Sad osećamo posledice Koštuničine politike, a ovi su nesposobni da to neutrališu.
Srbija prezadužena a zajmi i dalje
Izvor: B92, Beta, Tanjug
Beograd -- Spoljni dug Srbije toliko je narastao, da je, u odnosu na vrednost izvoza, već premašena crvena zona koja označava ulazak zemlje u visok nivo zaduženosti.
"Granica te zone je da je ukupni spoljni dug dvostruko veći od izvoza roba i usluga, a sada je viši za oko 2,4 puta", objasnio je saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović.
Prema njegovim rečima, i odnos spoljnog duga i bruto domaćeg proizvoda (BDP) ukazuje da je Srbija blizu granice visoke zaduženosti jer se sa kvotom od 77,8 odsto približava opasnoj granici od 80 odsto koja označava ozbiljnu ugroženost države da finansira obaveze prema inostranstvu.
"Ovaj poslednji parametar bi svakako premašio tu crvenu liniju da BDP nije veštački naduvan preko pojačanih inflatornih tokova", smatra on.
Đogović je dodao da zbog toga nije ni čudo što i dalje postoje zahtevi za kreditne aranžmane sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) ali da ne očekuje da će do njih doći jer se računa sa prodajom "Telekoma" što bi, kako je rekao, ``pokrilo stvari ove i početkom sledeće godine``.
"Vrlo verovatno da će sledeća vlada biti prinuđena da to učini", kazao je Đogović, misleći na sklapanje novih arnažmana sa MMF.
On je podsetio da je u novembru 2010. spoljni dug Srbije dostigao 23,2 milijarde evra, što je bilo za 0,9 odsto više nego mesec dana ranije.
Dinamiku zaduživanja tokom cele 2010. godine diktirao je javni sektor koji je krajem novembra 2010. kreirao spoljni dug nešto veći od devet milijardi evra, što je za 2,5 odsto više na mesečnom nivou ili 16 odsto više u odnosu na kraj 2009. godine, kazao je Đogović.
Iako upozoravaju da Srbija ubrzano srlja u prezaduženost, ekonomisti istovremeno podsećaju da je zaduživanje neminovno jer neophodne reforme u državi nisu sprovedene od 2000. godine.
Novi kredit ne bi trebalo da bude iznenađenje za bilo koga jer je najavljen istovremeno sa usvajanjem ovogodišnjeg budžeta, kaže savetnik premijera Milojko Arsić.
„Kada je Skupština prihvatila takav deficit koji je za ovu godinu usvojen ona je de facto dala odobrenje Vladi da se zaduži za njegovo finansiranje. Jedini način da se država ne zadužuje jeste da fisklani deficit svede na nulu, da su rashodi isto koliko su prihodi. Manji rashodi bi mogli da znače još sporiji rast plata i penzija, još manje subvencije, možda i investicije što ne bi bilo dobro ili eventualno povećanje nekih poreza ili kombinacija te dve mere. To je jedini način da se država ne zadužuje“, smatra on.
Državni rashodi bi već sada bili niži da je ranije reformisan penzijski sitem, smanjen broj zaposlenih u javnom sektoru a novac iz blagorodnijih godina korišćen za ozbiljne investicije i pokretanje privrede. To nije greška samo aktuelne vlasti, već svih koje nisu preduzele neophodne reforme od 2000te godine, smatra ekonomista Vladimir Vučković.
„Mi smo se već godinama pa i decenijama ponašali kao cvrčak koji svira dok je lepo vreme. Evo, došlo je to loše vreme kada država ima minus i zbog toga mora da se zadužuje. Ekonomisti iznova pričaju da moraju da se stvore pretpostavke za održivi rast i razvoj i normalno funkcionisanje privrede i onda nećemo imati ove debalanse i potrebu da se zadužujemo“, upozorava kandidat za člana Fiskalnog saveta.
Aktuelna vlast je imala šansu za ozbiljnu reformu tokom stend baj aranžmana sa MMF-om, smatra Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.
„Ovde se postavlja pitanje odgovornosti. Zašto niko nije kažnjen na neki način ili odstranjen iz tima ukoliko nije dobro uradio svoj posao. U normalnim tržišnim ekonomijama i politički svesnijim zemljama, takve vlade ne bi opstajale na političkoj sceni niti bi sprovodile ekonomsku politiku. Nažalost to kod nas nije slučaj. Znači postavlja se pitanje šta je rađeno prethodne dve godine“, pita se on.
Evroobveznice dižu dug
Inače, država ubrzava zaduživanje i izdavanjem obveznica u evrima, što se kosi sa ciljem Narodne banke Srbije o deevroizaciji.
U Ministarstvu finansija kažu da je odluka o prodaji državnih obveznica u evrima doneta na osnovu procene da je to korisno za državu jer su strani investitori zainteresovani za te dugoročne hartije od vrednosti.
Dodatni razlog što se država odlučila da na dve aukcije u februaru proda obveznice ukupne nominalne vrednosti 400 miliona evra je obezbeđivanje novca za finansiranje budžetskog deficita na duži rok.
Sledeća aukcija državnih kartija u vrednosti u evrima zakazana je za 9. februar kad će na prodaju biti ponuđene pedesettronedeljne (371 dan) diskontne obveznice ukupne nominalne vrednosti 200 miliona evra.
Za 14. februar zakazana je aukcija petnaestogodišnjih kuponskih obveznica u vrednosti 200 miliona evra koje će biti isplaćivane polugodišnje, po stopi od 5,85 odsto.
Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović je, predstavljajući budžet za 2011. godinu izjavila da je emitovanje evroobveznica poslednji korak za koji će se država odlučiti, ali da je stanje na finansijskom tržištu trenutno povoljno za prodaju tih vlasničkih papira zbog velike zainteresovanosti stranih investitora i pada kamata.
Procene stručnjaka su da bi i prodaja obveznica u evrima mogla da utiče na smirivanje, pa čak i obaranje deviznog kurs, ukoliko se strani investitori odluče za kupovinu.
Od početka 2011. godine povećano je interesoavnje za kupovinu kratkoročnih dinarskih državnih zapisa, a na današjoj aukciji prodati su svi ponuđeni tromesečni zapisi ukupne nominalne vrednosti tri milijarde dinara, po godišnjoj kamatnoj stopi od 13,50 odsto.
Prema planu Uprave za javni dug Ministarstva finansija u prvom tromesečju ove godine na prodaju će biti ponuđeni zapisi ukupne vrednosti 97 milijardi dinara.
------------
ovaj dug se vraca tako sto vlast dize narodu poreze i cene . zbog poskupljenja svega a narocito hrane i rasta poreza, narodu ostaje manje novca u dzepu i on zivi nikad gore.
sobzirom da tadic ne prestaje sa uzimanjem kredita narod u srbiji ce biti sve bedniji i bedniji i prosecna plata ce nastaviti da se smanjuje.
