Ako sam ja dobro shvatio Bozije zapovesti i ono sta pise u Svetom Pismu, onda COVEK NE SME DA UBIJE DRUGOG COVEKA, i tu se sve zavrsava.
Вишеславе, на погрешан начин тумачиш речи и твоје резоновање нема никакве везе са гледиштем једног православног хришћанина. Ма не ради се ту о никаквом егу када другога убијеш из праведних разлога. А осећати задовољство тиме што ћемо некога убити је сасвим болесно и за осуду. Не знам што си уопште то поменуо.Treca stvar, molim Drinjacu da mi odgvori gde u Svetom Pismu pise da je dozvoljeno da covek ubije drugog coveka i da opet bude primljen u raj, tj, da mu sledi spasenje....
Po mom misljenju mi ne smemo ubiti drugog coveku, vec treba da mu okrenemo drugi obraz, kada god nas udari. Na taj nacin treba da dokazemo da nam je prece spasenje nego nas ego, i zadovoljavanje istog time sto cemo nekoga da ubijemo. Trpeljivosti i milosti braco!
Видиш, убиство постаје зло само када се оно чини из злобе, зависти, користољубља, као што чине, рецимо, хрвати. Свако има право убијати, борећи се и жртвујући свој живот за правду и истину, која се види и осећа у души, и коју осећа и разуме сваки човек. Убити злочинца и насилника, бранећи друге и себе од њиховог зла, ту зла нема никаквога!
Владимир Соловјов је једном добро рекао: "Приликом убиства зло се не састоји у
физичкој чињеници лишавања живота, него у моралном узроку тог факта - у злој вољи онога који убија".
Например убиство у самоодбрани је оправдано,законом, као и приликом заштите
слабијих. Убиство непријатеља у рату ради одбране домовине је оправдано такође, чак је дозвољено да према непријатељу будете гневни, ако је потребно да будемо
гори и од само зла, како би то зло савладали!
Познато је да су многи хришћани првих векова остајали војници и чак били војни начелници. Они су сматрали морално оправданим рат када је било потребно силом супротставити се непријатељу који напада.
У Цркви је међу светима одувек било мноштво војника..... напр. руски свеци: "тамо међу мушкарцима приближно једну половину чине монаси свих чинова, од простих инока до архијереја, а другу половину чине - војници." А војници су УБИЈАЛИ некога, зар не Вишеславе. Многи светитетљи су били војници и врсне војсковође које их је Црква после прославила. Није ваљда Православна Црква погрешила? Не бих рекао! Дакле, нису случајно најславнији људи у историји Русије и у историји других држава били војници, они који су свој живот полагали за народ и Отаџбину.