Nikola Šubić Zrinski
Iskusan
- Poruka
- 6.877
ŠTAMPANJE NOVCA ZA RATNE OPCIJE U BOSNI I HRVATSKOJ
Pored kadrovske i logističke podrške, Beograd je – prema zapisnicima Vrhovnog saveta odbrane, uvedenim u dokaze u predmetu Momčila Perišića – pružao i značajnu finansijsku pomoć bosanskim i krajinskim Srbima i njihovim vojskama. Relevantne zapisnike sa sednica Vrhovnog saveta odbrane možete čitati ovde
Na sednici VSO od 10. februara 1993. godine, tadašnji predsednik Savezne vlade Radoje Kontić se požalio da ga "hvata panika" jer Vojska "traži nove potrebe koje se kreću oko 800 miliona dolara za ovu godinu". Uz to, dodao je, "Republika Srpska Krajina je tražila 320 milijardi mesečno a ukupno budžet SRJ iznosi 320 milijardi mesečno!" Konačno, jadao se Kontić, "ukoliko treba pomoći Vojsci Republike Srpske, onda to opet mora iz posebnih izvora, jer vojska nema sredstava za te svrhe. Tvrdim vam, za četiri-pet meseci bićemo u situaciji da Topčider neće moći toliko novca da štampa, situacija je tragična".
Slobodan Milošević je, potom, na 9. sednici VSO u junu 1993. godine ukazao: "Dali smo vojnu pomoć od 19 hiljada milijardi za prvi kvartal…. Ratna opcija u Bosni je iscrpljena… Sada, kada je ponuđeno pola Bosne to treba da se prevede na mirnu opciju... Nemamo mogućnosti da dalje finansiramo ratnu opciju", rekao je Milošević. Zapisnici VSO, međutim, pokazuju da je predsednik Srbije ipak nastavio da finansira "ratnu opciju" u Bosni i Hrvatskoj.
Prema načelniku Generalštaba VJ Momčilu Perišiću, potraživanja VJ početkom 1994. godine, kada je održana 17. sednice VSO, iznosila su 2 milijarde 325 miliona dolara od čega je oko850 miliona dolara odlazilo na VRS i SVK. Za plate oko 16000 oficira je trebalo izdvojiti blizu 27 miliona dolara. Pomoć koju su bosanski Srbi očekivali od SRJ je, prema zapisniku sa 19. sednice VSO, iznosila 522 miliona a bila je namenjena za "opremanje, naučno istraživački rad, gradnju vojno-građevinskih objekata i uređenje teritorije, stambenu izgradnju, ratne materijalne rezerve".
Ministar odbrane Pavle Bulatović je na 22. sednici VSO 11. jula 1994. godine preneo poruku iz VRS i SVK da "ako im se ne pomogne, SRJ snosi odgovornost za njihovu sudbinu". Reagujući na odbijanje bosanskih Srba da prihvate mirovni plan Kontakt grupe, Miloševićje na sednicama VSO održanim u avgustu i septembru 1994. godine primetio da "oni očigledno nisu uvažili ogromna odricanja ovog naroda!". "Najveća je moralna tragedija", rekao je, "tri godine svih ovih 11 miliona ljudi u SRJ je skinulo košulju sa leđa. Nema, zaista, u svetu primera da je neki narod toliku solidarnost pokazao sa svojim delom izvan granica! Posle svega toga ispada da smo mi njima dužni?!".
General Perišić je često koristio argument "ugrožavanja bezbednosti" SRJ kako bi se nastavila finansijska pomoć RS i RSK. Tako je na 27. sednici rekao: "Kad se uzme ono: ne možemo dati sredstva jer nemamo odakle, ne damo im ni ova, onda će se ubrzati proces dezintegracije Vojske, gubljenje teritorije. To se višestruko bitno odražava na bezbednost SRJ".
Na 30. sednici VSO od 9. decembra 1994. godine, Milošević je dalju novčanu pomoć Republici Srpskoj uslovio potpisivanjem mirovnog plana. "Predlažem da odmah kažemo našim dragim saradnicima iz Vojske: možemo da rešimo da pitanje budžeta odmah bude na 2, 5 milijarde, samo pod jednim uslovom – neka ubede svoje prijatelje, na čelu sa Ratkom Mladićem da se potpiše mirovni plan, da se nama skinu sankcije i nikakvih problema nema da vojska ima budžet od 3 milijarde… Onda trošite na plate, na bojevu gotovost, na šta god hoćete! Perišić je na to odgovorio: "Ja sam jedan general i treba da ubedim jednog Mladića, vas ima četiri predsednika, lakše vam je da vi ubedite jednog predsednika!
Finansiranje Vojske Republike Srpske nastavljeno je i nakon zaključivanja Dejtonskih sporazuma. U zapisniku sa 56. sednice VSO od 5. septembra 1996. godine zabeležene su sledeće Miloševićeve reči: " Mi im dajemo materijalnu pomoć. Sada treba pomoći ovima, koje tamo Glavni štab smatra lojalnim oficirima da tako budu i tretirani... Treba im dati plate, da ne bi oni idioti sa Pala ojačali, da ne manipulišu tom decom tamo". U zaključcima sa te sednice se kaže da "do kraja 1996. godine treba obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu VJ u bruto iznosu od 2.788.554 dinara za obezbeđenje novčane pomoći za plate podoficira i oficira koji su završili školovanje u Centru vojnih škola u Banja luci" i istu sumu i za sledeću godinu.
Konačno, na 58. sednici VSO održanoj 21. novembra 1996 godine Perišić je izneo sledeći bilans finansijske pomoći Vojsci Republike Srpske za tu godinu: "Vanredni izdaci koje smo izvršavali: kontrola naoružanja – potrošili smo 4 miliona, letenje 46, zatezne kamate 120 miliona… podizanje borbene gotovosti 22 miliona, sprečavanje stočne bolesti 4 miliona. Plate lica iz VRS 6 miliona".
General Momčilo Perišić se, podsetimo, tereti da je kadrovskom, logističkom i finansijskom podrškom vojskama bosanskih i hrvatskih Srba značajno doprineo zločinima koje su zapovednici i pripadnici tih vojski počinili u Sarajevu, Srebrenici i Zagrebu. Suđenje je završeno 31. marta ove godine a presuda će, najavile su sudije, biti izrečena "u dogledno vreme".
http://www.sense-agency.com/tribuna...ni-i-hrvatskoj.25.html?cat_id=1&news_id=12806
Iz ovog je jasno vidljiva umješanost Srbije u rat u Hrvatskoj i BiH i to nakon međunarodnog priznanja tih zemalja.
RADI SE O UDRUŽENOM ZLOČINAČKOM PODUHVATU S CILJEM STVARANJA VELIKE SRBIJE . NA ČELU TOG ZLOČINAČKOG PODUHVATA BIO JE SLOBODAN MILOŠEVIĆ I KOMPLETAN VOJNI VRH SRBIJE
Pored kadrovske i logističke podrške, Beograd je – prema zapisnicima Vrhovnog saveta odbrane, uvedenim u dokaze u predmetu Momčila Perišića – pružao i značajnu finansijsku pomoć bosanskim i krajinskim Srbima i njihovim vojskama. Relevantne zapisnike sa sednica Vrhovnog saveta odbrane možete čitati ovde
Na sednici VSO od 10. februara 1993. godine, tadašnji predsednik Savezne vlade Radoje Kontić se požalio da ga "hvata panika" jer Vojska "traži nove potrebe koje se kreću oko 800 miliona dolara za ovu godinu". Uz to, dodao je, "Republika Srpska Krajina je tražila 320 milijardi mesečno a ukupno budžet SRJ iznosi 320 milijardi mesečno!" Konačno, jadao se Kontić, "ukoliko treba pomoći Vojsci Republike Srpske, onda to opet mora iz posebnih izvora, jer vojska nema sredstava za te svrhe. Tvrdim vam, za četiri-pet meseci bićemo u situaciji da Topčider neće moći toliko novca da štampa, situacija je tragična".
Slobodan Milošević je, potom, na 9. sednici VSO u junu 1993. godine ukazao: "Dali smo vojnu pomoć od 19 hiljada milijardi za prvi kvartal…. Ratna opcija u Bosni je iscrpljena… Sada, kada je ponuđeno pola Bosne to treba da se prevede na mirnu opciju... Nemamo mogućnosti da dalje finansiramo ratnu opciju", rekao je Milošević. Zapisnici VSO, međutim, pokazuju da je predsednik Srbije ipak nastavio da finansira "ratnu opciju" u Bosni i Hrvatskoj.
Prema načelniku Generalštaba VJ Momčilu Perišiću, potraživanja VJ početkom 1994. godine, kada je održana 17. sednice VSO, iznosila su 2 milijarde 325 miliona dolara od čega je oko850 miliona dolara odlazilo na VRS i SVK. Za plate oko 16000 oficira je trebalo izdvojiti blizu 27 miliona dolara. Pomoć koju su bosanski Srbi očekivali od SRJ je, prema zapisniku sa 19. sednice VSO, iznosila 522 miliona a bila je namenjena za "opremanje, naučno istraživački rad, gradnju vojno-građevinskih objekata i uređenje teritorije, stambenu izgradnju, ratne materijalne rezerve".
Ministar odbrane Pavle Bulatović je na 22. sednici VSO 11. jula 1994. godine preneo poruku iz VRS i SVK da "ako im se ne pomogne, SRJ snosi odgovornost za njihovu sudbinu". Reagujući na odbijanje bosanskih Srba da prihvate mirovni plan Kontakt grupe, Miloševićje na sednicama VSO održanim u avgustu i septembru 1994. godine primetio da "oni očigledno nisu uvažili ogromna odricanja ovog naroda!". "Najveća je moralna tragedija", rekao je, "tri godine svih ovih 11 miliona ljudi u SRJ je skinulo košulju sa leđa. Nema, zaista, u svetu primera da je neki narod toliku solidarnost pokazao sa svojim delom izvan granica! Posle svega toga ispada da smo mi njima dužni?!".
General Perišić je često koristio argument "ugrožavanja bezbednosti" SRJ kako bi se nastavila finansijska pomoć RS i RSK. Tako je na 27. sednici rekao: "Kad se uzme ono: ne možemo dati sredstva jer nemamo odakle, ne damo im ni ova, onda će se ubrzati proces dezintegracije Vojske, gubljenje teritorije. To se višestruko bitno odražava na bezbednost SRJ".
Na 30. sednici VSO od 9. decembra 1994. godine, Milošević je dalju novčanu pomoć Republici Srpskoj uslovio potpisivanjem mirovnog plana. "Predlažem da odmah kažemo našim dragim saradnicima iz Vojske: možemo da rešimo da pitanje budžeta odmah bude na 2, 5 milijarde, samo pod jednim uslovom – neka ubede svoje prijatelje, na čelu sa Ratkom Mladićem da se potpiše mirovni plan, da se nama skinu sankcije i nikakvih problema nema da vojska ima budžet od 3 milijarde… Onda trošite na plate, na bojevu gotovost, na šta god hoćete! Perišić je na to odgovorio: "Ja sam jedan general i treba da ubedim jednog Mladića, vas ima četiri predsednika, lakše vam je da vi ubedite jednog predsednika!
Finansiranje Vojske Republike Srpske nastavljeno je i nakon zaključivanja Dejtonskih sporazuma. U zapisniku sa 56. sednice VSO od 5. septembra 1996. godine zabeležene su sledeće Miloševićeve reči: " Mi im dajemo materijalnu pomoć. Sada treba pomoći ovima, koje tamo Glavni štab smatra lojalnim oficirima da tako budu i tretirani... Treba im dati plate, da ne bi oni idioti sa Pala ojačali, da ne manipulišu tom decom tamo". U zaključcima sa te sednice se kaže da "do kraja 1996. godine treba obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu VJ u bruto iznosu od 2.788.554 dinara za obezbeđenje novčane pomoći za plate podoficira i oficira koji su završili školovanje u Centru vojnih škola u Banja luci" i istu sumu i za sledeću godinu.
Konačno, na 58. sednici VSO održanoj 21. novembra 1996 godine Perišić je izneo sledeći bilans finansijske pomoći Vojsci Republike Srpske za tu godinu: "Vanredni izdaci koje smo izvršavali: kontrola naoružanja – potrošili smo 4 miliona, letenje 46, zatezne kamate 120 miliona… podizanje borbene gotovosti 22 miliona, sprečavanje stočne bolesti 4 miliona. Plate lica iz VRS 6 miliona".
General Momčilo Perišić se, podsetimo, tereti da je kadrovskom, logističkom i finansijskom podrškom vojskama bosanskih i hrvatskih Srba značajno doprineo zločinima koje su zapovednici i pripadnici tih vojski počinili u Sarajevu, Srebrenici i Zagrebu. Suđenje je završeno 31. marta ove godine a presuda će, najavile su sudije, biti izrečena "u dogledno vreme".
http://www.sense-agency.com/tribuna...ni-i-hrvatskoj.25.html?cat_id=1&news_id=12806
Iz ovog je jasno vidljiva umješanost Srbije u rat u Hrvatskoj i BiH i to nakon međunarodnog priznanja tih zemalja.
RADI SE O UDRUŽENOM ZLOČINAČKOM PODUHVATU S CILJEM STVARANJA VELIKE SRBIJE . NA ČELU TOG ZLOČINAČKOG PODUHVATA BIO JE SLOBODAN MILOŠEVIĆ I KOMPLETAN VOJNI VRH SRBIJE
Poslednja izmena:
Najveći generator sadašnjeg katastrofalnog stanja u Srbiji je bilo štampanje novaca za vaše potrebe.
slobo o bosanskim srbima na sastanku vrhovnog vojnog vijeća 
