Blagoje - Blago Jovović (rođen 1922. godine, u selu Kosiću, u blizini Danilovgrada, umro 2. juna 1999. u Rosariju u Argentini) je bio borac Jugoslovenske vojske u Otadžbini u Bjelopavlićkoj vojno-četničkoj brigadi, i čovek koji je izvršio atentat na Anta Pavelića 10. aprila 1957. u Lomas de Palamor, predgrađu Buenos Ajresa. Rođen je u plemenu Bjelopavlovića, od oca Jova i majke Raduše (devojačko Delibašić).
II svjetski rat
Aprilski rat ga je zatekao na vojnoj službi u Strumici, na granici Kraljevine Jugoslavije i Grčke. Tu je bez ičije komande pucao na Nemce i za to dobio odlikovanje. Posle kratkog rata uputio se u rodni kraj u selo Kosić u Bjelopavlićima.
Jula 1941. priključio se narodnom ustanku protiv fašističke Italije. Bio je izabran za komandira Kosićkog partizanskog odreda i sa njim učestvovao u borbama na Pljevljima.
Kada je dobio naređenje od komandanta Ivana Milutinovića da sa svojim odredom krene u napad na Baja Stanišića, koji se pod Ostrogom digao na oružje jer je čuo da komunisti ubijaju političke neistomišljenike, Blagoje se povukao sa dužnosti komandira i odbio da učestvuje u bratoubilačkoj borbi.
Posle toga prešao je u četnike, kod pukovnika Baja Stanišića, koji mu je pre rata bio pretpostavljeni u školi za podoficire u Bileći. 1942. godine komunisti su bili proterani iz Crne Gore. Godine 1943. bio je premešten u štab pomorskog oficira i novog komandanta Bjelopavlićke vojno-četničke brigade, kapetana Jakova Jovovića. Blagoje postavljen za vodnika u štapskoj četi.
Marta i aprila 1943. godine učestvavao je u borbama u Hercegovini za odbranu Jadranskog zaleđa od komunističkih snaga, koje su probojem do primorja želele da spreče najavljeno savezničko iskrcavanje.
Septembra 1944. godine nalazio se u sastavu delegacije koja je bila određena da krene u Italiju na pregovore sa Englezima. Za predsednika misije je određen Dušan Vlahović, a za potpredsednika Jakov Jovović. Putovali su malim brodom koji se zvao „Tender“ od Kotora do Tarantoa u Italiji. Kada su pristali, sačekao ih je američki kapetan i odveo ih u njihov klub. Posle par dana stupili su u pregovore sa Englezima, koji su ih obavestili da se saveznička politika promenila u korist Tita i partizana.
Atentat na Pavelića
Zahvaljujući jednom bivšem italijanskom generalu, Pavelić je otkriven početkom 1957. godine. Podaci nisu sadržali informaciju o pravom identitetu Anta Pavelića, već gde se nalazio i kuda se kretao. Planom ubistva rukovodio je Jakov Jovović, a dobrovoljno se prijavio njegov rođak Blagoje. Kasnije im se pridružio Milo Krivokapić.
Odluka je donesena da se atentat izvrši 9. aprila 1957. godine, odnosno, dan uoči proslave Dana nezavisnosti NDH. U predviđeno vreme Blagoje Jovović i Krivokapić su se uputili u mesto Palamor, gde je Pavelić duže živeo. Tog dana, Pavelić je pošao sa ženom i ćerkom, pa su odlučili da atentat izvrše narednog dana. U sredu, 10. aprila u 9 časova, uveče, po izlasku iz omnibusa Pavelić je posumnjao u svog prvog pratioca i okrenuo se i u pravcu Blagoja ispalio nekoliko metaka. Jovović je potrčao za Pavelićem i ispalio pet metaka u njegovom pravcu. Dva metka su pogodila Pavelića, koji se zateturao, ali je pognut počeo da jauče od bolova i moli za milost.
Povratak u otadžbinu
Posle 55 godina Blagoje Jovović je 1999. godine posetio prvi put SR Jugoslaviju, Crnu Goru od 1944. godine. Jovović je doputovao iz Argentine i posetio manastir Ostrog, susreo se sa mitropolitom Amfilohijem Radovićem i tom prilikom je rekao da je on čovek koji je ubio Antu Pavelića. Posle toga šira javnost je saznala pravi identitet čoveka koji je pucao na Pavelića 1957. godine u Lomas de Palamoru, Buenos Ajresu. Blagoje boraveći pod Ostrogom, posetio je rodno selo Kosić i groblje svojih predaka. Blagoje je umro 2. juna 1999. godine u Rosariu, Argentini, samo nekoliko meseci posle posete, prve i poslednje, svom rodnom kraju.
Линк за књигу о Благоју Јововићу...ДВА МЕТКА ЗА ПАВЕЛИЋА
Ево дукљани да видите ко су прави Срби из Црне Горе...да виде ваша браћа лопатари из Хрватске ко им је убио вођу.
II svjetski rat
Aprilski rat ga je zatekao na vojnoj službi u Strumici, na granici Kraljevine Jugoslavije i Grčke. Tu je bez ičije komande pucao na Nemce i za to dobio odlikovanje. Posle kratkog rata uputio se u rodni kraj u selo Kosić u Bjelopavlićima.
Jula 1941. priključio se narodnom ustanku protiv fašističke Italije. Bio je izabran za komandira Kosićkog partizanskog odreda i sa njim učestvovao u borbama na Pljevljima.
Kada je dobio naređenje od komandanta Ivana Milutinovića da sa svojim odredom krene u napad na Baja Stanišića, koji se pod Ostrogom digao na oružje jer je čuo da komunisti ubijaju političke neistomišljenike, Blagoje se povukao sa dužnosti komandira i odbio da učestvuje u bratoubilačkoj borbi.
Posle toga prešao je u četnike, kod pukovnika Baja Stanišića, koji mu je pre rata bio pretpostavljeni u školi za podoficire u Bileći. 1942. godine komunisti su bili proterani iz Crne Gore. Godine 1943. bio je premešten u štab pomorskog oficira i novog komandanta Bjelopavlićke vojno-četničke brigade, kapetana Jakova Jovovića. Blagoje postavljen za vodnika u štapskoj četi.
Marta i aprila 1943. godine učestvavao je u borbama u Hercegovini za odbranu Jadranskog zaleđa od komunističkih snaga, koje su probojem do primorja želele da spreče najavljeno savezničko iskrcavanje.
Septembra 1944. godine nalazio se u sastavu delegacije koja je bila određena da krene u Italiju na pregovore sa Englezima. Za predsednika misije je određen Dušan Vlahović, a za potpredsednika Jakov Jovović. Putovali su malim brodom koji se zvao „Tender“ od Kotora do Tarantoa u Italiji. Kada su pristali, sačekao ih je američki kapetan i odveo ih u njihov klub. Posle par dana stupili su u pregovore sa Englezima, koji su ih obavestili da se saveznička politika promenila u korist Tita i partizana.
Atentat na Pavelića
Zahvaljujući jednom bivšem italijanskom generalu, Pavelić je otkriven početkom 1957. godine. Podaci nisu sadržali informaciju o pravom identitetu Anta Pavelića, već gde se nalazio i kuda se kretao. Planom ubistva rukovodio je Jakov Jovović, a dobrovoljno se prijavio njegov rođak Blagoje. Kasnije im se pridružio Milo Krivokapić.
Odluka je donesena da se atentat izvrši 9. aprila 1957. godine, odnosno, dan uoči proslave Dana nezavisnosti NDH. U predviđeno vreme Blagoje Jovović i Krivokapić su se uputili u mesto Palamor, gde je Pavelić duže živeo. Tog dana, Pavelić je pošao sa ženom i ćerkom, pa su odlučili da atentat izvrše narednog dana. U sredu, 10. aprila u 9 časova, uveče, po izlasku iz omnibusa Pavelić je posumnjao u svog prvog pratioca i okrenuo se i u pravcu Blagoja ispalio nekoliko metaka. Jovović je potrčao za Pavelićem i ispalio pet metaka u njegovom pravcu. Dva metka su pogodila Pavelića, koji se zateturao, ali je pognut počeo da jauče od bolova i moli za milost.
Povratak u otadžbinu
Posle 55 godina Blagoje Jovović je 1999. godine posetio prvi put SR Jugoslaviju, Crnu Goru od 1944. godine. Jovović je doputovao iz Argentine i posetio manastir Ostrog, susreo se sa mitropolitom Amfilohijem Radovićem i tom prilikom je rekao da je on čovek koji je ubio Antu Pavelića. Posle toga šira javnost je saznala pravi identitet čoveka koji je pucao na Pavelića 1957. godine u Lomas de Palamoru, Buenos Ajresu. Blagoje boraveći pod Ostrogom, posetio je rodno selo Kosić i groblje svojih predaka. Blagoje je umro 2. juna 1999. godine u Rosariu, Argentini, samo nekoliko meseci posle posete, prve i poslednje, svom rodnom kraju.
Линк за књигу о Благоју Јововићу...ДВА МЕТКА ЗА ПАВЕЛИЋА
Ево дукљани да видите ко су прави Срби из Црне Горе...да виде ваша браћа лопатари из Хрватске ко им је убио вођу.
Poslednja izmena:
