Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 162.024
Srbija u BRIKS-u?
Iran, Argentina, Turska i Alžir su samo neke od zemalja koje su izrazile interes da se pridruže BRIKS-u.
IZVOR: B92.NET / MARIJA VODENIČAREVIĆ NEDELJA, 19.02.2023. | 14:04 -> 13:27
Podeli
Ilustracija: Profimedia / Photohost agency brics-russia2020.ru
Lista je, naime, poduža i čini je više od 12 zemalja, a mi smo ispitali: Koje prednosti ima BRIKS, koliko je uopšte realno da se Srbija pridruži savezu i da li bi tome trebalo težiti?
Podsećamo da je BRIKS prvo nastao sa idejom da se omogući lakša ekonomska saradnja među zemljama članicama. Pridruživanjem Južnoafričke Republike, delatnost BRIKS-a se proširila i počela je da se bavi i nekim drugim političkim i civilizacijskim pitanjima.
Prvo, šta je uopšte BRIKS?
Prvobitno poznat kao "BRIK", savez je nastao 2006. godine kao rival bloku zemalja G7. BRIK je akronim za četiri zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja: Brazil, Rusija, Indija, Kina.Taj akronim je 2001. godine osmislio ekonomista Goldman Saksa Džim O'Nil. On je tada predvideo da će ove zemlje dominirati globalnom ekonomskom scenom do 2050. godine. Kada se kasnije grupaciji pridružila i Južnoafrička Republika (South Africa), ime je promenjeno u BRIKS.
Koje prednosti imaju zemlje BRIKS-a?
Već smo pomenuli da je BRIKS je nastao s idejom da se omogući lakša ekonomska saradnja među zemljama članicama. Cilj je bio lakša trgovina među tim zemljama, ali vremenom se BRIKS ipak pretvorio i u jednu organizaciju koja je osim ekonomskih pitanja počela da se bavi i nekim drugim, političkim.
BRIKS sada pokušava da suzbije nesumnjivu dominaciju zapadnih zemalja – i sistema vrednosti i trgovine i diplomatije.
|
"Te zemlje žele da obezbede sebi jedan novi kanal komunikacije koji ne podrazumeva nužno, na primer, trgovanje u dolarima. Ideja je da se zaobiđe na mala vrata dolar, zato što najgora moguća situacija koja se može desiti zemlji jeste ovo što se desilo Rusiji - kada je 350 milijardi dolara iz ruskih deviznih rezervi zamrznuto u bankama širom Zapada", objasnio je za B92.net Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Unutar organizacije je takođe moguće odrediti drugačija pravila trgovanja posredstvom Razvojne banke BRIKS-a. Njen odobren kapital iznosi simboličnih 100 milijardi dolara.
"U novije vreme ideja BRIKS-a je prevazišla onu prvobitnu gde se pravila organizacija koja pre svega treba da rešava lakšu trgovinu među zemljama. Sada je to prošireno i dignuto na viši nivo – BRIKS ima ambiciju da u nekom smislu postane alternativa svetskim institucijama – Svetskoj banci i MMF-u", zaključio je naš sagovornik.
BRIKS savez kao protivteža Zapadu
A da li BRIKS uopšte uspeva u tome?
"BRIKS se još uvek ne može meriti sa Zapadom zbog toga što je Zapad mnogo monolitniji – i to uglavnom daju SAD. U BRIKS-u nema takvog centra moći. Među tim zemljama čak postoje i rivalstva ili pak otvorena neprijateljstva (npr. Indija i Kina ratovale su nekoliko puta). Dakle, postoji više različitih interesa i ciljeva unutar ove organizacije – nije to tako monolitno kao što je Zapad", objasnio je Savić dodavši da će možda još neki problemi doći do izražaja pridruživanjem nekih novih članica poput Saudijske Arabije, Irana i Turske.
Međutim, nadnacionalne institucije kao što je BRIKS mogu funkcionisati i pored nesporazuma - mogu čak poslužiti da se neki potencijalni postojeći konflikti preduprede, istakao je naš sagovornik.
"Razlika između BRIKS zemalja će i dalje biti, ali uvek je 'neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj' - to je logika koja funkcioniše, a Zapad kasnije možda neće biti toliko monolitan", zaključuje Savić.
Nekoliko brojki: Koji broj stanovnika zemlje BRIKS-a obuhvataju?
Ilustracija: Depositphotos/marphotography
Članice BRIKS-a zajedno zauzimaju oko 26,7 odsto svetske teritorije.
Južnoafrička Republika je najmlađa, ali i najmanja zemlja koja pripada grupaciji sa oko 60,6 miliona stanovnika, prema podacima iz 2022. godine. Poređenja radi, Rusija ima oko 174 miliona, Brazil 217 miliona, Indija 1,3 milijarde i Kina 1,4 milijarde stanovnika. Procenjuje se da predstavljaju oko 42% svetske populacije.
Svih pet država imaju kombinovani nominalni BDP od 26,6 biliona američkih dolara (oko 26,2% bruto svetskog BDP-a) i ukupnim BDP-om od oko 51,99 biliona dolara (32,1% globalnog BDP-a).
Trgovina
BRIKS čini 20 odsto svetske trgovine i 25 procenata stranih investicija, učestvuje sa 33 odsto u razmeni industrijskih roba, a s preko 50 odsto doprinosi globalnom ekonomskom razvoju, piše Politika.Ukupna trgovina robom dostigla je tokom 2021. skoro 8,55 biliona dolara, što je bilo povećanje od 33,4 procenta u odnosu na 2020. godinu
Nove potencijalne članice BRIKS-a
Ilustracija: Shutterstock/William Potter
Zanimljivo je da, naime, formalni proces podnošenja zahteva za pridruživanje savezu ne postoji. BRIKS je još uvek u fazi izrade kriterijuma za nove članice. Ono što je za sada potrebno je jednoglasna podrška svih postojećih članica BRIKS-a.
Prvi put od 2010. godine kada se savezu pridružila Južnoafrička republika, BRIKS je sredinom 2022. godine najavio proširenje kada su Iran i Argentina formalno izrazile želju da se pridruže. Unutar BRIKS-a Kina već uveliko podstiče proširenje, a ona je zvanično već i podržala pridruživanje Argentine.
Argentinsko ministarstvo je tada saopštilo da bi ta država "ojačala i proširila domet svog glasa u odbrani interesa sveta u razvoju" ako se pridruži BRIKS-u.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je izjavio da je "interesovanje za ovo globalno udruženje prilično veliko i nastavlja da raste", dodavši da je za sada najmanje 12 zemalja zainteresovano.
Turska, Egipat i Saudijska Arabija se takođe interesuju, ali još nisu podnele zvanične zahteve.
"Sve ove zemlje su pokazale interesovanje za ulazak i spremaju se da apliciraju za članstvo. Mislim da je to dobar korak, jer se ekspanzija uvek pozitivno doživljava, to će ojačati uticaj BRIKS-a širom sveta", istakla je predsednica BRIKS-a Purima Anand.
Vlasti Alžira su takođe podnele zvaničan zahtev za pridruživanje, a interesovanje je navodno pokazala i Indonezija.
Kako je prethodno navela Anand, odluka o prijemu nekih od zemalja mogla bi da bude doneta tokom sledećeg samita te organizacije koja će se održati sredinom 2023. godine u Južnoj Africi.
I, konačno: Može li Srbija u BRIKS?
Foto: Shutterstock/rarrarorro
Srbija je jasno već godinama na evropskom putu i nijednom nije zatražila da postane članica BRIKS-a.
"Teško da Srbija u ovom trenutku i može da aplicira za članstvo u BRIKS-u iz prostog razloga što se nalazimo na evropskom putu. Morali bismo da izaberemo jednu od te dve alternative, a u ovom trenutku nema nikakve dileme šta biramo. Mislim da niko i ne razmišlja o tome da Srbija postane formalna članica BRIKS-a", rekao nam je Ljubodrag Savić.
"Srbija ima, na kraju krajeva, veoma dobar trgovinski ugovor sa Kinom - izvanrednu saradnju u više oblasti, a da ne govorimo kakvu saradnju ima sa Rusijom. Mi nismo članica BRIKS-a, ali u svakom slučaju sarađujemo sa dve najuticajnije i najveće članice. Imamo određene benefite od toga", pojasnio je dalje naš sagovornik.
Podsetimo, trgovinska razmena između Srbije i Kine, za prvih 10 meseci 2022. godine veća je od pet milijardi evra, a izvoz iz Srbije u Kinu veći je od milijardu dolara. Trgovinska razmena sa Rusijom takođe raste, tako je ona postala četvrti spoljnotrgovinski partner Srbije.
Dakle, konačan odgovor na pitanje o pristupanju BRIKS-u je da se Srbija neće odreći evropskog puta te da nije realno da postane zvanična članica.
Ulazak Srbije u BRIKS je po meni dobra alternativa obzirom da nikada necemo uci u EU i da EU zeli raspad i unistenje Srbije.
Podrzavate li clanstvo Srbije u BRIKS-u?
