Српска односно балканска економска анксиозност

Poruka
18.460
Не постоји специфичан термин за колективну фобију која описује страх једног народа који прелази из комунизма у капитализам и има негативне емоције према приватном сектору. Међутим, овај феномен може се описати као комбинација неколико социолошких и психолошких појмова:

  1. Економска анксиозност – страх од промена у економском систему, нарочито када је реч о губитку сигурности коју је пружала државна контрола у комунизму.
  2. Носталгија за социјализмом – у многим посткомунистичким друштвима постоји осећај носталгије за социјалистичким системом, што често води негативним осећањима према приватизацији и капиталистичким променама.
  3. Фобија од приватизације – страх од последица приватизације, као што су губитак радних места, неједнакост и несигурност на тржишту рада.
  4. Политичка и економска резистенција – отпор према новим политичким и економским системима који мењају друштвене односе и моћ, посебно када приватни сектор замењује некадашњу државну контролу.
  5. Посттрауматски транзицијски синдром – појам који би могао да се користи како би описао социоекономске и психолошке потешкоће једног народа у процесу транзиције из комунизма у капитализам. Овај синдром подразумева комбинацију страха, подозривости и негативних емоција према новонасталим друштвеним и економским условима.
Иако не постоји један термин који би у потпуности описао тај феномен, то је сложен процес који комбинује више различитих фактора – историјских, културних и психолошких.

Међутим економска анксиозност постоји и код генерације која није рођена у комунизму.

Феномен колективне фобије према приватном сектору код генерације која није директно искусила комунистички или социјалистички систем, али је одрасла у капиталистичком друштву, често је повезан са дубљим друштвеним и економским факторима који превазилазе чисто економске структуре. Ова генерација, иако није искусила живот у социјализму, може развијати негативне ставове према приватизацији и приватном сектору из неколико важних разлога:

1. Преношење економске трауме кроз породицу и друштво

  • Иако млађе генерације нису директно проживеле социјализам, њихови родитељи и старији чланови породице преносе им лична искуства, негативне утиске и трауме из периода транзиције. Током транзиције у многим постсоцијалистичким земљама, приватизација је често била праћена корупцијом, неефикасним управљањем, губитком радних места и друштвеном нестабилношћу.
  • Млади могу наследити те ставове и перцепције кроз друштвену комуникацију, чак иако нису лично били сведоци тих промена. Ово ствара подсвесни отпор према приватном сектору, који се доживљава као корумпиран, непоуздан и неправедан.

2. Недостатак сигурности на тржишту рада

  • Младе генерације у многим транзиционим земљама су одрасле у капитализму, али су се суочиле са несигурним пословима, флексибилним радним уговорима (као што су уговори на одређено време или фриленс), и високим стопама незапослености. Ова ситуација често ствара перцепцију да приватни сектор није у стању да пружи стабилну каријеру или сигурност.
  • Старији социјалистички систем, иако са својим проблемима, често се перципира као систем који је нудио сигурније радно место, стабилне плате и одређене социјалне бенефиције, што за неке постаје идеализована прошлост. Овде се јавља „носталгија за социјализмом“, чак и код оних који га нису искусили.

3. Неравномерна дистрибуција богатства и осећај неправде

  • У капиталистичким системима транзиције, често долази до повећане неравноправности у дистрибуцији богатства. Приватизација је у многим случајевима омогућила мањини да оствари огромно богатство, док је већина радника остала на маргинама друштва.
  • Млади људи, сведоци овакве ситуације, могу развити осећај неправде према систему у којем постоје огромне разлике у приходима. Овај осећај води ка скептицизму и фобији према приватном сектору, који се доживљава као извор тих неједнакости и недостатка социјалне правде.

4. Критика неолиберализма и глобализације

  • Млађе генерације су често изложене критикама неолибералног модела капитализма, који промовише приватизацију, дерегулацију и минимално учешће државе у економији. У многим земљама, па и у Србији, овај модел је довео до социјалних проблема, попут уништавања јавних услуга, повећања дуга, и слабљења радничких права.
  • Приватни сектор се стога посматра као покретач ове економске филозофије која је у директној супротности са идејама економске правде и социјалне једнакости које млади све више подржавају.

5. Незадовољство због образовног система и недостатка шанси

  • Образовни систем у многим постсоцијалистичким земљама није увек добро усклађен са потребама тржишта рада, што резултира тиме да многи млади не могу наћи посао у струци. Ово ствара додатни осећај незадовољства према приватном сектору који није у стању да пружи потребне шансе за професионални развој.
  • Приватни сектор се доживљава као место које фаворизује профит, често науштрб квалитетног образовања, професионалног развоја и праведних плата.

6. Глобалне економске кризе

  • Младе генерације су одрасле у времену глобалних економских криза (попут оне из 2008. године), које су изазвале дубоко неповерење у капиталистички систем. Те кризе су показале слабости финансијског сектора и политике приватизације, што је додатно оснажило негативне ставове према приватном сектору.
  • Многи млади виде државну интервенцију као неопходну за стабилизацију економије и смањење социјалне неједнакости, што је у супротности са принципима слободног тржишта и приватизације.

7. Културна перцепција и медији

  • Медији, друштвене мреже и култура уопште играју важну улогу у обликовању перцепција о приватном сектору. Док су некада медији промовисали предузетништво као позитиван и пожељан избор, данас су често присутни наративи који приватни сектор представљају као извор експлоатације, неправде и корупције.

Закључак​

Младе генерације, иако нису живеле у социјализму, могу развити фобију према приватном сектору због утицаја породице, економске ситуације у транзиционом периоду, неравноправности у друштву и разочарања у неолиберални модел економије. Ово неповерење је појачано глобалним кризама, недостатком сигурности на тржишту рада и перцепцијом да приватни сектор не нуди довољно стабилности и правде.
 
Ti si se malo zajebunio....kako se to kaze..

Pogledas Sloveniju , i jasno ti je da ne postoji strah od privatizacije , vec je u Srbiji vladalo kontrola bankarskih garancija i zabrana privatizacije preko Arkanovih i nekih drugih kriminalnih ljudi..

Sloba kao vrhunski organizator propasti Srbije svesrdno radi na tome da se sve zivo zaplasi i eliminise ako se neda zaplasiti..
Pri tome se koriste i mediji da se pokusava plasirati neka ideja..
Veza izmedju SPS i socijalizma ne postoji...to je namerno izabrana veza da bi u glavi ljudi imali neku fantaziju....a u realu nema nikakve veze izmedju socijalizma i Slobizma..

Cak sto je zanimljivo iako je mladima i deci bilo vidljivo da je Slobizam ustvari antisrbizam, nikome od starijih , znaci od 35 pa navise nije bilo jasno niti vidljivo..
Tu je poznato da kad je bila neophodnost pljacke, posle zajma i posle pojave Dafine, kad pitas ljude kolika je mesecna inflacija, nisu imali misljenje da je veca od 40% dok je ona cepala preko 300% nekad i 400%..

Taj apsurd realnog i subjektivnog je prisutan svo vreme Slobizma...i otud Sloba nije izdajnik antisrbin , nego je patriota Srbin
A ostvareni su svi planovi koji su mu dati za cilj...bas svi..e sad da li je jos nesto gratis ostvareno , verovatno jeste....

A ako ti je tema kako objasniti toliko pizduna u Srbiji , e to ne znam , ne bih da ti razradjujem temu..
Dolazak mnogih iz BIH ima tome kumstvo , jer vecina su bili planinci , znaci skloni pomodarstvu i uchepljenju , a to je odlika pizduna...
Jug Srbije, slicno , agresivni prema spolja a pizduni iznutra, sto ljudi primecuju kao prevrtljivost...sto juznije to tuznije..

CG tu nije , kao ni domicilno moravsko, sumadijsko stanovnistvo bilo pizdunsko, ali je CG tu vise od pola igralo ulogu krimialnog asistenta Slobi ili Arkanu...
Izuzetno kriminalizovana populacija u Srbiji.
Sumadija iako npr svi optuzuju Valjevce da su tu Valjevke glavne , a muskarci pizduncici, to nije tacno u tom ekonomskom smislu , vec je to unutrasnja podela kuca i van kuce ko je glavni...posle 2000 vec ne garantujem kako ce ici razvoj..
 
Poslednja izmena:
Не постоји специфичан термин за колективну фобију која описује страх једног народа који прелази из комунизма у капитализам и има негативне емоције према приватном сектору. Међутим, овај феномен може се описати као комбинација неколико социолошких и психолошких појмова:

  1. Економска анксиозност – страх од промена у економском систему, нарочито када је реч о губитку сигурности коју је пружала државна контрола у комунизму.
  2. Носталгија за социјализмом – у многим посткомунистичким друштвима постоји осећај носталгије за социјалистичким системом, што често води негативним осећањима према приватизацији и капиталистичким променама.
  3. Фобија од приватизације – страх од последица приватизације, као што су губитак радних места, неједнакост и несигурност на тржишту рада.
  4. Политичка и економска резистенција – отпор према новим политичким и економским системима који мењају друштвене односе и моћ, посебно када приватни сектор замењује некадашњу државну контролу.
  5. Посттрауматски транзицијски синдром – појам који би могао да се користи како би описао социоекономске и психолошке потешкоће једног народа у процесу транзиције из комунизма у капитализам. Овај синдром подразумева комбинацију страха, подозривости и негативних емоција према новонасталим друштвеним и економским условима.
Иако не постоји један термин који би у потпуности описао тај феномен, то је сложен процес који комбинује више различитих фактора – историјских, културних и психолошких.

Међутим економска анксиозност постоји и код генерације која није рођена у комунизму.

Феномен колективне фобије према приватном сектору код генерације која није директно искусила комунистички или социјалистички систем, али је одрасла у капиталистичком друштву, често је повезан са дубљим друштвеним и економским факторима који превазилазе чисто економске структуре. Ова генерација, иако није искусила живот у социјализму, може развијати негативне ставове према приватизацији и приватном сектору из неколико важних разлога:

1. Преношење економске трауме кроз породицу и друштво

  • Иако млађе генерације нису директно проживеле социјализам, њихови родитељи и старији чланови породице преносе им лична искуства, негативне утиске и трауме из периода транзиције. Током транзиције у многим постсоцијалистичким земљама, приватизација је често била праћена корупцијом, неефикасним управљањем, губитком радних места и друштвеном нестабилношћу.
  • Млади могу наследити те ставове и перцепције кроз друштвену комуникацију, чак иако нису лично били сведоци тих промена. Ово ствара подсвесни отпор према приватном сектору, који се доживљава као корумпиран, непоуздан и неправедан.

2. Недостатак сигурности на тржишту рада

  • Младе генерације у многим транзиционим земљама су одрасле у капитализму, али су се суочиле са несигурним пословима, флексибилним радним уговорима (као што су уговори на одређено време или фриленс), и високим стопама незапослености. Ова ситуација често ствара перцепцију да приватни сектор није у стању да пружи стабилну каријеру или сигурност.
  • Старији социјалистички систем, иако са својим проблемима, често се перципира као систем који је нудио сигурније радно место, стабилне плате и одређене социјалне бенефиције, што за неке постаје идеализована прошлост. Овде се јавља „носталгија за социјализмом“, чак и код оних који га нису искусили.

3. Неравномерна дистрибуција богатства и осећај неправде

  • У капиталистичким системима транзиције, често долази до повећане неравноправности у дистрибуцији богатства. Приватизација је у многим случајевима омогућила мањини да оствари огромно богатство, док је већина радника остала на маргинама друштва.
  • Млади људи, сведоци овакве ситуације, могу развити осећај неправде према систему у којем постоје огромне разлике у приходима. Овај осећај води ка скептицизму и фобији према приватном сектору, који се доживљава као извор тих неједнакости и недостатка социјалне правде.

4. Критика неолиберализма и глобализације

  • Млађе генерације су често изложене критикама неолибералног модела капитализма, који промовише приватизацију, дерегулацију и минимално учешће државе у економији. У многим земљама, па и у Србији, овај модел је довео до социјалних проблема, попут уништавања јавних услуга, повећања дуга, и слабљења радничких права.
  • Приватни сектор се стога посматра као покретач ове економске филозофије која је у директној супротности са идејама економске правде и социјалне једнакости које млади све више подржавају.

5. Незадовољство због образовног система и недостатка шанси

  • Образовни систем у многим постсоцијалистичким земљама није увек добро усклађен са потребама тржишта рада, што резултира тиме да многи млади не могу наћи посао у струци. Ово ствара додатни осећај незадовољства према приватном сектору који није у стању да пружи потребне шансе за професионални развој.
  • Приватни сектор се доживљава као место које фаворизује профит, често науштрб квалитетног образовања, професионалног развоја и праведних плата.

6. Глобалне економске кризе

  • Младе генерације су одрасле у времену глобалних економских криза (попут оне из 2008. године), које су изазвале дубоко неповерење у капиталистички систем. Те кризе су показале слабости финансијског сектора и политике приватизације, што је додатно оснажило негативне ставове према приватном сектору.
  • Многи млади виде државну интервенцију као неопходну за стабилизацију економије и смањење социјалне неједнакости, што је у супротности са принципима слободног тржишта и приватизације.

7. Културна перцепција и медији

  • Медији, друштвене мреже и култура уопште играју важну улогу у обликовању перцепција о приватном сектору. Док су некада медији промовисали предузетништво као позитиван и пожељан избор, данас су често присутни наративи који приватни сектор представљају као извор експлоатације, неправде и корупције.

Закључак​

Младе генерације, иако нису живеле у социјализму, могу развити фобију према приватном сектору због утицаја породице, економске ситуације у транзиционом периоду, неравноправности у друштву и разочарања у неолиберални модел економије. Ово неповерење је појачано глобалним кризама, недостатком сигурности на тржишту рада и перцепцијом да приватни сектор не нуди довољно стабилности и правде.

Na Balkanu je ukinut socijalizam da bi bio uveden u MittelEuropa


Preko propagandno psihološkog rata koji je trjao par decenija prodata je priča o lepoti tog nekog kao kapitalističkog uređenja zasnovanog na kontroli tuđih bogastava preko monopola novca i kontrole trgovine

Ko nije hteo poslali bi VI flotu da ga upozori a ako bi baš bio zaguljen do kraja videli smo metode , a ako i ne bi bio zaguljen napravili bi da bude za primer drugima
 
Na Balkanu je ukinut socijalizam da bi bio uveden u MittelEuropa


Preko propagandno psihološkog rata koji je trjao par decenija prodata je priča o lepoti tog nekog kao kapitalističkog uređenja zasnovanog na kontroli tuđih bogastava preko monopola novca i kontrole trgovine

Ko nije hteo poslali bi VI flotu da ga upozori a ako bi baš bio zaguljen do kraja videli smo metode , a ako i ne bi bio zaguljen napravili bi da bude za primer drugima
Ко је Кинезима слао флоту ? Зашто су одбацили комунизам и копирали Хонгконг односно капитализам?
Имаш Кореју која је подељена и где се тестирају обе економије, у комунистичкој гладују, а у капиталистичкој живе боље него у пола Европе.
Имаш и пример Порторика и Кубе, једни до других, а два система.
 

Закључак​

Младе генерације, иако нису живеле у социјализму, могу развити фобију према приватном сектору због утицаја породице, економске ситуације у транзиционом периоду, неравноправности у друштву и разочарања у неолиберални модел економије. Ово неповерење је појачано глобалним кризама, недостатком сигурности на тржишту рада и перцепцијом да приватни сектор не нуди довољно стабилности и правде.

Ovo pre svega zavisi od režima neke države, odnosno, kakav su put oni zacrtali. Ako žele modernu kapitalističku državu gde bi vladali zakoni slobodnog tržišta i pravne sigurnosti, to bi vrlo lako mogli da urade. Ne bi se tu niko bunio. Sve države istočne evrope su manje-više uspešno usvajale taj model. Tako da je to sigurno moguće, međutim, Srbi su generalno lopovski i muljatorski narod, mi smo onaj primitivniji deo Evrope i klepanje nam je draže nego red. Volimo mutno, volimo korupciju, volimo kombinacije, jajarenje, da te zajebem... i onda vazda imamo režime koji to koriste. Zašto bi sad neka vlast izginula od posla da nas dovede u red kad može da nastavi koruptivno? Građani se ovde lako manipulišu, preko medija nam prodaju priču kako razvijen svet hoće da nas porobi, tako da ne smemo da im se približavamo, ovi nacionalisti se nalože na te gluposti i dobijemo situaciju da bežimo u izolaciju. Pa tako dok se mi držimo po strani u odnosu na normalan uređen svet, da bi tobože bili slobodni, jer ako si uređen onda si jelte porobljen, za to vreme, režimska ekipa se satire od bogaćenja i smejanja kako ima glup narod. Ovce su uvek bile za šišanje, zar ne ;)
 
Kad smo već kod negativnih emocija koje narod ima prema privatnom sektoru, kako objasniti ponašanje privatnog sektora koji od svojih radnika zahteva da se ponašaju kao da nemaju porodice a od ženskog dela čak i otvoreno traži da ne rađa, a s druge strane se žali na nedostatak radne snage i traži od države da mu dozvoli da dovodi radnike iz zemalja Trećeg sveta?

Niko ovde nije nevin. Ni državni službenik, ni radnik, ali ni privatnik.
 
Ovo pre svega zavisi od režima neke države, odnosno, kakav su put oni zacrtali. Ako žele modernu kapitalističku državu gde bi vladali zakoni slobodnog tržišta i pravne sigurnosti, to bi vrlo lako mogli da urade. Ne bi se tu niko bunio. Sve države istočne evrope su manje-više uspešno usvajale taj model. Tako da je to sigurno moguće, međutim, Srbi su generalno lopovski i muljatorski narod, mi smo onaj primitivniji deo Evrope i klepanje nam je draže nego red. Volimo mutno, volimo korupciju, volimo kombinacije, jajarenje, da te zajebem... i onda vazda imamo režime koji to koriste. Zašto bi sad neka vlast izginula od posla da nas dovede u red kad može da nastavi koruptivno? Građani se ovde lako manipulišu, preko medija nam prodaju priču kako razvijen svet hoće da nas porobi, tako da ne smemo da im se približavamo, ovi nacionalisti se nalože na te gluposti i dobijemo situaciju da bežimo u izolaciju. Pa tako dok se mi držimo po strani u odnosu na normalan uređen svet, da bi tobože bili slobodni, jer ako si uređen onda si jelte porobljen, za to vreme, režimska ekipa se satire od bogaćenja i smejanja kako ima glup narod. Ovce su uvek bile za šišanje, zar ne ;)
Није то само српски проблем, већ балкански. Слушао сам у једном подкасту, хрватског предузетника који је причао о свим проблемима на које је наилазио у Хрватској, то је буквално исто као и у Србији. Човек прича о хрватској зависти и оној чувеној ''да комшији цркне крава'' и упоређује са Американцима који када виде успешног комшију имају осећај изазова да и они успеју, а не да желе да комшија падне на његове гране, јер му је лакше да гледа како пропада, када сви око њега такође пропадају или не морају да пропадају, већ остају на истом осредњем нивоу незадовољства и фрустрација.

Али шта ћемо са дијаспором ? Па то је исти балкански народ. Како они се тамо понашају другачије ? Ипак је највише до система. И 90их нико није везивао појас у вожњи, па се то искорнило преко ноћи, казнама и законом.
 
Kad smo već kod negativnih emocija koje narod ima prema privatnom sektoru, kako objasniti ponašanje privatnog sektora koji od svojih radnika zahteva da se ponašaju kao da nemaju porodice a od ženskog dela čak i otvoreno traži da ne rađa, a s druge strane se žali na nedostatak radne snage i traži od države da mu dozvoli da dovodi radnike iz zemalja Trećeg sveta?

Niko ovde nije nevin. Ni državni službenik, ni radnik, ali ni privatnik.
Сви приватници се тако понашају ? Значи генерализујемо ствари опет. То значи да сутра ти постанеш приватни предузетник и ти би се понашао тако, јер је то неко правило у Србији или где већ. Ја нисам чуо у свом окружењу за тај проблем, не кажем да не постоји, али да је доминантан то је већ претерано.

Погледај како занатлије лепо зарађују, неки од њих и по 2-3 хиљаде евра месечно. Зашто ? Зато што њихов рад вреди толико или зато што је већи део отишао преко, недовољно младих се школује за занате, њих има мање, нема конкуренције и формирали су већу цену рада. Нико се не буни што нас деру, а и треба да нас деру, јер њихова професија се данас више цени.

Ајде отвори ти рецимо кафић или продавницу, па плати српког радника више него било који приватник што плаћа свог радника, буди џек. Или у пекари када купиш бурек, немој да даш 200 динара, него дај 1000 и реци задржите кусур и тако свуда где купујеш.
Или ћеш размишљати економски и запослити неког Непалца који је понуђен на тржишту рада.
 
A ostvareni su svi planovi koji su mu dati za cilj...bas svi..e sad da li je jos nesto gratis ostvareno , verovatno jeste....
Ко му је задао циљеве ?
Ti si se malo zajebunio....kako se to kaze..

Pogledas Sloveniju , i jasno ti je da ne postoji strah od privatizacije , vec je u Srbiji vladalo kontrola bankarskih garancija i zabrana privatizacije preko Arkanovih i nekih drugih kriminalnih ljudi..

Sloba kao vrhunski organizator propasti Srbije svesrdno radi na tome da se sve zivo zaplasi i eliminise ako se neda zaplasiti..
Pri tome se koriste i mediji da se pokusava plasirati neka ideja..
Veza izmedju SPS i socijalizma ne postoji...to je namerno izabrana veza da bi u glavi ljudi imali neku fantaziju....a u realu nema nikakve veze izmedju socijalizma i Slobizma..

Cak sto je zanimljivo iako je mladima i deci bilo vidljivo da je Slobizam ustvari antisrbizam, nikome od starijih , znaci od 35 pa navise nije bilo jasno niti vidljivo..
Tu je poznato da kad je bila neophodnost pljacke, posle zajma i posle pojave Dafine, kad pitas ljude kolika je mesecna inflacija, nisu imali misljenje da je veca od 40% dok je ona cepala preko 300% nekad i 400%..

Taj apsurd realnog i subjektivnog je prisutan svo vreme Slobizma...i otud Sloba nije izdajnik antisrbin , nego je patriota Srbin
A ostvareni su svi planovi koji su mu dati za cilj...bas svi..e sad da li je jos nesto gratis ostvareno , verovatno jeste....

A ako ti je tema kako objasniti toliko pizduna u Srbiji , e to ne znam , ne bih da ti razradjujem temu..
Dolazak mnogih iz BIH ima tome kumstvo , jer vecina su bili planinci , znaci skloni pomodarstvu i uchepljenju , a to je odlika pizduna...
Jug Srbije, slicno , agresivni prema spolja a pizduni iznutra, sto ljudi primecuju kao prevrtljivost...sto juznije to tuznije..

CG tu nije , kao ni domicilno moravsko, sumadijsko stanovnistvo bilo pizdunsko, ali je CG tu vise od pola igralo ulogu krimialnog asistenta Slobi ili Arkanu...
Izuzetno kriminalizovana populacija u Srbiji.
Sumadija iako npr svi optuzuju Valjevce da su tu Valjevke glavne , a muskarci pizduncici, to nije tacno u tom ekonomskom smislu , vec je to unutrasnja podela kuca i van kuce ko je glavni...posle 2000 vec ne garantujem kako ce ici razvoj..
О чему ти пишеш, осим што генерализујеш читаве народе, градове и регионе, као да су сви људи роботи и што понављаш оно о чему сам ја писао, а то је погубни утицај комуниста на развој приватног сектора.
 
  1. Економска анксиозност – страх од промена у економском систему, нарочито када је реч о губитку сигурности коју је пружала државна контрола у комунизму.

Страх од промена fullstop.
 
Pa kad bi se lagali da su svi u Srbiji bili gotovani , ali nisu , nego dodjes i na aukciji za privatizaciju ti kazu da ne mozes da pravis dil sa keshom nego mora bankarska garancija, odes u banku banka kaze nisi nas, ne dajemo bankarske garancije, a vidis pojavi se na izuzetno povoljnoj privatizaciji dripac koji nema pojma kako da rukovodi time , nego krimos koji ima veze i kupuje za nekog i to ti je to..
Previse kucanih redova , a pojma nemas sta se radilo , znaci iz fotelje kuckas ovo , sad ti zao sto kao nije ti palo na pamet ranije..

Cvrc..
 
Фобија од приватизације je zasnovana na istorijskom iskustvu privatizacija 90ih i 2000ih godina.

Citiram.

"Ključni problem je bio u samom Zakonu o privatizaciji po kome je sve moguće i ništa nije moguće, zavisno do toga ko kupuje i sa kim je napravio dogovor. Ljudi iz Agencije za privatizaciju koji su vodili tendere su nakon prodaje odmah dobijali posao kod kupaca firmi koje su privatizovali. Recimo sadašnji gradonačelnik Beograda ili ljudi u Luci Beograd.

Imovina je višestruko potcenjivana, imovina i obaveze nisu bile popisane i procenjene, nije bilo nikakve kontrole porekla novca, finansijski izveštaji nisu imali nikakve veze sa stvarnim stanjem firmi, ugovori su pisani nogom, nije bilo nikakve smislene kontrole poslovanja nakon privatizacije.

Kako se potcenjivala imovina? Mnoge firme su imale veliko građevinsko zemljište na kom su imale nedefinisano pravo korišćenja koje je bilo vođeno u poslovnim knjigama ili su na tom zemljištu imale stare ruševne magacine koji su bili u potpunosti amortizovani i čija je vrednost u knjigama bila nula.

Šta je trebalo da se uradi? Trebalo je prvo odvojiti obrtna sredstva, zalihe, opremu i nekretnine, koje služe osnovnoj delatnosti preduzeća, od zaliha, opreme i nekretnina koje nisu u funkciji i njih prodavati odvojeno od preduzeća. Na primer, ukoliko imate firmu koja se bavi lučkom delatnošću i koristi 10% svog zemljišta i objekata za tu delatnost, trebalo je prvo odvojiti svo ostalo zemljište i njega prodavati kao imovinu. Takođe je trebalo uraditi urbanističke planove pre prodaje. Jer hektar zemlje na kome je dozvoljena gradnja 50.000 m2 poslovnog i stambenog prostora je za red veličine vredniji od hektara zemljišta namenjenog za industriju ili park. Ovakvo grupisanje imovine u imovinske celine i odvajanje obrtnih sredstava od mrtve imovine je predviđao Zakon o privatizaciji iz decembra meseca. Sadašnji, a i novi zakon, o ovome ne govore ništa.

Ogroman problem je bio to što nije postojao jasan popis i procena sve imovine i popis svih obaveza, komercijalnih i poreskih, obaveza za doprinose, uključujući i ugovornu, poresku i zakonsku zateznu kamatu. Pored toga postojao je i veliki broj nerešenih imovinsko pravnih odnosa uključujući i veliki broj parnica koje su bile u toku. Veliki broj firmi je privatizovan sa ovim haosom. Ovo je drastično smanjivalo broj investitora koji su bili zainteresovani. Uglavnom na broj jedan. Kupac bi onda nakon privatizacije ignorisao poverioce uključujući i radnike, prodavao imovinu, zemlju, objekte, zalihe i izvlačio novac. Posebno se nije postavljala obaveza kupca da izmiri dugovanja. Ako je imovina bila vredna 5 miliona i 5.000 evra, a dugovi 5 miliona evra, kupac bi kupio firmu za 5.000 evra bez obaveze da otplati dug. Prosto neverovatno. Sadašnji, a i novi zakon, o ovome ne govore ništa.

Šta je trebalo da se uradi? Popis i procena imovine i obaveza i prateće finansijsko restrukturiranje kojim bi obaveze bile konvertovane u kapital. Time bi firme bile očišćene od dugova, sa jasnom imovinom. To je predviđao predlog zakona iz decembra meseca. Sadašnji, a i novi zakon, o ovome ne govore ništa.

Veliki problem je bio i sa nedefinisanim sadržajem privatizacionog ugovora, nedefinisanim tretmanom obaveznih investicija, dokapitalizacije, izlaskom na berzu bez obaveze da se finansijski izveštaji usklade sa međunarodnim računovodstvenim standardima.

Zakon iz decembra meseca je predviđao da se svim radnicima poveže radni staž i isplate sve zaostale zarade na nivou minimalca. Iznos iznad minimalca bi bio konvertovan u kapital, tako da bi radnici postali delom vlasnici kapitala. Novi zakon o privatizaciji ne rešava pitanje radnog staža i zaostalih, neisplaćenih zarada radnika.

Zakon iz decembra meseca je predviđao da u privatizaciji ne mogu da učestvuju firme iz poreskih rajeva iza kojih se uvek kriju naši građani i da mora da postoji dokaz o poreklu imovine.

Zakon iz decembra meseca je predviđao jasnu kontrolu ispunjenosti ugovora nakon privatizacije, obavezu usklađenosti finansijskih izveštaja sa zakonom o računovodstvu, tako da izlazak na berzu ima nekog smisla.

Novi zakon o privatizaciji predviđa neposrednu pogodbu kroz instrument strateškog partnerstva, bez javnosti, po odluci vlade. Zakon iz decembra meseca je predviđao i nove metode privatizacije. Na primer mogućnost da menadžemt i radnici preuzmu firmu.

Novi zakon o privatizaciji je jedno veliko ništa. Novi zakon o privatizaciji ne rešava ni jedno od pitanja koja su dovela do pljačkaške privatizacije. Autori zakona su Dinkićevi kadrovi. Ministar privrede niti zna, niti ga interesuje, niti se meša u svoj posao.

Zašto Svetska banka onda podržava ovaj zakon? Zato što vodi računa o svom interesu i interesu poverilaca. Oni su već davno zaključili da smo mi jedna nesposobna država koja ima nesposobnu političku elitu. Što se njih tiče, možemo i da poklonimo ili uništimo sva preduzeća u restrukturiranju. Najvažnije je da ona više ne opterećuju budžet. Naravno podržali su reformske zakone iz decembra prošle godine koji su zaista trebali da uvedu red i stvore vrednost. Ali kada već nismo u stanju da uradimo ono što bi uradli sve uređene države u svetu, onda bolje i ovo nego dalja agonija. Sada su jedino fokusirani na to da se ovaj proces što pre završi uz što manji trošak po budžet.

Ima i mnogo domaćih ekonomista koji slično razmišljaju. Bolje i da poklonimo, nego da nastavimo da plaćamo ovaj haos. Ne mogu da se složim sa tim. Jer to nije izbor. Mi nismo nesposobni. Samo je politička elita nesposobna. Dovesti ova preduzeća u red, dovesti i javna preduzeća u red, nije nemoguća misija. Potrebno je malo znanja o toploj vodi i politička volja. Na žalost, Aleksandar Vučić nema ni jedno ni drugo. A ni pre njega Boris Tadić. Mi smo jedna mala, korumpirana banana država sa nesposobnom političkom elitom.

"
 
Pa kad bi se lagali da su svi u Srbiji bili gotovani , ali nisu , nego dodjes i na aukciji za privatizaciju ti kazu da ne mozes da pravis dil sa keshom nego mora bankarska garancija, odes u banku banka kaze nisi nas, ne dajemo bankarske garancije, a vidis pojavi se na izuzetno povoljnoj privatizaciji dripac koji nema pojma kako da rukovodi time , nego krimos koji ima veze i kupuje za nekog i to ti je to..
Previse kucanih redova , a pojma nemas sta se radilo , znaci iz fotelje kuckas ovo , sad ti zao sto kao nije ti palo na pamet ranije..

Cvrc..
A ти мораш да постанеш предузетник само ако на аукцији за приватизацију купиш неки фирму. :roll: :hahaha: То или ништа. И вероватно 90% фирми је тако настало, је л да ?
Наравно да је било ту муљања политичара и криминала, али није то пресудно.
 

Back
Top