Србија и Сједињене државе Европе

Lord Tywin

Veoma poznat
Banovan
Poruka
11.141
Двhttp://www.nspm.rs/komentar-dana/srbija-i-sjedinjene-drzave-evrope.htmlодневни самит лидера ЕУ описује се као последња шанса за уздрману европску валуту и решавање нагомиланих проблема који прете да угрозе грађевину стварану протеклих пола века. У условима економске кризе, све јачи су захтеви за „више Европе“ и претварање Европске уније у федерацију по угледу на САД, односно Сједињене европске Државе.
ujedinjena.jpg



Пред Европу се поставља избор – смрт евра или рађање нове европске структуре у наредних десет година. Овај пројекат усаглашен је у кругу шефова дипломатија десет земаља (Аустрија, Белгија, Данска, Италија, Луксембург, Немачка, Холандија, Пољска, Португал и Шпанија), а план тзв. "Групе за будућност" на самиту ЕУ представиће председник Савета ЕУ Херман ван Ромпеј.

Стварање Сједињених држава Европе предвиђа увођење банкарске, фискалне, економске и политичке уније са много већим овлашћењима у контроли националних буџета, али и кораке који подразумевају постепено губљење државног суверенитета у буџетској, фискалној, социјалној, пензионој и радној политици. Шефови држава или влада земаља чланица имали би осетно умањени утицај на европску политику, а најутицајнији политичар ЕУ постао би председник Европске комисије са овлашћењима премијера и могућношћу да самостално састави свој тим. Уместо актуелног Савета ЕУ и редовних састанака националних министара у Бриселу би требало да се успостави Дом земаља, који би био равноправан Европском парламенту. Постојао би и Европски монетарни фонд, заједничка армија, заједничко место у међународним организацијама.

Заговорници Сједињених Држава Европе не очекују да ће на овом самиту бити донесене коначне одлуке у погледу чвршћег уједињења, будући да међу чланицама постоје значајне разлике. Најгласнији противници европске федерације су Велика Британија и Чешка, а с посебном пажњом се прати реакција Француске, која је са Немачком до сада била мотор ЕУ. Али, ако предлог о уједињењу пропадне, велика је могућност да група земаља заговорница федерализма одлучи да сама настави с тим пројектом по принципу „Европа у две брзине“, користећи се механизмом појачане сарадње. Тиме би Европска унија била и званично подељена на два дела, при чему би се кључне одлуке доносиле у еврозони, или у њеним најјачим чланицама, док би остале земље потонуле у другоразредни и полуколонијални статус.

Немогућност постизања брзог решења изазива фрустрације и јача поделе на север–југ и богате и сиромашне, а колико су јаке тензије унутар ЕУ, осликава и реакција председника економског савета ЦДУ канцеларке Ангеле Меркел, који је затражио да земље у кризи не треба да председавају ЕУ, а предстојеће председавање Кипра описао као парадокс да "пас буде задужен за набавку кобасица". Немачко министарство спољних послова се дистанцирало од ових неукусних коментара, али они прилично верно одсликавају расположење у богатим чланицама ЕУ.

Званичници ЕУ као одговор на кризу нуде „више Европе“, односно европску федерацију. У темељима Европе међутим лежи концепт националних држава који велики број грађана и лидера не жели замени бриселском супедржавом. Криза је појачала разлике између заговорника ове две идеје, због чега нико не може са сигурношћу да каже у ком смеру ће се Европа кретати – да ли ће пројекат Сједињених Држава успети, или ће доћи до потреса који ће целу ЕУ унију довести до распада. У тој ситуацији, Србија ће, по свему судећи, и са новом владом наставити свој „европски пут“, као да се у ЕУ ништа не дешава. Ипак, после пријема Хрватске, јасно је да за најмање десет следећих година неће бити пријема нових чланица, када ће вероватно бити јасније каква ће политичка структура настати на садашњем простору ЕУ. Али, ако то буде централизована бирократска Европа у којој ће богати север под чврстом руком држати сиромашни југ, треба се надати да ће већина грађана Србије таквој Европи рећи не.
 
Poslednja izmena:
Realno gledano tu je jedina sansa Srbije da je neko preuzme jel' od nasih vajde nema...
Ја се надам да нећемо бити чланица овога.
Сами требамо одлучивати о својој судбини и довести квалитетне људе на власт.

Могу рећи да сам сада изричито анти-ЕУ настројен.
 
Sve vreme pisem o EU superdrzavi odnosno o definitivno prihvacenom terminu Sjedinjenim evropskim drzavama.

Pisao da se formiraju institucije te drzave koje ukljucuju poreski sistem, ministarstva finanasija i inostranih poslova, vladu, predsdnika, Evropsku policiju i mnogo toga drugog neophodnog za funkcionisanje, ukljucujuci i krunu Evropsku ili EU armiju.

Mnogi su se smejali tome, i njihovo pravo, mada je bilo onih koji su pruzali podrsku i verovali u SED, medjutim danas je ocigledno da se SED stvara pred nasim ocima, i da ono sto sam pokretao i pisao ima smisla, koristio sam uglavnom veoma ozbiljne autore i medije (ali sam nekad i gresio u izboru, sto je normalno i ne treba zameriti).

Medjutim definitivno je da SED nastupaju na svetsku scenu.

I to kao veoma ozbiljan igrac uzimajuci u obzir sve potencijale kojima SED raspolazu (iako verovatno torijevci u Engleskoj ce organizovati referendum i UK nece biti deo SED).
 
Pa opet je sve OK bolje da budes Predsednik Evrope nego samo male Srbije
Шалиш се? Ко може да се тамо мрдне од Њемаца?
Зезам се ја, нисам ни каријериста, ни опортуниста, него ето сматрам да ми сами Срби требамо да поправљамо нашу земљу.
А са ЕУ наравно треба бити лепо, али не и у истој.
 
Sve vreme pisem o EU superdrzavi odnosno o definitivno prihvacenom terminu Sjedinjenim evropskim drzavama.

Pisao da se formiraju institucije te drzave koje ukljucuju poreski sistem, ministarstva finanasija i inostranih poslova, vladu, predsdnika, Evropsku policiju i mnogo toga drugog neophodnog za funkcionisanje, ukljucujuci i krunu Evropsku ili EU armiju.

Mnogi su se smejali tome, i njihovo pravo, mada je bilo onih koji su pruzali podrsku i verovali u SED, medjutim danas je ocigledno da se SED stvara pred nasim ocima, i da ono sto sam pokretao i pisao ima smisla, koristio sam uglavnom veoma ozbiljne autore i medije (ali sam nekad i gresio u izboru, sto je normalno i ne treba zameriti).

Medjutim definitivno je da SED nastupaju na svetsku scenu.

I to kao veoma ozbiljan igrac uzimajuci u obzir sve potencijale kojima SED raspolazu (iako verovatno torijevci u Engleskoj ce organizovati referendum i UK nece biti deo SED).
Једно питање Мигел.
Хоће ли се те СЕД простирати на простору целе Европе без Русије или ће сачињавати само најјаче државе?

П.С Изгледа да Британија неће тако лако иступити из ЕУ као што ти мислиш http://www.nspm.rs/hronika/dejvid-k...tanije-sa-eu-ali-ne-i-o-izlasku-iz-unije.html
 
Poslednja izmena:
Једно питање Мигел.
Хоће ли се те СЕД простирати на простору целе Европе без Русије или ће сачињавати само најјаче државе?

П.С Изгледа да Британија неће тако лако иступити из ЕУ као што ти мислиш http://www.nspm.rs/hronika/dejvid-k...tanije-sa-eu-ali-ne-i-o-izlasku-iz-unije.html

Britanija odnosno tacnije receno UK bi trebalo da bude deo SED, ali Britanija nece zajednicku valutu, nece da EU policija salje svoje pripadnike da smire nerede ako izbiju u Londonu, nece da ukine svoju vojsku i prebaci je na nivo Evropske armije i nece mnogo toga drugog, upravo zato torijevci (a i ne samo oni, zamisli tek UKIP) imaju vrlo jak lobi koji radi na izlasku UK, predsednik vlade nema kud nego da dejstvuje u skladu sa misljem u sopstvenoj partiji, a tek u javnom mnjenju, procena je da bi velika vecina Engleza na referendumu glasala za izdvajanje.

U planu su sve evropske zemlje, cak i Svajcarska mada to nece ici lako s njojm ako uopste ide, realnost je da ipak sve zemlje nece biti u SED ali videcemo, vreme ce pokazati.
 
Како је сломљена Ангела Меркел?

Немачка Канцеларка Ангела Меркел је на дводневном самиту ЕУ у Бриселу морала да попусти под притиском осталих европских лидера у потрази за решењем дужничке кризе у еврозони. Међутим, канцеларки тек предстоји тешка борба у изборној 2013. години, овога пута за подршку бирача, истиче Си-Ен-Ен.
Протекле две године њен слоган “Не постоји алтернатива штедњи”, који је упорно понављала да би добила подршку своје владе и парламента за крајње непопуларне мере за спас земаља еврозоне погођених кризом.

До сада јој је то полазило за руком, али своју европску политику Меркелова ће морати да препусти суду немачких бирача на општим изборима идуће године. То је била њена највећа брига када се, после исцрпљујућег самита, из Брисела враћала у Берлин, каже се у анализи Алмут Мелер, директорка Центра за европске политичке студије Алфред фон Опенхајм.
Досадашња тактика давала је резултате јер су Немци знали да Немачка диктира правила игре, правила која су им гарантовала да ниједна од посрнулих земаља неће добијати помоћ само да би могла да настави да троши кредите и повећава дугове.
Пре одласка у Брисел, Меркелова се састала са шпанским, француским и италијанским колегом у Риму и стога се није изненадила када су Маријан Рахој и Марио Монти одбили да напусте преговарачки сто док се не постигне договор о кључним мерама.
Тако се дошло до споразума о директној рекапитализацији банака без оптерећивања домаћих буџета.
Пристајући на компромис, Меркелова није поражена. Напротив, спречила је крах Шпаније и Италије и тиме спасла евро. Наравно, ушла је у преговоре “звецкајући” оштрим речима у стилу “нема еврообвезница док сам ја жива” и, наравно, отишла је тврдећи да је превладао њен став “нема гаранција без одговорности”, алудирајући на незавинсу контролу банака.
У Немачкој домаћа штампа ју је дочекала на нож. Њу, ипак, највише мучи како идуће године да убеди бираче у то да решавање тешкоћа осталих чланица Уније није више питање избора за Немачку, јер су судбине чланица еврозоне сувише испреплитане. Изборна кампања која ће се тек за захуктати после распуста, када ће Немачка и остале владе морати да се упусте у преговоре о новом управљању Унијом, права је ноћна мора за канцеларку.

Уступци Бриселу

Расположење према еврозони у другим деловима земље далеко је од расположења политичке елите у Берлину. Свесна да Немце брину уступци Бриселу, она ће идуће године поново морати да објашњава зашто је попустила и одрекла се немачке доминације, зашто је пристала на реформе уместо обећане строге штедње, зашто је одступила од правила да нема новца без испуњења одређених услова.


Мора да су јој кварни енглези запржили чорбу. Прво је преко јавних гласила уздиглжи на ниво гвоздене лејди Маргарет Тачер, давали јој епитете новог фирера и онда када је ароганција достигла зенит, када се крмача осетила најачом бацили је у каљугу где јој је и место. Опробана тактика противу немаца коју швабе неће докучити никад. Прво их уздигнеш до неба и онда када достигну такав ниво самопуздања, да им нико ништа не може - ''шљус'' по пинџури и натраг у кућицу:hahaha:. Тако су их совјети самлели код Стаљинграда. Дозволили психопати фиреру да достигне такав ниво самопоуздања, да се осети толико снажним да се дрзне да на Стаљинов рођендан удари на град који носи његово име.

:think: Сличну тактику су применили и италијнски фудбалери. Згазили су Немце баш када су ови били сигурни да је трофеј у њиховим витринама.
 

Back
Top