Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 94.381
Skrenuo bih pažnju na kratko na nešto što mi je zapalo za oči. Postoji jedan portal koji se naizgled bavi srpskom nacionalnom istorijom. https://www.srpskaistorija.com/ FB https://www.facebook.com/srpskaistorija1389/ Njegov je urednim nastavnik istorije u Osnovnoj školi Bubanjski heroji u niškoj Paliluli.
Na prvi pogled, deluje da je jedan patriotski i monarhistički sajt koji obrađuje osetljive i zapostavljene teme iz srpske nacionalne istorije, ali osim što Đorđe kači i neke prilično tematski neobične stvari na njega, kao npr. izjavu Danice Crnogorčević o Evroviziji ili intervju sa Borisom Malagurskim o aktuelnim, dnevno političkim pitanjima (za koje se čovek prosto zapita šta će im tamo), portal zapravo s vremena na vreme biva zloupotrebljavan kao perfidni pokušaj da se pseudonaučne tvrdnje, ili čak odavno poznate dezinformacije, na mala vratanca pokušaju lažno provući kao nešto što bi, navodno, trebalo da ima veze sa istorijom. Dovoljno je pregledati celi niz objava koji se može naći u kategoriji Antička istorija.
Primera radi, objavljen je tekst meteorologa Milana T. Stevančevića o vizantijskom kalendaru, koji sadrži celi niz dezinformacija o kalendarskom pitanju, od početka do kraja. U njemu se tvrdi da Carigrad, tobože, „nikada u svojoj prošlosti nije nosio ime Vizantion“, iako kroz celu istoriju postoji pregršt primera kojima se taj grad tako naziva, ne samo na grčkom, već na srpskom jeziku. Navode se nekakva neimenovana „istorijska dokumenta katoličke crkve“ koja bi trebalo da „pokazuju da se izmišljena Vizantija pojavljuje tek u XVI stoleću“, što je upravo izmišljotina ni manje ni više no samog gospodina Stevančevića, kao i Jovana I. Deretića, od kojeg je dotični izvorno preuzeo tu informaciju (pominje se i podatak da je Hijeronim Volf, tobože, izmislio pojam Vizantije; kako je to dosta raširena zabluda koja zapravo nema praktično nikakvo pokriće u istorijskim izvorima, nećemo mu previše ovom prilikom zameriti). I na kraju krajeva, navodi se potpuno bizarno da broj računanja godina, koji potpuno nesporno potiče iz Biblije, ima nekakve, tobože, sa „Vinčanskom kulturom“. Da ne bismo dalje dužili, većina relevantnih tema vezano za teorije zavere o tzv. „srbskom kalendaru“ obrađene su sa izvorima i pojašnjenjima na Krstarici na temi o kalendaru: ВИЗАНТИЈСКА ЕРА (од 5508. год. п. н. е.).
Na portalu je podeljen jedan jako opskurni tekst Jelene Radojković i Slobodana M. Filipovića — u slučaju potonjeg, zastupnika teze o Velikoj Tartariji, moćnoj imperiji koja je dominirala planetom skoro sve do XIX veka kada je bila tobož' uništena u najvećoj svetskoj zaveri. U njemu, kaže se da je starogrčki jezik „nastao u 13/14. veku od arapskog jezika“, lažno se poziva na Milana Budimira (lažno pozivanje na Budimira vrlo je čest lajtmotiv koji se može primetiti u ovim tekstovima), a za latinski jezik se kaže da je nastao između 10. i 16. veka. Biblija nastaje tek u vreme renesanse i u konačnom formatu tek u XVIII i XIX veku. Tvrdi se da je Vulfilin prevod Biblije na gotski jezik iz IV st. nekakav, citiram, „falsifikat“ zato što su Goti Srbi. Iznosi se nekakva tvrdnja o „falsifikovanju spisa cara Konstantina Porfirogenita“, tobože, „posle dela Mavra Orbina“ koji „nije znao za njega“, iako njegovo delo doslovno i pominje, da je pojam Sloven nastao u XVI veku i da je dokazano da su sva dela Cezara, Tacita i dr. antičkih spisa listom falsifikati. Ovde je toliko budalaština vezano, da se najblaže može reći da je potpuno skandalozno što je Đorđu palo na pamet da uopšte podeli ovakav jedan tekst na portalu koji bi trebalo da se bavi, navodno, istorijom.
U članku „Vinčansko pismo je samo za pismene“ pominje se lažna tvrdnja da su „radovi profesora Radivoja Pešića poznati i prihvaćeni u celom svetu“, iako ti radovi uopšte ne postoje. Niko za njih ne zna, ne mogu se pronaći nigde i niko ih ne citira. Od Pešića se pravi nekakva žrtva koja beži i iznosi se lažna informacija o njegovom radu u Italiji, a pominje se i ona teška manipulacija o velikoj italijanskoj zbirci Euroanali koja je o njegovim navodnim otkrićima pisala (enciklopedija nema nikakav ugled ili značaj u Italiji, izlazila je svega 3 godine i štampao ju je jedan Srbin, emigrant iz Jugoslavije, Pešićev prijatelj i saradnik).
Za portal ponekad piše i Radovan Damjanović, koji je pomenuo u jednom članku pogrešno čitanje latinskog natpisa iz Prizrena kojim je, tobože, tamo stajala reč „Praotcem“, u dva članka se govori o dokumentu iz 14. veka, a u naslovu je jedinica namerno izostavljena tako da ispadne da je reč o srpskom rukopisu iz 4. veka (!), citira se i Srboljub Živanović koji je izneo celi niz potpunih izmišljotina (počev od nekavog profesora Holdena koji je raspravljao o tome da li je Britanija bila srpska kolonija u praistoriji, pa na dalje), a evo i popisa spisatelja koje u autorskim člancima Bojanić preporučuje:
https://www.srpskaistorija.com/bojanic-srbi-autohton-narod-ili-dosljaci-na-balkanu/
Pola ovih ljudi Bojanić navodi, a da verovatno ne zna uopšte ni ko su, niti je pročitao išta od njih. Radivoje Pešić i Jovan Deretić (da, to je onaj Jovan I. Deretić) navode se kao nekakvi „doktori“ (i „ugledni profesori“), a za celi niz autora, da stvarno sazna šta su tvrdili, verovatno bi ih Bojanić proglasio čistim bečko-berlincima, uključujući Milana Budimira, Nika Županiča i Pantu Srećkovića. O problemu lažnog pozivanja na Panteliju Srećkovića smo već na Krstarici imali temu: Panta kakvog nema. Laži o Panteliji Srećkoviću (1834-1903). Verujem da sledi jedan potpuni šok onima koji su čuli samo glasine o Panti koje izlaze iz kruga Jovana I. Deretića i njegovih simpatizera. A kada bi se uputili u tvrdnje Budimira, verovatno bi Bojanić i drugi koji ponavljaju jednu fabulu koju je lansirao svojevremeno Deretić, potpuno sablaznili. Detalji o tome se mogu pročitati na temi: Милан Будимир и албански језик. Svakako je za očekivati da Budimir postane „velikoalbanski propagandista“. Može se još štošta reći i o drugima, možda budem otvorio i zasebnu temu o Županiču iz razloga što i tu postoje teške dezinformacije, ali nisu toliko uporne i česte kao doslovni pokušaj izmišljanja Budimira i Pante kakvi nikada nisu postojali.
Toliko, za sada. Dovoljno je reći da je ovo prilično tragičan način da se promoviše srpska istorija, delimično i ironično zato što se u načelima navodi da je cilj istraživanje i promocija „istorijske istine“, dok navedeni primeri svedoče sve suprotno od toga, odnosno da je cilj u oživljavanju i održavanju dezinformacija koje su obično nastale tako što ih je pre nekoliko godina jedan čovek (najčešće Deretić) neko jutro naprasno izmislio. I, naravno, ozbiljna šteta se nanosi zato što onda ono što je kvalitetno i lepo odrađeno biva na ovaj način kompromitovano, zato što svako ko se neće slagati sa tim, može da sasvim komotno koristi ove stvari da u potpunosti dezavuiše i gura neke činjenice pod tepih. Tako da je šteta, pre svega po sam portal i one koji mu doprinose, pa i ideju istraživanja i promocije istorije, značajna.
Na prvi pogled, deluje da je jedan patriotski i monarhistički sajt koji obrađuje osetljive i zapostavljene teme iz srpske nacionalne istorije, ali osim što Đorđe kači i neke prilično tematski neobične stvari na njega, kao npr. izjavu Danice Crnogorčević o Evroviziji ili intervju sa Borisom Malagurskim o aktuelnim, dnevno političkim pitanjima (za koje se čovek prosto zapita šta će im tamo), portal zapravo s vremena na vreme biva zloupotrebljavan kao perfidni pokušaj da se pseudonaučne tvrdnje, ili čak odavno poznate dezinformacije, na mala vratanca pokušaju lažno provući kao nešto što bi, navodno, trebalo da ima veze sa istorijom. Dovoljno je pregledati celi niz objava koji se može naći u kategoriji Antička istorija.
Primera radi, objavljen je tekst meteorologa Milana T. Stevančevića o vizantijskom kalendaru, koji sadrži celi niz dezinformacija o kalendarskom pitanju, od početka do kraja. U njemu se tvrdi da Carigrad, tobože, „nikada u svojoj prošlosti nije nosio ime Vizantion“, iako kroz celu istoriju postoji pregršt primera kojima se taj grad tako naziva, ne samo na grčkom, već na srpskom jeziku. Navode se nekakva neimenovana „istorijska dokumenta katoličke crkve“ koja bi trebalo da „pokazuju da se izmišljena Vizantija pojavljuje tek u XVI stoleću“, što je upravo izmišljotina ni manje ni više no samog gospodina Stevančevića, kao i Jovana I. Deretića, od kojeg je dotični izvorno preuzeo tu informaciju (pominje se i podatak da je Hijeronim Volf, tobože, izmislio pojam Vizantije; kako je to dosta raširena zabluda koja zapravo nema praktično nikakvo pokriće u istorijskim izvorima, nećemo mu previše ovom prilikom zameriti). I na kraju krajeva, navodi se potpuno bizarno da broj računanja godina, koji potpuno nesporno potiče iz Biblije, ima nekakve, tobože, sa „Vinčanskom kulturom“. Da ne bismo dalje dužili, većina relevantnih tema vezano za teorije zavere o tzv. „srbskom kalendaru“ obrađene su sa izvorima i pojašnjenjima na Krstarici na temi o kalendaru: ВИЗАНТИЈСКА ЕРА (од 5508. год. п. н. е.).
Na portalu je podeljen jedan jako opskurni tekst Jelene Radojković i Slobodana M. Filipovića — u slučaju potonjeg, zastupnika teze o Velikoj Tartariji, moćnoj imperiji koja je dominirala planetom skoro sve do XIX veka kada je bila tobož' uništena u najvećoj svetskoj zaveri. U njemu, kaže se da je starogrčki jezik „nastao u 13/14. veku od arapskog jezika“, lažno se poziva na Milana Budimira (lažno pozivanje na Budimira vrlo je čest lajtmotiv koji se može primetiti u ovim tekstovima), a za latinski jezik se kaže da je nastao između 10. i 16. veka. Biblija nastaje tek u vreme renesanse i u konačnom formatu tek u XVIII i XIX veku. Tvrdi se da je Vulfilin prevod Biblije na gotski jezik iz IV st. nekakav, citiram, „falsifikat“ zato što su Goti Srbi. Iznosi se nekakva tvrdnja o „falsifikovanju spisa cara Konstantina Porfirogenita“, tobože, „posle dela Mavra Orbina“ koji „nije znao za njega“, iako njegovo delo doslovno i pominje, da je pojam Sloven nastao u XVI veku i da je dokazano da su sva dela Cezara, Tacita i dr. antičkih spisa listom falsifikati. Ovde je toliko budalaština vezano, da se najblaže može reći da je potpuno skandalozno što je Đorđu palo na pamet da uopšte podeli ovakav jedan tekst na portalu koji bi trebalo da se bavi, navodno, istorijom.
U članku „Vinčansko pismo je samo za pismene“ pominje se lažna tvrdnja da su „radovi profesora Radivoja Pešića poznati i prihvaćeni u celom svetu“, iako ti radovi uopšte ne postoje. Niko za njih ne zna, ne mogu se pronaći nigde i niko ih ne citira. Od Pešića se pravi nekakva žrtva koja beži i iznosi se lažna informacija o njegovom radu u Italiji, a pominje se i ona teška manipulacija o velikoj italijanskoj zbirci Euroanali koja je o njegovim navodnim otkrićima pisala (enciklopedija nema nikakav ugled ili značaj u Italiji, izlazila je svega 3 godine i štampao ju je jedan Srbin, emigrant iz Jugoslavije, Pešićev prijatelj i saradnik).
Za portal ponekad piše i Radovan Damjanović, koji je pomenuo u jednom članku pogrešno čitanje latinskog natpisa iz Prizrena kojim je, tobože, tamo stajala reč „Praotcem“, u dva članka se govori o dokumentu iz 14. veka, a u naslovu je jedinica namerno izostavljena tako da ispadne da je reč o srpskom rukopisu iz 4. veka (!), citira se i Srboljub Živanović koji je izneo celi niz potpunih izmišljotina (počev od nekavog profesora Holdena koji je raspravljao o tome da li je Britanija bila srpska kolonija u praistoriji, pa na dalje), a evo i popisa spisatelja koje u autorskim člancima Bojanić preporučuje:
Прича о доласку Словена на Балкан у 7. веку по угледним професорима, др Олги Луковић Пјановић, др Милану Будимиру, др Рељи Новаковићу, Доброславу Јевђевићу, др Радивоје Пешићу, др Момиру Јовићу, Светиславу Билбији, др Радомиру Ђорђевићу, др Јовану Деретићу, др Драгољубу Антићу, Слободану Јарчевићу, др Ђорђу Јанковићу, Горану Шарићу и многим другим историчарима, демагошка је или бајковита.
По њима Срби су постали жртва завере које морамо да се решимо да не би смо потпуно нестали са политичке сцене.
У разоткривању ове истине доста су нам помогли наши истакнути стари и заборављени историчари: Ј. Рајић, К. Николајевић, Милош С. Милојевић, П. Срећковоћ, Сима Лукин Лазић, Н. Жупанчић, Ј. Добровски, Јован Брановић.
https://www.srpskaistorija.com/bojanic-srbi-autohton-narod-ili-dosljaci-na-balkanu/
Pola ovih ljudi Bojanić navodi, a da verovatno ne zna uopšte ni ko su, niti je pročitao išta od njih. Radivoje Pešić i Jovan Deretić (da, to je onaj Jovan I. Deretić) navode se kao nekakvi „doktori“ (i „ugledni profesori“), a za celi niz autora, da stvarno sazna šta su tvrdili, verovatno bi ih Bojanić proglasio čistim bečko-berlincima, uključujući Milana Budimira, Nika Županiča i Pantu Srećkovića. O problemu lažnog pozivanja na Panteliju Srećkovića smo već na Krstarici imali temu: Panta kakvog nema. Laži o Panteliji Srećkoviću (1834-1903). Verujem da sledi jedan potpuni šok onima koji su čuli samo glasine o Panti koje izlaze iz kruga Jovana I. Deretića i njegovih simpatizera. A kada bi se uputili u tvrdnje Budimira, verovatno bi Bojanić i drugi koji ponavljaju jednu fabulu koju je lansirao svojevremeno Deretić, potpuno sablaznili. Detalji o tome se mogu pročitati na temi: Милан Будимир и албански језик. Svakako je za očekivati da Budimir postane „velikoalbanski propagandista“. Može se još štošta reći i o drugima, možda budem otvorio i zasebnu temu o Županiču iz razloga što i tu postoje teške dezinformacije, ali nisu toliko uporne i česte kao doslovni pokušaj izmišljanja Budimira i Pante kakvi nikada nisu postojali.
Toliko, za sada. Dovoljno je reći da je ovo prilično tragičan način da se promoviše srpska istorija, delimično i ironično zato što se u načelima navodi da je cilj istraživanje i promocija „istorijske istine“, dok navedeni primeri svedoče sve suprotno od toga, odnosno da je cilj u oživljavanju i održavanju dezinformacija koje su obično nastale tako što ih je pre nekoliko godina jedan čovek (najčešće Deretić) neko jutro naprasno izmislio. I, naravno, ozbiljna šteta se nanosi zato što onda ono što je kvalitetno i lepo odrađeno biva na ovaj način kompromitovano, zato što svako ko se neće slagati sa tim, može da sasvim komotno koristi ove stvari da u potpunosti dezavuiše i gura neke činjenice pod tepih. Tako da je šteta, pre svega po sam portal i one koji mu doprinose, pa i ideju istraživanja i promocije istorije, značajna.