(Српске) Епске песме Шоплука и западне Бугарске

[SerbianVojvoda]

Верујем да је многима од вас познато да су одређене делове западне Бугарске настањивали Срби, али упитно је у којој мери. Оно што је сигурно јесте да је на културу свих словенских становника тог предела значајни утицај имала средњевековна Србија, и српска црква. То се највише огледа у песмама ових предела, обично писане у десетерцу (посебно се истиче Граовски десетерац*), у којима се појављују бројни српски јунаци (углавном Марко Краљевић, али има и војводе Реље, Љутице Богдана, браће Мрњавчевић, цара Душана и других).

 

[SerbianVojvoda]

Песма названа: Српски краљ Стеван, и Милош Чобанин из Софијског села Суводол
https://sr.wikisource.org/wiki/Сръбски_крал_Стефан_и_Милош_чобанин

 

[minotauro]

Присутне јесу епске песме народне. Записивали су их и Миладиновци у Македонији. Али у вишем уметничком домету тај крај је ипак лирски. Нажалост нико није прикупио довољно материјала и то систематизовао. Милош С. Милојевић их је прерађивао и мешао са својим мистификацијама. Веселин Чајкановић је пребацивао на књижевни језик народну књижевност тог краја.

 

[Casual Observer]

Присутне јесу епске песме народне. Записивали су их и Миладиновци у Македонији. Али у вишем уметничком домету тај крај је ипак лирски. Нажалост нико није прикупио довољно материјала и то систематизовао. Милош С. Милојевић их је прерађивао и мешао са својим мистификацијама. Веселин Чајкановић је пребацивао на књижевни језик народну књижевност тог краја.

Proglašene su za lirske zbog toga što nisu bile u desetercu nego u nekoj vrsti seemerca (“na tri četiri”). Kao recimo ove iz okoline Pirota, ženska epska poezija, nastala na osnovu hajdučkih pesama o Starini Novaku (ne bojim se nikoga do Boga).

 

[Casual Observer]

Верујем да је многима од вас познато да су одређене делове западне Бугарске настањивали Срби, али упитно је у којој мери. Оно што је сигурно јесте да је на културу свих словенских становника тог предела значајни утицај имала средњевековна Србија, и српска црква. То се највише огледа у песмама ових предела, обично писане у десетерцу (посебно се истиче Граовски десетерац*), у којима се појављују бројни српски јунаци (углавном Марко Краљевић, али има и војводе Реље, Љутице Богдана, браће Мрњавчевић, цара Душана и других).

Svuda gde se govori timočki (tj timočko-lužnički), tamo su se još uvek zadržala i stara verovanja u vezi Vidivdana, sa prethrišćanskim motivima od mnogo pre Kosovskog boja koje su Srbi doneli iz stare postojbine.

 

[Сребрена]

Песма названа: Српски краљ Стеван, и Милош Чобанин из Софијског села Суводол
https://sr.wikisource.org/wiki/Сръбски_крал_Стефан_и_Милош_чобанин

Čist srpski jezik

 

[Casual Observer]

Присутне јесу епске песме народне. Записивали су их и Миладиновци у Македонији. Али у вишем уметничком домету тај крај је ипак лирски. Нажалост нико није прикупио довољно материјала и то систематизовао. Милош С. Милојевић их је прерађивао и мешао са својим мистификацијама. Веселин Чајкановић је пребацивао на књижевни језик народну књижевност тог краја.

Njih je Štrosmajer u Zagrebu instruirao u pravcu bLgarizma.

 

[Сребрена]

углавном Марко Краљевић

О Марку има мноштво сачуваних и записаних песама у десетерцу на територији Блгарије.
Ова је из Карлова, источно од Софије:


Кралевити Марко и Муса Кеседжия
https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%...D0%9A%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B6%D0%B8%D1%

Марко и брат Андријаш, из Ловеча (средишња Блгарија)
https://sr.wikisource.org/wiki/Крали_Марко_и_брат_му_Андреяшко

 

[Casual Observer]

Čist srpski jezik

Srpski, zapaža se arhaična štokavska fonetika bez obzira na bugarski pravopis i smišljeno brisanje padeža.

 

[Casual Observer]

Верујем да је многима од вас познато да су одређене делове западне Бугарске настањивали Срби, али упитно је у којој мери. Оно што је сигурно јесте да је на културу свих словенских становника тог предела значајни утицај имала средњевековна Србија, и српска црква. То се највише огледа у песмама ових предела, обично писане у десетерцу (посебно се истиче Граовски десетерац*), у којима се појављују бројни српски јунаци (углавном Марко Краљевић, али има и војводе Реље, Љутице Богдана, браће Мрњавчевић, цара Душана и других).

Ne znam samo odakle ti naziv “Šopluk”, za to niko živ pre Cvijića nije znao, niti se u tom kraju uopšte zna za sam naziv. U pitanju je Cvijićevo slepo jugoslovenstvo usvajanje velikobugarske terminologije , ono isto jugoslovenstvo koje ga je navelo da “grupiše” istočne srpske zapadnojužnoslovenske dijalekte sa zapadnim istočnojužnoslovenskim koje inače razdvaja snop izoglosa koji je još deblji nego između istočnoslovačkog i ukrajinskog.: gde ima epentetskog l tu nema št/žd na mestu ć/đ, ni eckanja, tj različitih refleksa jerova karakterističnih za bugarski i makedonski.

Svako ko se poziva “na Cvijića”i slično da nam objasni i kakav mu je to jugoslovenski narod Srbohrvata o kom je tako prilježno pisao.

 

[Сребрена]

Из самоковског краја:

Ой Сърбине, Сърбине юначе!
Саде оди Сърбин и обиди,
па не може прилика да найде!
Кога иде у Риданска града,
като виде Вида на чардаци -
два образа - два гюла трендафил,
две й очи - две църни череши,
веждите й морски пиявици.
Ка я виде Сърбин, бендиса я,
бутна коня, та у двори влезна:
- Таком бога, дедо Оридане,
да ми дадеш Вида, бела Вида!
- Бива, Сърбин, оти да не бива,
я обичам рода у Белграда!.....
https://sr.wikisource.org/wiki/Секула,_Сърбин_юнак_и_Вида_Охридянка

 

[хан Ацо]

Njih je Štrosmajer u Zagrebu instruirao u pravcu bLgarizma.

 

[хан Ацо]

Njih je Štrosmajer u Zagrebu instruirao u pravcu bLgarizma.

Pa i Srbi imaju ulogu,kao Stefan Verkovic

https://sr.wikipedia.org/wiki/Стефан_Верковић

 

[Obicandosadanlik]

Čist srpski jezik

Pa jes' vala. Ono po ovome ispada da svi Bugari govore srpski zapravo

Ne znam samo odakle ti naziv “Šopluk”, za to niko živ pre Cvijića nije znao, niti se u tom kraju uopšte zna za sam naziv.

Tačno. Naziv Šop ne koristi niko živ za sebe. Ni Srbi ni Bugari. Oni tako samo zovu stanovnike Sofije. Pak stanovnici Sofije tako nazivaju žitelje Dupnice, Slivnice i Pernika, dok oni pa tamo ni ne znaju da su Šopi. Ja idem u Vidin jednom u godinu-dve i tamo niko nije Šop. Ako im kažeš da su Šopi pomisliće na Sofiju.

 

[Obicandosadanlik]

Srpski, zapaža se arhaična štokavska fonetika bez obzira na bugarski pravopis i smišljeno brisanje padeža.

Ne baš. Ovde nema ništa srpsko. Ti krajevi i nemaju padeže pa ih niko nije mogao obrisati. Obrati pažnju na upotrebu članova gde sam podebljao. Čist bugarski jezik.
Па си ойде Тодора везира.
Питува го краля Стеванина:
- Фала тебе, Тодоре везире,
виде ли си Роксандра девойкя,
виде ли я, пръстенюва ли я,
виде ли я каква е у лице
и за сватба сговор сговори ли?
И колко ти сватове, бре, сака
и кога че за

 

[jack steven]

https://lyudmilantonov.blogspot.com/2011/06/morava-bulgarians-in-serbian-literature.html

 

[jack steven]

https://lyudmilantonov.blogspot.com/2011/02/borders-of-bulgarian-language.html

 

[jack steven]

Верујем да је многима од вас познато да су одређене делове западне Бугарске настањивали Срби, али упитно је у којој мери. Оно што је сигурно јесте да је на културу свих словенских становника тог предела значајни утицај имала средњевековна Србија, и српска црква. То се највише огледа у песмама ових предела, обично писане у десетерцу (посебно се истиче Граовски десетерац*), у којима се појављују бројни српски јунаци (углавном Марко Краљевић, али има и војводе Реље, Љутице Богдана, браће Мрњавчевић, цара Душана и других).

Mora da vam je i Davidovic izajnik zbog ove mape.

 

[jack steven]

 

[jack steven]