Kod nas fudbal nije samo sport nego nesto vise. Frustraciju naseg materijalnog siromastva prenosimo na nas fudbal, na reprezentaciju. Nasu finansijsku bedu i oskudicu prenosimo na fudbalsku reprezentaciju kao i na mit o Kosovu jer su to nasi najveci problemi a ne kako izaci na kraj sa racunima, kreditima, dugovima idr. Veci nam je problem sto je nasa reprezentacija izgubila od Svajcarske, Australije ili sto je Mijat pogodio precku nego bombardovanje, izolacija, zatvaranje radnih mesta, materijalna oskudica. Nasi fudbaleri i selektori su zbog toga previse optereceni, na njima je preveliki pritisak javnosti. Navijaci upadaju u svlacionicu da se fizicki obracunavaju da golmanom nase reprezentacije, nazivaju ga Mustafom, kamenuju autobuse, skidaju im kapitensku traku, zvizde im. Svaka utakmica je igracima biti ili nebiti. Kao da je rat u pitanju a ne fudbalska utakmica. Pod tim okolnostima napraviti neki uspeh je po mom misljenju gotovo nemoguce pa i da imamo mnogo bolje igrace ili selektora od trenutnog, pa i Mesija da imamo. Za neuspeh su krivi svi. I selektor, i igraci, i mediji a najvise javnost koja posle odigrane partije lincuje selektora i igrace. Imamo primer Milinkovic-Savica koji je platio ceh slabim igrama protiv Svajcaraca i Brazila. Reakcija javnosti je bila kao da je on izdajnik, juda, vuk brankovic, hitler a ne sportista od dvadeset godina psihicki jos nezreo pogotovo za toliku kolicinu pritiska od strane medija i javnosti. Sa ovim odnosom prema reprezentaciji od svih nas najveci domet nam je ucesce na velikom takmicenju. Pod tim okolnostima igraci i ne mogu vise. Verujem da se mnogi sa ovim nece sloziti ali to je moje misljenje.
