Quantcast

Сребреница, друга страна

gost 186661

Elita
Poruka
24.157
Француски мајор побегао је у Белорусију са доказима да су ратни злочин у Сребреници 1995. године организовале америчка, енглеска и француска тајна обавештајна служба, а извела паравојна формација „Шкорпиони“ како би за наводни геноцид били оптужени војни и цивилни званичници Републике Српске (РС) – сазнаје „Правда“. Према нашем извору, мајор француске војно-обавештајне службе ДРМ поседује доказе да ратни командант Главног штаба ВРС Ратко Младић није знао за ове активности. Из документа, које је пребег у Белорусију однео затраживши и добивши азил у Минску 29. јуна, наводно се види да су Насер Орић и сви команданти Армије БиХ у том делу источне Босне били под сталном контролом западних обавештајних служби.

- Француски мајор поседује документе, око 70 Орићевих извештаја достављених оперативцима ДРМ и узвратних наређења и упутстава. Холандски батаљон који је био стациониран у Сребреници, унапред је упозорен да ништа не предузима, што су они и урадили – каже наш извор.
Мајор обавештајац је у Минск донео доказе о догађајима у Сребреници и о томе да су масакр сребреничких Бошњака организовале ЦИА, МИ6 и француска ДРМ, а преко паравојне формације „Шкорпиони“ која је била директно под њиховом контролом, а над којом Војска Републике Српске и Ратко Младић или било ко из Главног штаба ВРС, није имао контролу.
Јединицу професионалних плаћеника звану „Шкорпиони“, иначе познату српској јавности по снимку егзекуције цивила Бошњака, регрутовале су наведене тајне службе. Фрнацуски мајор је „предочио и комплетне спискове са именима „Шкорпиона“, као и писане наредбе, које су даване команданту ове јединице.
Наводно, мајор Т. Д. је спреман да сведочи на суђењу Ратку Младићу и осталима оптуженим за злочин у Сребреници и докаже да су припадници „Шкорпиона“ по наређењу и инструкцијама из ЦИА и МИ6, убили више од 4.500 људи. Постојао је план да ако ВРС покуша да спречи масакр Младић буде убијен. Мајор зна чак и име особе која је била у непосредном Младићевом окружењу и која је то требало да уради.
Како каже наш извор, када документација буде презентована, јасно ће бити да остали погинули у Сребреници – око 6.000 људи, које званични Запад, западни медији и Хашки трибунал третирају као жртве сурових егзекуција, нису ненаоружани цивили, него војници тзв. Армије БиХ који су се из окружења пробијали према Тузли, до муслиманске територије. Они су страдали у сукобима са јединицама ВРС.
По тврдњи мајора Т. Д, који је у оно време био поручник и део групе у ДРМ задужене за Босну, овакав његов поступак није мотивисан заштитом генерала Младића нити било кога из РС, већ жели да породице страдалих у Сребреници сазнају пуну истину о томе ко је и зашто побио њихове најмилије. Мајор, наводно, није могао да живи са тим теретом на својој савести.
http://www.pravda.rs/2012/07/02/fra...dine-organizovale-zapadne-obavestajne-sluzbe/
Дакле линк постоји.
 
Poslednja izmena od moderatora:

Путиновка

Veoma poznat
Poruka
10.669
Дакле линк постоји.
Да видимо дал ће бити брисана са демокрацијског форума или јавност има право да чује и нешто у одрбану оних,
за које Управа форума дозвољава да их називају злочинцима и без пресуде.

Ово је Србин који гледа право у очи - Србин који је своју војничку заклетву извршавао до последњег даха - Србин кога и поред свих лажи већина Срба сматра савременим Обилићем - Србин кога су издали Срби - али који зна да има иза себе читаву војску непознатих људи који га воле, поштују, подржавају и верују да је урадио оно што је најбоље за свој народ.
Може да се избрише тема, ова, као и било која друга, може да се забрани реч свих оних који поштују и воле Младића- то никога од нас не би изненадило, али не може да се избрише ИСТИНА, да је Ђенерал Младић - жртва и херој овог поганог времена, издајника и плаћеника - човек кога ће његов народ увек поштовати и волети.
 

SrBkinja_

Zainteresovan član
Poruka
416

Вечерас на РТС-у. :)

21:00

"Издани град"

Радио-телевизија Србије, у четвртак 12. јула, поводом годишњице злочина у Сребреници емитује норвешки филм "Издани град".

Филм норвешке производње "Издани град", обрађује догађаје у Сребреници из лета 1995. године онако како су их видели норвешки новинари.

У филму, редитеља Олафа Флиума, говоре Сефер Халиловић, командант босанске војске, Зоран Станковић, патолог, Торвалд Столтенберг, бивши мировни изасланик Уједињених Нација, Хакија Мехољић, бивши командир сребреничке полиције...
Истина полако излази на видело.
 

gost 186661

Elita
Poruka
24.157

Ово је Србин који гледа право у очи - Србин који је своју војничку заклетву извршавао до последњег даха - Србин кога и поред свих лажи већина Срба сматра савременим Обилићем - Србин кога су издали Срби - али који зна да има иза себе читаву војску непознатих људи који га воле, поштују, подржавају и верују да је урадио оно што је најбоље за свој народ.
Може да се избрише тема, ова, као и било која друга, може да се забрани реч свих оних који поштују и воле Младића- то никога од нас не би изненадило, али не може да се избрише ИСТИНА, да је Ђенерал Младић - жртва и херој овог поганог времена, издајника и плаћеника - човек кога ће његов народ увек поштовати и волети.
:ok:.
 

Путиновка

Veoma poznat
Poruka
10.669
Јуче, 28. јуна у Минску, Министарство унутрашњих послова, одељење за странце Белорусије одобрило је политички азил Т. Д., мајору француске војно-обавештајне службе ДРМ.

Одмах је у јавност саопштено да је са собом донео доказе о догађајима у Сребреници и о томе да је масакр невиних људи организован од стране ЦИА, МИ6 и француске ДРМ, а преко паравојних формација које су биле директно под њиховом контролом, а Војска Републике Србске и Ратко Младић над њима није имао никакву контролу, нити било ко из Главног Штаба ВРС.
У јединици су били професионални плаћеници, који су регрутовани од стране ових служби. Предочио је и комплетне спискове људи из те јединице, зване "Шкорпиони", као и писане наредбе, које су даване команданту ове јединице. Мајор Т. Д. је спреман да сведочи на суђењу Ратку Младићу и осталима оптуженим за злочин у Сребреници и докаже да су припадници те јединице, која је била под њиховом контролом, ЦИА и МИ6 убили више од 4500 људи, а по њиховом наређењу и инструкцијама. Постојао је план, ако ВРС покуша да спречи овај масакр, да се изврши атентат на самог генерала Младића, чак се и наводи име особе, која је била у непосредном Младићевом окружењу и која је то требала урадити.

Каже да остали погинули, до цифре од 6000 људи јесу они који су пробали под борбом да се пробију до Муслиманске територије и они јесу страдали у сукобима са јединицама ВРС. Насер Орић и сви команданти Армије БИХ у том делу источне Босне су били под сталном контролом ових обавештајних служби. Поседује документа, око 70 Орићевих извештаја достављених оперативцима ДРМ и узвратних наређења и упутстава. Холандски батаљон који је био стациониран у Сребреници, унапред је упозорен да ништа не предузима, што су они и урадили.

По тврдњи мајора Т. Д. који је у оно време био поручник и део групе у ДРМ (француска војно-обавештајна служба) задужене за Босну, овакав његов поступак нема за циљ да заштити генерала Младића нити било кога из ВРС, већ да мајкама, сестрама и породицама у Сребреници каже истину о томе, ко је и зашто побио њихове најмилије и да није могао даље да живи са тим теретом на себи.


http://balkanoid.blogspot.com/2012/0....html?spref=fb
Pokušaj da nađeš neki link na ruskom ili bjeloruskom jeziku
Ако нађем, поставићу сигурно.-
 

bagzzi

Poznat
Poruka
8.618
Шкорпионе је водио Милорад Пелемиш који је у јавности познат као плаћеник.... Недавно је радио "обезбеђење" у Авганистану и Ираку.....
Тај човек је спреман на све за добру цифру,не би ме чудило да га је неко платио да "одради посао".....

 

Путиновка

Veoma poznat
Poruka
10.669
nije mi toliko strasno kad sUsjedi pocnu da pljuju mladica, strasnije mi je kad srbi to cine. jedini srpski heroj 20-tog veka. :heart:
Да поновимо за заборавне:
Изгубљени интервију са Ратком Младићем до којег је дошла руска телевизија и објавила говори о подацима шта је знао Ратко Младић о Сребреници!

 

Путиновка

Veoma poznat
Poruka
10.669
ah, klik na link :)
http://srb.fondsk.ru/news/2012/07/1...stina-o-dogadzhaiima-iz-iula-1995.godine.html
СРЕБРЕНИЦА
СРЕБРЕНИЦА. Босна и Запад не желе да се обелодани истина о догађајима из јула 1995.године
Александар МЕЗЈАЈЕВ | 11.07.2012 | 10:39


Такозвана „међународна јавност“ сваке године обележава 11. јули као дан успомене на жртве геноцида који су, као, извршили Срби према бошњацима. Како утврђују „светски масмедији“ тог дана је, после пада Сребренице, армија босанских Срба стрељала око 8 хиљада муслиманских цивила. Према тврђењу западне штампе, догађаји у Сребреници су постали најмасовнији ратни злочин који је у Европи извршен после Другог светског рата. Наведену „чињеницу“ је констатовао Међународни трибунал за бившу Југославију (МТБЈ) и потврдио Међународни суд ОУН. Рекло би се - све је јасно…

Међутим, чим су донете пресуде, и у Босни и у низу европских земаља су почели да доносе законе који су одређивали кривичну одговорност за „негирање чињеница геноцида које су већ констатовали међународни судови“ . Шта би то требало да значи, ако истовремено два стуба међународног правосуђа „констатују“ чињеницу геноцида у Сребреници? Ту почињу „ситнице“. Прво, у МТБЈ геноцид су констатовали само у једном предмету – поступку против генерала Радислава Крстића. Међутим, у том поступку није било констатовано ко је замислио геноцид, ко га је испланирао, а ко изршио. Генерал Крстић је осуђен за саучесништво у геноциду за који се не зна ни ко га је осмислио, при том – ни ко га је испланирао и остварио. Генерал Крстић је осуђен за саучесништво у геноциду за који се не зна ко га је замислио, не знајући ништа ни о томе како је он планиран и изведен. У свим осталим судским процесима ни један други оптуженик није окривљен за геноцид. Што се тиче међународног суда ОУН – он уопште није разматрао чин онога што се десило у Сребреници, већ се једноставно позвао на “утврђену од стране Међународног трибунала за бившу Југославију чињеницу“ - јер - то и јесте ствар те судске институције, он свакако више види и боље зна! Тако се десило да, у ствари, ни Међународни трибунал за бившу Југославију, ни Међународни суд Организације Уједињених Нација нису констатовали реалне чињенице геноцида. Међутим - нама се забрањује (под претњом кривичне казне!) да оспоравамо те „чињенице“!

Сваке године се прича о „геноциду бошњака у Сребреници“ све више и више круни. Поразно је, међутим, да његови апологети уз све више и више напора и даље подржавају тај мит. А све то – само да истина о догађајима у Сребреници уопште не изађе на видело!

Прво, трибунал у Хагу није покренуо ама баш ни једну оптужницу против лица, која су вршила злочине над Србима. Објективне истраге стручњака су показале да су главна жртва у босанском рату били управо Срби. Међутим, и у вези са ратом у Босни уопште, и у вези са догађајима у Сребреници посебно, тужилаштво трибунала у Хагу својим поступањима и радом у целини је формирало утисак да против Срба није учињен ни један злочин! Тако је оптужница против главног ратног злочинца у Босни – Насера Орића – демонстративно покренута због злочина које је он чинио над Хрватима! Па чак су и сведоци трибунала дали изјаве о томе да су до догађаја из јула 1995.године геноцид доживљавали управо Срби, и да је главни кољач био управо Н.Орић!

Друго, Хашки трибунал чини све чак и на процесима који су у току, да се истина не открије. 2012. година је дала нови допринос рушењу мита о геноциду у Сребреници. Тако је главни сведок у вези са Сребреницом, прави „крунски сведок“ Хашког трибунала, Дражен Ердемовић, искључен из списка сведока у поступку против Радована Караџића, бившег председника Републике Српске. Свима који знају истину разлог за то је јасан. Ствар је у томе, да на суду Ердемовић изгледа све лошије и лошије, и у његовим сведочењима се појављују све нове и нове противуречности. Постао је опасан сведок (за тужилаштво) много пре процеса Караџићу. Међутим, Караџић је успео да се Ердемовић појави на суду и да нанесе нови ударац по, рекло би се, већ „доказаној“ чињеници о кривици босанских Срба. Најзад, интересантно је констатовати да се и у самој Босни чини све (под изговором жеље да се утврди истина) како би се, у ствари истина сакрила! Тако су у Врховном суду за ратне злочине Босне и Херцеговине сва судска већа у којима се сада разматра поступак о Сребреници, сложно решили да не позивају главног сведока Д.Ердемовића. Тако је било у поступку против Душка Јевића и осталих. И то је схватљиво, јер за разлику од Караџића, особе које су оптужене за те злочине су биле на лицу места, заједно су служили са Ердемовићем и Ердемовић, потпуно сигурно, не би издржао њихово унакрсно испитивање. Кроз четири месеца почиње део процеса - одбрана Радована Караџића, која ће сасвим сигурно донети нове информације, које до сада нису могли или нису хтели да дају чак и неки оптуженици. Ради се о томе, да ни изблиза сви окривљени нису били спремни да се боре за утврђивање истине. Сама форма англосаксонског процеса, која је у МТБЈ прихваћена за начин на који ће се радити, не предвиђа утврђивање истине, већ само решавање питања да ли је одређени оптуженик крив или није за овај или онај злочин. Није случајно да је, на пример, „крунски сведок“ о Сребреници Ердемовић налетео на праве проблеме тек при унакрсном испитивању Слободана Милошевића. А на седам других процеса адвокати су, с времена на време, сами заобилазили читав низ питања која су се сама наметала.

Најзад, најјачи ударац „испевавању мита“ о Сребреници може да нанесе процес генералу Младићу. Ових дана је на том процесу почело саслушавање сведока. 9. јула се пред публиком појави први сведок – бошњак Елведин Пашић. Мора дасе призна да је тужилаштво режирало квалитетан шоу. Младића је неколико сати ридао причајући о својим патњама због рата у Босни који је почео у новембру 1992. И тужитељка која га је саслушавала је једва суздржавала сузе. Председавајући судија је чак повремено прекидао саслушање, како би се сведок смирио. У почетку је изгледало да је тужилаштво одлично одрадило тај део посла, кад је успело да нађе тако неуравнотеженог сведока.

наставак следи
 

Путиновка

Veoma poznat
Poruka
10.669
Међутим, погледу искусног посматрача нису могли да промакну неки моменти који су указивали на чињеницу да, у ствари, сведок ни на тренутак није губио контролу над својим поступцима. Шта више, он је себе контролисао много боље, него сви остали сведоци! Један од највећих проблема са сведоцима у МТБЈ представља захтев да се одговори дају судијама, уместо страни која је поставила питање (тужилаштву или одбрани). То стварно уопште није лако, јер је сваком човеку природно да одговара управо ономе ко постави питање, так да су се баш због тога сведоци, чак и ако су се трудили да чине онако како треба, опет брзо враћали „нормалном“ дијалогу са оним ко је постављао питање. Други проблем су представљали стални покушаји сведока да на постављено питање одмах одговоре, што је преводиоце онемогућавало да преведу исказ. Повремено је сведоке требало подсетити, по некад и по више десетина пута дневно, али је то помагало пет или десет минута, и сведок је опет прелазио на „природну“ паузу између питања и одговора, на коју је навикао у свакодневном животу. Али сведок Е.Пашић ни за секунд није заборавио коме треба да одговара и ни једном није прекршио правило игре о потребном паузирању. То говори да је сведок, апсолутно сигурно, потпуно контролисао ситуацију, и да спољни изглед његовог понашања није одговарао његовом стварном унутрашњем стању.

Ту није небитно рећи да прича сведока Е. Пашића није ни на који начин доказала везу између начињених злочина и генерала Младића. Сведок је све време говорио да су злочине чинили „Срби“. Такви „докази“ више доказују мржњу према представницима других вера, подразумевајући да се бошњаци од Срба разликују само религијском припадношћу) него кривицу генерала Младића. Без обзира на непрестано ридање искази сведока су с времена на време изгледали смешни, на пример, када је он говорио да је видео „тенкове са црвеним звездама“. То је била прича из срцепарајуће ТВ серије, али никако није била за суд, тим пре за суд који претендује на највише стандарде у правосуђу, укључујући, наравно и највише стандарде у доказном поступку. Уосталом, било је потпуно јасно да са овим сведоком то и није био циљ. Први сведок главног процеса МТБЈ је требало да игра! Карте су наручиване неколико недеља унапред. И – треба да се призна – представа је успела.

Што се тиче оптужнице генерала Р.Младића за геноцид, који је наводно учињен у Сребреници, прво сведочење ће дати у петак тајни сведок РМ-255. Међутим, без обзира што сеу сали за суђење за сада није зачула ни једна реч сведока, судско веће је у поступку против генерала Младића већ донело цео низ одлука о његовој кривици. Како је то могуће? У Хашком трибуналу врло лако! На пример тако, што ће се као готов доказ признати „чињенице утврђене на другим процесима“ (judicial notice of adjudicated facts). Судско веће је у поступку против генерала Младића већ „установило“ да је, на пример, „после заузимања Сребренице 11.07.1995. војска Армије босанских Срба почела кампању паљења кућа босанских муслимана“ или да су „после доласка српских снага у Поточаре муслимани терорисани, убијани, силовани“. Односно – кривица Армије босанских Срба је унапред „утврђена“. Те чињенице се сматрају за веродостојне , иако на процесу генералу није понуђен ни један сведок. Шта више, да би се доказало супротно – доказе мора да понуди одбрана! Односно – основа рада МТБЈ је презумпција невиности! И то представља највиши стандард „међународног правосуђа“!

Међутим, истина о догађајима у Сребреници ће свакако бити утврђена. Сада је јасно да је верзија коју упорно натурају Босна и Запад, без обзира што су је „окадили“ међународни судови, лажна. Најјачи ударац њиховим тврдњама ће бити нанет на процесима Р.Караџићу и Р.Младићу. Присетимо се да је парола одбране генерала Младића: „Не плашимо се утврђивања истине!“ Ње треба дасе плаше они који не само да су направили мит о злочинима Срба, већ и они који су организовали рат у Босни и уништили Југославију.
 

Путиновка

Veoma poznat
Poruka
10.669
СРЕБРЕНИЦА: ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСТОРИЈЕ

http://srb.fondsk.ru/news/2012/07/03/srebrenica-falsifikovane-istorie-0307.html

Сребреница: фалсификовање историје: (зборник критичких есеја поводом "Масакра у Сребреници" професора Едварда Хермана).

СРЕБРЕНИЦА: БОРБА ЗА ИНТЕРПРЕТАЦИЈУ
Владимир ДИМИТРИЈЕВИЋ | 12.07.2012 | 00:01


УЗРОЦИ ИМПЕРИЈАЛНОГ „НАРАТИВА“

У Србији се, већ више од деценију и по, води борба око тумачења догађаја који су се збили у Сребреници јула 1995, када је у овај град, после повлачења трупа под командом Насера Орића, ушла Војска Републике Српске. У тој борби, вашингтонско – бриселска Империја, преко свог инструмента, Хашког трибунала, настоји да наметне свеважећи дискурс о Сребреници као новом Аушвицу, што има сасвим конкретне циљеве на светској политичкој сцени. О њима је, уочи усвајања срамне Декларације о Сребреници у Скупштини Србије (за време коалиције „За европску Србију“, предвођене Тадићем), говорила позната антиглобалисткиња, Дајана Џонстон, аутор студије „Сулуди крсташи“, о рату на просторима бивше Југославије. У емисији „Атлантис“ на Другом програму Радио Београда, 5. августа 2О1О. године (на захтев високог функционера Демократске странке, Драгољуба Мићуновића, емисија је укинута почетком 2О11. године, управо због свог „субверзивног“ дискурзивног потенцијала и реинтерпретативних захвата у званичну причу глобалиста и режима на власти у Београду), Дајана Џонстон је рекла: “Немам никакве породичне нити било какве друге личне везе са Србијом, немам никакв лични интерес који би ме мотивисао у раду, и заиста никад не дајем мишљење у вези са унутрашњом политиком Србије/.../ Али, у случају ове резолуције сматрам да то није само ствар Србије. Наиме, она припада корпусу питања мира и рата у свету. Ова резолуција, уколико прође у српском Парламенту, представљаће de facto оправдање за НАТО агресије, без обзира у било ком делу света се оне буду одигравале. Дакле, уколико Срби усвоје резолуцију о својој кривици и успостави се мантра за будућа таква признања у свету, НАТО и велике силе ће добити сигнал да могу некажњено бомбардовати и таквих интервенција. Рећи ће: “Аха, бомбардовали смо Србију и успели да добијемо њихово признање да смо били у праву. Хајде онда да наставимо даље“./.../ Наизглед ради се о безазленој игри хипокризије, уобичајеној игри извињења за злочине. Но, иза тога последице су огромне“(1).

Декларација је, без обзира на главе разума, домаће и стране, усвојена, али расправе у Србији нису утихле. Доказ је најновије издање „Историјског пројекта Сребреница“ и часописа „Печат“, зборник радова с научног скупа одржаног у Руском дому у Београду с пролећа ове године: књига је разграбљена, а у Босни и Херцеговини забрањена за дистрибуцију, на захтев представника БиХ муслимана и уз помоћ „међународног представника“, то јест шефа колонијалне управе у Сарајеву. Дакле, Империја не може коначно да победи у наметању свог „наратива“ о Сребреници, ако се Србија, пре свега преко своје интелектуалне елите, на помири са причом о „геноциду“ јула 1995, чиме би био постигнут низ циљева: од уклањања логора смрти Јасеновац са хоризонта историографије и историософије европског континента до укидања Републике Србске као „геноцидне творевине“.

Због тога се, непрестано, предузимају покушају да се империјална „истина“ не само наметне, него да се и свака расправа о тој „истини“ забрани. Зато главну улогу у „сребренизацији“ Србије имају америчке испоставе у Београду, тзв. „невладине организације“ тзв. „грађанског друштва“. О томе на кога Империја рачуна у Србији у извештају амбасаде САД у Београду од 21. маја 2ОО7.( објавио „Викиликс“ ) јасно пише: “Током вечери када је формирана нова влада, амбасадор је поседео са групама за заштиту људских права, како би саслушао разлоге њихове забринутости, продискутовао о заједничким интересима и изразио подршку њиховој улози у грађанском друштву. Живахна размена, која се одиграла у амбасади, поново је истакла потребу за сарадњом у циљу да се политичко руководство Србије задржи на путу демократских реформи и евроатлантских интеграција. У смишљеном показивању јавном сектору грађанског друштва амбасадор се састао са кључним НВО лидерима 15. маја у амбасади. Присуствовали су буквално сви најутицајнији НВО лидери, укључујући Наташу Кандић (Центар за хуманитарно право), Соњу Бисерко (Хелсиншки комитет), Биљану Ковачевић- Вучо (Комитет правника за људска права – ЈУКОМ), Драгана Поповића ( Иницијатива младих за људска права ), Миљенка Дерету (Грађанске иницијативе), Сташу Зајовић (Жене у црном), Борку Павићевић (Центар за културну деконтаминацију) и Весну Петровић (Београдски центар за људска права )“(2). Пошто су ове НВО непосредни извршиоци задатака Империје у нас, да видимо каква је њихова прича о Сребреници.

НВО ТУМАЧЕ СРЕБРЕНИЦУ

Сребреница, по НВО делатницима у служби вашингтонско – бриселске осовине, не може да се контекстуализује у историју ратова на простру Босне и Херцеговине 1992 – 1995.године, као што се не смеју помињати било какви злочини Империје који би се, јер су много страшнији од онога што се збивало на Балкану, могли наћи у јавном дискурсу. Весна Пешић је била јасна: “Ма, не занима ме то /.../ интересује ме законска и правна правда за Сребреницу и друге (српске) злочине, а не историјска и морална НАКЛАПАЊА“ (3 ). Или, како би рекла покојна Биљана Ковачевић – Вучо: “Баш ме брига шта је било после Вијетнамског рата и шта су то тамо Американци радили. Ми као грађани треба да откријемо или бар утичемо да се НАШИ злочини обележе и казне. То је за НАШЕ ДОБРО“ (4). Покојна НВО активисткиња је показивала шта је, по њеном мишљењу, опште добро за Србију: “Хашком пресудом Радиславу Крстићу за Сребреницу НЕСУМЊИВО је утврђено да је геноцид извршен и вјерујем да ће и Србија и Црна Гора бити проглашене кривима за геноцид (5)“. Соња Бисерко о сребреничком наративу размишља, без икаквих ограда, у геополитичком контексту својих ментора: “Релативизација и деетнификација сребреничке трагедије онемогућила би плаћање ратне одштете /.../ и помогла у остваривању стретешких циљева Београда да тражи територију Републике Српске у замену за Косово“(6). Она тврди да је геноцид био прави „холокауст“: “Геноцид се није десио само у Сребреници, јер су тамо били људи из целе источне Босне. Значи, геноцид се односи на становништво целе источне Босне“(7). Срби су, по Ивану Вејводи, директору Балканског фонда за демократију, у току ових збивања имали хитлеровску „логику коначног решења“ ( 8). Зато је чак и неутемељена пресуда Међународног суда правде (која, под притиском светских „господара дискурса“, говори о геноциду у Сребреници, али за исти не оптужује државу Србију), за другосрбијанске НВО јуришнице била недовољна. Наташа Кандић је тврдила да је то последица чињенице да је доказе за пресуду о свом учешћу у геноциду „требало да обезбеди Србија“ (9), која то није учинила, а Борка Павићевић је оптужила Међународни суд правде да није обратио пажњу на то да су злогласни „Шкорпиони“ „из државе Србије“(1О).

наставак следи
 

Путиновка

Veoma poznat
Poruka
10.669
Због свега тога, годину дана после пресуде МСПа, Латинка Перовић, тзв. „мајка Друге Србије“, Соња Бисерко и Биљана Ковачевић Вучо потписују Јавни позив за преиспитивање ослобађајуће пресуде Србији за геноцид. За гласнике империјалне воље у Београду Сребреница је уникални, “холокаустовски“ догађај, о коме Соња Бисерко, тврдећи да су Срби на том терену убили преко 1О хиљада муслимана (!), каже: “Сребреница је посве посебан случај. То је више од трагедије. Истребљење толиког броја људи за четири дана, организовано и систематски, то није био никакав ексцес, већ сама суштина – РАДИКАЛНО ЗЛО. Методи коришћени у Сребреници надишли су све оно што се дешавало на територији бивше Југославије. То се неће и не сме заборавити. За Србе је то тешка хипотека која се као огроман терет оставља будућим генерацијама“(11 ). За Ратка Божовића, Сребреница је „ПАРАДИГМА злочина и историјске срамоте“ (12), а Божидар Јакшић говори да „пред размерама злочина у Сребреници нормалан човек остаје и без даха и без речи“ (13). По Тодору Куљићу, „била је то експлозија дубљих шовинистичких структура, а не криминални дисконтиунитет часне историје“, због чега су за Сребреницу криви сви, „од академика до новинара“(14). Сарадник Београдског круга, Ненад Прокић, каже да је разлика између слика из Сребренице и слика из Аушвица „само у колору“, и „НЕМА никакве друге разлике, геноцид је геноцид, где год да се догодио“ (15). Латинка Перовић је, зарад подршке империјалном „наративу“ о Сребреници, решила да промени и дефиницију геноцида: чак и ако су шесторица убијена, то је геноцид, јер је овај страшан злочин „намера да према групи другачијег етничког, расног, верског порекла, ви осећате потребу за физичком ликвидацијом и егзекуцијом“(16).

Геополитички циљ делатности империјалних НВО плаћеника у области „случаја Сребреница“ је укидање Републике Србске, коју другосрбијански колумниста Теофил Панчић зове „ГНУСНА Караџићева државолика краста /.../ НЕЉУДСКО Неместо“(17), али и реинтерпретација србске историје као историје страдања у борбама против империјалних сила које су комадале Балкан. (И то сеже све дубље у прошлост: за Биљану Србљановић, Гаврило Принцип, атентатор на челног човека туђинске окупационе силе у Босни, јесте „терориста који је пуцао у трудну жену“ (18), и то зато што је, промашивши окупаторског генерала Поћорека, испалио хитац у Фердинандову жену Софију – због чега се Принцип на суду јавно покајао).

СРБИ НИСУ ЖРТВЕ И СРБИ СУ КРИВЦИ ЗА СВЕ

Професор др Милан Брдар, савремени србски философ, у свом разговору с Биљаном Ђоровић, у емисији „Атлантис“ 5. августа 2О1О. рекао је: “За Насера Орића се говори и пише да у ствари и није злочинац, зато је и пуштен, јер је бранио своју земљу и свој народ /.../ Дакле, 4ОО хиљада Срба је протерано из Хрватске, 15О хиљада Срба само из Сарајева. Сарајево је био други српски град у СФРЈ, Ниш је био тек трећи. 15О хиљада Срба са Косова. Нико неће у свету рећи да је почињен геноцид над Србима /.../ жалосно је то што неће да каже ни Србин, ни српска политичка елита ни српска интелигенција. /.../ Бити жртва геноцида данас, у данашњем свету под окриљем империјалне САД, то је привилегија. То није чињеница, то је награда. И то треба схватити озбиљно, да је пропагандни рат главна сила свеколиког ратовања, и ко је означен као жртва награђен је, а ко је жртва геноцида, то је награда на квадрат, екстра привилегија. Срби немају право да буду жртва, а јесу жртва“(19).

Њихових 7ОО хиљада мртвих на територији Павелићеве монструм-државе, зване НДХ, није ништа, али је, по Латинки Перовић и њеним другосрбијанским истомишљеницима, и шест жртава муслимана, које су убили у Сребреници и околини, „геноцид“. Ако Срби нису жртве, они су кривци.

А шта то значи у политичком животу? Слободан Антонић је, у свом тексту „Комплекс кривице“, јасан: “Реч је о томе да се једна друштвена група политички дисквалификује тако што се на њу једноставно пренесе кривица за неки злочин или преступ. А пренос кривице са злочинаца на невине се правда тиме што су и злочинци и невини чланови истог колективитета. По тој логици, рецимо, сви грађани Србије сносе одговорност за злочин у Сребреници. “У Србији само камен није крив“, пластично је устврдио високи руководилац Хелсиншког одбора за људска права, приликом једне расправе о Сребреници 5. децембра 2ОО6.

Циљ тог механизма дисквалификације и стварања комплекса кривице јесте да се успостави политичко старатељство над жртвом. То што жртва није свесна своје кривице и не жели да је прихвати, за манипулатора је само доказ њене политичке малолетности. Зато жртву и треба стваити под контролу „свесних снага“. Штавише, чак и ако жртва преузме извесну одговорност за оно што није учинила и извини се „у име колектива“, то прихватање и извињење се оцењује као „дато са закашњењем“, “невољно“, “неискрено“. И механизам комесарског ислеђивања нечије свести и комесарске управе над нечијим животом се наставља“(2О).

СРБСКА СТРАНА ИСТИНЕ

Зато се борба за објективно тумачење догађаја у Сребреници мора наставити. У свом тексту „Амерички сребренички мит“ (објављеном у часопису „Двери српске“, бр. 43/2ОО9) , покојни србски полихистор, Предраг Р. Драгић Кијук, поставио је неке од темељних теза те борбе. Он је, пре свега, уочио да су Срби изабрани да буду дежурни кривци не само зато што су се нашли на „зеленој трансверзали“ америчког, „политички коректног“ ислама, од Босне и Херцеговине, преко Рашке области, Косова и Метохије, Бивше југословенске републике Македоније, до Бугарске, Грчке и Турске, него и зато што су одбили да се повинују антихришћанској диктатури Новог светског поретка. Зато Срби не смеју да се препусте историософској контраиницијацији која им се намеће, и која је, овде и сада, понављање садистичке поруке О Брајена Винстону Смиту, главном јунаку Орвелове „1984“: “Нећемо те стрељати пре него што заволиш Великог Брата“.

Зато не смемо заборавити. Не смемо, између осталог, заборавити да је, по речима Сефера Халиловића, бившег начелника Главног штаба Армије БиХ, упућеним Алији Изетбеговићу, Изетбеговић „издао и продао Сребреницу“ (21), зарад својих политичких интереса.

Не смемо заборавити ни оно на шта указује Миливоје Иванишевић: “Приликом српске акције од 6. до 12. јула 1995. и ослобођења Сребренице, јединице ВРС прошле сукроз 43 муслиманска села, а да притом није страдала ниједна особа. /.../ Таквих примера није било током муслиманских похода на српска села“ (22).

Или оно што каже Дајана Џонстон: “Хиљаде босанских муслимана су заиста стигле у Тузлу и тихо су премештене на друге позиције. Ово је потврђено од стране међународних посматрача. Али, муслиманске власти никад нису обезбедиле информацију о овим мушкарцима, преферирајући да се уброје међу нестале, т.ј. масакриране“(23).

Или, оно што каже Ноам Чомски, жестоки критичар империјалних лажи: “У случају Тимор у исто време отприлике 1/3,1/4 становништва је избрисана, 2ОО хиљада људи. То је, у суштини, било уз подршку САД, Британије и Француске. Нико то не зове геноцидом“(24).

И још нешто, веома важно: Империју баш брига и за православне Србе и за муслиманске Бошњаке. Она је разбила Југославију да би могла да, по ко зна који пут у историји, завади и влада. Баш зато, и управо зато, и Срби и муслимани Босне и Херцеговине, али и целог региона, за истином морају трагати заједно – да би дошло до помирења и заједничког живота којим неће управљати гаулајтери Империје, које не занимају ничије жртве, него само моћ и профит.
http://srb.fondsk.ru/news/2012/07/12/srebrenica-borba-za-interpretaciiu.html
 

Čuma

Obećava
Banovan
Poruka
58
Дакле линк постоји.
Да видимо дал ће бити брисана са демокрацијског форума или јавност има право да чује и нешто у одрбану оних,
за које Управа форума дозвољава да их називају злочинцима и без пресуде.
Ja mislim da niko normalan ne veruje u to...
 

SrBkinja_

Zainteresovan član
Poruka
416
Ђенералу РАТКУ МЛАДИЋУ позлило је данас током суђења, кадa су лекари рекли да мора у болницу, он је рекао: "ПУСТИТЕ МЕ ДА УМРЕМ СТОЈЕЋИ!"
Не дај се, ђенерале, твоји Срби, они прави, су уз тебе!!!

 

kristiansand

Veoma poznat
Poruka
10.393
Дакле линк постоји.
Да видимо дал ће бити брисана са демокрацијског форума или јавност има право да чује и нешто у одрбану оних,
за које Управа форума дозвољава да их називају злочинцима и без пресуде.
Sada sam gledao FLINOV dokumentarac. SVE JE REALNO I ARGUMENTOVANO.
Alija Izetnegovic je direktno ucestvovao u operaciji Srebrenica a Mladic JESTE pobio nekoliko hiljada ljudi ali uglavnom u toku VOJNIH DEJSTAVA.
Pre tih vojnih dejstava sastao se sa gradonacelnikom Srebrenice i holandskim komandantom xFOR-a, kako se to vec zvalo.
Ima snimnjena recenica kada GARANTUJE SVOJOM RECIJU da civili mogu nesmetano da odu i da ih VOJSKA SRPSKE nece pipnuti.
Medjutim civilno stanovnistvo nije verovalo Mladicu zbog straha od odmazde za ranije zlocine i nisu napustili Srebrenicu kada je trebalo.
Kasnije su pokusali to da urade a vojska SRPSKE ih je u toku vojih dejstava protiv tada nestale BOSNJACKE vojske koju je MLADIC trazio oko Srebrenice, najverovatnije pobila ALI CAK ne bih iskljucio da su ih pobile engleske i francuske kao i americke sluzbe.
 

Schlosser

Iskusan
Poruka
5.015
Pitanje za sve koji osudjuju Generala: da li zanju na osnovu čega su Srbi u Hagu osudjeni za "genocid" u Srebrenici, počev od generala Krstića?
Pa ni gen. Krstic nije osudjen za genocid, vec za neko imaginarno "pomaganje u genocidu", a genocid nije dokazan nigde, nit ce biti. Nego se zapravo stalno igra jedna politicka i gra, i genocid je zapravo medijska laz, toliko puta ponovljena, da su neki pomislili da je istina.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.