,,Ponosni smo na srpsko porijeklo i crnogorsku državnost, na slavnu istoriju srpskog naroda. Zato i vjerujemo u zajedničku budućnost i prosperitet.”
(Milo Đukanović, 1991, u Andrijevici, obilježavanje Trinaestojulskog ustanka i paljenje vatri)
,,Što se tiče straha od Srbije, time pokušava politički manipulisati jedan broj ljudi, nasljednika ustašoidne politike Sekule Drljevića i Savića Markovića Štedimlije, politike razbratništva sa srpskim narodom. U svojoj zaslijepljenosti mržnjom, oni izmišljaju etnogenetske teorije o tome da smo iz Male Azije, pričaju kako je naše pismo latinično, a vjera nam katolička. I to sve s namjerom da dokažu našu autohtonost i posebnost u odnosu na Srbe.”
(Milo Đukanović, 1990, komentar ,,na talasu”)
“Svaki pametan Crnogorac i svaki pošten čovjek u ovoj zemlji sa prezirom pominje ime izdajnika Jevremа Brkovića, koji je iz lične sujete izdao svoj narod i sada daje antijugoslovenske izjave po Zagrebu, dok ustaše, ponovo kao 1941. godine, krvave svoje kame na nemoćnim srpskim civilima.”
(Milo Đukanović,1992, vjerovatno prilikom ,,ispraćaja” najvećeg crnogorskog pisca u RH)
”Hrvatska vlast je po svaku cijenu željela rat, i ima ga.”
(Milo Đukanović ,,temeljno” pojašnjava početnu etapu evroatlantskih integracija, nekako s proljeća 1991)
”Šah sam omrznuo od njih i njihovog podaništva šahovnici i mladoj demokratiji, tipa kalašnjikov.”
(Milo Đukanović, Zimski Dubrovački Festival, 1991)
„На Косову је нападнута Југославија. Косово је бедем српског и црногорског народа које не може пасти док је нас и покољења наших потомака. Небројено пута смо рекли: Косово се мора бранити свим средствима”, Андријевица 13. јул 1990
“Наглашена брига за Црну Гору је само димна завјеса иза које се крије мржња према увијек ‘потенцијалном окупатору’ – српском народу.”
“Од свега највише мрзим четнике, усташе и стопостотне Црногорце!”
“Црна Гора је опстала као острво слободе када су други били поробљени, па зашто сада не би могла опстати као острво комунизма.”
“Наметнути рат ћемо добити, баш као што смо све такве противнике побјеђивали током цијеле наше историје. Овог пута ћемо завршити заједнички живот с њима и раскинути све контакте, надам се за сва времена. Надам се да ће се у тој диоби формирати нове државне заједнице у којима ћемо живјети, границе са Хрватском повући праведније и логичније, него што су то урадили приучени бољшевички картографи, чији је изгледа једини циљ био да над Црном Гором, у дијелу Боке буде хрватско старатељство. Још ћу вам само ово рећи: Црном Гором тече Зета, ускоро ће и Неретва.”
“Поход на Дубровник је сврсисходан и свако супротно становиште је издајничко.” (Побједа, 22. октобар 1991.)
“Не може се махати гранчицама мира дотле докле се српски народ у Хрватској коље, масакрира, силује, док им се пале куће и уништавају имања само зато што су Срби. Рат се не добија дезертерством већ мобилизацијом.”
“Хрватска власт је по сваку цијену жељела рат – и има га.”
“Све опозиционе сепаратистичке странке у Црној Гори говоре да смо водили бесмислени рат, а ни једна за то нема аргументе. А аргуменат је да нам је рат био наметнут, били смо нападнути од стране хрватске војске.”
“Милошевић је нешто најбоље што се могло десити Југославији у овом тренутку, када повампирене фашистичке снаге у Хрватској и Словенији покушавају да униште све оно што је створено од 1945. године до сада. Поносан сам да у овим историјским тренуцима могу да будем раме уз раме са њим у одбрани тековина револуције”
а познат је и изјава поводом његовог имовног стања:
“Тек ћу да будем богат када будем престао да се бавим политиком”.
”Сваки паметан Црногорац и сваки поштен човјек у овој земљи са презиром помиње име издајника Јевреме Брковића, који је из личне сујете издао свој народ и сада даје антијугословенске изјаве по Загребу, док усташе, поново као 1941. године, крваве своје каме на немоћним српским цивилима„
“Политику агресивног антикомунизма и готово патолошке србофобије нуди Савез реформских снага Југославије. Иза невјештих реформских маски, лако је препознати протагонисте бивше, од народа одбачене политике, неколико младих, незадовољних властохљебника, шачицу црногорских националиста, шачицу сулудих исламских фундаменталиста и албанских сепаратиста, који свом народу нуде мржњу.”
„Ми смо већ истањили авнојевске границе између Црне Горе и Херцеговине, односно између источне Босне и Црне Горе. Доста је српски народ робовао братству и јединству, авнојевској, Титовој Југославији, па, чак, и замислима Александра Карађорђевића да поправи Југославију”
“Због вјековних братских веза. Заједничке крви у свим ратовима проливене, због вјековног сна најбољих Црногораца и Србијанаца, због извјесно боље заједничке будућности, Црна Гора се и отвореног срца опредијелила за живот у заједничкој држави са Србијом”.
“Наша је примарна идеја да своје овакве амбициозне планове реализујемо кроз нашу заједничку државу Савезну Републику Југославију, која представља и наш свјестан избор и нас стратески интерес. Мислимо да је лакше и безболније, посебно на Балкану, мијењати промашену политику и њене актере, него границе”.
“Наша примарна идеја да своје овакве амбициозне планове реализујемо кроз нашу заједничку државу Савезну Републику Југославију, која представља и наш свјестан избор и наш стратешки интерес. Мислимо да је лакше и безболније, мијењати промашену политику и њене актере, а не границе.”
1999. године тачније 27.2.1999
“Црна Гора није Словенија, она је саставни дио Југославије и то жели и да остане..”.
