Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
Milo Đukanović i Zoran Djindjic:
Ne prekidajte bombardovanje dok Milosevic ne sidje s vlasti!
„If the war ends with a signature on a peace agreement and the same political leadership remains in power, with Slobodan Milosevic at the helm, the tragedy and violence will continue.”
http://www.hri.org/news/balkans/rferl/1999/99-05-10.rferl.html
Meni je potpuno jasno šta su ds ovci u stanju da priznaju a šta ne, ali cinjenica je da su ova dvojica govnara zahtevala od svojih mentora dalje unistavanje srpske populacije sve dok im se ne obezbedi njihov dolazak na vlast.
Traziti sazaljenje za „coveka” kakav je bio Z.Dj. je bezobrazno, ne moralno i nekulturno. Taj takozvani bivši premijer nije zasluzio ni prezir, ni mrznju, ni osudu, za Srbiju je najbolje da njegovo ime jednostavno zaboravi i izbrise iz postojanja jednu od svojih najvecih sramota.
'занимљиви извор' је ни мање ни више Њујорк Тајмс.
Потребно је цитирати и то као и коментаре овог немачког новинара да би се схватило како су Мило и Зоки у наизглед увијеној форми отворено подржали бомбардовање Србије а све у име својих политичких циљева.
New York Times
May 1999
Joint statement of Milo Đukanović and Zoran Djindjic
in New York Times
If the war finishes with signature on peace agreement with the same leadership with Slobodan Milosevic on top, tragedy and violence will continue.
Stability of Yugoslavia is of the main importance because of its geographic position in Balkan and its role in determing stability or instability of its neighbors, Bosnia and Herzegovina, Macedonia and Albania. Up to now, however, international strategy for Yugoslavia has been conducting the crises, while the roots of the crises were being neglected.
http://www.mediaclub.cg.yu/arhiva1/english/Press/stetements/milo-djindjic-e.htm
Evo komentara nemackog novinara u vezi gornje zajednicke izjave Mila Đukanovića i Zorana Djindjica iz maja 1999 godine:
Klaus Hartmann
Djindjic liebte die Bombe auch, aber diplomatisch
Am 21. Mai 1999 beklagte Zoran Djindjic gegenüber der Nachrichtenagentur Reuters eine „Strategie des Regimes”, ihn zu beschuldigen, er habe „die Fortsetzung der Bombardierung gefordert”. Am 25. Mai 1999 stellte ihm die tageszeitung die Frage: „Fordern Sie vom Westen einen Stopp der Luftangriffe?” Antwort: „Das ist nicht realistisch”. Tatsächlich war Djindjic schlau genug, die Bombardierung Jugoslawiens durch die Nato nicht offen zu unterstützen, aber - und darauf bezogen sich die Vorwürfe - am 9. Mai 1999 veröffentlichte er gemeinsam mit dem montenegrinischen Präsidenten Milo Đukanović eine Erklärung, in der er die Nato aufforderte, sie dürfe „keine Vereinbarung” zum Ende des Krieges „unterzeichnen, die Milosevic den Erhalt seiner Macht gestattet”. Was sollte dies anderes darstellen als die Aufforderung zur Verlängerung des Krieges?
dieser gerichtet worden. Prüfen wir daher, was und wen wer mit Djindjic verloren hat.
U kratkom prevodu:
Djindjic je takođe voleo bombe, ali na “diplomatski način”!
21 maja 1999 Zoran Djindjic je agenciji Rojters denuncirao rezim da ga optuzuje “da trazi nastavak bombardovanja”. Na direktno pitanje “Da li je tražio od Zapada prestanak bombardovanja odgovorio je:
“To nije realno”
U stvari Djindjic je bio dovoljno pametan da ne podržava otvoreno bombardovanje Jugoslavije ali mu se “omakla” zajednicka izjava sa Milom Đukanovićem u kojoj doslovce kaže:
If the war finishes with signature on peace agreement with the same leadership with Slobodan Milosevic on top, tragedy and violence will continue
“Ako se rat zavrsi sa potpisivanjem mirovnog ugovora sa istim vodjstvom na celu sa Milosevicem, tragedija i nasilje će se produziti!”
it is impossible to imagine that democracy can be established in our country without a complete political transition in Serbia and Yugoslavia. If the war ends with a signature on a peace agreement and the same political leadership remains in power, with Slobodan Milosevic at the helm, the tragedy and violence will continue.„ Djindjic and Đukanović also appealed for free and fair elections, the ”isolation of undemocratic forces,„ and rapid economic development. PM
Upravo ovo je ta izjava koju ne treba posebno tumaciti. On je ovde pozivao zapad da nastavi bombardovanje kako bi unistio rezim Milosevica. Ne treba manipulisati da je on isao u Nemacku da narucuje bombardovanje ali je ovde jasno rekao da je to nužno. Ono sto je posebno interesantno da je isti uspeo da samo par meseci posle toga postane državnik Srba. Sve u svemu znači da su mnogi Srbi u Srbiji obična stoka za manipulaciju koja ne može da razazna seme od kukolja. Koliko će još godina proći da će Srbi shvatiti da su i dan danas izmanipulisani. Da je prodaj novinskih kuca strancima veleizdaja i da je to ravno izdaji zemlje. A zasto? Poznato je da svaka zemlja drzi pod kontrolom svoja sredstva informisanja a narodu zamazuje oci ponavljajuci kao papagaj mi smo demokratska zemlja. Poznato je takođe i to da je zapadna stampa nad-kontrolisana od Rojtersa a ovaj sredstvo globalizam etc.. Duga prica nema je smisla pricati onima koji još veruju u slobodu stampe....
Ne prekidajte bombardovanje dok Milosevic ne sidje s vlasti!
„If the war ends with a signature on a peace agreement and the same political leadership remains in power, with Slobodan Milosevic at the helm, the tragedy and violence will continue.”
http://www.hri.org/news/balkans/rferl/1999/99-05-10.rferl.html
Meni je potpuno jasno šta su ds ovci u stanju da priznaju a šta ne, ali cinjenica je da su ova dvojica govnara zahtevala od svojih mentora dalje unistavanje srpske populacije sve dok im se ne obezbedi njihov dolazak na vlast.
Traziti sazaljenje za „coveka” kakav je bio Z.Dj. je bezobrazno, ne moralno i nekulturno. Taj takozvani bivši premijer nije zasluzio ni prezir, ni mrznju, ni osudu, za Srbiju je najbolje da njegovo ime jednostavno zaboravi i izbrise iz postojanja jednu od svojih najvecih sramota.
'занимљиви извор' је ни мање ни више Њујорк Тајмс.
Потребно је цитирати и то као и коментаре овог немачког новинара да би се схватило како су Мило и Зоки у наизглед увијеној форми отворено подржали бомбардовање Србије а све у име својих политичких циљева.
New York Times
May 1999
Joint statement of Milo Đukanović and Zoran Djindjic
in New York Times
If the war finishes with signature on peace agreement with the same leadership with Slobodan Milosevic on top, tragedy and violence will continue.
Stability of Yugoslavia is of the main importance because of its geographic position in Balkan and its role in determing stability or instability of its neighbors, Bosnia and Herzegovina, Macedonia and Albania. Up to now, however, international strategy for Yugoslavia has been conducting the crises, while the roots of the crises were being neglected.
http://www.mediaclub.cg.yu/arhiva1/english/Press/stetements/milo-djindjic-e.htm
Evo komentara nemackog novinara u vezi gornje zajednicke izjave Mila Đukanovića i Zorana Djindjica iz maja 1999 godine:
Klaus Hartmann
Djindjic liebte die Bombe auch, aber diplomatisch
Am 21. Mai 1999 beklagte Zoran Djindjic gegenüber der Nachrichtenagentur Reuters eine „Strategie des Regimes”, ihn zu beschuldigen, er habe „die Fortsetzung der Bombardierung gefordert”. Am 25. Mai 1999 stellte ihm die tageszeitung die Frage: „Fordern Sie vom Westen einen Stopp der Luftangriffe?” Antwort: „Das ist nicht realistisch”. Tatsächlich war Djindjic schlau genug, die Bombardierung Jugoslawiens durch die Nato nicht offen zu unterstützen, aber - und darauf bezogen sich die Vorwürfe - am 9. Mai 1999 veröffentlichte er gemeinsam mit dem montenegrinischen Präsidenten Milo Đukanović eine Erklärung, in der er die Nato aufforderte, sie dürfe „keine Vereinbarung” zum Ende des Krieges „unterzeichnen, die Milosevic den Erhalt seiner Macht gestattet”. Was sollte dies anderes darstellen als die Aufforderung zur Verlängerung des Krieges?
dieser gerichtet worden. Prüfen wir daher, was und wen wer mit Djindjic verloren hat.
U kratkom prevodu:
Djindjic je takođe voleo bombe, ali na “diplomatski način”!
21 maja 1999 Zoran Djindjic je agenciji Rojters denuncirao rezim da ga optuzuje “da trazi nastavak bombardovanja”. Na direktno pitanje “Da li je tražio od Zapada prestanak bombardovanja odgovorio je:
“To nije realno”
U stvari Djindjic je bio dovoljno pametan da ne podržava otvoreno bombardovanje Jugoslavije ali mu se “omakla” zajednicka izjava sa Milom Đukanovićem u kojoj doslovce kaže:
If the war finishes with signature on peace agreement with the same leadership with Slobodan Milosevic on top, tragedy and violence will continue
“Ako se rat zavrsi sa potpisivanjem mirovnog ugovora sa istim vodjstvom na celu sa Milosevicem, tragedija i nasilje će se produziti!”
it is impossible to imagine that democracy can be established in our country without a complete political transition in Serbia and Yugoslavia. If the war ends with a signature on a peace agreement and the same political leadership remains in power, with Slobodan Milosevic at the helm, the tragedy and violence will continue.„ Djindjic and Đukanović also appealed for free and fair elections, the ”isolation of undemocratic forces,„ and rapid economic development. PM
Upravo ovo je ta izjava koju ne treba posebno tumaciti. On je ovde pozivao zapad da nastavi bombardovanje kako bi unistio rezim Milosevica. Ne treba manipulisati da je on isao u Nemacku da narucuje bombardovanje ali je ovde jasno rekao da je to nužno. Ono sto je posebno interesantno da je isti uspeo da samo par meseci posle toga postane državnik Srba. Sve u svemu znači da su mnogi Srbi u Srbiji obična stoka za manipulaciju koja ne može da razazna seme od kukolja. Koliko će još godina proći da će Srbi shvatiti da su i dan danas izmanipulisani. Da je prodaj novinskih kuca strancima veleizdaja i da je to ravno izdaji zemlje. A zasto? Poznato je da svaka zemlja drzi pod kontrolom svoja sredstva informisanja a narodu zamazuje oci ponavljajuci kao papagaj mi smo demokratska zemlja. Poznato je takođe i to da je zapadna stampa nad-kontrolisana od Rojtersa a ovaj sredstvo globalizam etc.. Duga prica nema je smisla pricati onima koji još veruju u slobodu stampe....
