Још неколико десетина сати до момента кад почињемо да пишемо следећу цифру као ознаку за годину у документима, дневницима или где нам већ затраже они којима су бројеви важни.
Мени је свеједно које бројеве пишем, већ хиљадама дана уназад.
Лоше стојим са памћењем бројева, датума. Време мерим данима. Јасно видљив почетак и крај, то ми треба. Пробудим се за почетак и заспим на крају.
Између.. Трошим време.
Волим дане када сам нешто направила, својим рукама, опипљиво и можда само мени лепо, али мени довољно.
Не волим дане кад је напорно чувати, чак бранити разум, пристојност па и доброту. Очас ме прогласе глупом, заосталом или слабом јер не одговарам на исти начин. Умем, али нећу, нека сам и глупа али пристојна, заостала која никог не вређа, слаба да на пакост не одговори истом мером.
Волим дане када са драгим људима проведем сате у смеху и разговору, па ми буде лепо и лако јер знам да нисам усамљена у вери, у људе, у добро, у љубав.
Нижу се дани, смењују добри и мање добри и дође дан који називамо крајем, следећи почетком и онда као сводимо рачуне, правимо планове.. обећавамо свашта другима и себи.
А ја верујем да свако вече треба да сводимо рачун, да видимо колону доброг што смо урадили и колону са лошим. Да свако јутро започнемо одлуком да будемо бољи, и бар мрвицу бољи и да будемо сваки дан, за друге а самим тим и за себе.
Јер, велике планове је тешко остварити, мали су лакши, почните са малим.
Како хоћете.
Мерили сатима, данима или годинама ја вам свакако желим свако добро.
Добро здравље, здраву памет, паметну срећу и срећну љубав.
Срећна Нова година! Живели!
