МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=82725§ionId=37
Država luta između Tita i kralja
Američki „Stratford" srpsku spoljnu politiku nazvao šizofrenom. Posle rehabilitacije kralja Aleksandra, koju je iznenada sproveo ceo državni vrh, postavlja se pitanje - na koju stranu ide ova zemlja
Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije, „rehabilitovao" je kralja Aleksandra Karađorđevića, koji je pedeset godina u srpskoj istoriografiji anatemisan kao diktator. Prilikom obeležavanja 75-godišnjice marsejskog atentata, a pošto je ubijenom kralju počast odao ceo državni vrh Srbije sa predsednikom Borisom Tadićem na čelu, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić lično je obišao mesto ubistva u Marseju.
Odao poštu kralju ujedinitelju... Tadić na Oplencu
U vatrenom govoru, ministar Jeremić je prvi put sa tako visoke državne pozicije poručio da se radi o „viteškom kralju koji je imao viziju ujedinjenja i integracija i da je bio prvi pravi evropski državnik na čelu naše države". On je naglasio da je „naš kralj bio žrtva ustaškog terora".
Istorijska istina
Kako je Pressu objašnjeno u MSP, ministar je samo tražio priliku da postavi pitanje ubistva srpskog kralja, koje nikada do kraja nije rasvetljeno.
- Ministar Jeremić je želeo da postavi stvari na svoje mesto. Ovo je bila idealna prilika da se istakne jedna istorijska istina. Poznato je da se on ne ustručava mnogo kada govori o takvim stvarima. Pominjanje ustaškog zločina nije ni nekakva posebna poruka hrvatskoj strani. Jeremić je samo izneo istorijsku činjenicu da su ustaše ubile našeg kralja - kaže sagovornik Pressa iz Vlade Srbije.
Predrag Simić, profesor na FPN-u i doskorašnji ambasador Srbije u Francuskoj, kaže da je godišnjica marsejskog atentata iskorišćena za simboličku rehabilitaciju Kraljevine Jugoslavije i vrednosti koje je sa sobom nosio kralj Aleksandar.
- Ono što se moglo čuti u izjavi ministra spoljnih poslova, ali i u ponašanju drugih zvaničnika, jeste da se dosta insistira na tome da je kralj Aleksandar imao istorijsku ulogu u stvaranju Jugoslavije, makar u rangu Tita. Nalazimo se na pragu nečega što bi se moglo nazvati pomirenje sa istorijom. Očigledno je da se u promociji ličnosti kralja Aleksandra traže neke vrednosti koje i danas mi tražimo. Za njega sada kažu da je bio i vojnik evropejac. Umeo je da traži mir sa našim susedima. Mlađi istoričari tvrde da je i sa Bugarskom, sa kojom je je Srbija dva puta ratovala, pokušavao da nađe ravnotežu. On može da bude simbol nekog ko je u to vreme stvorio državu koja je postala deo Evrope. Moj utisak je da nostalgija za Aleksandrom proističe i iz potrebe da Srbija posle 20 godina pronađe svoje mesto u Evropi - kaže Simić.
Ne može na sve strane
S druge strane, analitičar Bratislav Grubačić ističe da se nastup Vuka Jeremića u Marseju, gde su ubijeni srpski kralj i francuski ministar spoljnih poslova, može posmatrati i u svetlu isticanja prijateljstva i dobrih odnosa Srbije i Francuske, ali i ističe da je u poslednje vreme teško razumeti našu spoljnu politiku.
- Pravi se salata od svega i svačega. S jedne strane se ističe pripadnost nesvrstanima, s druge su prioriteti EU i Amerika. A na potpuno suprotnu stranu okreće se Kini i Rusiji. Mogu da razumem da postoje pojedinačni pragmatski interesi da budemo u dobrim odnosima sa Libijom, zbog recimo nafte, ili sa Kinom zbog mosta koji nam grade. Ali, ne može se na sve strane. Nedavno je američki „Stratford" uradio analizu srpske spoljne politike i nazvali su je šizofrenom. Publicitet koji se daje toj novoizmišljenoj spoljnopolitičkoj strategiji Srbije je više za upotrebu u unutrašnjoj politici. Mislim da je delu naše političke elite potrebno da pročita makar istorijske udžbenike iz srednje škole, kako bi znao šta može da ide zajedno, a šta ne može. Ne mogu istovremeno da se baštine tekovine socijalizma i tekovine monarhije - kaže Grubačić.
Težnja za regionalnim liderstvom
Bratislav Grubačić kaže da se pozivanje državnog vrha na ličnost kralja Aleksandra može posmatrati i kao težnja Srbije da postane regionalni lider.
- Kralj Aleksandar je bio ozbiljan državnik, koji je vodio ovaj deo Evrope. Međutim, pitanje je kako bi se ozbiljnije insistiranje na rasvetljavanju njegove uloge u našoj istoriji odrazilo na odnose u regionu. On je, ipak, u zemljama bivše Jugoslavije prepoznat kao nosilac srpske hegemonije. A i nisam siguran da je naša politička elita spremna da uđe u ozbiljno raščišćavanje naše istorije - smatra Grubačić.
Država luta između Tita i kralja
Američki „Stratford" srpsku spoljnu politiku nazvao šizofrenom. Posle rehabilitacije kralja Aleksandra, koju je iznenada sproveo ceo državni vrh, postavlja se pitanje - na koju stranu ide ova zemlja
Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije, „rehabilitovao" je kralja Aleksandra Karađorđevića, koji je pedeset godina u srpskoj istoriografiji anatemisan kao diktator. Prilikom obeležavanja 75-godišnjice marsejskog atentata, a pošto je ubijenom kralju počast odao ceo državni vrh Srbije sa predsednikom Borisom Tadićem na čelu, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić lično je obišao mesto ubistva u Marseju.
Odao poštu kralju ujedinitelju... Tadić na Oplencu
U vatrenom govoru, ministar Jeremić je prvi put sa tako visoke državne pozicije poručio da se radi o „viteškom kralju koji je imao viziju ujedinjenja i integracija i da je bio prvi pravi evropski državnik na čelu naše države". On je naglasio da je „naš kralj bio žrtva ustaškog terora".
Istorijska istina
Kako je Pressu objašnjeno u MSP, ministar je samo tražio priliku da postavi pitanje ubistva srpskog kralja, koje nikada do kraja nije rasvetljeno.
- Ministar Jeremić je želeo da postavi stvari na svoje mesto. Ovo je bila idealna prilika da se istakne jedna istorijska istina. Poznato je da se on ne ustručava mnogo kada govori o takvim stvarima. Pominjanje ustaškog zločina nije ni nekakva posebna poruka hrvatskoj strani. Jeremić je samo izneo istorijsku činjenicu da su ustaše ubile našeg kralja - kaže sagovornik Pressa iz Vlade Srbije.
Predrag Simić, profesor na FPN-u i doskorašnji ambasador Srbije u Francuskoj, kaže da je godišnjica marsejskog atentata iskorišćena za simboličku rehabilitaciju Kraljevine Jugoslavije i vrednosti koje je sa sobom nosio kralj Aleksandar.
- Ono što se moglo čuti u izjavi ministra spoljnih poslova, ali i u ponašanju drugih zvaničnika, jeste da se dosta insistira na tome da je kralj Aleksandar imao istorijsku ulogu u stvaranju Jugoslavije, makar u rangu Tita. Nalazimo se na pragu nečega što bi se moglo nazvati pomirenje sa istorijom. Očigledno je da se u promociji ličnosti kralja Aleksandra traže neke vrednosti koje i danas mi tražimo. Za njega sada kažu da je bio i vojnik evropejac. Umeo je da traži mir sa našim susedima. Mlađi istoričari tvrde da je i sa Bugarskom, sa kojom je je Srbija dva puta ratovala, pokušavao da nađe ravnotežu. On može da bude simbol nekog ko je u to vreme stvorio državu koja je postala deo Evrope. Moj utisak je da nostalgija za Aleksandrom proističe i iz potrebe da Srbija posle 20 godina pronađe svoje mesto u Evropi - kaže Simić.
Ne može na sve strane
S druge strane, analitičar Bratislav Grubačić ističe da se nastup Vuka Jeremića u Marseju, gde su ubijeni srpski kralj i francuski ministar spoljnih poslova, može posmatrati i u svetlu isticanja prijateljstva i dobrih odnosa Srbije i Francuske, ali i ističe da je u poslednje vreme teško razumeti našu spoljnu politiku.
- Pravi se salata od svega i svačega. S jedne strane se ističe pripadnost nesvrstanima, s druge su prioriteti EU i Amerika. A na potpuno suprotnu stranu okreće se Kini i Rusiji. Mogu da razumem da postoje pojedinačni pragmatski interesi da budemo u dobrim odnosima sa Libijom, zbog recimo nafte, ili sa Kinom zbog mosta koji nam grade. Ali, ne može se na sve strane. Nedavno je američki „Stratford" uradio analizu srpske spoljne politike i nazvali su je šizofrenom. Publicitet koji se daje toj novoizmišljenoj spoljnopolitičkoj strategiji Srbije je više za upotrebu u unutrašnjoj politici. Mislim da je delu naše političke elite potrebno da pročita makar istorijske udžbenike iz srednje škole, kako bi znao šta može da ide zajedno, a šta ne može. Ne mogu istovremeno da se baštine tekovine socijalizma i tekovine monarhije - kaže Grubačić.
Težnja za regionalnim liderstvom
Bratislav Grubačić kaže da se pozivanje državnog vrha na ličnost kralja Aleksandra može posmatrati i kao težnja Srbije da postane regionalni lider.
- Kralj Aleksandar je bio ozbiljan državnik, koji je vodio ovaj deo Evrope. Međutim, pitanje je kako bi se ozbiljnije insistiranje na rasvetljavanju njegove uloge u našoj istoriji odrazilo na odnose u regionu. On je, ipak, u zemljama bivše Jugoslavije prepoznat kao nosilac srpske hegemonije. A i nisam siguran da je naša politička elita spremna da uđe u ozbiljno raščišćavanje naše istorije - smatra Grubačić.
Videli smo kakve smo "velicine" dobijali iz srpskih "kraljevskih"porodica.Prosto ne znas ko je bio veca "faca" izuzev kralja Petra
I mi konja za trku imamo
