gost 434892
Veoma poznat
- Poruka
- 12.912
Ускоро ће се навршити 17 година од проглашења независности Црне Горе, након врло контроверзног и сумњивог референдума одржаног 2006. године.
Референдум је, званично, био успешан само у неколицини општина у којој је већинско или врло бројно становништво бошњачко или албанско, уз изузеће Цетиња. У свим осталим општинама, опција за независност није успела да прегура 55%.
Према званичним резултатима, излазност је била веома висока (86.49%), а опција за независност је добила 55,5% важећих гласова, тако да је референдум проглашен успешним, а Црна Гора је 3. јуна проглашена за самосталну и суверену државу. Припрему и спровођење референдума пратиле су бројне контроверзе које су се односиле на права и положај српског народа у Црној Гори.[3] Током спровођења референдумског процеса, дошло је до бројних неправилности, услед којих је легитимитет званично саопштених резултата био доведен у питање, а додатне сумње у регуларност референдума су биле изазване односом Републичке референдумске комисије према бројним приговорима, који су сви до једног сумарно одбијени.[4]
Према претходном договору, Србија је као правна насљедница Државне заједнице Србије и Црне Горе насљедила чланство у међународним организацијама, којима је Црна Гора приступила као потпуно нова држава. Ово је био други референдум о државном статусу Црне Горе, док је први референдум из 1992. године имао супротан резултат, са 95,96% гласова за заједничку државу.
Питање је: Зашто, и из ког разлога, иако је 45% становништва (званично) гласало ЗА заједницу, већина православног словенског становништва ЦГ је гласала за заједницу, данас се уопште не покреће нити поставља било какво питање о ревизији референдума који је био врло контроверзан, и чак као такав једва је успео да прикупи већину ба укупном нивоу (55,5%).
Зашто данас, када по истраживањима има и још више или једнак број Срба и про-српских грађана у ЦГ, идеју уједињења подржава само од 13-19% становништва, док је 2006. тај број био чак 45,5% (ако не и више)?
Да ли су Срби у ЦГ престали да гледају на Србију као своју другу кућу, да ли мисле да је заједничка држава била економски терет за Црну Гору?
Наслов Радија Слободне Европе, медија врло ненаклоњеног Србима:
Puna decenija od obnove nezavisnosti Crne Gore je tek sljedeće godine, ali je i deveta godišnjica dobra prilika da se napravi presjek ekonomskog učinka od 21. maja do danas.
Crnogorsku ekonomiju, devet godina od ponovnog sticanja nezavisnosti, karakteriše simboličan obim industrijske proizvodnje, veliki spoljno-trgovinski deficit, dugačka lista preduzeća koja ne izmiruju poreske obaveze, opšta nelikvidnost privrede i problem na koji se ukazuje i sa međunarodnih adresa – visoka zaduženost države.
---
Снимци са скупа присталица "Блока за заједничку државу":
Скуп "Блока за заједничку државу" био је највећи скуп грађана у историји Црне Горе.
Референдум је, званично, био успешан само у неколицини општина у којој је већинско или врло бројно становништво бошњачко или албанско, уз изузеће Цетиња. У свим осталим општинама, опција за независност није успела да прегура 55%.
Према званичним резултатима, излазност је била веома висока (86.49%), а опција за независност је добила 55,5% важећих гласова, тако да је референдум проглашен успешним, а Црна Гора је 3. јуна проглашена за самосталну и суверену државу. Припрему и спровођење референдума пратиле су бројне контроверзе које су се односиле на права и положај српског народа у Црној Гори.[3] Током спровођења референдумског процеса, дошло је до бројних неправилности, услед којих је легитимитет званично саопштених резултата био доведен у питање, а додатне сумње у регуларност референдума су биле изазване односом Републичке референдумске комисије према бројним приговорима, који су сви до једног сумарно одбијени.[4]
Према претходном договору, Србија је као правна насљедница Државне заједнице Србије и Црне Горе насљедила чланство у међународним организацијама, којима је Црна Гора приступила као потпуно нова држава. Ово је био други референдум о државном статусу Црне Горе, док је први референдум из 1992. године имао супротан резултат, са 95,96% гласова за заједничку државу.
Питање је: Зашто, и из ког разлога, иако је 45% становништва (званично) гласало ЗА заједницу, већина православног словенског становништва ЦГ је гласала за заједницу, данас се уопште не покреће нити поставља било какво питање о ревизији референдума који је био врло контроверзан, и чак као такав једва је успео да прикупи већину ба укупном нивоу (55,5%).
Зашто данас, када по истраживањима има и још више или једнак број Срба и про-српских грађана у ЦГ, идеју уједињења подржава само од 13-19% становништва, док је 2006. тај број био чак 45,5% (ако не и више)?
Да ли су Срби у ЦГ престали да гледају на Србију као своју другу кућу, да ли мисле да је заједничка држава била економски терет за Црну Гору?
Наслов Радија Слободне Европе, медија врло ненаклоњеног Србима:
Crnogorska ekonomija devet godina od nezavisnosti: Raste jedino javni dug
Puna decenija od obnove nezavisnosti Crne Gore je tek sljedeće godine, ali je i deveta godišnjica dobra prilika da se napravi presjek ekonomskog učinka od 21. maja do danas.
Crnogorsku ekonomiju, devet godina od ponovnog sticanja nezavisnosti, karakteriše simboličan obim industrijske proizvodnje, veliki spoljno-trgovinski deficit, dugačka lista preduzeća koja ne izmiruju poreske obaveze, opšta nelikvidnost privrede i problem na koji se ukazuje i sa međunarodnih adresa – visoka zaduženost države.
---
Снимци са скупа присталица "Блока за заједничку државу":
Скуп "Блока за заједничку државу" био је највећи скуп грађана у историји Црне Горе.
