ForestGreen
Veoma poznat
- Poruka
- 10.851
У граду Сирбину, како га назива Страбон и како се стварно звао, а Грци су га прекрстили у Ксантос, у покрајини Лици, Мала Азија, нађен је уклесан на великом камену србски законик из осмог века пре Христа. Законик је уклесан на србском језику и на србици, тако да се може без много труда читати.
У Лици малоазиској (Људеји) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персиских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе. Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова1. Личани су најпре били познати под именом Солими, а затим као Термили по једном делу Крићана, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици2. Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета3.
Слика 1. Обелиск из Сирбина Ксантоса) са закоником око 250 линија текста) на језику и писму ликијских Сербо-Раса
Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из VIII века пре Христа, нађен је и био је на сербо-рашком језику и писму. Изглед овог споменика, гледано са северне стране, приказан је на слици 1, а на сликама 3. до 6. су детаљније приказане западна, јужна и источна страна. Ликијске текстове је сакупио крајем XIX века аустријски професор Ернст Калинка5. Тумачење текста грчким и другим језицима није дало резултат, а прочитан је у целости од стране Светислава Билбије, уз тумачење древног србског језика и писма из Лидије и Ликије. Билбија је најпре протумачио и објавио своје дешифровање текста са северне стране споменика, према препису Ернста Калинке6 (стр. 44 наведене Калинкине књиге, приказан овде на слици 2, са 34 исказа које је Билбија гласовно протумачио као запис фонетским писмом, а протумачио га је помоћу сличности са србским језиком.
Слика 2. Текст са северне стране обелиска у Сирбину, према препису Ернста Калинке.
Светислав Билбија је текст са северне стране споменика у Сирбину назвао „Порука Србима урезана у обелиск у престоници Лике – Ликије пре 2600 – 2800 година“, а касније је протумачио читљиве делове записа и са других страна. Taj радни материјал је објављен у зборнику „Catena Mundi“, под насловом „Обелиск из Ксантоса – Камена књига закона и обичаја старих Срба8 “, где су искази приказани у облику одредби законика, које су груписане према темама које обрађују, уз ознаку стране споменика и броја реда за сваку од одредби.
Слика 3. Натпис на обелиску из Сирбина – поглед на западну страну северна је на левој страни снимка
Слика 4. Натпис на обелиску из Сирбина – поглед на јужну страну (западна је сада на левој страни
Слика 5. Натпис на обелиску из Сирбина – поглед на јужну страну лево и источну страну десно
Слика 6. Део натписа на обелиску из Сирбина
Комплетан текст овог споменика сербо-рашке писмености азијске Ликије и древног сербо-рашког законика, који садржи 232 одредбе, уобличио је и допунио коментарима проф. Радомир Ђорђевић13 . Одредбе су сврстане у 16 група, према своме садржају, а свака од њих носи ознаку стране света и реда на обелиску. Те групе (главе Законика) су: (1) О управљању државом – задатак државе; (2) Хуманитарне дужности државе; (3) Слобода занимања и рада; (4) Обичаји и закони; (5) Избор и особине вође; (6) Дужности бораца; (7) О непријатељу и његовом чињењу; (8) Мудре изреке и савети; (9) Савети предака пољоделцима; (10) Савети копачима златне руде; (11) Лекарски савети; (12) Кривична дела, поступак и казне; (13) Васпитање деце; (14) О храни и њеној припреми; (15) О храни и како се хранити; (16) Уклесано треба читати, памтити, вршити.
Ради стицања утиска о садржају законика са обелиска у Сирбину, навешћемо овде појединачно само неке од одредби (оне носе Билбијине ознаке стране и реда).
Тако у делу названом „О управљању државом; задатак државе“ стоји:
З-10 о yправљањy овђе међама - границама државе завјет ту створити, ослањати се на стотине бораца, ови се нужно хоће - требају....
С-7 држава има задатак позивати на оружану узбуну кроз цијели живот, зла која кебају вребају), она укеба така зла
Ј-55 народу треба рећи да овђе стављени чувари штите тврђаву и који јој овђе припадају
И-56 ко овђе дирне у народ, ко обара обичаје, блати, које шибајтe y затвору
С-51 све је дато тој ложи, има дружину када треба торњевима, знају одмах да нађу чуваре који знају штитити, бранити је
И-57 такве који руше имовину, спријечити, чега ради их гонити, те ако се докаже, тога објесити, да одјекне да се сазна
Ј-53 крв насуту зазидаше, ко овђе говори у ругалицама, овима ту суђење да се има
C-52 ту хоће се одређена снага да је одржи, ако потрошена буде, жера да изије ту коју купују Међани
С-60 ми имамо велико оружје и начин да сломимо који се ставио да се довати овог мјеста, жртве оплакиваће послије народне пјеваније
У делу, названом „Дужности бораца и њихове особине“, стоји:
С-44 Срби да се крве (да ратују) овђе за циме (врхове тврђаве), да спријече икоме они да оду, да надзиру потомке, нека силно жежу те који гледају да их узму
С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и матер, стари гробови да се поштују
И-1 у боју издаја, она једе потомке, кроз цијели живот прошлост стрши...
И-12 да (нека) људи копљаници, када су у боју, заштите оне заробљене туђинце које нађу покорене...
У делу, названом „Особине вође и његов избор“, стоји:
И-53 предање је предака, у кући које мушкарац, он господари, и тако да остане
З-15 да јест домаћин кога годинама познају, вале и траже да он правду примјењује
С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и матер, стари гробови да се поштују
У делу, названом „Кривична дела, поступак и казне“ стоји:
И-17 ухапшени треба да се користи обичајем да учињену кривицу ублажи закон...
З-32 народу истинит глас да оде, да се огласи поштени, а да су ухваћени силом закона стрпани у затвор
У делу, названом „Уклесано треба читати, памтити, вршити“ стоји:
И-63 нека уче читати таблице отаца, од врха до дна, да виде њихову суштину, да запамте као такву
КАД КАМЕН ГОВОРИ – ДИСКУСИЈЕ НЕМА
Са ова три приказа: камен Розета, натпис са Крита, Законик из Сирбина, нисмо исцрпли још све материјалне доказе у прилог старе србске историје, има их још подоста. Али, за сваког нормалног човека, и ово је сасвим доста.
Ово је „корпус деликти“, ово су документи који су попут парног ваљка сатрли све фалсификате такозване бечко-берлинске ватиканске школе. Имају ли још образа ти наши бедни нордисти да се појаве пред србским народом?
Човек може да не зна, иако незнање никог не оправдава, али, када му се покаже и прикаже, а он и даље неће да зна, онда - или је луд или покварен. Све док им нисмо дали непобитне доказе могли смо да на њихово понашање гледамо кроз прсте. Али после свега овога, они који и даље хуле на свој народ верглајући којекакву непријатељску пропаганду, њима је место на стубу срама!
Извор: http://serbijana.com/Istorija/zakonik%20VIII%20vek.php
Текст јесте дуг али вреди прочитати. Такође на сајту можете наћи још непознате историје која се крије од нас.
У Лици малоазиској (Људеји) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персиских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе. Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова1. Личани су најпре били познати под именом Солими, а затим као Термили по једном делу Крићана, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици2. Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета3.
Слика 1. Обелиск из Сирбина Ксантоса) са закоником око 250 линија текста) на језику и писму ликијских Сербо-Раса
Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из VIII века пре Христа, нађен је и био је на сербо-рашком језику и писму. Изглед овог споменика, гледано са северне стране, приказан је на слици 1, а на сликама 3. до 6. су детаљније приказане западна, јужна и источна страна. Ликијске текстове је сакупио крајем XIX века аустријски професор Ернст Калинка5. Тумачење текста грчким и другим језицима није дало резултат, а прочитан је у целости од стране Светислава Билбије, уз тумачење древног србског језика и писма из Лидије и Ликије. Билбија је најпре протумачио и објавио своје дешифровање текста са северне стране споменика, према препису Ернста Калинке6 (стр. 44 наведене Калинкине књиге, приказан овде на слици 2, са 34 исказа које је Билбија гласовно протумачио као запис фонетским писмом, а протумачио га је помоћу сличности са србским језиком.
Слика 2. Текст са северне стране обелиска у Сирбину, према препису Ернста Калинке.
Светислав Билбија је текст са северне стране споменика у Сирбину назвао „Порука Србима урезана у обелиск у престоници Лике – Ликије пре 2600 – 2800 година“, а касније је протумачио читљиве делове записа и са других страна. Taj радни материјал је објављен у зборнику „Catena Mundi“, под насловом „Обелиск из Ксантоса – Камена књига закона и обичаја старих Срба8 “, где су искази приказани у облику одредби законика, које су груписане према темама које обрађују, уз ознаку стране споменика и броја реда за сваку од одредби.
Слика 3. Натпис на обелиску из Сирбина – поглед на западну страну северна је на левој страни снимка
Слика 4. Натпис на обелиску из Сирбина – поглед на јужну страну (западна је сада на левој страни
Слика 5. Натпис на обелиску из Сирбина – поглед на јужну страну лево и источну страну десно
Слика 6. Део натписа на обелиску из Сирбина
Комплетан текст овог споменика сербо-рашке писмености азијске Ликије и древног сербо-рашког законика, који садржи 232 одредбе, уобличио је и допунио коментарима проф. Радомир Ђорђевић13 . Одредбе су сврстане у 16 група, према своме садржају, а свака од њих носи ознаку стране света и реда на обелиску. Те групе (главе Законика) су: (1) О управљању државом – задатак државе; (2) Хуманитарне дужности државе; (3) Слобода занимања и рада; (4) Обичаји и закони; (5) Избор и особине вође; (6) Дужности бораца; (7) О непријатељу и његовом чињењу; (8) Мудре изреке и савети; (9) Савети предака пољоделцима; (10) Савети копачима златне руде; (11) Лекарски савети; (12) Кривична дела, поступак и казне; (13) Васпитање деце; (14) О храни и њеној припреми; (15) О храни и како се хранити; (16) Уклесано треба читати, памтити, вршити.
Ради стицања утиска о садржају законика са обелиска у Сирбину, навешћемо овде појединачно само неке од одредби (оне носе Билбијине ознаке стране и реда).
Тако у делу названом „О управљању државом; задатак државе“ стоји:
З-10 о yправљањy овђе међама - границама државе завјет ту створити, ослањати се на стотине бораца, ови се нужно хоће - требају....
С-7 држава има задатак позивати на оружану узбуну кроз цијели живот, зла која кебају вребају), она укеба така зла
Ј-55 народу треба рећи да овђе стављени чувари штите тврђаву и који јој овђе припадају
И-56 ко овђе дирне у народ, ко обара обичаје, блати, које шибајтe y затвору
С-51 све је дато тој ложи, има дружину када треба торњевима, знају одмах да нађу чуваре који знају штитити, бранити је
И-57 такве који руше имовину, спријечити, чега ради их гонити, те ако се докаже, тога објесити, да одјекне да се сазна
Ј-53 крв насуту зазидаше, ко овђе говори у ругалицама, овима ту суђење да се има
C-52 ту хоће се одређена снага да је одржи, ако потрошена буде, жера да изије ту коју купују Међани
С-60 ми имамо велико оружје и начин да сломимо који се ставио да се довати овог мјеста, жртве оплакиваће послије народне пјеваније
У делу, названом „Дужности бораца и њихове особине“, стоји:
С-44 Срби да се крве (да ратују) овђе за циме (врхове тврђаве), да спријече икоме они да оду, да надзиру потомке, нека силно жежу те који гледају да их узму
С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и матер, стари гробови да се поштују
И-1 у боју издаја, она једе потомке, кроз цијели живот прошлост стрши...
И-12 да (нека) људи копљаници, када су у боју, заштите оне заробљене туђинце које нађу покорене...
У делу, названом „Особине вође и његов избор“, стоји:
И-53 предање је предака, у кући које мушкарац, он господари, и тако да остане
З-15 да јест домаћин кога годинама познају, вале и траже да он правду примјењује
С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и матер, стари гробови да се поштују
У делу, названом „Кривична дела, поступак и казне“ стоји:
И-17 ухапшени треба да се користи обичајем да учињену кривицу ублажи закон...
З-32 народу истинит глас да оде, да се огласи поштени, а да су ухваћени силом закона стрпани у затвор
У делу, названом „Уклесано треба читати, памтити, вршити“ стоји:
И-63 нека уче читати таблице отаца, од врха до дна, да виде њихову суштину, да запамте као такву
КАД КАМЕН ГОВОРИ – ДИСКУСИЈЕ НЕМА
Са ова три приказа: камен Розета, натпис са Крита, Законик из Сирбина, нисмо исцрпли још све материјалне доказе у прилог старе србске историје, има их још подоста. Али, за сваког нормалног човека, и ово је сасвим доста.
Ово је „корпус деликти“, ово су документи који су попут парног ваљка сатрли све фалсификате такозване бечко-берлинске ватиканске школе. Имају ли још образа ти наши бедни нордисти да се појаве пред србским народом?
Човек може да не зна, иако незнање никог не оправдава, али, када му се покаже и прикаже, а он и даље неће да зна, онда - или је луд или покварен. Све док им нисмо дали непобитне доказе могли смо да на њихово понашање гледамо кроз прсте. Али после свега овога, они који и даље хуле на свој народ верглајући којекакву непријатељску пропаганду, њима је место на стубу срама!
Извор: http://serbijana.com/Istorija/zakonik%20VIII%20vek.php
Текст јесте дуг али вреди прочитати. Такође на сајту можете наћи још непознате историје која се крије од нас.
Bilbijina deretićevska mašta...
