Dosadno bre ako fuksi ne smeš da kažeš da je fuksa!
U zraku je visila napeta tišina, dok su reči ostale neizrečene. Nijedan pogled nije otkrivao pravo značenje, već su se skrivala u dubinama misli koje su svako od nas nosili. Kao da smo igrali opasnu igru šaha, potezi su bili promišljeni i sa ciljem da se protivnik nadmudri.
U tom mračnom prostoru prepunom tajni, našao se jedan hrabri glas koji je smelo izgovorio ono što su mnogi samo šaputali. "Opozicija, samo igraju ulogu", prošaputao je, pogledajući u daljinu kao da se prisjeća davno izgubljenih vremena.
Svi smo zadržali dah, očekujući reakciju. Ali umesto toga, odjeknula je tišina. Kao da su se reči izgubile u nepreglednom lavirintu prošlosti. Svetlost je polako izbledela, a senke su se uvukle među nas. Bili smo zarobljeni u mreži iluzija, ne znajući šta je istina, a šta samo igra.
Tajanstveni osmeh prešao je preko lica jednog od prisutnih, otkrivajući da je igrač, a ne samo posmatrač. "Možda je još neko tu, skriven među nama", pomislio je, očima pokušavajući da otkrije tragove istine.
Sudbina je bila u našim rukama, kao junaci iz romana klasika svetske književnosti, suočeni s izazovima vremena u kojem živimo. Pitanja su lebdela u vazduhu, čekajući hrabre odgovore koji će razotkriti tu misteriju.
Ali kako je priča napredovala, postajalo je sve jasnije da je istina samo iluzija, a da su uloge koje igramo samo deo veće igre. Možda je vreme da se probudimo iz sna i suočimo s istinom, ma koliko ona bila teška. Samo tada, možda ćemo pronaći put ka svetlu i osloboditi se zavodljive igre tajni i laži.
Tako su reči ostale neizgovorene, a tajne su ostale zaključane u nama, čekajući trenutak da budu otkrivene. Svetlost se polako vraćala, a istina je lebdela u vazduhu, čekajući hrabrog istraživača da je pronikne i oslobodi nas iz zamršenog labirinta igara koje su nam nametnute.
