Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
РАЗГОВОР: ДР ЂОРЂЕ ЈАНКОВИЋ, АРХЕОЛОГ
СРПСКА ЦРКВА СЕ МОЖЕ ПОКАЗАТИ КАО НАСЛЕДНИК АПОСТОЛСКЕ ЦРКВЕ ДАЛМАЦИЈЕ
Највећи српски ауторитет за рану историју Словена и Срба, др Ђорђе Јанковић, шеф је Катедре за средњевековну археологију Филозофског факултета у Београду и професор на Духовној академији у Србињу. Један је од само четири активна доктора археологије у СРЈ специјализованих за средњи век - дакле за прошлост самих Срба и Словена - док се осталих тридесетак доктора бави антиком и праисторијом. Др Јанковић је последњих десетак година истраживао локалитете на теренима Косова, Метохије, Книнске Крајине, Црне Горе и Републике Српске. Сад руководи пројектима истраживања манастира и цркава од IV до XV века у околини Требиња, Боки Которској, Подрињу и Босанској крајини. Ставови др Јанковића о раној прошлости Словена и Срба изазивају велику напетост у неким историчарским и археолошким круговима јер је отворио могућност за тражење порекла Словена у југословенском Подунављу, тиме што је становништво Бачке и Баната у III и IV веку одредио као блиске Словенима, а не Сарматима, као што неки и данас тумаче. То се поклапа са мишљењем руских лингвиста - нарочито Олега Николајевича Трубачова - који су до ових претпоставки дошли сопственим методама. Др. Јанковић је први издвојио и особине Срба у раном средњем веку, што је опширно аргументовао 1998. у монографији Српске громиле.
Недавно је "Република" писала о могућој аутохтоности Словена у југословенском Подунављу. Да ли то може бити тачно?
Да је колевка Словена у Подунављу, казују не само руска предања, већ предања и друге врсте сећања на Дунав код свих Словена. На пример, у Конавлима постоји село Дунавка, а у Албанији, западно од Охрида, река Дунавац. Мислим да је словенско предање тачно, али још није археолошки проучено и доказано. Наша археологија би могла да да одлучујући допринос том питању, уколико би истражили епоху од IV столећа пре Христа до I столећа после Христа у Посавини и Подунављу. Тиме би покренули истраживања у Словачкој и Моравској, па би се брзо нашао одговор. У последње време појавила се нова филолошка теорија (из Немачке) о словенској постојбини северно од Паноније, и одговарајућа археолошка тумачења (из Русије). Мислим да су таква гледишта омогућена потпуним одсуством одговарајућих археолошких истраживања у Подунављу.
Срби се у антрополошком смислу разликују од других Словена, јер припадамо динарском типу, аутохтоном на Балкану већ миленијумима. Да ли археологија има и друге потврде за ту различитост?
Ми смо данас претежно домородачког, динарског антрополошког типа, па се по томе разликујемо од осталих Словена. Међутим, Словени су спаљивали покојне до у Средњи век, па је у недостатку скелетних остатака тешко решити збивања у прошлости антрополошким проучавањима. Неколико словенских народа може се археолошки разликовати још од IV-VI столећа. То су за сада Срби и нека руска племена. Срби се издвајају привредом, обликом стана, погреба, грнчаријом и другим. Неке од тих особености могу се пратити у прошлост, за сада до IV столећа.
Зашто наука тако мало зна о узбудљивој преднемањићкој историји Срба?
За то има више разлога, од којих су једни из прошлости, а други су савремени. Немањићи су потискивали сећање на претходне велике краљеве жупане и да би учврстили власт и Цркву; краљеви династије кнеза Војислава из Дукље потискивали су сећање на кнежеве Србије VII-X столећа, опет да би учврстили своју власт. Западна Србија је кренула посебним путем, пре свега због притисака са запада. У свему су значајну улогу имале цркве. Данас наши истраживачи радије бирају за проучавање државу Немањића и њихових наследника, јер су ови оставили дубљи траг у народу као православни, али и зато што су неки научни токови усмерени и са запада.
Рашка се подразумевала као старо језгро српске државности, међутим, проф. Реља Новаковић је доказивао да је реч о сплету више држава у целом Динарском низу . Како видите српски етнички простор током средњег века, а нарочито недовољно истражене западне пределе?
У археологији је једноставно одредити етнички простор, под условом да су прикупљени подаци о култури. За разлику од историје која по правилу проучава само политику и државу, археологија може да разликује народ од окупатора. Србима је јасно да границе држава и народа нису исте - тако је данас, тако је било и у прошлости. Археологија преко објективних материјалних остатака одређује простирање сваке појединачне културе и кроз њих постојање нација. Српска материјална култура може се пратити у континуитету, са разумљивим ширењима и узмицањима, на простору од крајина близу Неготина и Струме на истоку, до Лике и Купе на западу, од VI-VII до XX столећа. Наравно, постоје природне разлике између особених географских подручја. Једно је крашки предео од Црне Горе до Лике, а друго плодан предео од Стига до Баније и Кордуна. Хрватски научници су истом методологијом одредили хрватску територију између Цетине и Лабина у Истри у IX-XI столећу (без Лике), што се подудара са историјским подацима и мојим истраживањима. Сматрам да су на северозападу Срби настањивали Козару, Банију и Кордун, али у одговарајућем делу Посавине живели су и други Словени.
Одскора неки амерички универзитети подупиру теорије из XIX вијека о "бошњаштву" које се надовезује на богумилске заједнице, а прије тога на Илире. Да ли научни докази подупиру хипотезу о "бошњачком" етницитету?
СРПСКА ЦРКВА СЕ МОЖЕ ПОКАЗАТИ КАО НАСЛЕДНИК АПОСТОЛСКЕ ЦРКВЕ ДАЛМАЦИЈЕ
Највећи српски ауторитет за рану историју Словена и Срба, др Ђорђе Јанковић, шеф је Катедре за средњевековну археологију Филозофског факултета у Београду и професор на Духовној академији у Србињу. Један је од само четири активна доктора археологије у СРЈ специјализованих за средњи век - дакле за прошлост самих Срба и Словена - док се осталих тридесетак доктора бави антиком и праисторијом. Др Јанковић је последњих десетак година истраживао локалитете на теренима Косова, Метохије, Книнске Крајине, Црне Горе и Републике Српске. Сад руководи пројектима истраживања манастира и цркава од IV до XV века у околини Требиња, Боки Которској, Подрињу и Босанској крајини. Ставови др Јанковића о раној прошлости Словена и Срба изазивају велику напетост у неким историчарским и археолошким круговима јер је отворио могућност за тражење порекла Словена у југословенском Подунављу, тиме што је становништво Бачке и Баната у III и IV веку одредио као блиске Словенима, а не Сарматима, као што неки и данас тумаче. То се поклапа са мишљењем руских лингвиста - нарочито Олега Николајевича Трубачова - који су до ових претпоставки дошли сопственим методама. Др. Јанковић је први издвојио и особине Срба у раном средњем веку, што је опширно аргументовао 1998. у монографији Српске громиле.
Недавно је "Република" писала о могућој аутохтоности Словена у југословенском Подунављу. Да ли то може бити тачно?
Да је колевка Словена у Подунављу, казују не само руска предања, већ предања и друге врсте сећања на Дунав код свих Словена. На пример, у Конавлима постоји село Дунавка, а у Албанији, западно од Охрида, река Дунавац. Мислим да је словенско предање тачно, али још није археолошки проучено и доказано. Наша археологија би могла да да одлучујући допринос том питању, уколико би истражили епоху од IV столећа пре Христа до I столећа после Христа у Посавини и Подунављу. Тиме би покренули истраживања у Словачкој и Моравској, па би се брзо нашао одговор. У последње време појавила се нова филолошка теорија (из Немачке) о словенској постојбини северно од Паноније, и одговарајућа археолошка тумачења (из Русије). Мислим да су таква гледишта омогућена потпуним одсуством одговарајућих археолошких истраживања у Подунављу.
Срби се у антрополошком смислу разликују од других Словена, јер припадамо динарском типу, аутохтоном на Балкану већ миленијумима. Да ли археологија има и друге потврде за ту различитост?
Ми смо данас претежно домородачког, динарског антрополошког типа, па се по томе разликујемо од осталих Словена. Међутим, Словени су спаљивали покојне до у Средњи век, па је у недостатку скелетних остатака тешко решити збивања у прошлости антрополошким проучавањима. Неколико словенских народа може се археолошки разликовати још од IV-VI столећа. То су за сада Срби и нека руска племена. Срби се издвајају привредом, обликом стана, погреба, грнчаријом и другим. Неке од тих особености могу се пратити у прошлост, за сада до IV столећа.
Зашто наука тако мало зна о узбудљивој преднемањићкој историји Срба?
За то има више разлога, од којих су једни из прошлости, а други су савремени. Немањићи су потискивали сећање на претходне велике краљеве жупане и да би учврстили власт и Цркву; краљеви династије кнеза Војислава из Дукље потискивали су сећање на кнежеве Србије VII-X столећа, опет да би учврстили своју власт. Западна Србија је кренула посебним путем, пре свега због притисака са запада. У свему су значајну улогу имале цркве. Данас наши истраживачи радије бирају за проучавање државу Немањића и њихових наследника, јер су ови оставили дубљи траг у народу као православни, али и зато што су неки научни токови усмерени и са запада.
Рашка се подразумевала као старо језгро српске државности, међутим, проф. Реља Новаковић је доказивао да је реч о сплету више држава у целом Динарском низу . Како видите српски етнички простор током средњег века, а нарочито недовољно истражене западне пределе?
У археологији је једноставно одредити етнички простор, под условом да су прикупљени подаци о култури. За разлику од историје која по правилу проучава само политику и државу, археологија може да разликује народ од окупатора. Србима је јасно да границе држава и народа нису исте - тако је данас, тако је било и у прошлости. Археологија преко објективних материјалних остатака одређује простирање сваке појединачне културе и кроз њих постојање нација. Српска материјална култура може се пратити у континуитету, са разумљивим ширењима и узмицањима, на простору од крајина близу Неготина и Струме на истоку, до Лике и Купе на западу, од VI-VII до XX столећа. Наравно, постоје природне разлике између особених географских подручја. Једно је крашки предео од Црне Горе до Лике, а друго плодан предео од Стига до Баније и Кордуна. Хрватски научници су истом методологијом одредили хрватску територију између Цетине и Лабина у Истри у IX-XI столећу (без Лике), што се подудара са историјским подацима и мојим истраживањима. Сматрам да су на северозападу Срби настањивали Козару, Банију и Кордун, али у одговарајућем делу Посавине живели су и други Словени.
Одскора неки амерички универзитети подупиру теорије из XIX вијека о "бошњаштву" које се надовезује на богумилске заједнице, а прије тога на Илире. Да ли научни докази подупиру хипотезу о "бошњачком" етницитету?
