Quantcast

Сребреницу „наручио“ Бил Клинтон

SrBkinja_

Zainteresovan član
Poruka
416
У Хашком трибуналу обновљено је суђење србском генералу Ратку Младићу, кога оптужују за геноцид муслимана у Сребреници на територији Босне и Херцеговине у јулу 1995. године. Па и сам процес није започео ових дана случајно. Руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за Славистику РАН Јелена Гускова још једном доказује да никаквог геноцида није било.
Данас је проблем Сребренице постао предмет политчке шпекулације у коју увлаче и саме Србе, мада се појављује све више одатака да је Сребреница планирана и добро остварена операција муслиманских специјалних служби. Лаж о Сребреници шири се по свету огромном брзином, и борити се против ње постаје све теже.

Сребреница је постала синоним геноцида муслиманског становништва, тобое извршен од стране србских војника у јулу 1995. године. Манипулисање бројем жртава започело је још тада, 1995. године, и у медијима су се појављивале цифре од 8 до 27 хиљада убијених муслимана. 15. јануара 2009. године Европски парламент прогласио је 11. јул даном сећања на геноцид у Сребреници, где су снаге босанских Срба 1995. године убиле 8 хиљада цивила. При томе о броју жртава увек се говорило као о приближним цифрама, пошто директних доказа није било. И нико није дубоко истраживао ову трагедију. Муслиманску верзију жртава нико се не труди да провери, сви је прихватају као аксиому. Ипак подаци о броју жртава не потврђују се чињеницама, зато многе оптужбе делују измишљено.

Сетимо се да су 6. јула 1995. године Срби започели масовну офанзиву на Сребреницу. Операција коју је извршила армија РФ била је везана пре свега за осигурање безбеднсоти србског становништва покрајине. Био је постављен циљ да се истисну муслиманске трупе из сеоских насеља у град и да се спречи даљи напад на србске регионе, чиме су се они бавили неколико година под покрићем снага УН, које су се налазиле у граду. Муслимански борбени одреди су уништили у општини Сребреница 91% србског становништва.

Ушавши у град, србска команда је осигурала аутобусе за одлазак цивила. А војници 28. пешадијске дивизије Армије Босне и Херцеговине још су раније одлучили да оставе Сребреницу и да се у борби пробијају у правцу Тузле. По мишљењу експерата, већина војника је дошла до Тузле, мада је део погинуо у сукобима са србским одредима.

У Институту за славистику ми смо одржали међународну конференцију о Сребреници. У раду је учествовало преко 30 научника из разних земаља. Први пут правници, историчари, патолози, демографи и истраживачи других струка анализирали су многе податке, откривене противречности у званичној ерзији, приказана је нова методика истраживања броја жртава, сви догађаји су постављени у историјски контекст, откривени су нови аспекти догађаја који мењају укупну слику оног што се десило. То је омогућило да се на други начин тумачи проблем Сребренице, да се започне ревидирање званичне верзије.

После познатих догађаја почели су да се појављују документи и материјали који разотркивају другу верзију узрока пада Сребренице и коригују број жртава. Почели су да говоре учесници догађаја, објављују се документи специјалних служби неких земаља, врше се озбиљна аналитичка истраживања, између осталог и од стране западних новинара и научника. У кратком чланку скрећем пажњу тек на неке нове аргументе који оповргавају званичну верзију о геноциду муслиманског народа у Сребреници.

1. Ибран Мустафић, оснивач одељења Странке демократске акције на челу са Алијом Изетбеговићем у Сребреници, посланик Скупштине Федерације БиХ 1996. године у интервјуу за сарајевски лист Слободна Босна отворено је рекао да је сценарио предаје Сребренице био припремљен свесно. Нажалост, у том случају су били умешани босански Президијум и команда армије. Циљ је да се да повод српским снагама за напад на демилитаризовану зону. Наравно, поставља се питање зашто? У Реферату Генералног Секретара УН о паду Сребренице истиче се да су неки босанци из Сребренице тврдили да је председник Изетбеговић рекао да, како је он сазнао, интервенција НАТО-а у Босни и Херцеговини могућа је али само ако Срби упадну у Сребреницу и убију најмање 5000 њених становника. То потврђује бивши шеф полиције Сребренице Хакие Михолић. У интервјуу листу Дани он је поновио речи Изетбеговића, упућене делегацији из Сребренице: Знате шта ми је Клинтон предложио у априлу 1993. године: да четничке снаге уђу у Сребреницу, изврше масакр 5000 муслимана и тада ће се десити војна интервенција.

2. 2000. године не муслиманске власти, већ Високи представник за БиХ Волфганг Петрич предложио је да се подигне Меморијални центар и гробница Сребреница-Поточари. Сваке године број сахрањених се увећава: овде довозе тела многих муслимана који су умрли и погинули у друго време на другим местима. Тако од 2442 тела пронађених у масовних гробницама 2003.-2006., тобоже стрељаних у јулу 1995. године, 914 је учествовало на изборима у септембру 1996. године. Према документима општина било је утврђено такође да део људи са тих спискова није стрељан, већ да су умрли природном смрћу, део је погинуо у борбама до 1995. године.

3. Анализа судско-медицинских закључака које су извели експерти Хашког Трибунала, на основу обраде остатака из масовних гробница показује да од 3568 закључака (1 закључак не значи 1 тело) у 92,4% случајева узрок смрти званично није био установљен.

4. Пажљива демограска анализа становништва Сребренице до ипосле јула 1995. године даје врло занимљиве резултате. Удео радно способних мушкараца који су регистровани као живи месец дана после јулских догађаја у укупној количини регисторваних избеглица и војника 28. дивизије Армије БиХ мало је већи него у јулу 1995. године.

5. Тада у јулу 1995. године у мировним снагама УН на територији БиХ међу многобројним новинарима нема ни једног сведока који би својим очима видео геноцид у Сребреници.


Под притиском ЕУ Срби су пожурили да признају своју кривицу и у марту 2010. године србска Скупштина се извинила за извршене злочине. Ипак то није требало чинити док се све околности догађаја у Сребреници не утврде и не постану јавне. Иначе то ће бити тешка оптужба на плећима читавог србског народа, биће потврда верзије НАТО-а о кривици Срба за све што се дешавало на Балкану 90-их година и оправдање бомбардовања 1999. године.

Како нам се чини сада је главни задатак да се истражи ова сложена епизода рата у Босни и Херцеговини, да се провере све чињенице, утврде нови подаци, подвргну научној, медицинској и правној експертизи све објављене чињенице, да се изврши анализа докумената, утврди узрочно-последична веза са претходним догађајима на елиминистању србског становништва и да се прикаже свету истинита слика догађаја у Сребреници. Још су живи сведоци, учесници тих догађаја, почели су да говоре холандски миротворци, своја истраживања објављују научници, између осталог и на Западу. Не треба србски народ да сноси одговорност за оно што није извршио, а руководство да се бескрајно извињава, унижава и оправдава. После тога сутра више нико неће ићи да брани Домовину, неће бранити своју земљу, борити се за њену независност.
 

kojeimedadam

Buduća legenda
Poruka
27.251
To nije nikakva sveža novost !
O tome se govori par godina unazad.
Sada su i muslimanski zvaničnici,koji znaju za političke igre
oko Srebrenice,rešili da progovore....
Probudiše se savesti.
Teško je sa njima izaći na kraj....
Još kada bi moglo to ..JAVNO DA SE OBJAVI NA SVIM MEDIJIMA...:per:

Da...ZAPUŠI MALO...ta ...Hell-ary Klinton...:besan2:
 

SrBkinja_

Zainteresovan član
Poruka
416
БиХ: Ко је убио 3.267 Срба?

У тренутку кад бошњачко-међународна пропаганда агресивно манипулише комеморативним скупом у Поточарима, где ће у среду бити укопано 520 сандука са посмртним остацима сребреничких жртава, уз присуство 30.000 људи, многобројних дипломата и званичника из региона, исејава неоспорна чињеница да Сарајево и свет одлучно ћуте о немилосрдно убијених 3.267 Срба у Подрињу и Бирчу!

Зашто се из године у годину игноришу страдања Срба у овом делу земље и упорно вређају србске жртве и њихове породице, док се, уз дужно поштовање према сребреничким жртвама, скуп у Поточарима претвара у медијско-пропаганди спектакл, ради доказивања геноцида, питају званичници, политичари и јавност у Србској.

На подручју Сребренице, Зворника, Скелана, Милића, Братунца, Власенице и Осмака у току Одбрамбено-отаџбинског рата страдало је најмање 1.300 Срба, док је на ширем подручју средњег Подриња и Бирча живот изгубило 3.500 Срба.

Према подацима Републичког центра за истраживање ратних злочина, без једног или оба родитеља у Подрињу током протеклог рата остало је око 800 србске деце, а око 5.400 породица остало је без покретне и непокретне имовине.

Напади су углавном извођени на најзначајније православне празнике – на Божић, православну Нову годину, Ђурђевдан, Видовдан, Петровдан. Од маја до децембра 1992. године у нападима бошњачких снага уништено је и разорено на десетине србских села и на најбруталнији начин убијено стотине србских цивила у Сребреници, Братунцу и Скеланима.

У том пероду је само на подручју Сребренице нападнуто 21 србско село, у којима је убијено више од 400 србских цивила, а у нападу на 22 србска села општине Братунац убијено је најмање 560 Срба.

На Петровдан 1992. муслиманске снаге под командом Насера Орића су упале у више србских села пљачкајући и палећи све што су стигле, а у србским селима Залазје, Биљача, Сасе и Загони убили и измасакрирали 69 србских цивила.

У Кравици, код Братунца, на православни Божић 1993. године, у рану зору, у село су упале јаке муслиманске снаге и починиле масакр над мештанима. Убијено је 49 становника, међу којима је било жена, деце и стараца. Рањено је 80 људи, а седам мушкараца је заробљено и након тортуре и мучења сви су убијени, главе су им одсечене и вучене возилима по улицама Сребренице, а тела никада нису пронађена.

Према подацима Холандског института за ратна истраживања, прво су Срби били истерани из етнички мешовитих градова у овом делу БиХ. Онда су били нападнути србски засеоци окружени муслиманским местима и на крају су била прегажена и преостала србска насеља. Процењује се да је у овим нападима између 1.000 и 1.200 Срба побијено или помрло, док је њих око 3.000 било рањено. На крају је од првобитних 9.390 Срба на подручју Сребренице остало само њих 860.

За убиство 3.267 Срба у средњем Подрињу, међу којима је било највише жена, деце и стараца, над којима су почињени стравични злочини, још нико није одговарао, нити је у току неки судски процес.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:387909-BiH-Ko-je-ubio-3267-Srba

 

SrBkinja_

Zainteresovan član
Poruka
416




У главној улици у Аранђеловцу, активисти СНП НАШИ поводом 11. јула, дана ослобођења Сребренице, поставили су мермерну таблу са натписом Улица Ратка Младића, којем је на тај начин одато поштовање за херојску борбу против муслиманских злочинаца. Постављање табле изазвало је одушевљење грађана Аранђеловца, који су прилазили да се сликају испред табле за успомену.
Иако је очекивано да режим по хитном поступку уклони ову таблу СНП Наши су на овај начин одали почаст утамниченом хероју Ратку Младићу коме ће се тек подизати споменици широм Србије и Републике Србске.
СНП НАШИ ће и у будућности радити на одбрани свих хероја попут ћенерала Младића, који су неправедно и због одбране својег народа од муслиманских терориста, утамничени у хашком казамату.
 

SrBkinja_

Zainteresovan član
Poruka
416

Бели Анђео

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.979
БиХ: Ко је убио 3.267 Срба?

У тренутку кад бошњачко-међународна пропаганда агресивно манипулише комеморативним скупом у Поточарима, где ће у среду бити укопано 520 сандука са посмртним остацима сребреничких жртава, уз присуство 30.000 људи, многобројних дипломата и званичника из региона, исејава неоспорна чињеница да Сарајево и свет одлучно ћуте о немилосрдно убијених 3.267 Срба у Подрињу и Бирчу!

Зашто се из године у годину игноришу страдања Срба у овом делу земље и упорно вређају србске жртве и њихове породице, док се, уз дужно поштовање према сребреничким жртвама, скуп у Поточарима претвара у медијско-пропаганди спектакл, ради доказивања геноцида, питају званичници, политичари и јавност у Србској.

На подручју Сребренице, Зворника, Скелана, Милића, Братунца, Власенице и Осмака у току Одбрамбено-отаџбинског рата страдало је најмање 1.300 Срба, док је на ширем подручју средњег Подриња и Бирча живот изгубило 3.500 Срба.

Према подацима Републичког центра за истраживање ратних злочина, без једног или оба родитеља у Подрињу током протеклог рата остало је око 800 србске деце, а око 5.400 породица остало је без покретне и непокретне имовине.

Напади су углавном извођени на најзначајније православне празнике – на Божић, православну Нову годину, Ђурђевдан, Видовдан, Петровдан. Од маја до децембра 1992. године у нападима бошњачких снага уништено је и разорено на десетине србских села и на најбруталнији начин убијено стотине србских цивила у Сребреници, Братунцу и Скеланима.

У том пероду је само на подручју Сребренице нападнуто 21 србско село, у којима је убијено више од 400 србских цивила, а у нападу на 22 србска села општине Братунац убијено је најмање 560 Срба.

На Петровдан 1992. муслиманске снаге под командом Насера Орића су упале у више србских села пљачкајући и палећи све што су стигле, а у србским селима Залазје, Биљача, Сасе и Загони убили и измасакрирали 69 србских цивила.

У Кравици, код Братунца, на православни Божић 1993. године, у рану зору, у село су упале јаке муслиманске снаге и починиле масакр над мештанима. Убијено је 49 становника, међу којима је било жена, деце и стараца. Рањено је 80 људи, а седам мушкараца је заробљено и након тортуре и мучења сви су убијени, главе су им одсечене и вучене возилима по улицама Сребренице, а тела никада нису пронађена.

Према подацима Холандског института за ратна истраживања, прво су Срби били истерани из етнички мешовитих градова у овом делу БиХ. Онда су били нападнути србски засеоци окружени муслиманским местима и на крају су била прегажена и преостала србска насеља. Процењује се да је у овим нападима између 1.000 и 1.200 Срба побијено или помрло, док је њих око 3.000 било рањено. На крају је од првобитних 9.390 Срба на подручју Сребренице остало само њих 860.

За убиство 3.267 Срба у средњем Подрињу, међу којима је било највише жена, деце и стараца, над којима су почињени стравични злочини, још нико није одговарао, нити је у току неки судски процес.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:387909-BiH-Ko-je-ubio-3267-Srba

Јесу ли те балије међу побијенима у Сребреници?
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.