Srpska narodna predanja o starom veku i antičkom dobu na Balkanu

[Nona2]

A preko puta u jugoistocnoj Italiji danas imamo grad koji se zove Troja.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Najstarija poznata tradicija ikad zabeležena u Srpstvu jeste tradicija o poreklu zahumskog vladara Mihaila, sina Viševca, od roda Licika sa reke Visle iz današnje Poljske. Glava 33 Spisa o narodima cara Konstantina VII Porfirogenita iz sredine X stoleća; rukopis Parisinus Graecus 2009 nastao između 1059. i 1073. godine za cezara Jovana Duku, folio 102 recto:

Knez Zahumljana dobio je titulu patrikija i antipata. U Carigradu, predstavio se kao potomak roda Licika, koji je dospeo na ove prostore sa reke Visle.

Tradicija o poreklu zahumske vladajuće porodice sa slovenskog severa, iz područja današnje Poljske, predstavlja relikt najstarijih predaja, o doseljavanju Slovena na Balkansko poluostrvo sa područja severno od Save i Dunava.

 

[Scott Isle]

Najstarija poznata tradicija ikad zabeležena u Srpstvu jeste tradicija o poreklu zahumskog vladara Mihaila, sina Viševca, od roda Licika sa reke Visle iz današnje Poljske.

Kako te nije sramota uporno iznositi ovakve budalastine i lazi?! Nigdje ne pise da su Visevici sa Vistle Srbi.
Opet izmisljas.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Kako te nije sramota uporno iznositi ovakve budalastine i lazi?! Nigdje ne pise da su Visevisi sa Vistle Srbi.
Opet izmisljas.

Misliš, Liciki.

Pa ja nisam ni naveo nigde da to piše.

 

[Mrkalj]

Najstarija poznata tradicija ikad zabeležena u Srpstvu jeste tradicija o poreklu zahumskog vladara Mihaila, sina Viševca, od roda Licika sa reke Visle iz današnje Poljske. Glava 33 Spisa o narodima cara Konstantina VII Porfirogenita iz sredine X stoleća; rukopis Parisinus Graecus 2009 nastao između 1059. i 1073. godine za cezara Jovana Duku, folio 102 recto:

Pogledajte prilog 1288224

Knez Zahumljana dobio je titulu patrikija i antipata. U Carigradu, predstavio se kao potomak roda Licika, koji je dospeo na ove prostore sa reke Visle.

Pogledajte prilog 1288226

Tradicija o poreklu zahumske vladajuće porodice sa slovenskog severa, iz područja današnje Poljske, predstavlja relikt najstarijih predaja, o doseljavanju Slovena na Balkansko poluostrvo sa područja severno od Save i Dunava.

Jeste. Baba mi je o tome pričala, a njoj njena baba.

Pogrešio si temu, genije.

 

[Сребрена]

Алц, псссссссссссссссссст

 

[Scott Isle]

Misliš, Liciki.

Pa ja nisam ni naveo nigde da to piše.

Sve sto si rekao je laz i budalastina.

"Najstarija poznata tradicija" NIJE IMA STARIJIH KAO RAZNE CRKVENE STVARI, CIRIL METODIJ, ITD.

"zabeležena u Srpstvu" NIJE U SRSPSTVU NEGO U ROMEJSTVU, U ROMEJSKOM CARSKOM SPISU, PISANO NA GRCKOM.
"U Carigradu, predstavio se kao potomak roda Licika, koji je dospeo na ove prostore sa reke Visle." TO NE PISE.

"Tradicija o poreklu zahumske vladajuće porodice sa slovenskog severa, iz područja današnje Poljske, predstavlja relikt najstarijih predaja, o doseljavanju Slovena na Balkansko poluostrvo sa područja severno od Save i Dunava." NETACNO. TAJ ISTI PARSINUS KAZE DA SU U VRIJEME PADA RIMA U DALMACIJI ZIVJELI SLAVENSKI NARODI NA DUNAVU KOJI SU SRUSILI RIM U DALMACIJI.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Jeste. Baba mi je o tome pričala, a njoj njena baba.

Pogrešio si temu, genije.

Pomenuti citat nije primer tradicije strane elite, već slovenske, odnosno srpske. Primer je postavljen nasuprot tvojoj uvodnoj poruci, koja je navela da tako nečeg sačuvanog nema.

 

[Mrkalj]

A preko puta u jugoistocnoj Italiji danas imamo grad koji se zove Troja.

Suga, marry me!

 

[Nona2]

Suga, marry me!

🤗

 

[Scott Isle]

Nebeski narod u Vizantiji 691. godina.
Prodali se Muhamedu pa ih Justinijan pobio
I onda su se cerekali tome, pa i Car Justinijan.

Teofan, Hronika

 

[Scott Isle]

Zdravica na Pogrebu da se pije i da se teferici, da se pojede i popije na sahrani. 453. godina.

Jordanes, Getika, Pogreb Atile cara Srpskog, Panonija
"Nakon sto su ga zalili oplakivanjem, zdrava, kako je zovu, je slavljena nad njegovim grobom uz veliki teferic."

 

[fanstebre]

Kada su u pitanju doseljavanja/prisustvo Slovena mi danas, ne da ne moramo, već smo u obavezi da se ne oslanjamo na istorijske izvore koje predstavljaju tradicije određenih, mahom neslovenskih, elita. Mi u narodu takve tradicije, predanja, nemamo zabeleženih. Imamo zabeležene tradicije o caru Govedaru, o caru Trajanu, o Panonskom moru i slične, ali ne o onom o čemu je Branko Ćopić, u duhu prvog petogodišnjeg plana, pokušao da piše; kako su Stari Sloveni uveče, pošto bi povazdan gacali močvarama, umorne i raskvašene noge močili u lavoru tople vode.

Te tradicije stranih elita i pre rezultata ispitivanja genetičke genealogije naišle su na veliko podozrenje naših intelektualaca i prihvatane su uz strane stipendije, tapšanja po remenu, beneficije, privilegije; podozrenje je bilo veliko jer je nešim intelektualcima bilo jasno da je srpski jezik potpuno čist kad su u pitanju potencijalni predslovenski balkanski jezički slojevi; a Srbin i balkanski Sloven je načinom života, etnologijom, folklorom i antropologijom do te mere prilagođen i saživljen sa podnebljem na kojem živi da dokaza o velikom doseljavanju naroda na ovoj prostor, izuzev pisanih tradicija stranih elita, tipa "majkemitikažem", naprosto, nema.

To je osnovni razlog zašto istorija ovde u pomoć mora da pozove pomoćne discipline i da odbaci pisane tradicije kao svedočanstvo o stvarnom događaju, već da ih tumači onako kako zaslužuju, da ih stavi u politički kontekst njihovog vremena i konačno im da adekvatno tumačenje.

Ovu temu pokrećem da bismo u okviru nje prikupili ponešto od etnografskih elemenata, folklora, usmenog predanja, etnomuzikoloških opservacija koja Slovene Balkana povezuje sa antikom i starim vekom na Balkanu.

Napomena: ovde se nećemo baviti genetičkom genealogijom, jer na nacionalnom nivou još uvek ne postoji nezavisan tim koji bi mogao da pruži nepristrasna tumačenja rezultata genetskih ispitivanja.

Hvala na doprinosu!

Ма ми смо све то преузели од староседеоца..... Све смо узели од њих и културу и писмо и језик...на крају смо им и гене узели....али нећемо о томе пссст

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Ма ми смо све то преузели од староседеоца..... Све смо узели од њих и културу и писмо и језик...на крају смо им и гене узели....али нећемо о томе пссст

Само ниси успео ни од кога да преузмеш писменост - генитив множине именице ,,староседелац" гласи ,,староседелаца", а не ,,староседеоца".

 

[fanstebre]

Нисам нешто писмен, не кажем.....
Али кад би знао како је тек "неписмен" Милош Милојевић био....или Пантелија Срећковић.....
Ал како да знаш кад ниси читао....

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Нисам нешто писмен, не кажем.....
Али кад би знао како је тек "неписмен" Милош Милојевић био....или Пантелија Срећковић.....
Ал како да знаш кад ниси читао....

A jesi li ti čitao Panteliju Srećkovića?

 

[Jasna]

Kada su u pitanju doseljavanja/prisustvo Slovena mi danas, ne da ne moramo, već smo u obavezi da se ne oslanjamo na istorijske izvore koje predstavljaju tradicije određenih, mahom neslovenskih, elita. Mi u narodu takve tradicije, predanja, nemamo zabeleženih. Imamo zabeležene tradicije o caru Govedaru, o caru Trajanu, o Panonskom moru i slične, ali ne o onom o čemu je Branko Ćopić, u duhu prvog petogodišnjeg plana, pokušao da piše; kako su Stari Sloveni uveče, pošto bi povazdan gacali močvarama, umorne i raskvašene noge močili u lavoru tople vode.

Meni je ozbiljno čudno da narod koji ima tako daleko pamćenje i predanja
o svemu i svačemu, nema predanje o tako bitnom događaju kakvo bi bilo
naseljavanje ovih prostora.
Gde su junaci koji su predvodili narod? Gde su pesme o slavnim bitkama,
prethodnoj domovini, susretu sa lepotama Balkana?
Sam nedostatak takvih predanja više govori nego bilo šta drugo.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Meni je ozbiljno čudno da narod koji ima tako daleko pamćenje i predanja
o svemu i svačemu, nema predanje o tako bitnom događaju kakvo bi bilo
naseljavanje ovih prostora.
Gde su junaci koji su predvodili narod? Gde su pesme o slavnim bitkama,
prethodnoj domovini, susretu sa lepotama Balkana?
Sam nedostatak takvih predanja više govori nego bilo šta drugo.

Narodna tradicija jeste zapamtila starosedelačko stsnovništvo, pre migracije u doba tzv. velike Seobe naroda. O najstarijoj populaciji, koja se dovodi u vezu sa nečim demonskim, drevnim, predistorijskim; legendarnim dobom kad su bogovi hodali zemljom koje se u tradiciji većine naroda naziva tzv. herojsko doba, koju su nazivali Grcima, Rimljanima, Žaudijama, Španjima, Kričima, Bukumirima, Matagužima i slično.

Po pričama, to stanovništvo je nestalo. Uglavnom se ne priča da su ih pobili slovenski doseljenici, već naprotiv, lajmotiv koji se ponavlja jeste da su istrebljeni u raznim prilikama, uključujući i da su se međusobno pobili. Neka ih predstavljaju kao izbeglice, koji su otišli u Italiju, što može biti i npr. relikt povlačenja raznih ljudi u primorske gradove.

Tako da, daleko od toga da narodna tradicija nije to zapamtila u svom društvenom pamćenju. Reč je o samo obrisima, naravno, zato što se neke mlađe legende nalaze u srcu stvari i od ovoga su ostala samo izbledela sećanja, koja se dovode u vezu sa ruševinama i najčešće grobljima.

 

[Mrkalj]

Narodna tradicija jeste zapamtila starosedelačko stsnovništvo, pre migracije u doba tzv. velike Seobe naroda. O najstarijoj populaciji, koja se dovodi u vezu sa nečim demonskim, drevnim, predistorijskim; legendarnim dobom kad su bogovi hodali zemljom koje se u tradiciji većine naroda naziva tzv. herojsko doba, koju su nazivali Grcima, Rimljanima, Žaudijama, Španjima, Kričima, Bukumirima, Matagužima i slično.

Pogledajte prilog 1292852

Po pričama, to stanovništvo je nestalo. Uglavnom se ne priča da su ih pobili slovenski doseljenici, već naprotiv, lajmotiv koji se ponavlja jeste da su istrebljeni u raznim prilikama, uključujući i da su se međusobno pobili. Neka ih predstavljaju kao izbeglice, koji su otišli u Italiju, što može biti i npr. relikt povlačenja raznih ljudi u primorske gradove.

Tako da, daleko od toga da narodna tradicija nije to zapamtila u svom društvenom pamćenju. Reč je o samo obrisima, naravno, zato što se neke mlađe legende nalaze u srcu stvari i od ovoga su ostala samo izbledela sećanja, koja se dovode u vezu sa ruševinama i najčešće grobljima.

To nije narodna tradicija. Već je bilo o tome objašnjeno

Vlahovićev "sažetak" ne donosi niti jedan relevantan podatak; veoma je opskuran i slabo fundiran. Cela jadranska obala ima i Rimljane i Grke. To nije sporno. Sećanje naroda na Grke može samo govoriti o starosedelaštvu tog naroda koji ih se seća. Ono što je vitium artis jeste upotpunjavanje zadatog (pseudoporfirogenitovskog) istoriografskog okvira o doseljavanju Slovena sa pet rodova za koje neko priča da su "najstariji sloj" (prema Vlahoviću, ispada da su oni Grci). Migracije kod stočara su specifikum, a ne izuzetak. Ovde može biti govora o pomeranjima plemena iz pravca Albanije. Deluje da Vlahović izmišlja odakle su "najstariji" i "srednji sloj", dok za "najmlađi, današnji sloj" on ne navodi (ne zna?) odakle potiče.

Čitaj polako i sa razumevanjem.

Pa da, ko su, ako su Grci - Hrvati:

"Čini se, naime, da vremenski slijed Nemra i ”Grka”, koji predaja jasno razlučuje, posredno upućuje da su, bar u slučaju mušalučkog kraja, ”Grci” u stvari - Hrvati. (* 3)"

Takva nazovi-predanja su potpuno smeće jer po logici same stvari predstavljaju egzogene priče. Ta, ne može neki narod imati sećanje kako je na tom prostoru došlo do tri smene naroda (čak posle jednog naroda se opisuje 100 godina da tu ne živi niko - to nije predanje. Mogao je doći neko sa strane, neki fratar, u prvoj polovini 19. veka i da bi udovoljio odgovorom nekim ljubopitljivim klincima na postavljeno pitanje ispričati totalnu fikciju.

Ako u samom narativu postoji svedočenje o diskontinuitetu onda se narativ ne može smatrati predanjem. To je budalasto. Takve priče su legende, a ne predanja.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Vlahovićev "sažetak" ne donosi niti jedan relevantan podatak; veoma je opskuran i slabo fundiran. Cela jadranska obala ima i Rimljane i Grke. To nije sporno. Sećanje naroda na Grke može samo govoriti o starosedelaštvu tog naroda koji ih se seća. Ono što je vitium artis jeste upotpunjavanje zadatog (pseudoporfirogenitovskog) istoriografskog okvira o doseljavanju Slovena sa pet rodova za koje neko priča da su "najstariji sloj" (prema Vlahoviću, ispada da su oni Grci). Migracije kod stočara su specifikum, a ne izuzetak. Ovde može biti govora o pomeranjima plemena iz pravca Albanije. Deluje da Vlahović izmišlja odakle su "najstariji" i "srednji sloj", dok za "najmlađi, današnji sloj" on ne navodi (ne zna?) odakle potiče.

Čitaj polako i sa razumevanjem.

Današnji sloj je, pobogu, najnovije formiranje plemena; demografske promene usled osmanske najezde. Odnosno, od XV veka; kaže na šta misli i vrlo je jasno o čemu je reč. Imaš koliko hoćeš literature o poslednjim komponentama u formiranju plemena na području Crne Gore. Poreklo tih migranata je složeno; iz različitih pravaca.

 

[Mrkalj]

Meni je ozbiljno čudno da narod koji ima tako daleko pamćenje i predanja
o svemu i svačemu, nema predanje o tako bitnom događaju kakvo bi bilo
naseljavanje ovih prostora.
Gde su junaci koji su predvodili narod? Gde su pesme o slavnim bitkama,
prethodnoj domovini, susretu sa lepotama Balkana?
Sam nedostatak takvih predanja više govori nego bilo šta drugo.

Postoji predanje, tačnije legenda, o doseljavanju Hrvata, jer oni se i jesu doselili u 9. veku zajedno sa mađarskim plemenima i u delu srpskog naroda formirali organizacioju vlasti, slično Bugarima samo u manjem broju - kontrolišu značajno manju srpsku teritoriju od Bugara. I Hrvati i Bugari su turkijski narodi.

Hrvati imaju legendu o doseljavanju braće i sestara čija imena mogu da se tumače kao turkijska.

Legenda o Bugi​

Povijest Hrvata počinje davno prije nego što ih spominju rimski izvori kao doseljenike u Panoniju i Dalmaciju, kamo su došli odnekuda iza Karpata (najvjerojatnije oko Krakova u Poljskoj). Prema uvijek iznova prepisivanoj teoriji, oni su Slaveni koji su živjeli u savezu s Antima. Kasnije su se odvojili, i pod vodstvom petero braće (Klukas, Lobel, Kosenc, Muhlo i Hrvat) i dviju sestara (Tuga i Buga), u drugoj polovici 7. stoljeća naselili se na području Dalmacije i Panonije.

Ova legenda spominje se u većini literature o povijesti Hrvata koja ju prenosi iz djela nastalog sredinom 10. stoljeća - "O upravljanju carstvom" ("De administrando imperio") bizantskoga cara Konstantina VII. Porfirogeneta (912-959) .
O dolasku Hrvata u današnju domovinu napisao je: "Hrvati su pak stanovali u ono vrijeme s onu stranu Bavarske gdje su sada Bijelohrvati. Jedan od njihovih rodova, petero braće - Klukas, Lobel, Kosenc, Muhlo i Hrvat, i dvije sestre Tuga i Buga, odijelili su se od njih, došli su zajedno sa svojim narodom u Dalmaciju i našli Avare u posjedu te pokrajine. Pošto su neko vrijeme međusobno ratovali, pobijedili su Hrvati; neke su od Avara pobili, a ostale prisilili da se pokore. Od Hrvata pak koji su došli u Dalmaciju odijelio se jedan dio i zavladao Ilirikom i Panonijom; a i oni su imali samostalnog kneza koji je također sam slao knezu Hrvatske darove u ime prijateljstva."

Početkom 7. stoljeća bizantski car Heraklije poziva Hrvate da mu kao ratni saveznici pomognu u borbi protiv divljih Avara. Hrvati koji su bili organizirani kao pleme ratnika -konjanika i poznati zbog svoje snage nisu bili slučajno izabrani. Bizantsko Carstvo je računalo da će Hrvati, nakon što im pomognu u izvršenju njihovih planova, nestati s vremenom kao što su nestali i njihovi prijašnji saveznici, ali su se grdno preračunali.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

- kontrolišu značajno manju srpsku teritoriju od Bugara.

Srpsku teritoriju.

 

[Mrkalj]

Srpsku teritoriju.

Samo napred. Repetito est mater studiorum.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Jel ima negde zapisana ta tradicija? Ovaj Vlahović je dao sinopsis, a niđe priče. Ni "pričala mi baba", ni "priča se u Virpazaru". Nit reference nit naučnog aparata.

Izgleda da je ovo Vlahović spojio veoma tendenciozno sa navodnim doseljavanjem Srba i Hrvata, dok meni ovo više liči na talase doseljavanja Zećana iz Albanije.

Jovan Kovačević iz 1. knjige Istorije Crne Gore (od najstarijih vremena do kraja XII vijeka); str. 307 (Starosjedioci):

СТАРОСЈЕДИОЦИ​

Приликом насељавања Балканског полуострва Јужни Словени су наишли на старосједилачки живаљ. У провинцијама Далмацији и Превалису то су били сасвим романизовани и христијанизирани Илири као и разни други етнички елементи које је римска власт населила. Међу њима су се налазили припадници чиновничког управног апарата, ислужени легионари који су добили земљу на обраду, као и робови на латифундијама. Провалом Авара и насељењем Срба и Хрвата није овај етнички елеменат ишчезао.

Црногорско-херцеговачка традиција разврстава етапе насељавања на три слоја: најмлађи — данашњи, који се историјски може пратити до родоначелника братства и племена у XVI вијеку или најраније у крај XV вијека, на средњи — тзв. Лужане или старе Зећане, који би одговарали средњевјековном словенском становништву Зете, и на најстарији слој, у који спадају Грци, ријетко Римљани, Јаудије, Кричи, Шпањи, Букумири и други.31

31 За увид о иодацима из традиције о на јстаријим етничким групацијама у Црној Гори довољно је консултовати Ј. Ердељановић, Стара Црна Гора> Насеља и порекло становништва XXXI V r , Београд 1926 (скр. Ердељановић, Цриа Гора).

https://archive.org/details/IstorijaCrneGoreKnjiga1/page/n313/mode/2up?view=theater​