. Bitka se vodila oko graničnog prelaza Raša Košares na granici SR Jugoslavije i Albanije između 9. aprila i 10. juna 1999, tokom NATO bombardovanja SRJ.

Cilj napada sa albanske strane (Operacija Strela[1]) bila je kopnena invazija na Kosovo i Metohiju i presecanje komunikacije između jedinica VJ u Đakovici i u Prizrenu. Takođe, još jedan cilj je bio i zauzimanje šireg područja Metohije tokom tog napada.[2][3] Posle teških borbi VJ uspela je da porazi napadača i spreči njihov ulazak na KiM. Pripadnici OVK uspeli su da zauzmu karaulu Košare zbog artiljerijske podrške Vojske Albanije, podrške NATO avijacije i malog broja vojnika VJ na tome području koji su morali da se povuku, ali su poraženi u njihovom planu kopnene invazije na tom pravcu uprkos podršci koju su imali.Sadržaj [sakrij]

Albanski i NATO planovi

Plan NATO saveza i Albanaca je bio da se poraze jedinice VJ na pograničnom prelazu Košare kako bi se omogućio ulazak pripadnika OVK na Kosovo i Metohiju i pripadnika regularne Vojske Albanije i kako bi se otkrile jedinice VJ i naterale na otvorenu bitku, omogućivši NATO avijaciji da ih bombarduje, pošto NATO nije imao uspeha u uništavanju kopnenih jedinica VJ. Plan je bio takođe da se osvoji Metohija i nanese težak poraz VJ. Ta invazija je opovrgnula verovanje da tokom NATO agresije nije došlo do kopnenog rata.

Pripremanje

Pre početka bombardovanja SRJ od strane NATO-a 24. marta 1999, dolazilo je do sporadičnih ali krvavih razmena vatre između jugoslovenskih i albanskih graničara potpomognutih pripadnicima OVK, uglavnom pošto su jugoslovenski graničari sprečavali ilegalni ulazak tovara oružja za OVK na KiM. Tokom ofanzive srpskih snaga bezbednosti krajem 1998. razbijena je OVK na teritoriji Kosova i Metohije čiji su pripadnici u manjim grupama prelazili na teritoriju R. Albanije i popunjeni novim ljudstvom vraćali se na teritoriju SRJ. Posle propadanja pregovora u Rambujeu, ali i pre toga, trajalo je pripremanje za kopneni ulazak na KiM. Dana, 24. marta 1999. počelo je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije sa ciljem da se otera VJ sa područja KiM. NATO avioni su žestoko gađali položaje VJ na graničnom prelazu između SRJ i Albanije. Skoro 12.000 NATO vojnika, među njima i 5.000 Amerikanaca stigli su u Albaniju sa više od 30 tenkova i 26 helikoptera Apača, dok su kolone albanskih izbeglica napuštale KiM. Bilo je izolovanih oružanih incidenata od kada je krenulo bombardovanje ali tek 9. aprila OVK je krenula u ofanzivu na KiM preko karaule Košare, zbog povoljnog terena za napadača. Kako su položaji OVK i Albanske vojske bili na većoj nadmorskoj visini od položaja VJ a sama karaula na izuzetno nepovoljnom mestu ova lokacija je odabrana kao jedan od pravaca prodora.

Albanski planovi

OVK i NATO planirali su iznenadan napad kroz karaulu Košare i prodor ka Metohiji. Planirali su da zauzmu Đakovicu i preseku linije VJ između Đakovice i Prizrena. Njihov finalni plan je bio da zauzmu čitavu Metohiju i nateraju VJ da se otvoreno sukobi sa njima tako da bi se otkrile snage VJ i omogućilo NATO avijaciji da ih bombarduje.

Ofanziva

Na pravoslavni Veliki petak, 9. aprila 1999, u 03.00 počela je masovna artiljeriska vatra sa albanske strane u pravcu karaule Košare. Vatra je bila otvorena od strane regularne Vojske Albanije prema pograničnim položajima VJ. U napadu su upotrebljavani topovi, haubice i minobacači i vatru su koordinisali jako dobro obučeni pripadnici francuske Legije stranaca. Albanci su napadali u tri pravca, prvi je bio prema vrhu Raša Košares, drugi je bio prema karauli Košare i treći prema vrhu Maje Glave. Tokom artiljerijskog bombardovanja, otprilike 1.500 pripadnika OVK je neprimećeno prišlo granici. Tada je na prvoj liniji bilo samo manje od 200 pripadnika VJ. Krvava bitka je trajala tokom celog dana sa velikim gubicima, pogotovu sa strane napadača. Posle podne je OVK zauzeo vrh Raša Košares i odmah prešao u defanzivnu taktiku. To mu je takođe omogućilo da donese nekoliko artiljerijskih oruđa do tog vrha.

Bitke su se nastavile cele noći sve do jutra sledećeg dana. Tada je uz pomoć artiljerije OVK zauzeo Maja Glavu i nastavio granatiranje karaule Košare, a vojnici VJ su morali da napuste karaulu popodne. Oko 19.00 pripadnici OVK su ušli u napuštenu karaulu i velike televizijske ekipe, kao američki Si-En-En i britanski Bi-Bi-Si, su odmah prenele da je veliki broj pripadnika OVK ušao u napuštenu karaulu.

Pripadnici VJ su se povukli prema drugoj liniji odbrane iznad karaule. Te pozicije su bile lakše za odbranu. Tokom sledećeg dana su stigla i pojačanja za Vojsku Jugoslavije u ljudstvu i u artiljerijskom oruđu. Jedna grupa pripadnika OVK se nalazila iznad pozicija VJ da bi ometala i presecala komunikacije, i uspela je da uništi jedno borbeno vozilo.

Tokom noći, OVK je napao pozicije VJ na vrhu Opljazu, pokušavajući da slomi otpor vojnika VJ, ali svi napadi su odbijeni uz velike gubitke, iako su imali podršku albanske artiljerije.

Sledećih dana OVK je pokušavao da slomi otpor druge odbrambene linije VJ ali ni ti napadi nisu imali uspeha. VJ je dovela specijalce kao i ratne veterane iz prošlih jugoslovenskih ratova kao i nekoliko artiljerijskih oruđa.

Reorganizacija položaja Vojske Jugoslavije i kontranapad

Albanska artiljerija nastavila je da bombarduje pozicije VJ sa Maja Glave i Raša Košaresa. Komanda VJ je odlučila da uradi iznenadni kontranapad. Na dan 14. aprila vojnici VJ krenuli su u napad na Maja Glavu. Rastojanje između dva protivnička rova nije bilo veće od 50 metara. VJ nije uspela kompletno da zauzme Maja Glavu, ali je prekinula albansko artiljerijsko delovanje sa tog vrha. Na Maja Glavi front je stabilizovan do kraja rata, bez ikakvih promena na linijama.

Tokom aprila na Raša Košaresu nije bilo nikakvih promena na linijama fronta i obe strane su trpele značajne gubitke. Vojnici VJ od artiljerijskog delovanja, a Albanci od neuspelih juriša da slome odbrambenu liniju VJ.

Maj na Košarama

Maj je krenuo sa neuspelim napadom VJ da povrati karaulu Košare, zaustavljena je teškom artiljeriskom vatrom. Na dan 6. maja, VJ je uradila kontranapad na pozicije OVK na Raša Košares kako bi zaustavila artiljerijsko delovanje. Sledila je krvava bitka sa velikim gubicima sa obe strane ali VJ nije zauzela Raša Košares. Na dan 10. maja, komanda VJ je poslala dva tenka T-55 da pomognu ofanzivu na Raša Košares, kada su tenkovi prošli preko terena koji je bio gotovo neprohodan za borbena vozila, uspeli su da zauzmu manje od 100 metara teritorije, ali je OVK još uvek držao Raša Košares. Tokom noći između 10. i 11. maja NATO avijacija je bacila kasetne bombe na vojnike VJ koji su napadali OVK pozicije ispod Raša Košaresa, ubivši 8 vojnika i jednoga oficira a ranivši preko 40. To je omogućilo OVKu da odbije snage VJ sa te pozicije na početnu.

Tokom sredine maja vodile su se velike bitke na vrh Mrčaj koji je zauzet od strane VJ, a OVK je pretrpela velike gubitke. OVK posle velikih gubitaka morala je da se povuče sa tih položaja i VJ je zauzevši taj položaj uzela taktičku prednost na terenu za koordinaciju artiljeriske vatre. Taj uspeh VJ je dozvolio stabilizovanje terena i zadržavanje napadača van linija odbrane. Krvava bitka na Košarima trajala je sve do 10. juna bez velikih promena.

Gubici

Bitka na Košarama je uzela mnoge živote sa obe strane. Zvanične informacije govore o više od 60 stradalih vojnika VJ na području karaule Košare. Zvanični gubici OVK su oko 150 mtrvih ali smatra se da ih je bilo mnogo više. Osamdeset odsto mrtvih OVK potiču sa Kosova i Metohije, mada se ne zna tačno koliko je bilo iz Albanije i Makedonije. Zvanične informacije govore o tri strana državljanina poginula na Košarama. Dva NATO vojnika, Francuz Arnod Pjer (1971) i Italijan Frančesko Đuzepe Bider (1961) kao i Murad Muhamed Alija iz Alžira. Tokom bitke je uništeno i 5 albanskih tenkova, i tenkovska ofanziva je slomljena.

Kraj

Kosovski rat je trajao do 10. juna 1999. godine kada je potpisan Kumanovski sporazum i Vojska Jugoslavije i srpska policija se povukla zajedno sa vojnicima koji su učestvovali u bici na Košarama. NATO je ušao na Kosovo pod imenom KFOR kao mirovna snaga, dok je OVK (bar formalno) razoružan.

___________________________________________________________________________________________________________________________

Ukratko : Vojska Jugoslavije je zaustavila pokusaj terorista OVK i Albanske regularne vojske zajedno sa NATO paktom da pokrenu ofanzivu na polozaje VJ. Nazalost u ovoj borbi poginulo je oko 60 pripadnika nase vojske,uglavnom mladica. Poginuli su za otadzbinu,ponosno,a za njihov podvig niko ne zna. Ni u jednom istorijskom udzbeniku ne pise o ovome !
Tek tu i tamo nadje se neki podatak o nasim poginulim braniocima:
 

Wotan

Primećen član
Poruka
611
Наравно да Руси не би ништа учинили.НАТО би пукао зато што их је кампање превише коштала,а многе земље су почела да ускраћују услуге и отказују послушност као рецимо Француска и Италија.Ако си читао дневник оног заменика (ако не грешим) Тонија Блера све ће ти се ово потврдити
Znam ja i za one francuske i grcke generale koji su isto bili na strani Srba i odavali razne informacije ali sve to ne znaci da bi NATO pukao za 10 dana sto bi ja licno inace voleo da je istina :per:
 
Poruka
1.067
Ja bih se osvrnuo ka jednom delu sukoba - Bitci na Kosarama:

Bitka na Košarama ili Pakao Košara (alb. Beteja e Kosharës), bila je bitka između pripadnika Vojske Jugoslavije i pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, podržavane regularnom Vojskom Albanije i NATO avijacijom. Bitka se vodila oko graničnog prelaza Raša Košares na granici SR Jugoslavije i Albanije između 9. aprila i 10. juna 1999, tokom NATO bombardovanja SRJ.

Cilj napada sa albanske strane (Operacija Strela[1]) bila je kopnena invazija na Kosovo i Metohiju i presecanje komunikacije između jedinica VJ u Đakovici i u Prizrenu. Takođe, još jedan cilj je bio i zauzimanje šireg područja Metohije tokom tog napada.[2][3] Posle teških borbi VJ uspela je da porazi napadača i spreči njihov ulazak na KiM. Pripadnici OVK uspeli su da zauzmu karaulu Košare zbog artiljerijske podrške Vojske Albanije, podrške NATO avijacije i malog broja vojnika VJ na tome području koji su morali da se povuku, ali su poraženi u njihovom planu kopnene invazije na tom pravcu uprkos podršci koju su imali.Sadržaj [sakrij]

Albanski i NATO planovi

Plan NATO saveza i Albanaca je bio da se poraze jedinice VJ na pograničnom prelazu Košare kako bi se omogućio ulazak pripadnika OVK na Kosovo i Metohiju i pripadnika regularne Vojske Albanije i kako bi se otkrile jedinice VJ i naterale na otvorenu bitku, omogućivši NATO avijaciji da ih bombarduje, pošto NATO nije imao uspeha u uništavanju kopnenih jedinica VJ. Plan je bio takođe da se osvoji Metohija i nanese težak poraz VJ. Ta invazija je opovrgnula verovanje da tokom NATO agresije nije došlo do kopnenog rata.

Pripremanje

Pre početka bombardovanja SRJ od strane NATO-a 24. marta 1999, dolazilo je do sporadičnih ali krvavih razmena vatre između jugoslovenskih i albanskih graničara potpomognutih pripadnicima OVK, uglavnom pošto su jugoslovenski graničari sprečavali ilegalni ulazak tovara oružja za OVK na KiM. Tokom ofanzive srpskih snaga bezbednosti krajem 1998. razbijena je OVK na teritoriji Kosova i Metohije čiji su pripadnici u manjim grupama prelazili na teritoriju R. Albanije i popunjeni novim ljudstvom vraćali se na teritoriju SRJ. Posle propadanja pregovora u Rambujeu, ali i pre toga, trajalo je pripremanje za kopneni ulazak na KiM. Dana, 24. marta 1999. počelo je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije sa ciljem da se otera VJ sa područja KiM. NATO avioni su žestoko gađali položaje VJ na graničnom prelazu između SRJ i Albanije. Skoro 12.000 NATO vojnika, među njima i 5.000 Amerikanaca stigli su u Albaniju sa više od 30 tenkova i 26 helikoptera Apača, dok su kolone albanskih izbeglica napuštale KiM. Bilo je izolovanih oružanih incidenata od kada je krenulo bombardovanje ali tek 9. aprila OVK je krenula u ofanzivu na KiM preko karaule Košare, zbog povoljnog terena za napadača. Kako su položaji OVK i Albanske vojske bili na većoj nadmorskoj visini od položaja VJ a sama karaula na izuzetno nepovoljnom mestu ova lokacija je odabrana kao jedan od pravaca prodora.

Albanski planovi

OVK i NATO planirali su iznenadan napad kroz karaulu Košare i prodor ka Metohiji. Planirali su da zauzmu Đakovicu i preseku linije VJ između Đakovice i Prizrena. Njihov finalni plan je bio da zauzmu čitavu Metohiju i nateraju VJ da se otvoreno sukobi sa njima tako da bi se otkrile snage VJ i omogućilo NATO avijaciji da ih bombarduje.

Ofanziva

Na pravoslavni Veliki petak, 9. aprila 1999, u 03.00 počela je masovna artiljeriska vatra sa albanske strane u pravcu karaule Košare. Vatra je bila otvorena od strane regularne Vojske Albanije prema pograničnim položajima VJ. U napadu su upotrebljavani topovi, haubice i minobacači i vatru su koordinisali jako dobro obučeni pripadnici francuske Legije stranaca. Albanci su napadali u tri pravca, prvi je bio prema vrhu Raša Košares, drugi je bio prema karauli Košare i treći prema vrhu Maje Glave. Tokom artiljerijskog bombardovanja, otprilike 1.500 pripadnika OVK je neprimećeno prišlo granici. Tada je na prvoj liniji bilo samo manje od 200 pripadnika VJ. Krvava bitka je trajala tokom celog dana sa velikim gubicima, pogotovu sa strane napadača. Posle podne je OVK zauzeo vrh Raša Košares i odmah prešao u defanzivnu taktiku. To mu je takođe omogućilo da donese nekoliko artiljerijskih oruđa do tog vrha.

Bitke su se nastavile cele noći sve do jutra sledećeg dana. Tada je uz pomoć artiljerije OVK zauzeo Maja Glavu i nastavio granatiranje karaule Košare, a vojnici VJ su morali da napuste karaulu popodne. Oko 19.00 pripadnici OVK su ušli u napuštenu karaulu i velike televizijske ekipe, kao američki Si-En-En i britanski Bi-Bi-Si, su odmah prenele da je veliki broj pripadnika OVK ušao u napuštenu karaulu.

Pripadnici VJ su se povukli prema drugoj liniji odbrane iznad karaule. Te pozicije su bile lakše za odbranu. Tokom sledećeg dana su stigla i pojačanja za Vojsku Jugoslavije u ljudstvu i u artiljerijskom oruđu. Jedna grupa pripadnika OVK se nalazila iznad pozicija VJ da bi ometala i presecala komunikacije, i uspela je da uništi jedno borbeno vozilo.

Tokom noći, OVK je napao pozicije VJ na vrhu Opljazu, pokušavajući da slomi otpor vojnika VJ, ali svi napadi su odbijeni uz velike gubitke, iako su imali podršku albanske artiljerije.

Sledećih dana OVK je pokušavao da slomi otpor druge odbrambene linije VJ ali ni ti napadi nisu imali uspeha. VJ je dovela specijalce kao i ratne veterane iz prošlih jugoslovenskih ratova kao i nekoliko artiljerijskih oruđa.

Reorganizacija položaja Vojske Jugoslavije i kontranapad

Albanska artiljerija nastavila je da bombarduje pozicije VJ sa Maja Glave i Raša Košaresa. Komanda VJ je odlučila da uradi iznenadni kontranapad. Na dan 14. aprila vojnici VJ krenuli su u napad na Maja Glavu. Rastojanje između dva protivnička rova nije bilo veće od 50 metara. VJ nije uspela kompletno da zauzme Maja Glavu, ali je prekinula albansko artiljerijsko delovanje sa tog vrha. Na Maja Glavi front je stabilizovan do kraja rata, bez ikakvih promena na linijama.

Tokom aprila na Raša Košaresu nije bilo nikakvih promena na linijama fronta i obe strane su trpele značajne gubitke. Vojnici VJ od artiljerijskog delovanja, a Albanci od neuspelih juriša da slome odbrambenu liniju VJ.

Maj na Košarama

Maj je krenuo sa neuspelim napadom VJ da povrati karaulu Košare, zaustavljena je teškom artiljeriskom vatrom. Na dan 6. maja, VJ je uradila kontranapad na pozicije OVK na Raša Košares kako bi zaustavila artiljerijsko delovanje. Sledila je krvava bitka sa velikim gubicima sa obe strane ali VJ nije zauzela Raša Košares. Na dan 10. maja, komanda VJ je poslala dva tenka T-55 da pomognu ofanzivu na Raša Košares, kada su tenkovi prošli preko terena koji je bio gotovo neprohodan za borbena vozila, uspeli su da zauzmu manje od 100 metara teritorije, ali je OVK još uvek držao Raša Košares. Tokom noći između 10. i 11. maja NATO avijacija je bacila kasetne bombe na vojnike VJ koji su napadali OVK pozicije ispod Raša Košaresa, ubivši 8 vojnika i jednoga oficira a ranivši preko 40. To je omogućilo OVKu da odbije snage VJ sa te pozicije na početnu.

Tokom sredine maja vodile su se velike bitke na vrh Mrčaj koji je zauzet od strane VJ, a OVK je pretrpela velike gubitke. OVK posle velikih gubitaka morala je da se povuče sa tih položaja i VJ je zauzevši taj položaj uzela taktičku prednost na terenu za koordinaciju artiljeriske vatre. Taj uspeh VJ je dozvolio stabilizovanje terena i zadržavanje napadača van linija odbrane. Krvava bitka na Košarima trajala je sve do 10. juna bez velikih promena.

Gubici

Bitka na Košarama je uzela mnoge živote sa obe strane. Zvanične informacije govore o više od 60 stradalih vojnika VJ na području karaule Košare. Zvanični gubici OVK su oko 150 mtrvih ali smatra se da ih je bilo mnogo više. Osamdeset odsto mrtvih OVK potiču sa Kosova i Metohije, mada se ne zna tačno koliko je bilo iz Albanije i Makedonije. Zvanične informacije govore o tri strana državljanina poginula na Košarama. Dva NATO vojnika, Francuz Arnod Pjer (1971) i Italijan Frančesko Đuzepe Bider (1961) kao i Murad Muhamed Alija iz Alžira. Tokom bitke je uništeno i 5 albanskih tenkova, i tenkovska ofanziva je slomljena.

Kraj

Kosovski rat je trajao do 10. juna 1999. godine kada je potpisan Kumanovski sporazum i Vojska Jugoslavije i srpska policija se povukla zajedno sa vojnicima koji su učestvovali u bici na Košarama. NATO je ušao na Kosovo pod imenom KFOR kao mirovna snaga, dok je OVK (bar formalno) razoružan.

___________________________________________________________________________________________________________________________

Ukratko : Vojska Jugoslavije je zaustavila pokusaj terorista OVK i Albanske regularne vojske zajedno sa NATO paktom da pokrenu ofanzivu na polozaje VJ. Nazalost u ovoj borbi poginulo je oko 60 pripadnika nase vojske,uglavnom mladica. Poginuli su za otadzbinu,ponosno,a za njihov podvig niko ne zna. Ni u jednom istorijskom udzbeniku ne pise o ovome !
Tek tu i tamo nadje se neki podatak o nasim poginulim braniocima:
Ово је прва у низу битака.Иначе најзначајнија је била током операције ''Стрела'' када су припадници ВЈ успели да униште 70% непријатељске живе силе

Znam ja i za one francuske i grcke generale koji su isto bili na strani Srba i odavali razne informacije ali sve to ne znaci da bi NATO pukao za 10 dana sto bi ja licno inace voleo da je istina :per:
Не мислим ја на генерале,већ на чињеницу да би се НАТО распао због неслагања око кампање у СРЈ,а не због неког војничког пораза.Суштина распада би било неслагање сила,а не то што би ВЈ победила и уништила војску свих 19 земаља.
 

Wotan

Primećen član
Poruka
611
Ово је прва у низу битака.Иначе најзначајнија је била током операције ''Стрела'' када су припадници ВЈ успели да униште 70% непријатељске живе силе



Не мислим ја на генерале,већ на чињеницу да би се НАТО распао због неслагања око кампање у СРЈ,а не због неког војничког пораза.Суштина распада би било неслагање сила,а не то што би ВЈ победила и уништила војску свих 19 земаља.
Знам ја да ти мислиш на то али то неслагање је преувеличавано у нашем јавном мњењу, НАТО је био и у 1 000 пута повољнијој политичкој и стратешкој позицији у односу на ту другу а сада већ непостојећу Југославију.
НАТО је велика сила која је основана да би се супротставила целом источном блоку и њен распад због агресије на малу и сиромашну државицу Југославију спада у још једне од многих наших митова.Свака могућа несугласица у НАТО у код нас је проглашавана за њихов евентуални распад да би се подигао морал становништва.

Тадашњој војсци Југославије треба одати признање јер је екстремно тешко борити се против неке војске која има 100 % подршке из ваздуха и сателитским снимањем и ваздушњим осматрањима из АВАКСа покрива сваки сантиметар земље.
 
Poruka
1.067
Знам ја да ти мислиш на то али то неслагање је преувеличавано у нашем јавном мњењу, НАТО је био и у 1 000 пута повољнијој политичкој и стратешкој позицији у односу на ту другу а сада већ непостојећу Југославију.
НАТО је велика сила која је основана да би се супротставила целом источном блоку и њен распад због агресије на малу и сиромашну државицу Југославију спада у још једне од многих наших митова.Свака могућа несугласица у НАТО у код нас је проглашавана за њихов евентуални распад да би се подигао морал становништва.

Тадашњој војсци Југославије треба одати признање јер је екстремно тешко борити се против неке војске која има 100 % подршке из ваздуха и сателитским снимањем и ваздушњим осматрањима из АВАКСа покрива сваки сантиметар земље.
Ма војска и полиција су обавили посао свака им част,ту спора нема.У некој од претходних порука сам навео као доказ дневник помоћника Тонија Блера (ако неко зна о чему причам нека наведе име човека и име књиге).Књига се јавно продаје,не знам да ли је има код нас,али је хит у свету.Он наводи све ово што ја причам
 

Kor

Poznat
Poruka
7.634
Da li neko zna koliki su bili planirani gubici NATO u slucaju kopnenog napada?
Ja znam i sasvim sam siguran da ni u snu nebi pokusali da zrtvuju toliko vojnika. Prostije je bilo razarati civilnu infrastukturu i podsticati nezadovoljstvo protiv rezima.

Sledeca faza bombardovanja je imala nameru potpuno unistenje vodovodne, elektricne i grejne infrastukture u Beogradu i jos u nekoliko vecih gradova. Sta mislite koliko bi vremena trebalo pucanstvu iz kruga 2-ke da protestvuju protiv nehumanih uslova za zivot?? Naravno, medijskim inzinjeringom tada za to ne bi bio optuzen pocinilac razaranja vec Sloba.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.