Quantcast

Srbovanje 'posrbice' Jevrema Brkovića

Slaven777

Legenda
Poruka
51.369


Kao što je već poznato, ističe se isuviše često da je srpstvo u Jevrema Brkovića kroz osamdesete godine prošloga stoljeća bio samo jedan kratkotrajni bunt, koji je prestao brzo kako i podrška i hvalospjev Slobodanu Miloševiću (koji je u Brkovića bio najizraženiji krajem osamdesetih) izbijanjem građanskoga rata u SFRJ. Međutim:

На ободској стијени ваздух на олово мирише,
Вријеме као из Октоиха. Петогласник орао кружи.
Грешни јеромонах Макарије псалтир пише,
Оловом и гушчјим пером службу служи.
Во имја Ивана господара и сина му Ђурђа
Ово олово морем броди и доспје у капу моју
Да Србљи грешни из Зете не чате туђа
Слова и туђу пјесму у један глас поју.
Под мртвом су водом и Жабљак и Зета
Све наше – до књиге ове – вријеме избриса.
Господари моји Чарнојевићи изгубише оба свијета.
И грешни и роб божји Макарије све ово записа
Ovo je na Cetinju 1969. godine spjevao Brković.

Dakle, to je dosta davno prije '91. godine.
 

vracaracc

Buduća legenda
Poruka
38.333
A sta je bio Milo ?
,,Ponosni smo na srpsko porijeklo i crnogorsku državnost, na slavnu istoriju srpskog naroda. Zato i vjerujemo u zajedničku budućnost i prosperitet.”

(Milo Đukanović, 1991, u Andrijevici, obilježavanje Trinaestojulskog ustanka i paljenje vatri)

,,Što se tiče straha od Srbije, time pokušava politički manipulisati jedan broj ljudi, nasljednika ustašoidne politike Sekule Drljevića i Savića Markovića Štedimlije, politike razbratništva sa srpskim narodom. U svojoj zaslijepljenosti mržnjom, oni izmišljaju etnogenetske teorije o tome da smo iz Male Azije, pričaju kako je naše pismo latinično, a vjera nam katolička. I to sve s namjerom da dokažu našu autohtonost i posebnost u odnosu na Srbe.”

(Milo Đukanović, 1990, komentar ,,na talasu”)

“Svaki pametan Crnogorac i svaki pošten čovjek u ovoj zemlji sa prezirom pominje ime izdajnika Jevremа Brkovića, koji je iz lične sujete izdao svoj narod i sada daje antijugoslovenske izjave po Zagrebu, dok ustaše, ponovo kao 1941. godine, krvave svoje kame na nemoćnim srpskim civilima.”

(Milo Đukanović,1992, vjerovatno prilikom ,,ispraćaja” najvećeg crnogorskog pisca u RH)

”Hrvatska vlast je po svaku cijenu željela rat, i ima ga.”

(Milo Đukanović ,,temeljno” pojašnjava početnu etapu evroatlantskih integracija, nekako s proljeća 1991)

”Šah sam omrznuo od njih i njihovog podaništva šahovnici i mladoj demokratiji, tipa kalašnjikov.”

(Milo Đukanović, Zimski Dubrovački Festival, 1991)

„На Косову је нападнута Југославија. Косово је бедем српског и црногорског народа које не може пасти док је нас и покољења наших потомака. Небројено пута смо рекли: Косово се мора бранити свим средствима”, Андријевица 13. јул 1990

“Наглашена брига за Црну Гору је само димна завјеса иза које се крије мржња према увијек ‘потенцијалном окупатору’ – српском народу.”
“Од свега највише мрзим четнике, усташе и стопостотне Црногорце!”
“Црна Гора је опстала као острво слободе када су други били поробљени, па зашто сада не би могла опстати као острво комунизма.”

“Наметнути рат ћемо добити, баш као што смо све такве противнике побјеђивали током цијеле наше историје. Овог пута ћемо завршити заједнички живот с њима и раскинути све контакте, надам се за сва времена. Надам се да ће се у тој диоби формирати нове државне заједнице у којима ћемо живјети, границе са Хрватском повући праведније и логичније, него што су то урадили приучени бољшевички картографи, чији је изгледа једини циљ био да над Црном Гором, у дијелу Боке буде хрватско старатељство. Још ћу вам само ово рећи: Црном Гором тече Зета, ускоро ће и Неретва.”
“Поход на Дубровник је сврсисходан и свако супротно становиште је издајничко.” (Побједа, 22. октобар 1991.)
“Не може се махати гранчицама мира дотле докле се српски народ у Хрватској коље, масакрира, силује, док им се пале куће и уништавају имања само зато што су Срби. Рат се не добија дезертерством већ мобилизацијом.”
“Хрватска власт је по сваку цијену жељела рат – и има га.”

“Све опозиционе сепаратистичке странке у Црној Гори говоре да смо водили бесмислени рат, а ни једна за то нема аргументе. А аргуменат је да нам је рат био наметнут, били смо нападнути од стране хрватске војске.”
“Милошевић је нешто најбоље што се могло десити Југославији у овом тренутку, када повампирене фашистичке снаге у Хрватској и Словенији покушавају да униште све оно што је створено од 1945. године до сада. Поносан сам да у овим историјским тренуцима могу да будем раме уз раме са њим у одбрани тековина револуције”

а познат је и изјава поводом његовог имовног стања:
“Тек ћу да будем богат када будем престао да се бавим политиком”.
”Сваки паметан Црногорац и сваки поштен човјек у овој земљи са презиром помиње име издајника Јевреме Брковића, који је из личне сујете издао свој народ и сада даје антијугословенске изјаве по Загребу, док усташе, поново као 1941. године, крваве своје каме на немоћним српским цивилима„

“Политику агресивног антикомунизма и готово патолошке србофобије нуди Савез реформских снага Југославије. Иза невјештих реформских маски, лако је препознати протагонисте бивше, од народа одбачене политике, неколико младих, незадовољних властохљебника, шачицу црногорских националиста, шачицу сулудих исламских фундаменталиста и албанских сепаратиста, који свом народу нуде мржњу.”
„Ми смо већ истањили авнојевске границе између Црне Горе и Херцеговине, односно између источне Босне и Црне Горе. Доста је српски народ робовао братству и јединству, авнојевској, Титовој Југославији, па, чак, и замислима Александра Карађорђевића да поправи Југославију”
“Због вјековних братских веза. Заједничке крви у свим ратовима проливене, због вјековног сна најбољих Црногораца и Србијанаца, због извјесно боље заједничке будућности, Црна Гора се и отвореног срца опредијелила за живот у заједничкој држави са Србијом”.
“Наша је примарна идеја да своје овакве амбициозне планове реализујемо кроз нашу заједничку државу Савезну Републику Југославију, која представља и наш свјестан избор и нас стратески интерес. Мислимо да је лакше и безболније, посебно на Балкану, мијењати промашену политику и њене актере, него границе”.

“Наша примарна идеја да своје овакве амбициозне планове реализујемо кроз нашу заједничку државу Савезну Републику Југославију, која представља и наш свјестан избор и наш стратешки интерес. Мислимо да је лакше и безболније, мијењати промашену политику и њене актере, а не границе.”

1999. године тачније 27.2.1999
“Црна Гора није Словенија, она је саставни дио Југославије и то жели и да остане..”.
 

deset

Zainteresovan član
Poruka
388
,,Ponosni smo na srpsko porijeklo i crnogorsku državnost, na slavnu istoriju srpskog naroda. Zato i vjerujemo u zajedničku budućnost i prosperitet.”

(Milo Đukanović, 1991, u Andrijevici, obilježavanje Trinaestojulskog ustanka i paljenje vatri)

,,Što se tiče straha od Srbije, time pokušava politički manipulisati jedan broj ljudi, nasljednika ustašoidne politike Sekule Drljevića i Savića Markovića Štedimlije, politike razbratništva sa srpskim narodom. U svojoj zaslijepljenosti mržnjom, oni izmišljaju etnogenetske teorije o tome da smo iz Male Azije, pričaju kako je naše pismo latinično, a vjera nam katolička. I to sve s namjerom da dokažu našu autohtonost i posebnost u odnosu na Srbe.”

(Milo Đukanović, 1990, komentar ,,na talasu”)

“Svaki pametan Crnogorac i svaki pošten čovjek u ovoj zemlji sa prezirom pominje ime izdajnika Jevremа Brkovića, koji je iz lične sujete izdao svoj narod i sada daje antijugoslovenske izjave po Zagrebu, dok ustaše, ponovo kao 1941. godine, krvave svoje kame na nemoćnim srpskim civilima.”

(Milo Đukanović,1992, vjerovatno prilikom ,,ispraćaja” najvećeg crnogorskog pisca u RH)

”Hrvatska vlast je po svaku cijenu željela rat, i ima ga.”

(Milo Đukanović ,,temeljno” pojašnjava početnu etapu evroatlantskih integracija, nekako s proljeća 1991)

”Šah sam omrznuo od njih i njihovog podaništva šahovnici i mladoj demokratiji, tipa kalašnjikov.”

(Milo Đukanović, Zimski Dubrovački Festival, 1991)

„На Косову је нападнута Југославија. Косово је бедем српског и црногорског народа које не може пасти док је нас и покољења наших потомака. Небројено пута смо рекли: Косово се мора бранити свим средствима”, Андријевица 13. јул 1990

“Наглашена брига за Црну Гору је само димна завјеса иза које се крије мржња према увијек ‘потенцијалном окупатору’ – српском народу.”
“Од свега највише мрзим четнике, усташе и стопостотне Црногорце!”
“Црна Гора је опстала као острво слободе када су други били поробљени, па зашто сада не би могла опстати као острво комунизма.”

“Наметнути рат ћемо добити, баш као што смо све такве противнике побјеђивали током цијеле наше историје. Овог пута ћемо завршити заједнички живот с њима и раскинути све контакте, надам се за сва времена. Надам се да ће се у тој диоби формирати нове државне заједнице у којима ћемо живјети, границе са Хрватском повући праведније и логичније, него што су то урадили приучени бољшевички картографи, чији је изгледа једини циљ био да над Црном Гором, у дијелу Боке буде хрватско старатељство. Још ћу вам само ово рећи: Црном Гором тече Зета, ускоро ће и Неретва.”
“Поход на Дубровник је сврсисходан и свако супротно становиште је издајничко.” (Побједа, 22. октобар 1991.)
“Не може се махати гранчицама мира дотле докле се српски народ у Хрватској коље, масакрира, силује, док им се пале куће и уништавају имања само зато што су Срби. Рат се не добија дезертерством већ мобилизацијом.”
“Хрватска власт је по сваку цијену жељела рат – и има га.”

“Све опозиционе сепаратистичке странке у Црној Гори говоре да смо водили бесмислени рат, а ни једна за то нема аргументе. А аргуменат је да нам је рат био наметнут, били смо нападнути од стране хрватске војске.”
“Милошевић је нешто најбоље што се могло десити Југославији у овом тренутку, када повампирене фашистичке снаге у Хрватској и Словенији покушавају да униште све оно што је створено од 1945. године до сада. Поносан сам да у овим историјским тренуцима могу да будем раме уз раме са њим у одбрани тековина револуције”

а познат је и изјава поводом његовог имовног стања:
“Тек ћу да будем богат када будем престао да се бавим политиком”.
”Сваки паметан Црногорац и сваки поштен човјек у овој земљи са презиром помиње име издајника Јевреме Брковића, који је из личне сујете издао свој народ и сада даје антијугословенске изјаве по Загребу, док усташе, поново као 1941. године, крваве своје каме на немоћним српским цивилима„

“Политику агресивног антикомунизма и готово патолошке србофобије нуди Савез реформских снага Југославије. Иза невјештих реформских маски, лако је препознати протагонисте бивше, од народа одбачене политике, неколико младих, незадовољних властохљебника, шачицу црногорских националиста, шачицу сулудих исламских фундаменталиста и албанских сепаратиста, који свом народу нуде мржњу.”
„Ми смо већ истањили авнојевске границе између Црне Горе и Херцеговине, односно између источне Босне и Црне Горе. Доста је српски народ робовао братству и јединству, авнојевској, Титовој Југославији, па, чак, и замислима Александра Карађорђевића да поправи Југославију”
“Због вјековних братских веза. Заједничке крви у свим ратовима проливене, због вјековног сна најбољих Црногораца и Србијанаца, због извјесно боље заједничке будућности, Црна Гора се и отвореног срца опредијелила за живот у заједничкој држави са Србијом”.
“Наша је примарна идеја да своје овакве амбициозне планове реализујемо кроз нашу заједничку државу Савезну Републику Југославију, која представља и наш свјестан избор и нас стратески интерес. Мислимо да је лакше и безболније, посебно на Балкану, мијењати промашену политику и њене актере, него границе”.

“Наша примарна идеја да своје овакве амбициозне планове реализујемо кроз нашу заједничку државу Савезну Републику Југославију, која представља и наш свјестан избор и наш стратешки интерес. Мислимо да је лакше и безболније, мијењати промашену политику и њене актере, а не границе.”

1999. године тачније 27.2.1999
“Црна Гора није Словенија, она је саставни дио Југославије и то жели и да остане..”.
Bravo majstore, moj sledeci komentar bi mu bio da nadje neke njegove ranije izjave. Mada naci ce se neko opravdanje, mozda dresura :eek:
 

sakatilo1

Veoma poznat
Poruka
14.486
Samo budala nigda ne mijenja svoje mišljenje, stav, politiku. Identitet nije moga promijenit, jer je bio i osta Crnogorac, kako i rekoh.
jedno je menjati mišljenje..ali menjati ono sa čim si se rodio..oca,majku,pretke,kompletnu genetiku i nasledje..nikom nije uspelo i pored svih pokušaja zatiranja iz ko zna kakvih materijalnih i psihopatoloških razloga...."Kojoj ovci svoje runo smeta,ondje nije ni ovce ni runa..."
 

vracaracc

Buduća legenda
Poruka
38.333
jedno je menjati mišljenje..ali menjati ono sa čim si se rodio..oca,majku,pretke,kompletnu genetiku i nasledje..nikom nije uspelo i pored svih pokušaja zatiranja iz ko zna kakvih materijalnih i psihopatoloških razloga...."Kojoj ovci svoje runo smeta,ondje nije ni ovce ni runa..."
Песо Србин се свим силама труди...али на жалост свестан је где су му корени и шта је.
 

Statler and Waldorf

Buduća legenda
Poruka
35.172
Štap Nikole Pašića

Čujem da Brico opet šeće Podgoricom u društvu svog slavnog štapa. Što mi je osvježilo jednu uspomenu. Bili Oktobarski dani kulture u Beogradu i ja zalutao na spisateljsku seansu s mnogo teatra koji se sam sebi divio. Kad sam htio izići iz sale jer mi je bilo dosadno ritualno iskazivanje vjernosti idealima društva najhumanijeg, za govornicu je izišla dolamica i u njoj Jevrem sa zlatnim lancem o vratu, štapom-dvojnikom i osmijehom koji veli: to sam ja, kome je milo znati, ja lično, Ješo himself. Shvatih da su raniji besjednici bili amateri a da je ovo profesionalac. Ne pamtim šta je zborio jer sam u slušanju bio onemogućen događanjem Jevrema. Događao se ne samo u sali već i u prošlosti, od zetskog kralja Vladimira naovamo i naonamo.
Osjetih u zraku prisustvo najmanje dva Balšića sa čijeg je grba zijevala vučija glava, prominu sjen Iva Crnojevića, brižna kao prije pet stoljeća, projezdi Šćepan Mali na Brnjašu i sa papigom koja ponavlja: Car! Car! Iz svake Brkovićeve kretnje vidjelo se sjajno obrazovanje kako Gogolj reče o Čičikovu, a njina otmjenost bila je i dokaz da se radi o potomku poljskog kralja Vladislava. Ruke su mu milovle prostor koji je bio usrećen prisustvom tog kneza.
Pa dizanje i spuštanje glasa, slično krivuljama pada i rasta socijalističke proizvodnje. Oči bivšeg udbinog saradnika unakrsno su ispitivale svaku osobu na koju padnu, a elokvencijom je ličio na Miraboa kad u Parlamentu opaljuje aristokratiju. Pa njegov štap, rječitiji no pola prethodnih govornika, koji nas je opominjao: „Nas smo dvojica, da znate!“ Gleda ga Svetozar Koljević, pa veli: „Taj čovek, s tom kosom, tom bradom, tim štapom, izašao je za govornicu i preti štapom, priča nešto i preti nam štapom, a ja se pitam: da ga odvedeš berberu i ošišaš mu kosu, obriješ mu bradu i uzmeš mu štap, šta bi od njega ostalo?“
Pitao sam: okle mu štap? U njemu bješe sječivo koje nije teško objasniti: Ješo je pod komunistima nosio glavu u torbi, pa se snadbio štapom sa bodežom da zamijeni glavu. Pitao sam: okle mu ta dika na svijet? To je štap Nikole Pašića, rekao je i zavezao se u dugu priču, ne bi je Alah upamtio, o peripetijama kroz koje je štap prošao na putu od Pašića do Ješa. „More biti“, rekao sam ko Salihaga iz priče Skendera Kulenovića koju Brico srećom nije čitao, jer bi se naljutio: znao bi da Salihaga nikome ne veli „hajde ne laži“ već „more biti“.

Odlomak iz knjige „Špijun iz Pipera“
od Marka Vešovića
 

Србски

Zainteresovan član
Poruka
435
А брат е Дукљанину шта је твој ђед био, дукљанијанац,....

За шта је Цетиње данас, за кога сте ви, који сте ви народ, од који потичете, где стремите, ....јел то ношња дукљаниста , на Аватару!
 

siticentar

Domaćin
Poruka
4.786
Нема он деду, он је настао колико јуче, ни из чега...европејац.
Svi mi imamo svog djeda i pradjeda, većini je čast, boriti se za pravdu i ideale u svojoj državi i voljeti ljude bez obzira na vjeru i naciju.
Neki se odmetnuše od toga i prevču svoje časne pretke u grobu, podrškom zločincima i čast je ne biti sa njima u društvu.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.