Quantcast

Srednjovekovna i anticka muzika ....

Battlecat

Iskusan
Poruka
6.937
Gledamo po filmovima o Rimljanima ili srednjovekovnim kraljevima i vitezovima kako sviraju muzicari, trubaduri ili jednostavno cujemo teme kako prate scene i neke tipicne melodije ...

Zanima me da li postoje stvarne melodije i muzicka pravila iz ovih doba ili je sve to skorije izmisljeno . :)
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.428

I kliče devojka
"I kliče devojka, pokliče devojka,
Još kliče devojka, mlada mi tere gizdava,
Mlada tere gizdava, sa brig bela devojka Dunaja:

Stani se, Šišmane, stani se, Šišmane,
Stani se, Šišmane, tere mi razbiraj glasove,
Tere razbiraj glasove ča* devojka mlajahta klikuje:

Dva sta kraljevića, dva mi sta kraljevića,
Dva mi sta kraljevića od bojka ne dobegla,
Ali sta ubijena, ali sta živa odvedena?

Nisu ti ubijena, da nisu ti ubijena,
Nisu ti ubijena, da živa mi sta odvedena,
Živa sta odvedena k caru Pajazitu na Portu.

Andrijaš se moljaše, Andrijaš mi se moljaše,
Andrijaš se moljaše baši, alubaši, subaši
Ne toliko za sebe koliko za brata Lazara:

Pušćaj naju, bašo, pušćaj naju, bašo,
Pušćaj naju, bašo, do naju mile majke,
A verom ti se mojom junačkom obetuju,

Sabljice da ne pašu, sabljice već da ne pašu,
Sabljice da ne pašu, konjica da ne jižju,
Kalujer da se postavlju, Svetoj gori da služu".
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.428
Stvarno mozes da iskuliras uz ovu muziku , dobra je i opustena :) Jel je ovo autenticna ili inspirisana tim vremenom ?

Ovu bvlgarsicu nisam uspeo da nadjem ...
Autentičan je tekst i melodija ali nije aranžman. Čembalo uz bugaršticu je idiJotizam.

Ovako to treba da zvuči:



Opis: Brat je mio koje vjere bio, samo nek je Srbin.
Narodna izreka

Autor: Dragan Mladjenović
Izdavač: Srpska pevačka zadruga

1. Car Lazina pesma (Prizren)
2. Pesma verne ljube Cara Lazara
3. Bugarštica Kada mi se Radosave
4. Pisan I kliče devojka
5. Čujte, hridi kamenite!
6. Moj zumbule
7. Zanjevala bulbul prica
8. Oj, Vrbasu
9. Gradim kulu
10. Oj djevojko, ašik dušo
11. Što bi bila Đuzel Đula
12. Pod Tuzlom se zeleni meraja
13. Nema zora, nema dana i kolo (Pirot)
14. Sabrale su se devet devojke (Leskovac)
15. Ubava moma pod nema i kolo Ostroljanka (Negoti)
16. Devet godina minaše (Vranje)
17. Stojanke, bela Vranjanke (Vranje)
 

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.890
O srpskoj muzici u vreme antike niko nije pisao,iako verujem da su gusle (trostrune i dvostrune) i guslari lako dokazivi u rašanskoj i ilirskoj zemlji, pre svega.

Narodno pevanje je bilo vazda dvoglasno.Održao se i danas "bordun", kako u narodnom pevanju tako i u crkvenom gde ga zovu "bruj" ili pogrčeno "ison".

O srednjevekovnoj crkvenoj kod Srba ima i zapisa i dokumenata, čak i kompozitora i pisaca udžbenika...Naš udžbenik iz 15.veka (koji je objašnjavao sistem melodijskih formula - izuzetno drevan sistem, mnogo stariji od antičkih grčkih na primer 4+4 lestvica) uništen je tokom savezničkog bombardovanja Beograda:(

Mada malobrojna, svedočanstva o svetovnom muziciranju u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Zeti, pokazuju da je muzika imala svoje mesto u boju, na dvoru i u narodu. Ona je u državi Nemanjića bila u sastavu dvorskog ceremonijala. Njeni su nosioci bili, kao u zemljama širom Evrope, igrači, svirači i zabavljači.

Nazivani sviralnicima, glumcima i praskavnicima, uveličavali su svojom svirkom veselje povodom krunisanja vladara (vlastela je na krunisanju Stefana Prvovenčanog slušala svirku bubnjeva i gusala), dočekivali si kraljeve pesmama (kralja Milutina), a despote sviranjem u trube (Stefana Lazarevića). Stefan Dušan, koji je na svom posedu imao i muzičare, i koji ih je poklanjao zajedno s imanjem, izmenjivao je muzičare sa Dubrovnikom povodom raznih svečanih prigoda.
Cenjeni srpski svirač Dragan iz Prizrena bio je 1335. gradski muzičar u Dubrovniku.

Stefan Lazarević je na svom dvoru imao muzičku kapelu, a njegovi muzičari su svirali na lađama dok je gostio turskog cara. Despot Đurađ Branković je voleo muziku. U njegovoj biblioteci se nalazio i čuveni psaltir bogato ilustrovan muzičkim instrumentima (danas je u MInhenu- tzv Minhenski psaltir).

Na bosanskim, hercegovačkim, humskim i zetskim dvorovima vladara i velikaša 15. veka vojvode Sandalja Hranića, kralja Tvrtka I i Balše Balšića - bilo je pevača, glumaca, mađioničara, lakrdijaša i svirača u svirale, laute, trube, gajde, doboše i druge instrumente. Njihovi muzičari su se mogli čuti u Dubrovniku, a dubrovački su im dolazili u pohode

Za vreme robovanja pod Turcima od sredine 15. veka, narod je, krijući se od zavojevača, pevao uz gusle i svirao u tambure, zurle, tapane i još neke instrumente. Njegovo muziciranje se pominje i u narodnim pesmama. Glasoviti srpski guslari boravili su u 16. i 17. veku na poljskim plemićkim dvorovima, zatim u Ukrajini i Mađarskoj.

Više na:
http://srcekrajine.net/diskusije/index.php?topic=340.0
 

Battlecat

Iskusan
Poruka
6.937
O srpskoj muzici u vreme antike niko nije pisao,iako verujem da su gusle (trostrune i dvostrune) i guslari lako dokazivi u rašanskoj i ilirskoj zemlji, pre svega.

Narodno pevanje je bilo vazda dvoglasno.Održao se i danas "bordun", kako u narodnom pevanju tako i u crkvenom gde ga zovu "bruj" ili pogrčeno "ison".

O srednjevekovnoj crkvenoj kod Srba ima i zapisa i dokumenata, čak i kompozitora i pisaca udžbenika...Naš udžbenik iz 15.veka (koji je objašnjavao sistem melodijskih formula - izuzetno drevan sistem, mnogo stariji od antičkih grčkih na primer 4+4 lestvica) uništen je tokom savezničkog bombardovanja Beograda:(

Mada malobrojna, svedočanstva o svetovnom muziciranju u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Zeti, pokazuju da je muzika imala svoje mesto u boju, na dvoru i u narodu. Ona je u državi Nemanjića bila u sastavu dvorskog ceremonijala. Njeni su nosioci bili, kao u zemljama širom Evrope, igrači, svirači i zabavljači.

Nazivani sviralnicima, glumcima i praskavnicima, uveličavali su svojom svirkom veselje povodom krunisanja vladara (vlastela je na krunisanju Stefana Prvovenčanog slušala svirku bubnjeva i gusala), dočekivali si kraljeve pesmama (kralja Milutina), a despote sviranjem u trube (Stefana Lazarevića). Stefan Dušan, koji je na svom posedu imao i muzičare, i koji ih je poklanjao zajedno s imanjem, izmenjivao je muzičare sa Dubrovnikom povodom raznih svečanih prigoda.
Cenjeni srpski svirač Dragan iz Prizrena bio je 1335. gradski muzičar u Dubrovniku.

Stefan Lazarević je na svom dvoru imao muzičku kapelu, a njegovi muzičari su svirali na lađama dok je gostio turskog cara. Despot Đurađ Branković je voleo muziku. U njegovoj biblioteci se nalazio i čuveni psaltir bogato ilustrovan muzičkim instrumentima (danas je u MInhenu- tzv Minhenski psaltir).

Na bosanskim, hercegovačkim, humskim i zetskim dvorovima vladara i velikaša 15. veka vojvode Sandalja Hranića, kralja Tvrtka I i Balše Balšića - bilo je pevača, glumaca, mađioničara, lakrdijaša i svirača u svirale, laute, trube, gajde, doboše i druge instrumente. Njihovi muzičari su se mogli čuti u Dubrovniku, a dubrovački su im dolazili u pohode

Za vreme robovanja pod Turcima od sredine 15. veka, narod je, krijući se od zavojevača, pevao uz gusle i svirao u tambure, zurle, tapane i još neke instrumente. Njegovo muziciranje se pominje i u narodnim pesmama. Glasoviti srpski guslari boravili su u 16. i 17. veku na poljskim plemićkim dvorovima, zatim u Ukrajini i Mađarskoj.

Više na:
http://srcekrajine.net/diskusije/index.php?topic=340.0
E pa to , malo da se bavimo istorijom kroz neku kulturu i muziku , to su ipak zanimljive teme ... Uostalom i ovako su vecina o drugom svetskom ratu gde uzmes pusku i pucas u coveka haha ... :) Nista nesto zanimljivo ...:)
 

Sandanski

Veoma poznat
Banovan
Poruka
11.573
Dobar prelaz kad Turkish dolaze. :) Jel ovo neki film ili sta ?
Ма није...То је Македонска група - Мизар.....Праве овакву музику на задњем албуму.
Добри су скроз.

А и ови су јаки...Певају на Старо-Словенском.
Исто из Македоније.

 
Poslednja izmena:

Lucian

Obećava
Poruka
73
Balkanski Institut za hebrejski jezik, na osnovu ideje i u organizaciji direktora Zeljka Stanojevica, pokrenuo je jedan veoma zanimljiv projekat u saradnji sa vise volontera i prijatelja Instituta. Naime, ostvarena je uspesna saradnja sa Michaelom Levy iz Engleske, koji je jedan od najpoznatijih istoricara drevne muzike i koji je uspeo da desifruje i odsvira najstarije notne klinaste zapise sa podrucja danasnjeg Izraela i ostalih biblijskih zemalja. Na te melodije, ali i na jos neke stare izvorne izraelske pesme ili starokomponovane melodije, preveden je i prepevan tekst iz Pesme nad pesmama, mudrosti kralja Solomona i iz Psalama , i uradjeni su savremeni aranzmani da bi bili prijemcivi danasnjim slusaocima. DAKLE, TEKST JE STAR 3000 GODINA A MUZIKA 2-2500 GODINA.
А шта мислите о овоме? Другар ми послао скоро. Делују ми некако... сумњиво... :-/
 

Battlecat

Iskusan
Poruka
6.937
А шта мислите о овоме? Другар ми послао скоро. Делују ми некако... сумњиво... :-/
Pa ok , deluje autenticno u osnovi , mada naravno tu je produkcija , editovanje , aranziranje ... Meni samo cudno odakle su nasli dvaes`i nesto pesama ... Mislim da su te stare melodije i muzika pravljene uglavnom za po jedan instrument , mada ovde ima vise, za jedan bend otprilike , mozda u religijske svrhe ako je tako autenticno , ko zna ... Zato sam i pokrenuo ovu temu da nesto vise saznamo o tome ... :)
 

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.890
Koliko ja znam, nasa instrumentalna narodna muzika nije zapisana do 19. veka, a i tada vrlo malo...jos uvek se prenosi usmeno:)

Vuk je bio muzicki nepismen pa je samo slova zapisao od svih onih pesama koje su mu pevali (a ne recitovali), i ima zapisivača koji su ostavili knjige i rukopise sa notiranim narodnim pesmama..pa sve to sada moze da se rekonstruise.

Ja sam igrala u folklornom drustvu do mature, i u takvom drustvu sam ponesto i saznala o narodnoj pesmi i nosnjama napr. na stranu sad koreografije igara.
Znam da ti kazem, iz folklorne prakse;), da su se tradicionalno pevale jednoglasno ( i bez pratnje instrumenata) samo obredne pesme, jer se radilo o povorkama za Djurdjevdan, Kolede, Lazarice..tokom prizivanja kiše.....i to je sasvim logicno jer u koracanju (kroz sumske putanje ) i ne mogu da se "ugadjaju glasovi", nego je obicaj bio da jedan/jedna zapeva, a ostali/ostale ponavljaju...slicno kao ove "Rasanke" u gornjem klipu.

A ostale pesme, ne-obredne, pevane su vec dvoglasno (a mozda i viseglasno)...u prilikama kad su svi na istom mestu-svejedno da li prelo u zatvorenom prostoru ili moba, žetva i sl. na otvorenom prostoru...I to nekim ustaljenim obrascima dvoglasa, kao bordun (u klipu "Sitan kamen do kamena"..iako je to djurdjevdanska pesma) ili ovo sto cu sad da stavim ovde..stariji tip višeglasja (koliko vekova stariji, zaista ne znam!) u kome se prepliću glasovi pa sve deluje pomalo oštro(od pocetka do 1:20 snimka) Naravno i ovo je malo osavremenjena verzija pevanja.

Ili mozda ove?


Evo šta sam još mogla da skupim na mreži:

 
Poslednja izmena:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.