gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Beograd -- Srbiji preti nestašica lekova. Dug proizvođačima 500 miliona evra. U Ministarstvu zdravlja kažu da lekova mora biti ili će oduzimati dozvole.
Zbog međusobnih dugovanja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, apoteka i veledrogerija, farmaceutskom tržištu u Srbiji preti kriza, a građanima nestašica lekova.
Najveći domaći proizvođači lekova “Hemofarm” i “Galenika” traže način da naplate dugovanja od oko 500 miliona evra, a da ne izazovu nestašicu lekova.
Iz Ministarstva zdravlja poručuju da će proizvođačima koji budu povukli lekove sa tržišta da oduzmu dozvole za rad.
“Hemofarm” i “Galenika”, koji zajedno drže više od 50 odsto srpskog tržišta lekova, najveći problem imaju sa naplatom dugova od najveće domaće veledrogerije “Velefarma”.
“Velefarmu” s druge strane duguju apoteke i medicinske ustanove i to zbog toga što njima RZZO do sada duguje oko 120 miliona evra. I dok svako svakome duguje, Srbiji preti ozbiljna kriza.
Generalni direktor “Hemofarma” Volfram Hajniš kaže da se ta kompanija našla u začaranom krugu dugovanja.
“Nije tajna da veledrogerije imaju problem sa likvidnošću. Našli smo se kao u začaranom krugu. RZZO kasni četiri meseca sa plaćanjima za preuzete lekove, bolnice podmiruju razna dugovanja, a lekovi nekako nisu u prioritetu i tako se dug prema proizvođačima prolongira i rok naplate premašuje 300 dana”, kaže on.
U RZZO priznaju da su bolnice i državne apoteke najveći dužnici veledrogerija, ali kažu da je glavni uzrok njihovih finansijskih problema ekonomska kriza i malo para iz budžeta koje se izdvajaju za zdravstvene ustanove.
Pomoćnica ministra zdravlja Zorica Pavlović kaže da para za to nema i da medicinske ustanove treba da finansira sam RZZO.
“Kada se zaključi ugovor sa Republičkim zavodom, to podrazumeva da se te odredbe poštuju. Međutim zdravstvene ustanove - i to neke, ne sve, nego neke koje su verovatno imale određene probleme, pa nisu uspele da se snađu - plaćale su neke druge račune umesto da prioritetno plaćaju lekove. Zdravstvene ustanove koje prioritetno plaćaju lekove nisu došle u taj problem”, objašnjava ona.
Zbog toga što im zdravstvene ustanove duguju, veledrogerije i same nisu plaćale proizvođačima.
Tako je zbog nemogućnosti da naplate svoje lekove ugroženo poslovanje dve najveće farmaceutske fabrike u Srbiji.
Međutim, država je zakonom zabranila da povuku svoje lekove sa tržišta čak i kada im se za njih ne isplaćuje novac.
“Oni znaju da po zakonu o lekovima svi koji su dobili dozvolu za lek imaju obavezu snabdevanja i ne mogu ostaviti pacijenta bez lekova”, podseća Zorica Pavlović.
“Ja ne bih bila spremna da verujem da će kompanije preduzeti mere da obustave snabdevanje zdravstvenih ustanova jer mislim da svi oni dobro znaju posledice toga - gubljenje tržišta, gubljenje prava da budu na listi lekova, mogućnost da odmah uđu drugi proizvođači i interventni uvoz koji će Ministarstvo odmah sprovesti jer građani ne smeju da ostanu bez lekova”, kaže ona.
Proizvođači nemaju kud pa su prinuđeni da svoje najveće dužnike sami spasavaju od stečaja kako bi izbegli poslovni fijasko.
Generalni direktor “Galenike” Nenad Ognjenović kaže da se traži rešenje.
“Određene veledrogerije duguju mnogo nama proizvođačima i mi sa njima tražimo rešenja kako da prevaziđemo postojeću situaciju”, navodi on.
Iako država tvrdi da je nestašica lekova nemoguća, finansijski stručnjaci kažu da su dugovi veledrogerija, a posebno najvećeg “Velefarma” prema proizvođačima toliki da je moguće da dovedu do ozbiljnih potresa, pa čak i do sloma našeg farmaceutskog tržišta.
Nenad Gujaničić, finansijski stručnjak “Sinteza invest grupe”, smatra da je država kriva za nastalu situaciju.
“Država je glavni kreator poslovnog ambijenta ovde, kako za tržište u celini tako i za tržište lekova i možemo reći da je država glavni i odgovorni krivac za takvu situaciju, odnosno za činjenicu da se prodaja lekova ne može naplatiti za period kraći od godinu dana”, ocenjuje on.
Poznavaoci farmaceutskog tržišta kažu da država, koja i sama ima 9,7 odsto akcija u “Velefarmu”, nije smela da dozvoli da najveća domaća veledrogerija postane najveći dužnik državne “Galenike” i svog akcionara “Hemofarma”.
B92 je istraživao kako je do ove situacije došlo. Da li je nemačka “Štada” obmanuta prikazivanjem nerealizovanih naplata između “Hemofarma” i “Velefarma” i koji je interes “Galenike” da kupi paket od 23 odsto akcija veledrogerije koja joj duguje milione i koja je pred stečajem?
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=12&dd=13&nav_category=9&nav_id=479046
Време је да министри почну да држе монополе на хитну помоћ и гробља.Није довољно што су за лекове главне газде Томица и Чеда,сад треба направити затворен пут од лекара опште праксе па до погребника како би се лопине које стварају монополе и држе власт ефикасније накрале.Крајњи корисници увек плаћају лекове,а остале идиоте у ланцу треба у затвор или пред стрељачки вод.Смртна казна је лек за монополисте!
Zbog međusobnih dugovanja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, apoteka i veledrogerija, farmaceutskom tržištu u Srbiji preti kriza, a građanima nestašica lekova.
Najveći domaći proizvođači lekova “Hemofarm” i “Galenika” traže način da naplate dugovanja od oko 500 miliona evra, a da ne izazovu nestašicu lekova.
Iz Ministarstva zdravlja poručuju da će proizvođačima koji budu povukli lekove sa tržišta da oduzmu dozvole za rad.
“Hemofarm” i “Galenika”, koji zajedno drže više od 50 odsto srpskog tržišta lekova, najveći problem imaju sa naplatom dugova od najveće domaće veledrogerije “Velefarma”.
“Velefarmu” s druge strane duguju apoteke i medicinske ustanove i to zbog toga što njima RZZO do sada duguje oko 120 miliona evra. I dok svako svakome duguje, Srbiji preti ozbiljna kriza.
Generalni direktor “Hemofarma” Volfram Hajniš kaže da se ta kompanija našla u začaranom krugu dugovanja.
“Nije tajna da veledrogerije imaju problem sa likvidnošću. Našli smo se kao u začaranom krugu. RZZO kasni četiri meseca sa plaćanjima za preuzete lekove, bolnice podmiruju razna dugovanja, a lekovi nekako nisu u prioritetu i tako se dug prema proizvođačima prolongira i rok naplate premašuje 300 dana”, kaže on.
U RZZO priznaju da su bolnice i državne apoteke najveći dužnici veledrogerija, ali kažu da je glavni uzrok njihovih finansijskih problema ekonomska kriza i malo para iz budžeta koje se izdvajaju za zdravstvene ustanove.
Pomoćnica ministra zdravlja Zorica Pavlović kaže da para za to nema i da medicinske ustanove treba da finansira sam RZZO.
“Kada se zaključi ugovor sa Republičkim zavodom, to podrazumeva da se te odredbe poštuju. Međutim zdravstvene ustanove - i to neke, ne sve, nego neke koje su verovatno imale određene probleme, pa nisu uspele da se snađu - plaćale su neke druge račune umesto da prioritetno plaćaju lekove. Zdravstvene ustanove koje prioritetno plaćaju lekove nisu došle u taj problem”, objašnjava ona.
Zbog toga što im zdravstvene ustanove duguju, veledrogerije i same nisu plaćale proizvođačima.
Tako je zbog nemogućnosti da naplate svoje lekove ugroženo poslovanje dve najveće farmaceutske fabrike u Srbiji.
Međutim, država je zakonom zabranila da povuku svoje lekove sa tržišta čak i kada im se za njih ne isplaćuje novac.
“Oni znaju da po zakonu o lekovima svi koji su dobili dozvolu za lek imaju obavezu snabdevanja i ne mogu ostaviti pacijenta bez lekova”, podseća Zorica Pavlović.
“Ja ne bih bila spremna da verujem da će kompanije preduzeti mere da obustave snabdevanje zdravstvenih ustanova jer mislim da svi oni dobro znaju posledice toga - gubljenje tržišta, gubljenje prava da budu na listi lekova, mogućnost da odmah uđu drugi proizvođači i interventni uvoz koji će Ministarstvo odmah sprovesti jer građani ne smeju da ostanu bez lekova”, kaže ona.
Proizvođači nemaju kud pa su prinuđeni da svoje najveće dužnike sami spasavaju od stečaja kako bi izbegli poslovni fijasko.
Generalni direktor “Galenike” Nenad Ognjenović kaže da se traži rešenje.
“Određene veledrogerije duguju mnogo nama proizvođačima i mi sa njima tražimo rešenja kako da prevaziđemo postojeću situaciju”, navodi on.
Iako država tvrdi da je nestašica lekova nemoguća, finansijski stručnjaci kažu da su dugovi veledrogerija, a posebno najvećeg “Velefarma” prema proizvođačima toliki da je moguće da dovedu do ozbiljnih potresa, pa čak i do sloma našeg farmaceutskog tržišta.
Nenad Gujaničić, finansijski stručnjak “Sinteza invest grupe”, smatra da je država kriva za nastalu situaciju.
“Država je glavni kreator poslovnog ambijenta ovde, kako za tržište u celini tako i za tržište lekova i možemo reći da je država glavni i odgovorni krivac za takvu situaciju, odnosno za činjenicu da se prodaja lekova ne može naplatiti za period kraći od godinu dana”, ocenjuje on.
Poznavaoci farmaceutskog tržišta kažu da država, koja i sama ima 9,7 odsto akcija u “Velefarmu”, nije smela da dozvoli da najveća domaća veledrogerija postane najveći dužnik državne “Galenike” i svog akcionara “Hemofarma”.
B92 je istraživao kako je do ove situacije došlo. Da li je nemačka “Štada” obmanuta prikazivanjem nerealizovanih naplata između “Hemofarma” i “Velefarma” i koji je interes “Galenike” da kupi paket od 23 odsto akcija veledrogerije koja joj duguje milione i koja je pred stečajem?
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=12&dd=13&nav_category=9&nav_id=479046
Време је да министри почну да држе монополе на хитну помоћ и гробља.Није довољно што су за лекове главне газде Томица и Чеда,сад треба направити затворен пут од лекара опште праксе па до погребника како би се лопине које стварају монополе и држе власт ефикасније накрале.Крајњи корисници увек плаћају лекове,а остале идиоте у ланцу треба у затвор или пред стрељачки вод.Смртна казна је лек за монополисте!
