NalimInTheHous
Primećen član
- Poruka
- 735
Oštra i kritička analiza Srpsko - Mađarskih odnosa 
Поводом уцене, коју су српским властима синхронизовано упутили Република Мађарска (изјава Жолта Немета) и наши Мађари посланици у Скупштини Републике Србије (изјава Ласла Варге и Балинта Пастора), те Шандор Егереши, председник Скупштине АП Војводине, да морају променити Закон о реституцији како би и припадници окупаторских снага, Немци, Мађари и други, имали право на повраћај одузете имовине уколико нису осуђени као ратни злочинци (а и те би пресуде требало преиспитати јер је судио „комунистички суд“!), српска јавност би требала да зна понешто из историје српско-мађарских односа.
Требало би да зна, пре свега, да Хитлерова савезница Мађарска регента Хортија, после Другог светског рата, није исплатила три четвртине ратне штете коју су на територији Југославије, а то значи Србије, починиле власти (војне, полицијске и друге) државе Мађарске у сарадњи са југословенским (значи српским, а данас би рекли војвођанским) Мађарима. Таквих, наших Мађара, највише је било у Бачкој и Барањи, мађарском окупационом, а од децембра 1941. године „присаједињеном“ простору Хортијевој Мађарској. Да ли данашња Мађарска има моралне снаге да се суочи са овом чињеницом?
Обим њихових злочина идентификовала је Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини већ 1944. и 1945. године, и презентовала их је у више елабората који се чувају у Музеју Војводине и другим нашим установама. Само су два од тих елабората (Рација у јужној Бачкој јануара 1942. године, Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини против Јевреја) публиковани. За публиковање осталих елабората наше власти (новосадска, војвођанска и србијанска) још не дају новце.
Суђено је само најистакнутијим злочинцима, и то онима који су били доступни.
Поред тога, утврђена је и ратна штета коју су Мађарска и наши Мађари начинили за време Другог светског рата. Нашим Мађарима, којима по њиховом мишљењу треба да буде враћена имовина, као и Мађарској која је Југославији исплатила само једну четвртину ратне штете, није јасно зашто то не треба учинити.
Они тврде да нема колективне одговорности, да су многи од њих „присилно“ мобилисани у војску државе Мађарске, да треба рехабилитовати „наше“ хонведе. То је ревизија историје Другог светског рата, то је нови фашизам у Европи.
Треба знати да Тито није протерао Мађаре из Бачке и Барање и одузео им сву имовину само зато што је хтео да комунизам победи и у Мађарској, а не зато што то наши Мађари, по тадашњим критеријумима, нису заслужили, баш као и фолксдојчери, наши Немци. Ко у ово сумња нека се обавести у релевантним историјским изворима (састанак Тито-Ракоши, став Стаљина). Да ли су војвођански Мађари спремни да се суоче са злочинима које су други чинили у њихово име и то као савезници Хитлера.
Треба знати да је већ 1946. године обустављено објављивање материјала о мађарским злочинима против Срба, и да је тај материјал био под ембаргом више од 50 година. Изгледа да је и сада под емабргом. А обустављање исплате ратне штете уследило је 1948. године, јер се Мађарска сврстала на страну социјалистичког лагера.
Неправде учињене појединим Мађарима треба исправити, а било их је, што је задатак оних који спроводе Закон о рехабилитацији. Али, рехабилитовати тадашњу антисрпску политику Мађарске и великог броја домаћих Мађара, више је него сулудо, тим пре што се она у разним формама наставља и траје и дан-данас.
Хронологија мађарске антисрпске политике од средине 19. века до 2011. године
1. Мађари су марта 1848. године од Беча захтевали слободу за себе, али је нису дозволили Србима. Лајош Кошут је Ђ. Стратимировићу рекао да ће између Срба и Мађара границу одредити мач. Отпочели су антисрпски рат нападом на Сремске Карловце 12. јуна 1848. године. Починили су геноцидне злочине у Бачкој и Банату (Перцел Мор и Јанош Дамјанич).
2. Мађари су топовима са Петроварадинске тврђаве 12. јуна 1849. године уништили град Нови Сад.
3. Од аустро-угарске нагодбе вршили су мађаризацију немађара, па и Срба, сужавајући им права, да би 1907. школским законом укинули школску, а 1912. године и Црквену аутономију. Интензитет мађаризације види се из статистике: од средине 19. века број Мађара у Угарском делу Хабзбуршке монархије повећао се са 37 на 48%, док је број Немаца у аустријском делу Монархије остао исти (36-37%).
4. Године 1878., заједно са Аустријанцима, извршили су окупацију Босне и Херцеговине, у којој Мађара није било, а Срба православних је било 45%, а Срба укупно (муслимана и католика) преко 50%.
5. Године 1908. извршили су, заједно са Аустријанцима, противправну анексију Босне и Херцеговине.
6. Године 1914., заједно са Аустријанцима и Хрватима, извршили су агресију на Краљевину Србију и починили многа зверства, нарочито у Мачви. Повод за рат је било убиство надвојводе Ф. Фердинанда у Сарајеву, који је увежбавао војску за планирани напад на Србију, а Млада Босна је то хтела да спречи. Годину дана касније придружила им се и царистичка Немачка.
7. Иако су потписали Тријанонски мировни уговор 1920. године, кроз цео међуратни период оспоравали су га и подстицали иредентизам у Мађарској и код Мађара у војвођанским областима Краљевине Југославије.
8. Помагали су хрватски сепаратистички усташки покрет (афера „Јанка Пуста“), и били делом одговорни за убиство југословенског краља Александра у Марсеју 1934. године. На Јанка Пусти су се обучавали усташки терористи.
9. Иако су са Југославијом потписали Уговор о вечитом пријатељству (1940), учествовали су у нападу на Југославију априла 1941. године, због чега је мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство.
10. И пре капитулације југословенске војске (17. априла 1941.) признали су усташку Независну Државу Хрватску, изјављујући да је тиме Југославија као држава престала да постоји, чиме су “правдали” гажење уговора са њом као међународног правног акта, како би могли “легално” да учествују у запоседању њених територија. Мађарска је 1941. године била агресор.
11. По заузимању Бачке и Барање, као територија изван НДХ, протерали су десетине хиљада Срба колониста, али и део староседелаца, на шта нису имали право као окупатор, а хиљаде логорисали.
12. Извршили су бројне масовне злочине против Срба и Јевреја, али и против партизанског покрета отпора (приликом уласка 1941., током рације 1942., депортацијом Јевреја 1944. године итд.).
13. Извршили су противправну анексију Бачке и Барање децембра 1941. године, мобилисали њено становништво у своју војску, што нису имали право као окупатор. Србе и Јевреје су користили као „мункаше“, тако да је мало ко од њих преживео.
14. Вршили су пљачку становника српске и јеврејске националности.
15. Приступили су денационализацији, тј. мађаризацији Буњеваца.
16. До 1948. године исплатили су само 26% ратне штете, а потом су престали плаћати. Тај дуг постоји и данас.
17. После сукоба Информбироа са Југославијом прогонили су словенске мањине у својој земљи, а посебно Србе.
18. Током разбијања и распада Југославије 90-тих година 20. века, Мађарска је наоружавала хрватске сепаратисте и подржавала све антисрпске покрете у Југославији.
19. Мађарска је међу првима признала отцепљење Хрватске, помагала и подстицала прогон Срба из Хрватске и уништење Републике Српске Крајине.
20. Мађарска је била, а и сада је, против Републике Српске, као аутономног ентитета у Босни и Херцеговини.
21. Мађарска је подржала сепаратизам Албанаца у српској јужној Покрајини Косову и Метохији.
22. Мађарска је омогућила снагама НАТО пакта да са њене територије нападају територију Србије 1999. године, што је изазвало војне и цивилне жртве, а то је чин непријатељства и агресије.
23. Мађарска је признала независност самопроглашене „Републике Косово“ на територији јужне српске Покрајине Косово и Метохија, чиме је оспорила територијални интегритет Републике Србије. То је еклатантан пример мађарског антисрпства.
24. Мађарска изражава недобронамерну бригу за остваривање и увећавање аутономности Војводине, што је унутрашње питање државног уређења Републике Србије.
