antitiranin
Aktivan član
- Poruka
- 1.933
Таман сам почео да се привикавам на тај јебени капитализам, кад они који нас у њега воде саопштавају да сам закаснио. Пошто сам напунио извесне године, ја са осталим пензионерима идем назад у комунизам, где ћемо сви имати исте, наравно минималне пензије. Стоје на капији, као на улазу у концлогор и разврставају нас, млађи и способни за рад на једну страну, старији на другу. Млади ће да живе по новом капиталистичком закону о раду, а ми матори, по новом пензионом систему по којем ће се пензије рапидно смањивати све док се сасвим не изједначе. По сто евра сваком и бог да нас што пре види. Може и тако господо другови, можемо ми и сами о себи да се старамо, само вратите наше паре у пензиони фонд у који смо четрдесет година одвајали скоро пола плате.
И део свега што је продато и опљачкано у приватизацији, такође, јер то су пензионери створили. Као што држава, као гарант, мора да врати све одузето ономад, кад смо из капитализма прелазили у комунизам, као што мора да врати стару девизну штедњу покрадену приликом повратка у капитализам, тако мора и у пензиони фонд.
Признајем, мало сам попиздео, тек сам постао пензионер, а већ ми смањују пензију. Нисам још добио ни прву, не знам ни колика ће бити, али већ знам да ће бити мања најмање за десет процената од оног што би требало да буде. И још ме праве будалом, запрете да ће смањење бити 25%, а онда кажу да ће због меког срца премијера, бити само 10%. А кад виде да пензионери, до гроба захвални премијеру меких органа, ћуте, да се не буне и да још ниједан није извршио харикири, онда кажу можда ипак 15%. Засад.
Кад се то мало заборави, наставиће да их смањују за пет или десет процената, ко’ керу реп кад секу из више пута да га мање боли. И тако редом, све док се све пензије не изједначе на позитивној нули, и пензионери не стигну у комунизам, где ће сви бити једнаки. И мртви ладни. То је, браћо и сестре, другарице и другови, савремени лапот, са одложеним дејством. У време лапота, људи су убијани већ у педесетим, јер више не могу да производе, а троше храну које нема довољно. Био је то стари обичај на југу Србије, који је ритуално спровођен тако што би отац и син, рано изјутра, док још чељад спавају, одлазили у шуму са врућом погачом. Отац би клекао, а син би му ставио погачу на главу и ударио по њој секиром, говорећи му: Не убијам те ја, убија те лебац!
Е, тако нешто се спрема пензионерима данас, јер у овој земљи су поново завладали беда и немаштина, као у та давна робовласничка времена. Пошто је распродато и опљачкано све што су они створили и уштедели, сад ће да се штеди на њима.
А где је ПУПС?! Нема га више. Од како је стари Кркобабић умро, а млађи постао директор Поште, ПУПС више нема о чему да брине, јер ни једном ни другом пензија више не треба.
Партија пензионера, сачињена од оца и сина и светога духа пензионог фонда, која се представљала као чувар светог Грала, нестала је оног тренутка кад је Вучићу, као коалиционом партнеру, открила да Грал заправо не постоји. Пошто је њихове гласове, којих није било мало, неко морао наследити, Вучић и његови Напредњаци су у изборној кампањи свечано положили заклетву да ће наставити да чувају тајну. Обећали су да пензиони фонд нико неће смети да дира, али нису рекли да је то тако зато што је немогуће, јер не можеш дирати у нешто чега нема.
А где су ту закони?! Закон о реституцији, на пример, обавезује државу да врати имовину наследницима бивших капиталиста, коју су им одузели комунисти. ОК. То иде мало килаво, али иде. Бар је обавезно. А где је повраћај имовине комунистичкој радничкој класи, која јој је одузета пљачкашком приватизацијом. На исти начин, морало би да се радницима врати одузето у транзицији. А одузете су им најбоље фирме и фабрике и распродате.
Разбуцани су Пензиони Фондови Србије и Војводине, који су били препуни почетком деведесетих, а сада су празни. Зато се пензије исплаћују из буџета и зависе од броја запослених и њихових зарада. А не би смело да буде тако, јер пензиони фондови би требало да буду недодирљиви, а пензионери обезбеђени са оним што су сами зарадили и штедели у пензионом фонду, као у банци.
Пензије су, дакле, као стара девизна штедња, држава је гарант и то мора бити враћено у пуном износу. Не може да се умањује. Чак, мора бити сигурније од девизне штедње, јер за разлику од тог шпекулативног улагања на своју руку у сумњиве приватне банке, пензије су облик обавезне штедње свих запослених чуване у државном трезору. Ако то изневери, држава губи сваки кредибилитет.
Поред тога, све што је продато и опљачкано у приватизацији било је власништво свих запослених, а то значи садашњих и будућих пензионера, па је требало тај новац да иде њима, у њихов пензиони фонд. То је, међутим, претворено у државно власништво, а онда новац од тога подељен мало у приватне џепове, мало у буџет, па је и логично да држава сад мора из буџета да намирује пензионере, који су тако троструко оштећени.
И коначно, све што је опљачкано у транзицији и завршило у приватним џеповима појединаца, створили су они који су радили претходних деценија, значи пензионери, па би и то требало одузети и вратити у њихову уштеђевину у пензионом фонду. А онда ће они да се скину са грбаче буџета и сами да се старају о себи, односно о тим својим новцима и њиховој расподели.
Према томе, ако треба да се смање пензије, да би држава преживела, онда за то треба да замоли пензионере. Треба да им се поштено каже: Нисмо у стању да повећамо производњу и запосленост, па вас молимо да помогнете. Узећемо од вас мало на зајам, враћамо тад и тад. Само тако и никако другачије се не сме дирати у пензије. А, пензионери, какви су болећиви према својој држави, без проблема би пристали, стисли би се једно време, ако ће после бити боље.
Овако, ова дрскост са отимањем од пензија, заслужује исто тако дрзак одговор пензионера, а држава, треба да зна, да би банкротирала истог момента кад би јој пензионери отказали грађанску послушност. Кад би, као најуредније платише, одбили да плаћају даџбине. Или, ако просто не буду више могли, јер од њихових пензија често живе и њихова незапослена или слабо плаћена деца, па и унуци.
Знам ја да у буџету нема пара, али знам и да проблем неће бити решен смањењем пензија. Потребни су много озбиљнији резови и већа захватања на бројним другим странама. Зато не пристајем.
Кад све друге мере буду предузете, па и даље буде фалило, онда се јавите пензионерима. Тако је, уосталом, Вучић и обећао, пре само сто дана. „Пензије ће бити последња ствар за којом ћемо посегнути, само ако баш буде морало, пошто све друге могућности исцрпимо“, рекао је приликом инаугурације за премијера. И није сад највећи проблем што он не држи реч, навикли смо већ, него што то значи да ништа друго није успело, а то значи да или не знају или нису у стању. Најлакше је смањити плате и пензије, то би знала и моја баба, а деда би вероватно прокоментарисао како празна врећа не може усправно да стоји. И зато не дам. Јер ако не знају и не могу, ни са тиме неће ништа урадити, па ће доћи по још.
Ја сам, као и сви остали пензионери, пензију поштено зарадио и нико нема права да је дира без мог одобрења. То што је држава спискала оно што смо ми остављали за пензије, то је проблем државе. Ако нема пара у буџету, онда нема за ваше плате господо, а за пензије мора да буде. Нисте зарадили. А ми смо четрдесет година одвајали скоро половину од своје зараде у пензиони фонд, управо зато да би сад могли да примамо део те друге половину кроз пензије. Заправо само половину од те половине, јер нећемо трајати још четрдесет година, колико смо дуго уплаћивали, него два три пута краће. Десетак, највише двадесет година.
Ко је потрошио наше паре? Ко је уништио пензионе фондове? Па управо ви господо у вашем претходном политичком животу. У ратовима у којима Србија није учествовала и ничим изазваним санкцијама. А шта сте досад створили? Нисте још зарадили ни за станове које сте од државе тад добили. А, колико су у пензиони фонд Србије досад уплатили, на пример, министри Крстић, Вујовић и Кори Удовички, који су углавном радили у иностранству. Ништа. Одакле им право, одакле образ да буду најгласнији у захтеву за смањење пензија, кад нису ничим допринели да их уопште буде. Да, тачно је да у буџету нема пара, али ко је за то крив? Јесу ли криви пензионери, што је толико младих незапослено и што је производња тако мала? То решавајте, маните се пензија.
Или се заиста озбиљно ухватите у коштац са криминалом и корупцијом. Решење и за буџет и за пензије, крије се у незаконито и неоправдано приватизованој имовини, код не малог броја појединаца који су се обогатили док су грађани и држава пропадали. И на њихов рачун.
Када би се борба против корупције заиста доследно извела до краја, само од одузете имовине којој не може да се докаже порекло, дакле од неоправдано стечене имовине, накупило би се десетак милијарди евра. Сасвим довољно да се обнови пензиони фонд и стави поново у функцију, као инвестициони, који ће те паре даље обртати и оплођавати. Тиме би био ојачан и буџет, јер би у њему остајало све оно што се сад издваја за пензије, а то је негде близу 30 процената. Дакле, једним ударцем две муве, спашен буџет и решено питање пензија на дуги рок. А, шта ви радите? Позивате те исте који су се на нашој муци обогатили, да нас ваде из буле у коју су нас заједно са вама увалили.
Хвала лепо, немојте нас више спашавати!
Миле Исаков
И део свега што је продато и опљачкано у приватизацији, такође, јер то су пензионери створили. Као што држава, као гарант, мора да врати све одузето ономад, кад смо из капитализма прелазили у комунизам, као што мора да врати стару девизну штедњу покрадену приликом повратка у капитализам, тако мора и у пензиони фонд.
Признајем, мало сам попиздео, тек сам постао пензионер, а већ ми смањују пензију. Нисам још добио ни прву, не знам ни колика ће бити, али већ знам да ће бити мања најмање за десет процената од оног што би требало да буде. И још ме праве будалом, запрете да ће смањење бити 25%, а онда кажу да ће због меког срца премијера, бити само 10%. А кад виде да пензионери, до гроба захвални премијеру меких органа, ћуте, да се не буне и да још ниједан није извршио харикири, онда кажу можда ипак 15%. Засад.
Кад се то мало заборави, наставиће да их смањују за пет или десет процената, ко’ керу реп кад секу из више пута да га мање боли. И тако редом, све док се све пензије не изједначе на позитивној нули, и пензионери не стигну у комунизам, где ће сви бити једнаки. И мртви ладни. То је, браћо и сестре, другарице и другови, савремени лапот, са одложеним дејством. У време лапота, људи су убијани већ у педесетим, јер више не могу да производе, а троше храну које нема довољно. Био је то стари обичај на југу Србије, који је ритуално спровођен тако што би отац и син, рано изјутра, док још чељад спавају, одлазили у шуму са врућом погачом. Отац би клекао, а син би му ставио погачу на главу и ударио по њој секиром, говорећи му: Не убијам те ја, убија те лебац!
Е, тако нешто се спрема пензионерима данас, јер у овој земљи су поново завладали беда и немаштина, као у та давна робовласничка времена. Пошто је распродато и опљачкано све што су они створили и уштедели, сад ће да се штеди на њима.
А где је ПУПС?! Нема га више. Од како је стари Кркобабић умро, а млађи постао директор Поште, ПУПС више нема о чему да брине, јер ни једном ни другом пензија више не треба.
Партија пензионера, сачињена од оца и сина и светога духа пензионог фонда, која се представљала као чувар светог Грала, нестала је оног тренутка кад је Вучићу, као коалиционом партнеру, открила да Грал заправо не постоји. Пошто је њихове гласове, којих није било мало, неко морао наследити, Вучић и његови Напредњаци су у изборној кампањи свечано положили заклетву да ће наставити да чувају тајну. Обећали су да пензиони фонд нико неће смети да дира, али нису рекли да је то тако зато што је немогуће, јер не можеш дирати у нешто чега нема.
А где су ту закони?! Закон о реституцији, на пример, обавезује државу да врати имовину наследницима бивших капиталиста, коју су им одузели комунисти. ОК. То иде мало килаво, али иде. Бар је обавезно. А где је повраћај имовине комунистичкој радничкој класи, која јој је одузета пљачкашком приватизацијом. На исти начин, морало би да се радницима врати одузето у транзицији. А одузете су им најбоље фирме и фабрике и распродате.
Разбуцани су Пензиони Фондови Србије и Војводине, који су били препуни почетком деведесетих, а сада су празни. Зато се пензије исплаћују из буџета и зависе од броја запослених и њихових зарада. А не би смело да буде тако, јер пензиони фондови би требало да буду недодирљиви, а пензионери обезбеђени са оним што су сами зарадили и штедели у пензионом фонду, као у банци.
Пензије су, дакле, као стара девизна штедња, држава је гарант и то мора бити враћено у пуном износу. Не може да се умањује. Чак, мора бити сигурније од девизне штедње, јер за разлику од тог шпекулативног улагања на своју руку у сумњиве приватне банке, пензије су облик обавезне штедње свих запослених чуване у државном трезору. Ако то изневери, држава губи сваки кредибилитет.
Поред тога, све што је продато и опљачкано у приватизацији било је власништво свих запослених, а то значи садашњих и будућих пензионера, па је требало тај новац да иде њима, у њихов пензиони фонд. То је, међутим, претворено у државно власништво, а онда новац од тога подељен мало у приватне џепове, мало у буџет, па је и логично да држава сад мора из буџета да намирује пензионере, који су тако троструко оштећени.
И коначно, све што је опљачкано у транзицији и завршило у приватним џеповима појединаца, створили су они који су радили претходних деценија, значи пензионери, па би и то требало одузети и вратити у њихову уштеђевину у пензионом фонду. А онда ће они да се скину са грбаче буџета и сами да се старају о себи, односно о тим својим новцима и њиховој расподели.
Према томе, ако треба да се смање пензије, да би држава преживела, онда за то треба да замоли пензионере. Треба да им се поштено каже: Нисмо у стању да повећамо производњу и запосленост, па вас молимо да помогнете. Узећемо од вас мало на зајам, враћамо тад и тад. Само тако и никако другачије се не сме дирати у пензије. А, пензионери, какви су болећиви према својој држави, без проблема би пристали, стисли би се једно време, ако ће после бити боље.
Овако, ова дрскост са отимањем од пензија, заслужује исто тако дрзак одговор пензионера, а држава, треба да зна, да би банкротирала истог момента кад би јој пензионери отказали грађанску послушност. Кад би, као најуредније платише, одбили да плаћају даџбине. Или, ако просто не буду више могли, јер од њихових пензија често живе и њихова незапослена или слабо плаћена деца, па и унуци.
Знам ја да у буџету нема пара, али знам и да проблем неће бити решен смањењем пензија. Потребни су много озбиљнији резови и већа захватања на бројним другим странама. Зато не пристајем.
Кад све друге мере буду предузете, па и даље буде фалило, онда се јавите пензионерима. Тако је, уосталом, Вучић и обећао, пре само сто дана. „Пензије ће бити последња ствар за којом ћемо посегнути, само ако баш буде морало, пошто све друге могућности исцрпимо“, рекао је приликом инаугурације за премијера. И није сад највећи проблем што он не држи реч, навикли смо већ, него што то значи да ништа друго није успело, а то значи да или не знају или нису у стању. Најлакше је смањити плате и пензије, то би знала и моја баба, а деда би вероватно прокоментарисао како празна врећа не може усправно да стоји. И зато не дам. Јер ако не знају и не могу, ни са тиме неће ништа урадити, па ће доћи по још.
Ја сам, као и сви остали пензионери, пензију поштено зарадио и нико нема права да је дира без мог одобрења. То што је држава спискала оно што смо ми остављали за пензије, то је проблем државе. Ако нема пара у буџету, онда нема за ваше плате господо, а за пензије мора да буде. Нисте зарадили. А ми смо четрдесет година одвајали скоро половину од своје зараде у пензиони фонд, управо зато да би сад могли да примамо део те друге половину кроз пензије. Заправо само половину од те половине, јер нећемо трајати још четрдесет година, колико смо дуго уплаћивали, него два три пута краће. Десетак, највише двадесет година.
Ко је потрошио наше паре? Ко је уништио пензионе фондове? Па управо ви господо у вашем претходном политичком животу. У ратовима у којима Србија није учествовала и ничим изазваним санкцијама. А шта сте досад створили? Нисте још зарадили ни за станове које сте од државе тад добили. А, колико су у пензиони фонд Србије досад уплатили, на пример, министри Крстић, Вујовић и Кори Удовички, који су углавном радили у иностранству. Ништа. Одакле им право, одакле образ да буду најгласнији у захтеву за смањење пензија, кад нису ничим допринели да их уопште буде. Да, тачно је да у буџету нема пара, али ко је за то крив? Јесу ли криви пензионери, што је толико младих незапослено и што је производња тако мала? То решавајте, маните се пензија.
Или се заиста озбиљно ухватите у коштац са криминалом и корупцијом. Решење и за буџет и за пензије, крије се у незаконито и неоправдано приватизованој имовини, код не малог броја појединаца који су се обогатили док су грађани и држава пропадали. И на њихов рачун.
Када би се борба против корупције заиста доследно извела до краја, само од одузете имовине којој не може да се докаже порекло, дакле од неоправдано стечене имовине, накупило би се десетак милијарди евра. Сасвим довољно да се обнови пензиони фонд и стави поново у функцију, као инвестициони, који ће те паре даље обртати и оплођавати. Тиме би био ојачан и буџет, јер би у њему остајало све оно што се сад издваја за пензије, а то је негде близу 30 процената. Дакле, једним ударцем две муве, спашен буџет и решено питање пензија на дуги рок. А, шта ви радите? Позивате те исте који су се на нашој муци обогатили, да нас ваде из буле у коју су нас заједно са вама увалили.
Хвала лепо, немојте нас више спашавати!
Миле Исаков
