Међународно друштво за свесност Кришне (ен.
International Society for Krishna Conciousness, скраћено ISKCON), познато и као покрет
Харе Кришна, је једна од неколико струја унутар
ведске традиције познате као
ваишнавизам ("обожавање Вишнуа").
[1] Друштво је основао
хиндус Свами Прахупада 1966. године у
Њујорку.
[2]
Срж њиховог учења се завнива на списима
Багавата-пуране и
Багавад-гите, старим преко два миленијума.
[3]. По теологији Ваишнавизма,
Кришна је свевишња божанска особа (вишњи
Бог) и извор (санс.
аватари) свих других Божанских
аватара као што су Шри Рама, Шри Парашурама, Шри Нарасимха. Веде наводе оваквих десет аватара.
Историја и настанак
Оснивач овог покрета је
Свами Прабупада, рођен као Абхај Чаран Де (
1896 –
1977), који је
1966. године из
Индије дошао у Америку. Студирао је енглески,
философију и
економију. Као 70 – годишњак стигао је у Америку где је основао Међународно друштво за свесност Кришне са циљем да прошири праксу
бакти јоге на Западу.
У
Њујорку је почео да се дружи са
хипицима и да им проповеда вишнаизам. Говорио им је да треба да се одрекну свог дотадашњег начина живота, односно да се одрекну бесциљног лутања, дрогирања, разврата и
оргијања. Учио их је да треба да развијају свест о Кришни. Прахупада је говорио да се то постиже једноставним и непрестаним певањем маха (велике)
мантре:
Харе Кришна Харе КришнаКришна Кришна Харе ХареХаре Рама Харе РамаРама Рама Харе Харе Веровање
Храм Харе Кришне у
Индији
Верници ове религије су
вегетаријанци, верују у бесмртност
душе,
карму (делање) и
реинкарнацију.
Узимају индијска имена, носе одећу боје шафрана, брију главе попут индијских светих људи и носе перчине. Храмови су им најчешће реплике индијских.
Бракови су дозвољени унутар заједнице јер су деца рођена на тај начин посвећена Шри Кришни.http://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Навођење_извора
Харе Кришна у Србији
Седиште Харе Кришна покрета у Београду је храм који се зове Центар Веда у улици Филипа Филиповића. У њему живи неколицина припадника религије, који своје учење углавном шире продајом и бесплатним дељењем књига, организовањем предавања, концерата, итд.
У Србији од 1990-их година постоји изразита нетрпељивост према припадницима Харе Кришна покрета, која често прелази у отворено насиље и нападе на њихове чланове