Србијанство, реч без које не знамо ко смо

ДА ЛИ ТРЕБА РЕЧ "СРПСТВО" ЗАМЕНИТИ РЕЧЈУ СРБИЈАНСТВО?

  • Да, зато што је израз СРБИЈАНСТВО везан за ону органску и једину Србију

    glasova: 1 9,1%
  • Треба да остане термин "српство" због Босанских, Личких и Лужичких Срба

    glasova: 10 90,9%
  • Не знам

    glasova: 0 0,0%
  • Немам став

    glasova: 0 0,0%

  • Ukupno glasova
    11
  • Anketa je zatvorena .

комшија

Stara legenda
Banovan
Poruka
95.367
12341499_1109554642391052_5035761749376413522_n.jpg


СРБИЈАНСТВО, реч без које не знамо ко смо

Успавани смо и обневидели смо зато што више не осећамо своје дамаре. Ми не можемо да се пренемо упркос свих неспорних увида и закључака о свим нашим грешкама.

Откуд то, каква је то слога у немоћи?! Да ли се то пословична српска слога испољава тек у апсолутној парализи Срба и целог спрства? Да нисмо достигли минус 293 степена? А где је онда „удар нађе искру у камену“? Зар није било и превише удара, али где је онда искра? Да ли то значи да је свако од нас био на озбиљном испиту и затајио: и орач и копач и професор и уметник и домаћица и свештеник? Како то да су затајили и Србенде и Српчићи и беспоговорни родољуби, праведни, племенити, виспрени, храбри, борбени?

Нешто чудно се збива.

Шта нам то недостаје? Да ли је поплава свакојаког муља (не она мајска) прелила сваку суву грану, сваки барут који је могао да букне, да ли је хладноћа умртвила сваки покрет, да ли је лава кича и испразности отупила сваки здрав осећај, да ли је лукавство надвисило и ућутало мудрост?… Да ли је ишта остало здраво? Тражимо то једино што још може да покрене живот у умирућем, тражимо то тихо које има моћ над дреком и пропагандним урлицима. Тражимо ту малу мисао која је кадра да створи одбрамбене механизме, поуздане бедеме против зла, лажи, магле, беде, болести, против суноврата.

Уверени смо да та мисао постоји, да та реч постоји и да ће већ само исправно тумачење те речи покренути српски дух у смеру оживљавања, обнове и препорода.

Одмах да кажемо да то није ни реч српство ни реч светосавље. То су речи коју су довољно у оптицају, њима ништа посебно ни ново нисмо рекли, оне већ дуго имају своје статично место и мада су по природи својој неисцрпне и моћне, не могу нас неким новим дахом пробудити, ојачати, оздравити, не могу нам изнова дати смисао и крила, произвести у нама моћ, наду, елан… То је зато што и једној и другој речи недостаје трећа реч она са којом оба ова појма добијају снагу, која може да осветли те појмове тако да можемо дубље да их схватимо, снажније осетимо, пуније доживимо, у стварној њиховој вредности и истини.

Та реч, односно идеја, јесте она која је и изнедрила и српство и светосавље. Ова идеја, односно овај дух Срба и није била артикулисана речју, она се подразумевала као основна одлика Срба. Она је као таква вековима функционисала. Нажалост прва употреба те речи, почетком деветнаестог века, била је искривљена и тако искривљена учинила је да Срби остану без своје основне одлике и од тада Срби тону ка забораву. Реч, дакле, без које ми не знамо ко смо, јесте србијанство.

Србијанство, та основна одлика Срба доживљавана као љубав према према небеској и земаљској Србији истовремено, као свест о својој и небеској и земаљској отаџбини, јер србијанство значи волети своју отаџбину Србију, ако се схвати у свом правом и изворном значењу, а не географски како нам је у деветнаестом веку подметнуто и многи Срби то, нажалост прихватили, онда тај појам србијанство, та српска одлика, има моћ да у нама оживи најдубље човечанске карактеристике, да нам пробуди вољу за свеукупним животом и стваралаштвом и да нам буде путоказ у сваком нашем делању. Јер сва три појма, српство, србијанство, светосавље (православље на српски начин), нераскидиво су везана и без једног од та три нестају и друга два.

Погрешно схватање србијанства направило је такву штету да српство више није могло да се препозна нити је могло да даје икакву оријентацију Србима. Светосавље, које исто тако није било артикулисано као појам, и настаје (почетком двадесетог века) као потреба да се српство консолидује и исправно одреди, међутим термин србијанство се провлачи у свом искривљеном значењу и производи даље штете. Ако сагледамо било који период у последња два века, видећемо све нелогичније и нелогичније потезе, због којих на крају и доспевамо до ове тачке апсолутног мржњења.

Исправним схватање и доживљавањем србијанства, српски односи почеће да се усмеравају ка слози, ка исправљању заблуда и грешака, ка моралном уздизању и ка проналажењу свог правог пута на коме ће нас и Божји благослов неизоставно пратити.

(За СРБИН.ИНФО – Драган Марјановић, Србијански клуб)
 
Poslednja izmena od moderatora:
Каква глупост.

И при том изузетно перфидно и злонамерно коришћена, Мина.
Аве се своди на то да се термином " србијанство" српство дефинитивно веже само за државу Србију у овомоблику делимичне окупације и државотворне аутономије која нам је остала и даље од титоизма.Српство или у архаичном облику србство, по плану наших душмана мора да нестане.
 
Ово су ствари познате. Мудровања типова који ће, мотивисани да добију мало пажње, промовисати накардан и погрешан дискурс, суптротно струци, нису вриједна помена.

У комшилуку, лијепој њијевој и бошњачком дијелу ефбиха, у медијима, неким медијима не свим, има и оних нормалних, се истрајно инзистора на скарадној употреби ријечи србијански, па пишу сбијански тенисер, србијански спортиста, србијански предсједник итд. Ако је тако нормативно уређено у њиховим језицима, није проблем. И ако пишу, рецимо, румунијански, албанијански, русијански, македонијански, у реду, тако су стандардизовали.
Но не пишу, већ пишу другачије, и овај стандард користе само када су Срби у питању што ће рећи да су у питању политички мотиви и наум да мало нервирају мрске негативце што је код њих обавезно. Но то је већ друга прича и за друге теме, нације, новокомпоноване нације које су још увијек у фази формирања и са кризом идентитета. И то више говори о њима.
 
И при том изузетно перфидно и злонамерно коришћена, Мина.
Аве се своди на то да се термином " србијанство" српство дефинитивно веже само за државу Србију у овомоблику делимичне окупације и државотворне аутономије која нам је остала и даље од титоизма.Српство или у архаичном облику србство, по плану наших душмана мора да нестане.

Ja sam svojevremeno ( nisam dugo godina ni poznavala taj izraz pa sam bila zapanjena kada sam ga prvi put cula)
razgovarala sa nekim Hrvatima, a oni su mi objasnili da taj izraz koriste samo ( nekada, sada vise ne jer u Hrvatskoj i nema Srba)
kada zele da naprave razliku izmedju svojih Srba i Srba iz Srbije. Mene oni nikako ne nerviraju kada koriste taj izraz.
Ubija me u pojam koriscenje tog izraza u Vojvodini i Bosni.
 
И при том изузетно перфидно и злонамерно коришћена, Мина.
Аве се своди на то да се термином " србијанство" српство дефинитивно веже само за државу Србију у овомоблику делимичне окупације и државотворне аутономије која нам је остала и даље од титоизма.Српство или у архаичном облику србство, по плану наших душмана мора да нестане.
Нема друге Србије осим ове која нажалост јесте остатак СФРЈ јер су сви од ње побегли главом без обзира због Милошевићеве злочиначке политике, а која се управо и базирала на тзв. "српству", а на занемаривању и како видимо сатанизацији Србијанства од стране углавном Санџачких ("црногорских"), Босанских и Личких Срба.
Но, чак и та и таква Србија, нарочито ова пост-косовска, по својој се територији скоро па подудара са органском Србијом који су у Националној револуцији створили СРБИЈАНЦИ - тада су се називали Србљи - пре него је Вук Караџић по налогу Беча смислио нови језик на основу говора Херцеговаца, као и назив "Срби" да би Беч тако називао све православне житеље у Аустро-Угарској. Термин "с(е)рбски" у тим крајевима Аустро-Угарске до Вука је означавао само припадност православној вери а не нацији. Нације није било пре устанка у Србији, и остваривања права на самосталну државу.
 
Не би ме чудило да српски душмани и " србијанство" изгустирају па да да реч Србин почну да замењују речју Шумадинац и да се залажу за Шимадијску државност, на пример, можда би их то, привремено, задовољило:per:
 
Комшијино пропагандно деловање ме подсећа на НАТО летке који позивају на предају, уредно штампане на ћирилици и граматички исправном српском.

Па зато што их је писао неки Србијанац. Или амер Србијанског порекла, а не Личког.

- - - - - - - - - -

Иначе да је је победио чича Дража, Србијанац из Ивањице, ми би били у НАТО од његовог оснивања.
 
Па зато што их је писао неки Србијанац. Или амер Србијанског порекла, а не Личког.

Хајде чича, кокарду накриви.

Шалим се, није то песма за тебе.

Јасно је главници форумаша да је теби намера и жеља да се од балканског болесника створи "јединствена" БиХ без ентитета и да се нераскидиве везе Србије и Српске утање до границе пуцања.
Све што радиш иде томе у прилог и просто си провидан. Да не говоримо о томе да џаба кречиш.

- - - - - - - - - -

Па зато што их је писао неки Србијанац. Или амер Србијанског порекла, а не Личког.

- - - - - - - - - -

Иначе да је је победио чича Дража, Србијанац из Ивањице, ми би били у НАТО од његовог оснивања.

Као и ЕУ.

Дакле, четници гуд гајс?
 
Да ли су речи свих ових песама смислили "аустријанци" да "заебу Србе"? Будалаштина. Наравно, на делу је иживљавање босанских и личких миграната, тзв. "турбо-Срба" који су то постали после Осме седнице, па их Црногорац Милошевић преварио.



А на челу "турбо-Срба" је Александар Вучић, диктатор пореклом из Чипуљића код Бугојна у Босни, бивши министар информисања у влади Далматинца Мирка Марјановића и генсек код Хрвата Вјекослава Шешеља! Они су изазвали НАТО бомбардовање наше Србије, а да би се они кућили искористивши општу пометњу у ратном стању.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Па зато што их је писао неки Србијанац. Или амер Србијанског порекла, а не Личког.

- - - - - - - - - -

Иначе да је је победио чича Дража, Србијанац из Ивањице, ми би били у НАТО од његовог оснивања.

Можда ниси обавештен......али ти живиш победу "Чича Драже - Србијанског" од петог октобра 2000. до овог секунда. Управо гледаш на шта би личила Дражина победа од 1945 па до .....рецимо....1965. а и касније.
 
Spor oko upotrebe prideva srbijanski ili srpski potiče iz 1882. godine, kada je Kneževina Srbija postala kraljevina, a kralj Milan krunisan za srpskog kralja. Naime, ubrzo nakon krunisnja stiže poruka iz Beča kojom Austro-Ugarska zahteva da kralj „ne može biti srpski, već srbijanski“, odnosno da svoj kraljevski pridev utemelji na teritorijalnoj a ne etničkoj odrednici, budući da njegova mala kraljevina nema jurisdikciju nad Srbima van Srbije.[SUP][6][/SUP] Naime, Habzburška monarhija je sebe smatrala domovinom Srba prečana, te su pretenzije beogradske vlade na sve Srbe doživljavane kao velikosrpske.

Suvremeni srpski desničari se izrazito protive upotebi prideva „srbijanski/srbijanska“ i upozoravaju na njegove „opasne posledice“ svođenja srpskog državno-teritorijalnog korpusa na "beogradski pašaluk".[SUP][2][/SUP] Jedna od najčešćih teza među protivnicima glasi da pridev „srbijanski“ ima pežorativno značenje.[SUP][6][/SUP] Kritičari napominju da je nacionalistima mrska pomisao na "Srbijance" kao politički termin koji podrazumijeva sve državljane, jer oni društvo doživljavaju pre svega u etničkom smislu. Za njih nacion podrazumeva samo većinski srpsko-hrišćanski etnicitet kao nacionalni i uopće ne podrazumijeva manjinske etnicitete.[SUP][2][/SUP]

Među građanskim autorima u Srbiji postoji izražen trend upotrebe prideva "srbijanski".[SUP][10][/SUP][SUP][11][/SUP] Neki beogradski sociolozi zaključuju da bi se „srbijanstvo moglo postaviti kao politički projekt” ako se ima u vidu da je Srbija država svih svojih građana, ali ocenjuju da se to neće ostvariti sve dok je Srbija država srpskog naroda i svih ostalih koji u njoj žive.[SUP][2][/SUP]

Svi srbijanski mainstream mediji listom izbegavaju termin Srbijanci i umesto toga rabe termin Srbi za sve stanovnike Srbije. U svim dnevnim novinama i na svim televizijskim kanalima s nacionalnom frekvencijom, se koriste sintagme "prosječan Srbin" i "prosječan građanin Srbije" naizmjenično, kao sinonimi.[SUP][2][/SUP] Međutim, mnogi građani Srbije, ne-Srbi, u takvoj lingvističkoj nepreciznosti prepoznaju političku nekorektnost i društveno izopćavanje. Oni podsjećaju da Narodna skupština Republike Srbije nije samo srpska, da Predsednik Republike Srbije ne zastupa samo Srbe, da javnost ne čine samo Srbi, te je stoga i semantički i politički nekorektno u tim slučajevima koristiti pridjev srpski.[SUP][2][/SUP] Kritičari napominju da izbjegavajući ovaj termin, srbijanski mediji i politički zvaničnici kao da nastavljaju priču o velikosrpskom nacionalnom projektu.[SUP][2][/SUP]
 
http://nedeljnikafera.net/nisam-srbin-al-sam-srbijanac-u-cemu-je-razlika/

NISAM SRBIN, AL’ SAM SRBIJANAC: U čemu je razlika?

srbin-700x445.jpg


Sigurno ste mnogo puta do sada čuli da stranci, a ponajviše komšije Hrvati, Srbe nazivaju Srbijancima. U Vojvodini, takođe, postoji običaj da se za stanovnike naše zemlje koji žive južno od Save i Dunava kaže da su Srbijanci. Evo u čemu je razlika između Srbina i Srbijanca i da li neko može biti Srbijanac, a da nije Srbin.

Izraz Srbijanci, Srbijanac ili Srbijanka je višeznačan. U Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori se njime označavaju ljudi koji žive u Srbiji, bez obzira na etničku i religijsku pripadnost, dok u Vojvodini označava žitelje uže Srbije, piše Opanak.

Izraz je predmet mnogobrojnih lingvističkih i političkih polemika. Često se osporava kao stran srpskom jeziku, a u centralnoj Srbiji na koju se najčešće i odnosi, mnogi ga smatraju uvredljivim.

Spor Srbin-Srbijanac potiče još iz vladavine kralja Milana Obrenovića, tačnije iz 1882. godine. Kada je Kneževina Srbija postala kraljevina, a kralj Milan Obrenović krunisan za kralja, on je iz Beča dobio zahtev u kome Austrougarska ističe da kralj „ne može biti srpski, već srbijanski“, odnosno da svoj kraljevski pridev zasnuje na teritorijalnoj a ne etničkoj odrednici, budući da Kraljevina Srbija nema jurisdikciju nad Srbima van Srbije.

Habzburška monarhija je sebe smatrala domovinom Srba prečana, pa je izraz „srpski“ doživljavala kao odraz pretenzija Srbije na sve Srbe. Ovo se zadržalo i do današnjih dana, pa ćete mnoge Vojvođane čuti kako Srbe van Vojvodine nazivaju Srbijancima.

U njemu stoji da je Srbijanac „čovjek iz Srbije“, a „srbijanski“ – „koji je iz Srbije“. Nakon Vukovog, ovaj termin se našao i u svim ostalim rečnicima pod sličnom definicijom.

Izraz „Srbijanac“ izbegavaju nesrpski (etnički) Crnogorci kojima pogoduje da se govori o Srbima i Crnogorcima, a ne o Srbijancima i Crnogorcima, jer po tome ispada da Crnogorci nisu Srbi. Još je i Njegoš koristio termin „Srbi, Srblji, Serbli“ u 19. veku kada niko, recimo, nije poricao da su Crnogorci Srbi, pa je stvoren izraz „Srbijanac“, da bi se razlikovao po geografskom poreklu, objasnio je filolog Ivan Klajn.

Klajn, međutim, smatra da se u hrvatskim i bošnjačkim medijima preteruje s upotrebom izraza „Srbijanac“ i „srbijanski“:

– Mi to ne priznajemo, a ne priznajemo ni postojanje jezika koji se zove „bosanski“, što ne priznaju ni Hrvati. Ako hoće, oni taj jezik mogu nazvati bošnjački, ali ne bosanski – kaže Klajn.

Klajn je ukazao i na studiju profesora Egona Feketea koja do detalja predstavlja kako je došlo do rivaliteta Srbijanac-Srbin.

– Umesto prideva srpski može se upotrebiti i pridev srbijanski. Prvi ima šire značenje i nacionalnu konotaciju, dok se u drugom slučaju radi o teritorijalnom određenju, pa se pridev srbijanski vezuje za Srbiju.

– Kao što svi Srbi nisu Srbijanci tako ni svi Srbijanci (građani Srbije) nisu Srbi – govorio je dr Fekete.

Klajn kaže da nigde u Evropi osim u Srbiji i Bosni ne postoji nacionalna oznaka koja bi bila pandan terminima „Bosanac“ i „Srbijanac“, poput „Francužanina“ ili „Italijanjanina“. Do toga nije došlo u Hrvatskoj (Hrvaćanin) i Albaniji (Albanjanin) iz politčkih razloga, jer se tamo više insistiralo na etničkoj monolitnosti. Srbi su, prema njegovim rečima, mnogo više bili izmešani s drugima nacionalnostima.

– U slučaju Hrvata u Bosni, njihovo postojanje je samo bilo povod za teritorijalne pretenzije – kaže Klajn.


- - - - - - - - - -

(...) Neki beogradski sociolozi zaključuju da bi se „srbijanstvo moglo postaviti kao politički projekt” ako se ima u vidu da je Srbija država svih svojih građana (...)

Крајње је време за то!
 
Poslednja izmena od moderatora:
Комшија све је јасно. Срби уствари не постоје, а нису никада ни постојали, само нам то нико овако темељно и " научно" није објаснио пре данашњих српских душмана укључујући и твоју категорију.
 
Да ли су речи свих ових песама смислили "аустријанци" да "заебу Србе"? Будалаштина. Наравно, на делу је иживљавање босанских и личких миграната, тзв. "турбо-Срба" који су то постали после Осме седнице, па их Црногорац Милошевић преварио.



А на челу "турбо-Срба" је Александар Вучић, диктатор пореклом из Чипуљића код Бугојна у Босни, бивши министар информисања у влади Далматинца Мирка Марјановића и генсек код Хрвата Вјекослава Шешеља! Они су изазвали НАТО бомбардовање наше Србије, а да би се они кућили искористивши општу пометњу у ратном стању.

Људи који делу последњу реченицу као свој став су по мом дубоком убеђењу највећи гмазови и гамад у српском народу, случајни Срби и атуошовинисти.
 
Poslednja izmena od moderatora:

Back
Top