- Poruka
- 6.482
По попису Аустроугарске из 1910. године на подручју те државе од преко педесет милиона људи живјело је 8.7% становника припадника Србске Православне Цркве - што је близу 4.5 милиона. (У тај број су укључени и Срби из Вовјодине и око Темишвара) тада је Београд имао мање од 100 000 становника а Загреб ни 50 000). Ту је било више Срба него што је било на подручју централне Србије. За тачно сто година, Срби су практично нестали са тих простора, осим дијела који се није налазио под хрватском јурисдикцијом.
Процес једне континуиране политике уништења једног народа на тим просторима довршен је ратом 1990. - 91. године када је Србски народ сатјеран у руралне дијелове Републике Србске Крајине . а 1995. протјеран и остатак србских сељака са њихових имања, а еконмска основа за егзистенцијални живот потпуно уништена на тим просторима.
Хрватској је по попису из 1981. године живјело:
531 000 Срба
379 000 Југословена
188 000 неопредјељених (углавном из мјешовитих бракова)
Данас живи око 120 000 Срба
Југословена нема
и тачно пола неопредјељених.
По извјештају Бутроса Галија у Србији је 1992. година било 161 000 избјеглица из Хрватска (Оне у трећим земљама нико није бројао) По признању Мате Гранића 1993. године срушено је 4000 србских кућа у унутрашњости Хрватске по изјави Чичка 10 000.
Срушено је 3 000 антифашистичких споменика у унутрашњости Хрватске.
Одузето на десетине хиљада станарских права.
Подјељено 300 000 отказа по националној основи, пола милиона људи остало без посла.
Протјеривани чак и мртви Срби, Петар Кочић, Никола Тесла....па и неподобни Хрвати.
"Dakle, utvrdimo činjenice: osoba koja je mrtvog bosanskog književnika javno nazvala “velikosrbinom“ smrtno se uvrijedila i duševno zateturala kad je o sebi pročitala da je “velikohrvatska gospa“.
Elem, koji je pravosudni ishod ove priče? Godine 2006. sutkinja Ana Ćurković-Dražić na Općinskom sudu u Zagrebu presudila je u korist tužiteljice, a tu je presudu krajem 2009., više od pet godina nakon Šuvarove smrti, potvrdio i Županijski sud, naloživši njegovoj udovici, kao nasljednici poduzeća koje je izdavalo “Hrvatsku ljevicu“, da Mariji Grgičević plati 20.000 tisuća kuna s kamatama, zbog “povrede časti, ugleda i dostojanstva tužiteljice“.
Tako je Grgičevićka, nakon što je iscipelarila mrtvoga Petra Kočića, uspjela iskamatariti i mrtvoga Stipu Šuvara."slobodnadalmacija.hr
Познато Загребачко казалиште "Јазавац" преименовано у "Керемпух"
STIPE ŠUVAR
Jedan od najupornijih i najdosljednijih kritičara Franje Tuđmana i njegovog režima, Stipe Šuvar, period Tuđmanove vladavine naziva »trećim razodvljem straha«, nakon prvog posljeratnog, kad su se komunisti surovo obračunavali sa svojim ideološkim protivnicima i drugim, u kome su se međusobno obračunavali politički istrebljujući »informbirovce«. Po Šuvaru, treće, tuđmanovsko razodblje straha »po svojim dosadašnjim posljedicama nimalo pak ne zaostaje za razdobljem nakon 1944-1945.godine. U Hrvatskoj je NAJMANJE 300.000 LJUDI MAKNUTO SA SVOJIH DOTADAŠNJIH RADNIH MJESTA, ZBOG NACIONALNE ILI POLITIČKE NEPODOBNOSTI. OKO POLA MILIJUNA IH JE OSTALO BEZ POSLA, pa ga nemaju ili su ga potražili vani, ili su morali ići u prijevremene mirovine...
MNOGO JE LJUDI UBIJENO, A DA UBOJICE NISU ODGOVARALE. MINIRANO JE DESETAK TISUĆA UGLAVNOM SRPSKIH KUĆA, najčešć na stručan način, u gradovima i selima daleko od poprišta hrvatsko-srpskih okršaja. UPADI U STANOVE »NEPODOBNIH« I PRISILNE DELOŽACIJE, KOJE ORGANI DRŽAVE NISU SUZBIJALI VEĆ SU, NAPROTIV, NAJČEŠĆE STAJALI IZA NJIH, BILE SU POPRIMILE KARAKTER EPIDEMIJE, a još nisu prestale. Desetak tisuća ljudi ostalo je bez državljanstva i na taj način pretvoreno u strance u vlastitoj domovini, a bez navođenja obrazloženja. Vlada opća atmosfera sumnjičenja ljudi koji se tobože ne ponašaju kao dobri Hrvati, koji su ostali »komunjare«, a i svih koji se usude javno kritizirati postupke i namjere sadašnjeg režima.
SRBI SE SUMNJIČE i na razne, otvorene ili prikrivene načine, ŠIKANIRAJU ZBOG SAME ČINJENICE DA SU SRBI. Istrani koji slijede Istarski demokratski sabor nalaze se na optuženičkoj klupi da maltene spremaju izlazak Istre iz Hrvatske. Dalmatincima koji slijede Dalmatinsku akciju pripređuju se MONTIRANI PROCESI, da bi se dokazalo da imaju terorističke namjere... I za verbalne delikte izrečeno je i pod »novim režimom« na desetine presuda.« (Stipe Šuvar: Hrvatski karusel. Prilozi političkoj socijologiji hrvatskog društva, »Razlog«, Zagreb 2003., str.15-16.)
Navodeći brojne primjere neoustašizacije hrvatskog javnog života Šuvar pominje i izručenje nekadašnjeg upravnika jasenovačkog logora Dinka Šakića 1998.godine. »Izručenje bračnog para Šakić poslužilo je u stvari kao povod da ih se prikazuje kao hrvatske junake, a i za plasman tvrdnji kojima se VIŠESTRUKO UMANJUJE BROJ ŽRTAVA USTAŠKIH ZLOČINA U JASENOVCU.« (str.42.) Pored toga, Šuvar potencira činjenicu da je Tuđmanova partija na izborima osvojila tijesnu ili samo relativnu većinu, prvenstveno glasovima iz dijaspore, najviše hercegovačkih Hrvata, ali i zbog činjenice da je večina Srba bila proterana, pa nisu mogli glasati. »HDZ i Franjo Tuđman dobivali su tu ipak relativnu većinu i na prvim i na svim dosadašnjim izborima uz gotovo neprikrivenu pomoć katoličke crkve, koja ima i velik politički uticaj na tradicionalne vjernike, no njima se priklanjao i značajan broj prosvećenijeh Hrvatica i Hrvata, jer su ih jednostavno, zbivanja u bivšoj Jugoslaviji, u Evropi, a i u cijelom svijetu na jednoj strani uznemiravala, a na drugoj strani budila nade...
U HRVATSKOJ SU ISPROVOCIRANI ORUŽANI SUKOBI, čije su posljedice dugotrajne, pridonijeli da većina, ako i ne glasa za HDZ i Tuđmana, podupire njihovu »državotvornu«, nacionalističku i ksenofobičnu politiku, a i da žmiri na svu grabežljivost i bahatost nove vladajuće klase, klase hrvatskih kapitalista, čije formiranje kontrolira osobno hrvatski državni poglavar Franjo Tuđman.« (str.49.)
Tuđmanova saborska poslanica iz januara 1996. godine Šuvaru je bila povod da argumentovano ukaže na MANIPULACIJE stvarnim i IZMIŠLJENIM statističkim podacima, kojima tako rado pribjegava. »VIŠESTRUKO JE, RECIMO, UMANJEN BROJ SRBA, KOJI SU IZBJEGLI POD NALETIMA »BLJESKA« I »OLUJE«. Podaci o poginulim, ubijenima, ranjenima i nestalima iskazani su samo za one koji su u ratu bili na hrvatskoj strani, a ne i za sve ljude kojima je Hrvatska (bila) domovina i čiji su državljani bili 1991. godine. Predsjednik Tuđman je u svojoj poslanici pobrojao žrtve »hrvatskog naroda« u raznim sukobima od 1991. fo 1995. godine, a NIJEDNOM RIJEČJU NIJE SPOMENUO I ZLOČINE NAD SRPSKIM STANOVNIŠTVOM na područjima na kojima je prohujala »Oluja«, kao ni BESPRIMJERNU PLJAČKU, PALJEVINE i RAZVLAČENJE i ranije društvene, sada državne imovine koja se i do danas nastavlja. Svijet su pak obišli podaci, zbog kojih je Hrvatska stavljena na stup srama i zbog kojih se (a ne, doduše, samo zbog onog što se dogodilo i događa na tragu »Oluje«) još nalazi u čekaonici za ulazak u evropske institucije: UBIJENO JE IZMEĐU DVIJE I ČETIRI TISUĆE SRBA, A 1.500 NJIH SE NAŠLO U HRVATSKIM ZATVORIMA POD OPTUŽBOM ZA RATNE ZLOČINE, RAZORENO JE 85% SRPSKIH KUĆA, A OPLJAČKANE SU SVE. Te podatke i činjenice nije fabricirao i u svijet lansirao kakav unutrašnji neprijatelj, već se nalaze i u izvještajima međunarodnih institucija i organizacija čiji su ljudi dolazili i obilazili to golemo područje koje danas nalikuje na opustošenu zemlju.« (str.98-99.)
-------------
ако петсто хиљада људи остане без посла по националној и подобној линији, ако им порушиш и надгробне споменика (јер већина антифашистичких споменика су уствари били споменици са именима жртава фашизма - јер им се није знало за гроб), порушиш 10 000 кућа, одузмеш по националној линији на десетине хиљада станова, са најишег мјеста у држави им поручиш да понесу своју земљу на опанцима, убијеш у сваком мјесту непознат број људи, одводиш их из станова са радних мјеста у разне Павиљоне 22 и Пакрачке Пољане - онда се то зове hrvatska забава је ли?
Процес једне континуиране политике уништења једног народа на тим просторима довршен је ратом 1990. - 91. године када је Србски народ сатјеран у руралне дијелове Републике Србске Крајине . а 1995. протјеран и остатак србских сељака са њихових имања, а еконмска основа за егзистенцијални живот потпуно уништена на тим просторима.
Хрватској је по попису из 1981. године живјело:
531 000 Срба
379 000 Југословена
188 000 неопредјељених (углавном из мјешовитих бракова)
Данас живи око 120 000 Срба
Југословена нема
и тачно пола неопредјељених.
По извјештају Бутроса Галија у Србији је 1992. година било 161 000 избјеглица из Хрватска (Оне у трећим земљама нико није бројао) По признању Мате Гранића 1993. године срушено је 4000 србских кућа у унутрашњости Хрватске по изјави Чичка 10 000.
Срушено је 3 000 антифашистичких споменика у унутрашњости Хрватске.
Одузето на десетине хиљада станарских права.
Подјељено 300 000 отказа по националној основи, пола милиона људи остало без посла.
Протјеривани чак и мртви Срби, Петар Кочић, Никола Тесла....па и неподобни Хрвати.
"Dakle, utvrdimo činjenice: osoba koja je mrtvog bosanskog književnika javno nazvala “velikosrbinom“ smrtno se uvrijedila i duševno zateturala kad je o sebi pročitala da je “velikohrvatska gospa“.
Elem, koji je pravosudni ishod ove priče? Godine 2006. sutkinja Ana Ćurković-Dražić na Općinskom sudu u Zagrebu presudila je u korist tužiteljice, a tu je presudu krajem 2009., više od pet godina nakon Šuvarove smrti, potvrdio i Županijski sud, naloživši njegovoj udovici, kao nasljednici poduzeća koje je izdavalo “Hrvatsku ljevicu“, da Mariji Grgičević plati 20.000 tisuća kuna s kamatama, zbog “povrede časti, ugleda i dostojanstva tužiteljice“.
Tako je Grgičevićka, nakon što je iscipelarila mrtvoga Petra Kočića, uspjela iskamatariti i mrtvoga Stipu Šuvara."slobodnadalmacija.hr
Познато Загребачко казалиште "Јазавац" преименовано у "Керемпух"
STIPE ŠUVAR
Jedan od najupornijih i najdosljednijih kritičara Franje Tuđmana i njegovog režima, Stipe Šuvar, period Tuđmanove vladavine naziva »trećim razodvljem straha«, nakon prvog posljeratnog, kad su se komunisti surovo obračunavali sa svojim ideološkim protivnicima i drugim, u kome su se međusobno obračunavali politički istrebljujući »informbirovce«. Po Šuvaru, treće, tuđmanovsko razodblje straha »po svojim dosadašnjim posljedicama nimalo pak ne zaostaje za razdobljem nakon 1944-1945.godine. U Hrvatskoj je NAJMANJE 300.000 LJUDI MAKNUTO SA SVOJIH DOTADAŠNJIH RADNIH MJESTA, ZBOG NACIONALNE ILI POLITIČKE NEPODOBNOSTI. OKO POLA MILIJUNA IH JE OSTALO BEZ POSLA, pa ga nemaju ili su ga potražili vani, ili su morali ići u prijevremene mirovine...
MNOGO JE LJUDI UBIJENO, A DA UBOJICE NISU ODGOVARALE. MINIRANO JE DESETAK TISUĆA UGLAVNOM SRPSKIH KUĆA, najčešć na stručan način, u gradovima i selima daleko od poprišta hrvatsko-srpskih okršaja. UPADI U STANOVE »NEPODOBNIH« I PRISILNE DELOŽACIJE, KOJE ORGANI DRŽAVE NISU SUZBIJALI VEĆ SU, NAPROTIV, NAJČEŠĆE STAJALI IZA NJIH, BILE SU POPRIMILE KARAKTER EPIDEMIJE, a još nisu prestale. Desetak tisuća ljudi ostalo je bez državljanstva i na taj način pretvoreno u strance u vlastitoj domovini, a bez navođenja obrazloženja. Vlada opća atmosfera sumnjičenja ljudi koji se tobože ne ponašaju kao dobri Hrvati, koji su ostali »komunjare«, a i svih koji se usude javno kritizirati postupke i namjere sadašnjeg režima.
SRBI SE SUMNJIČE i na razne, otvorene ili prikrivene načine, ŠIKANIRAJU ZBOG SAME ČINJENICE DA SU SRBI. Istrani koji slijede Istarski demokratski sabor nalaze se na optuženičkoj klupi da maltene spremaju izlazak Istre iz Hrvatske. Dalmatincima koji slijede Dalmatinsku akciju pripređuju se MONTIRANI PROCESI, da bi se dokazalo da imaju terorističke namjere... I za verbalne delikte izrečeno je i pod »novim režimom« na desetine presuda.« (Stipe Šuvar: Hrvatski karusel. Prilozi političkoj socijologiji hrvatskog društva, »Razlog«, Zagreb 2003., str.15-16.)
Navodeći brojne primjere neoustašizacije hrvatskog javnog života Šuvar pominje i izručenje nekadašnjeg upravnika jasenovačkog logora Dinka Šakića 1998.godine. »Izručenje bračnog para Šakić poslužilo je u stvari kao povod da ih se prikazuje kao hrvatske junake, a i za plasman tvrdnji kojima se VIŠESTRUKO UMANJUJE BROJ ŽRTAVA USTAŠKIH ZLOČINA U JASENOVCU.« (str.42.) Pored toga, Šuvar potencira činjenicu da je Tuđmanova partija na izborima osvojila tijesnu ili samo relativnu većinu, prvenstveno glasovima iz dijaspore, najviše hercegovačkih Hrvata, ali i zbog činjenice da je večina Srba bila proterana, pa nisu mogli glasati. »HDZ i Franjo Tuđman dobivali su tu ipak relativnu većinu i na prvim i na svim dosadašnjim izborima uz gotovo neprikrivenu pomoć katoličke crkve, koja ima i velik politički uticaj na tradicionalne vjernike, no njima se priklanjao i značajan broj prosvećenijeh Hrvatica i Hrvata, jer su ih jednostavno, zbivanja u bivšoj Jugoslaviji, u Evropi, a i u cijelom svijetu na jednoj strani uznemiravala, a na drugoj strani budila nade...
U HRVATSKOJ SU ISPROVOCIRANI ORUŽANI SUKOBI, čije su posljedice dugotrajne, pridonijeli da većina, ako i ne glasa za HDZ i Tuđmana, podupire njihovu »državotvornu«, nacionalističku i ksenofobičnu politiku, a i da žmiri na svu grabežljivost i bahatost nove vladajuće klase, klase hrvatskih kapitalista, čije formiranje kontrolira osobno hrvatski državni poglavar Franjo Tuđman.« (str.49.)
Tuđmanova saborska poslanica iz januara 1996. godine Šuvaru je bila povod da argumentovano ukaže na MANIPULACIJE stvarnim i IZMIŠLJENIM statističkim podacima, kojima tako rado pribjegava. »VIŠESTRUKO JE, RECIMO, UMANJEN BROJ SRBA, KOJI SU IZBJEGLI POD NALETIMA »BLJESKA« I »OLUJE«. Podaci o poginulim, ubijenima, ranjenima i nestalima iskazani su samo za one koji su u ratu bili na hrvatskoj strani, a ne i za sve ljude kojima je Hrvatska (bila) domovina i čiji su državljani bili 1991. godine. Predsjednik Tuđman je u svojoj poslanici pobrojao žrtve »hrvatskog naroda« u raznim sukobima od 1991. fo 1995. godine, a NIJEDNOM RIJEČJU NIJE SPOMENUO I ZLOČINE NAD SRPSKIM STANOVNIŠTVOM na područjima na kojima je prohujala »Oluja«, kao ni BESPRIMJERNU PLJAČKU, PALJEVINE i RAZVLAČENJE i ranije društvene, sada državne imovine koja se i do danas nastavlja. Svijet su pak obišli podaci, zbog kojih je Hrvatska stavljena na stup srama i zbog kojih se (a ne, doduše, samo zbog onog što se dogodilo i događa na tragu »Oluje«) još nalazi u čekaonici za ulazak u evropske institucije: UBIJENO JE IZMEĐU DVIJE I ČETIRI TISUĆE SRBA, A 1.500 NJIH SE NAŠLO U HRVATSKIM ZATVORIMA POD OPTUŽBOM ZA RATNE ZLOČINE, RAZORENO JE 85% SRPSKIH KUĆA, A OPLJAČKANE SU SVE. Te podatke i činjenice nije fabricirao i u svijet lansirao kakav unutrašnji neprijatelj, već se nalaze i u izvještajima međunarodnih institucija i organizacija čiji su ljudi dolazili i obilazili to golemo područje koje danas nalikuje na opustošenu zemlju.« (str.98-99.)
-------------
ако петсто хиљада људи остане без посла по националној и подобној линији, ако им порушиш и надгробне споменика (јер већина антифашистичких споменика су уствари били споменици са именима жртава фашизма - јер им се није знало за гроб), порушиш 10 000 кућа, одузмеш по националној линији на десетине хиљада станова, са најишег мјеста у држави им поручиш да понесу своју земљу на опанцима, убијеш у сваком мјесту непознат број људи, одводиш их из станова са радних мјеста у разне Павиљоне 22 и Пакрачке Пољане - онда се то зове hrvatska забава је ли?
