Србијанствo je откривање српства

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

комшија

Stara legenda
Poruka
77.048
Србијанство је откривање српства


~АУТОРСКА ТЕМА ~

1650424965250.png


Ми Србијанци (читај: прави, органски Срби) смо староседеоци на подручју данашње Србије и нисмо овде дошли са некаквим измишљеним сеобама Словена у седмом веку н.е. Ми смо заправо (били) Трибали. Па тако Лаоник Халкокондило (1430 - 1470), грчки историчар пореклом из богате атинске породице и ученик филозофа Гемиста Плитона, у својој Историји, а која се углавном односи на историју Византије од 1298. до 1463. године, каже “Σεπδλόι,δε εςνορ αλαιοηαηον ηε και μεγιζηον ηονεςνοων“, а шта у преводу значи "Срби Трибали, народ најстарији и највећи од свих народа, поуздано знам". Да смо ми Трибали, говоре и многобројни археолошки налази са подручја Поморавља, српског Подунавља, Јужне и Источне Србије, и они недвосмислено доказују наше трајање на овим просторима континуирано од 13. века пре нове ере до данас.

1650424586492.png


Шта данас значи Србијанство? Србијанство данас значи борбу за очувањем индентитета Србијанског народа који је потекао и живи на подручју Србије. Тиме се жели избећи политички утицај, економска премоћ и наметање нама Србијанцима страних културолошких наратива од стране Босанаца, Личана, Славонаца, Косовара, Црногораца, Далматинаца и осталих у нашој јединој држави - Србији.


Србију нису створили ни Босанци ни Личани ни Црногорци; Србију смо створили ми Србијанци. И ми данас не желимо, тридесет година пошто је мимо наше жеље разбијена Југославија (која је у моменту разбијања била наш заједнички политички и економски интерес), да Србију са свим својим природним богатствима и људским потенцијалом препустимо Босанцима, Личанима, Славонцима, Црногорцима, Далматинцима и другим Југословенима, а којима треба да постане јасно да ће своја питања морати решавати са Сарајевом, Загребом, Приштином и Подгорицом, а да се Београд више њима не може бавити нити Србија жели да понови грешку из деведесетих. Тада је Србија под Милошевићевим трустом пилећих мозгова војно и свакојако помагала православно становништво ван органске Србије, па чак и оне чији су преци у Великом рату у аустроугарским униформама окупирали Србију и клали нејач по Мачви.


1650424876023.jpeg



Ратовање по бившој СФРЈ било је трагична грешка која је Србију избацила из међународне заједнице, због које је трпела санкције УН чиме јој је уништена привреда а последице се осећају и данас, дала жртве, била бомбардована од стране највеће силе у познатој историји света, НАТО пакта, а у чијем саставу су, да трагедија буде већа, и оне земље које су у ранијим периодима биле савезнице Србије и на које се Србија угледала после ослобађања од Турака.

Србија мора да се окрене себи.
 

комшија

Stara legenda
Poruka
77.048
Политички Срби (пренесен текст)

После Другог светског рата, дика и понос било је да се буде не-Србин у Србији. Дошљаци су се представљали као "јачи и тврђи од Србијанаца" , наглашавајући "Ја Црногорац","Ја Босанац", "Ја Херцеговац" итд. Почев са ером Слободана Милошевића нешто се променило јер је истоме „Слобу“ требала гласачку машину за сва времена. Охрабрени Слобом и његовим подрепашима, сви су се тада прогласили Србима. Њихове постојбине проглашене су „свим српским земљама“.

Намах су нестали Црногорци, Босанци, Херцеговци, Крајишници и остали.
Ово се противи ономе шта о формирању нације каже наука.
Ипак, окупацијска сила „није бога молила“ те су сви они намах себе прогласили "Србима".

Настали су политички Срби.

Између Дрине и Јадрана направили су рат за уништавање чак и своје имовине. Дошли су у Србију надајући се бесплатном добијању кућа, имања и станова, а истовремено потежући питање накнаде ратне штете у завичају.

Један од тада виђених, др Рашковић, признао је Туђману: “Овај народ је луд, хоће да ратује.“

Сходно својој традицији формирали су своје „државе“ РСК и Републику Српску. Ове су брже боље пропадале , опет сходно традицији у последњих 2000 година.
„Ми идемо даље, ми јездимо брже по уклетом кругу можда кругу смрти“ писао је њихов песник Ного још пре пола века.
Без обзира што су ти политички Срби сасвим другог етничког порекла од Србијанаца и што су хиљадама година живели под другачијим условима, те није могло да дође до нивелације њихових култура са Србијанском, они су ипак по политичкој линији прихваћени од многих за једнаке Србе.са Србијанцима.

Па тако један "телевизијски" члан САНУ каже да „данас важи политичка опредељеност нације“. То је његово „академско“ мишљење, он има на њега право, али то не одговара науци. Јер наука каже да је нација = подржављен народ. Србијанци су постали нацијом када је створена Краљевина Србија као међународно призната држава.
Све то и не би било толико лоше да нам ти људи, у тим западним крајевима, не загорчавају живопт тужакајући се на званични Загреб и на званично Сарајево, а што несавесни овде прихватају.

Овдашњи политички Срби, и неморални, те глупости дошљака и клице вечитих сукоба подржавају, користећи медије.

Дошљаци запослени у редакцијама таблоида и данас пишу у корист влада у региону да би те владе онда могле да кажу "погледајте шта се пише у Србији", и нико их не спречава у тој прљавој раду.

Нама Србијанцима сукоб са Хрватском није потребан, напротив.
Са Сарајевом такође нам није потребан сукоб, напротив.
Ни са Косовским Албанцима.
Али, али редакцијски лајавци ћерају још, ћерају, и ћерају.

Крајишници имају и своје озбиљне политичке организације које хрватска власт толерише . Зна се и ко су ти људи и ко су им вође. И нико их не дира. Нормално живе и раде у престоници хрватске државе Загребу. Видимо да ситуација не-Хрвата у Хрватској далеко од лоше – уз мало више разума међу њима била би и боља.
Новинари нас и даље бомбардују извештајима „о тим јадним људима“ као да ми немамо својих проблема – као да смо посебно дужни да помажемо другима у њиховом безумљу.
ЈОШ НИКО НИЈЕ ОБЈАСНИО ШТА МИ СРБИЈАНЦИ ДУГУЈЕМО ПОЛИТИЧКИХ СРБИМА, ПА ДА НА СВОЈУ ГРБАЧУ ПРИХВАТАМО ТЕРЕТ ЊИХОВЕ ГРАЂАНСКЕ НЕЗРЕЛОСТИ.

Њихов функционер Пуповац говорећи о „хрватским Србима“ запажа да су у „потрази за идентитетом“.

Пуповац, политичар али склон науци овим је рекао врло много-поштено тј. научно.
Види се да ти људи ни сами не зању ни ко су, ни шта су , те се ,као узгред, издају за Србе. Тако са некаквим измишљеним правом ТОВАРЕ НА НАША ЛЕЂА своје проблеме које сами поспешују.

Ту је и случај ћирилице у Вуковару. Последице рата су још вруће а они запели са ћирилицом. Нереално је очекивати да ће се Хрвати помирити са ћирилицом још бар 15 година. Србијанци су са оружјем одлазили у Хрватску али Хрвати нису са оружјем долазили у Србију. Са оружјем у рукама одлазили су Србијанци северно од Дунава и преко Дрине,а да и сами не знају зашто, да би убијали непознате људе који им никакво зло нису учинили. Хрвати то памте и неће лако заборавити. Насупрот, Србијанци не поштују своју отаџбину шта се види кроз поклон-држављанства дошљацима и држећи домовину у сталном сукобу са суседима, а због политичких Срба преко Дрине и северно од Дунава.

Нека будућа Влада Србије морала би јасно да каже да ми Србијанци имамо својих брига и да политички Срби морају самостално да раде на санирању разних ситуација у својој кући, јер Србија није њихова кућа, већ им је у Србији само пружено гостопримство.




1650431148025.png
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.