Србија и Црна Гора као једна држава - 2006. и данас

guslar1389:
,,No kršna i siromašna Crna Gora ne haje ni za Nemanje, ni za Murate, pa ni za Bonaparte; svi oni biše pa i preminuše, i mač svoj o Crnogorce đekoji opitaše, pa nestaše, a Crna Gora ostade do vijeka i strašnoga Suda u svojoj volji i slobodi, a to ti je u slavi." - Njegos ;)
Kliknite za proširenje...
Kako je to Nemanja pokorio CG, ako je po tebi CG istorijska nasljednica države Nemanjića?
 
RickRoss:
Pa ta je država bila na prostoru današnje Crne Gore, pa i nakon toga Zeta Balšića, pa Zeta Crnojevića, pa dolazak Turaka...
Kliknite za proširenje...
Па и Травунија и Србија (касније Рашка је заузимала дио данашње Црне Горе).
Велики дио Црне Горе је био у саставу државе Војиновића и Алтомановића, касније Котромановића и Бранковића, у Херцеговини Светог Саве,...
 
bernardo:
Да. Била је и земља Вука Бранковића, и земља Алтомановића, и Марка Краљевића...Па то није аргумент да су те земље "нека државност новоосноване нације".... Опет, Зета је сама по себи најмањи део ЦГ. Више ЦГ припада региону Рашке него Зете. Зета је само око скадарског језера, са ПГ Баром и Улцињом.

Државом Војислављевића се столовало из Скадра, а много пута кроз нашу историју престонице наше државе су биле на црногорском приморју. То није аргумент прогласити ту државу за "црногорском".

Даље, како смо живели одвојено? Било је периода пада одређених српских земаља под Византинце и бугарско царство, али смо их стално враћали и успевали да се ујединимо барем колко-толико.
Kliknite za proširenje...
Мислим да држава Мрњавчевића није обухватала дио АВНОЈ-евске Црне Горе.
 
RickRoss:
Države Brankovića, Altomanovića, Mrnjavčevića... su bile kratkotrajne države oblasnih gospodara nastale nakon raspada srpskog carstva na ''srpskoj zemlji'' i posedima koje su srpski kraljevi i carevi osvajali. Ne može to da se meri sa Dukljom i Zetom. To su bili tipični feudalni posedi pojedinaca i ništa više od toga.
Kliknite za proširenje...
Isto kao posjed Balšića i Crnojevića...
 
Brđanin:
Па и Травунија и Србија (касније Рашка је заузимала дио данашње Црне Горе).
Велики дио Црне Горе је био у саставу државе Војиновића и Алтомановића, касније Котромановића и Бранковића, у Херцеговини Светог Саве,...
Kliknite za proširenje...
Da.
 
Brđanin:
Па и Травунија и Србија (касније Рашка је заузимала дио данашње Црне Горе).
Велики дио Црне Горе је био у саставу државе Војиновића и Алтомановића, касније Котромановића и Бранковића, у Херцеговини Светог Саве,...
Kliknite za proširenje...
Тако је, а ваља нагласити да су све те феудалне државе у поморју биле везане за ужу Србију, да је све у Црној Гори сем приморја потпадао под ужу Србију а не Дукљу, али свеједно све те склавиније су биле врло повезане и у принципу су биле неслободне. Кад су се ослободиле од Грка, Бугара...тад су се и уједињавале
 
bernardo:
Тако је, а ваља нагласити да су све те феудалне државе у поморју биле везане за ужу Србију, да је све у Црној Гори сем приморја потпадао под ужу Србију а не Дукљу, али свеједно све те склавиније су биле врло повезане и у принципу су биле неслободне. Кад су се ослободиле од Грка, Бугара...тад су се и уједињавале
Kliknite za proširenje...
I Travunija i Zahumlje i Paganija su nastali dezintegracijom od srpske države, dok Duklja nije, pisao sam o tome masu puta...
 
bernardo:
Није, али јесте држава Бранковића, велик дио
Kliknite za proširenje...
Чак могу слободно рећи и да је већи дио АВНОЈ-евске Црне Горе био под Бранковићима, него под Балшићима. Цијело Горње Полимље са Колашином, Морачом пак чак и Ровцима данашњим...
 
Brđanin:
Чак могу слободно рећи и да је већи дио АВНОЈ-евске Црне Горе био под Бранковићима, него под Балшићима. Цијело Горње Полимље са Колашином, Морачом пак чак и Ровцима данашњим...
Kliknite za proširenje...
Тако је... Мсм сваки аргумент да је Црна Гора нешто другачије у односу на остатак српства је побијен.
 
bernardo:
Зета између Српске деспотовине и Млетачке републике
Уреди
Током друге четвртине 15. века, на подручју Зете, која је почевши од 1421. године била у саставу Српске деспотовине,[3] долази до низа сукоба са Млечанима који су из својих приморских упоришта настојали да потисну власт српских деспота не само са приморског подручја Доње Зете, већ и са подручја Горње Зете у унутрашњости. Током ових сукоба, зетски великаши и остали прваци у градовима и жупама пристајали су уз једну или другу страну, према тренутним приликама, а истакнуту улогу у војним и политичким збивањима на просторима Зете добија великашка породица Црнојевића, која се средином 15. века учврстила у областима Горње Зете. Иако су првобитно били у служби српског деспота Ђурђа Бранковића, Цројевићи су у време слабљења Српске деспотовине прешли под окриље Млетачке републике, искористивши након 1451. године прилику за успостављање сопствене власти у већем делу Горње Зете, као и у појединим крајевима Доње Зете. Почевши од тог времена, Стефан Црнојевић је постао обласни господар Зете и оснивач династије која ће у тој области владати до краја 15. века.

Током претходних борби за превласт у областима Зете, Стефан Црнојевић се првобитно истакао као војвода у служби разних зараћених страна, којима се прикањао према тренутним приликама. Након 1441. године, када је велики бојвода Стефан Вукчић Косача покушао да овлада Зетом, Стефан Црнојевић је привремено пристао уз њега, пошто му је син био талац код Косаче. Под Косачину власт је тада привремено потпала сва Горња Зета, као и део Доње Зете са градом Баром, али само привремено. Након 1444. године, српски деспот Ђурађ Бранковић је постепено обновио своју власт у областима Зете, а уз њега су тада пристали и Црнојевићи. Деспот је 1448. године предузео низ поход на млетачка упоришта у Доњој Зети, а његову војску су предводили војвода Алтоман и војвода Стефан Црнојевић, којима се придружила већина Паштровића. Иако поход на млетачки Бар није успео, борбе су настављене. Већ током 1451. године, Которани су покренули акцију за придобијање горњозетског војводе Стефана Црнојевића, који прелази на страну Млетачке републике, од које добија потврду своје војводске службе. То је довело до отвореног сукоба између Стефана Црнојевића и деспотовог намесника у Зети, војводе Алтомана, који је уз учешће дела војске из Горње Зете и турских одреда похарао баштинске поседе Црнојевића (од 590, попаљено је 570 објеката). Упркос томе, војвода Алтоман је претрпео пораз од Стефана Црнојевића, а ни слање нових појачања, која је у Зету упутио српски деспот, није уродило плодом. Деспотови одреди под командом Томе Кантакузина доживљавају 14. септембра 1452. године нови пораз од Стефанице Црнојевића. Деспотове снаге бивају потиснуте из већег дела Горње Зете, након чега им преостаје само област око тврђаве Медуна.


Нема овде д од државности у данашњем смислу. То су биле великашке борбе, потпомогнуте доминацијом Млетака и завађеним великашима који су само гледали да једни другима чупају територије.
Kliknite za proširenje...
IMG_20230419_190033.jpg

:ok:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

bernardo
  • Zatvorena
А Срби у Сребреници и Братунцу...
Odgovora
7
Pregleda
379
đavolčić
đavolčić
bernardo
Црна Гора је пример да еврофилство није последица природног економског савеза са западом и НАТО земљама
2
Odgovora
44
Pregleda
825
Casual Observer
Casual Observer
N
Srbi koju su ne tako davno izabrali Zapad danas su Hrvati
Odgovora
3
Pregleda
225
CosmicGrimReaper
C

Back
Top