Torrente Bgd
Buduća legenda
- Poruka
- 34.549
Većina građana Srbije smatra da Srbija ne treba da prizna Kosovo, dok istovremeno opada poverenje u EU, pokazuje istraživanje “Galup Balkan monitora“ za 2010.
Uprkos teškoj ekonomskoj situacji u zemlji, 77 odsto Srba izjavilo je da želi da ostane u Srbiji, dok samo 19 procenata vidi bolji život u inostranstvu.
Efekti finansijske i ekonomske krize još se osećaju u Srbiji, pokazalo je istraživanje, tako da je 78 odsto ispitanika izjavilo da jedva dočeka kraj meseca.
Ljudi u Srbiji su najpesimističniji kada je reč o ekonomskom razvoju njihove zemlje - 70 odsto ispitanika smatra da se ekonomska situacija pogoršala, što je za četiri odsto više u odnosu na 2009. godinu.
Svetlo na kraju tunela se ipak nazire, jer 45 odsto ispitanika, najveći procenat u regionu, veruje da će pronaći posao za godinu dana.
Što se tiče pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, manje od polovine građana, 44 procenata smatra da je to dobra stvar, ali bi 63 odsto ispitanika glasalo za članstvo Srbije u EU na eventualnom referendumu.
Da Srbija nikada ne treba da prizna nezavisnost Kosova smatra 67 odsto njenih građana koji su učestvovali u istraživanju.
Osam od 10 ispitanika je navelo da je korupcija raširena u politici i privredi, dok je 12 procenata izjavilo da je tokom protekle godine bilo primorano da da mito, navedeno je u istraživanju “Galup Balkan monitora“.
Pored Makedonaca, Srbi u njavećem procentu smatraju da bi u narednih pet godina moglo da dođe do izbijanja rata u regionu.
Čak 24 odsto ispitanika smatra da će do rata doći verovatno ili sigurno, dok 64 odsto smatra da bi veze sa susedima trebalo da budu snažnije.
Samo 13 procenata je izjavilo da je dobra ideja da Srbija uđe u NATO, dok se 52 odsto usprotivilo toj ideji.
Od anketiranih, 37 odsto ispitanika smatra da vlasti ne mogu da pronađu Ratka Mladića jer se krije u inostranstvu, dok je 35 procenata uvereno da vlasti znaju gde je ali ne žele da ga uhapse.
Istraživanje “Galup Balkan monitora“ za 2010. godinu rađeno je od 18. juna do 19. jula 2010. godine na 7.000 ispitanika u regionu, dok je u Srbiji ispitano 1.000 ljudi. Ovim istraživanjem Kosovo je tretirano kao posebna statistička jedinica.
Uprkos teškoj ekonomskoj situacji u zemlji, 77 odsto Srba izjavilo je da želi da ostane u Srbiji, dok samo 19 procenata vidi bolji život u inostranstvu.
Efekti finansijske i ekonomske krize još se osećaju u Srbiji, pokazalo je istraživanje, tako da je 78 odsto ispitanika izjavilo da jedva dočeka kraj meseca.
Ljudi u Srbiji su najpesimističniji kada je reč o ekonomskom razvoju njihove zemlje - 70 odsto ispitanika smatra da se ekonomska situacija pogoršala, što je za četiri odsto više u odnosu na 2009. godinu.
Svetlo na kraju tunela se ipak nazire, jer 45 odsto ispitanika, najveći procenat u regionu, veruje da će pronaći posao za godinu dana.
Što se tiče pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, manje od polovine građana, 44 procenata smatra da je to dobra stvar, ali bi 63 odsto ispitanika glasalo za članstvo Srbije u EU na eventualnom referendumu.
Da Srbija nikada ne treba da prizna nezavisnost Kosova smatra 67 odsto njenih građana koji su učestvovali u istraživanju.
Osam od 10 ispitanika je navelo da je korupcija raširena u politici i privredi, dok je 12 procenata izjavilo da je tokom protekle godine bilo primorano da da mito, navedeno je u istraživanju “Galup Balkan monitora“.
Pored Makedonaca, Srbi u njavećem procentu smatraju da bi u narednih pet godina moglo da dođe do izbijanja rata u regionu.
Čak 24 odsto ispitanika smatra da će do rata doći verovatno ili sigurno, dok 64 odsto smatra da bi veze sa susedima trebalo da budu snažnije.
Samo 13 procenata je izjavilo da je dobra ideja da Srbija uđe u NATO, dok se 52 odsto usprotivilo toj ideji.
Od anketiranih, 37 odsto ispitanika smatra da vlasti ne mogu da pronađu Ratka Mladića jer se krije u inostranstvu, dok je 35 procenata uvereno da vlasti znaju gde je ali ne žele da ga uhapse.
Istraživanje “Galup Balkan monitora“ za 2010. godinu rađeno je od 18. juna do 19. jula 2010. godine na 7.000 ispitanika u regionu, dok je u Srbiji ispitano 1.000 ljudi. Ovim istraživanjem Kosovo je tretirano kao posebna statistička jedinica.
