....Istina o Srbinu kome je najveća želja da komšiji crkne krava, danas je dobila nastavak. Srbin se moli da i njemu crkne krava. Zašto? Da komšija ne može da kupuje mleko od njega. Tako se najbolje objašnjava naše nacionalno prokletstvo koj se danas širi kao zarazna bolest, preteći da konačno potpuno uništi naciju koja nije sposobna da se samoorganizuje i uredi život kako to dolikuje razvijenim narodima. Baš zbog toga što ne možemo da se organizujemo i uredimo državu, jer nemamo snage da se oslobodimo bolesne sujete, baš zbog toga što nismo spremni da timski i planski radimo, nego se hajdučki i partizanski snalazimo, otimajući samo za sebe i , da stvar bude apsurdnija, time se otvoreno hvalimo, baš zbog toga i nacionalno propadamo.
Nije čudo što smo danas nacija kojoj se čude druge, ozbiljne nacije i nije čudo da smo danas tako duboko propali da je veliko pitanje kako ćemo se izvući iz ovog haosa i kako ćemo se izboriti da sačuvamo nezavisnost države, koju su naši preci više od milenijum stvarali. Ukoliko zaista želimo da promenmo sadašnje negativne tendencije u društvu, ukoliko želimo da postanemo razvijena i bogata država, onda moramo da pobedimo sami sebe i da definitivno iskorenimo srpsku laž kojom smo decenijama i vekovima okruženi.
Laž je da smo mi, Srbi, nebeski narod, laž je da smo mi prvi sišli sa drveta i da su od nas nastale ostale civilizacije, laž je da smo podarili jezik ostalim slovenskim narodima, laž je da smo veliki ratnici koji mogu svaku silu da pobede, laž je da smo najinteligentniji na svetu i da, bez velikih napora, na foru, možemo da se snađemo i prevarom izvučemo najviše za sebe, na uštrb ostalih naroda koji, navodno, nisu snalažljivi kao mi i kojima se rugamo, ismejavamo, ponižavamo kako bismo nahranili našu bolesnu nacionalnu megalomaniju i sujetu.
Šta većina Srba zna o svojim susedima? Ako hoćemo iskreno, odgovor je – NIŠTA! Srbi ništa ne znaju o narodima sa kojima vekovima žive. I to što znaju su takve banalne predrasude koje služe za pothranjivanje vlastitog nacionalnog samoljublja. O velikoj i bogatoj istoriji Mađara, Bugara i Rumuna, uzimam njih za primer, Srbi ne znaju apsolutno ništa, ali zato znaju da se podlo sprdaju sa lošim životom tih naroda u vreme hladnoblokovske staljinizacije Istočne Evrope, kada je razmaženi balavac iz Beograda mogao danima da maltretira doktora književnosti iz Praga, koji je, da bi prehranio porodicu, radio kao taksista za nekoliko dolara mesečno. Takvu nacionalnu bahatost ne pokazuju danas ti narodi, koji su postali sastavni delovi EU, dok Srbija, okupirana tajkunima, polako ali sigurno odlazi u srednji vek.
Zašto smo takvi? Šta se to sa nama dešava? Zašto smo postali najtragičniji evropski narod? Na ova pitanja još uvek nema odgovora. Nastavlja se širenje srpske nacionalne laži i nema izgleda da će ubrzo doći do nacionalnog otrežnjenja. Mada je takozvana demokratska opcija već sedam godina na vlasti, polako ali sigurno sustižu dužinu vladavine despota, ona pokazuje sve oblike diletantizma, megalomanije i laži kakvu je imao despotski režim. Razlika je samo u demagoškim frazama kojima se laže sopstveni narod.
Despot je širio laži o naciji, krvi i tlu, dok reformatori šire laži o građaninu, demokratiji, EU i tržištu. Isto zatvaranje očiju i zabijanje glave u pesak pred problemima koji nisu rešeni: Kosovo, Sandžak, Vojvodina, položaj Srba u Crnoj Gori i u rasejanju, privreda, inflacija, nezaposlenost, siromaštvo, tajkuni i kriminal. Iste, nervozne i ostrašćene reakcije na svaku kritiku koja im se uputi. Otvorena cenzura u sredstvima javnog informisanja za sve one koji misle drugačije i koji nisu podanici političke oligarhije i njihovih finansijskih gazda.
Poslednji događaji u skupštini su pokazali da nema morala u politici i da je sve dozvoljeno. Cilj opravdava sva sredstva. Laž pobeđuje istinu. Srpske laži su neuništive.
To su te u iraku baš dobro informisali, nema šta.. 
