Срби у Мађарској

[wwwlado]

Tokom ratova sa Turcima mnogi Srbi su izbegli u Mađarsku, pa i u Jegru. Od 17. veka koristili su avgustinsku crkvu. Patrijarh Čarnojević je 1690. doveo 35.000 srpskih porodica u Jegru. Crkva je izgrađena od 1729. do 1732., ali uz značajno protivljenje grada. Tek je 1785. car Jozef II dozvolio izgradnju današnje crkve u stilu kasnog rokokoa (copf stil). Građena je po planu Janoša Povolnog (János Povolni). Ikonostas je izrezbario Nikola Janković 1789-91., slike je izradio bečki umetnik Anton Kuhlmajster, a južni ulaz Italijan Đovani Adami.

Unutrašnja dekoracija crkve Svetog Nikole je jedna od najbogatijih u celoj današnjoj Mađarskoj. Danas je ova crkva pretvorena u muzej, jer u Jegri nema više pravoslavnih vernika.


Koliko li je pomađarenih Srba , od ovih 35 000 porodica

У раздобљу од 16. до 19. века у Јегри је постојала значајна заједница Срба. У граду је рођен српски песник Михаило Витковић. По Јегри је била названа јегарска епархија, у доба пећке патријаршије најсевернија православна српска епархија. Кад је 1713. године укинута, њено подручје припојено је бачкој епархији, те се и Епископ бачки понео звање епископа бачко-сегединског и јегарског. Пре неколико година у Српској Православној Цркви успостављено је и звање Викарног епископа јегарског.

 

[Bajo Pivljanin]

От тих ~35.000 породица највећи део је или страдао или избегао из средњег Подунавља током Ракоцијевог устанка, ни генерацију после сеобе.

 

[NickFreakyrgios]

Од Косовске битке почело је исељавање српског становништва из области јужно од Саве и Дунава у крајеве северно од тих река, што је у далеко већим размерама настављено после слома Угарске средином 16. века. Тако се старом слоју словенског становништва, које је још од Сеобе народа егзистирало широм Угарске, најпре у време Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, а потом у доба угарско-турских ратова и сремских деспота, као и под Турцима у 16. и 17. веку, прикључило у великим масама српско становништво са Балкана, чиме су Срем, Бачка и Банат, Поморишје и Барања постали нове српске земље. У нова насеља Срби су преносили своју традицију, културу и веровања. Ктитори из породица српских деспота подигли су у периоду од 15-17. века велелепне манастире на падинама Фрушке горе. На сталној поставци овај период је представљен копијама фресака св. Саве, Деспота Стефана Лазаревића, Максима Бранковића, фотолитографијом Мирослављевог јеванђеља из 1897, као и Четворојеванђељем архиепископа Максима Бранковића из 16. века.

Аустријско-турски ратови вођени на овим просторима од 1683. до 1739. године условили су велика миграциона кретања и знатно изменили административну и војну границу Аустрије и Турске. У том периоду одиграла се Велика сеоба Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем 1690, када је српски народ населио Бачку, Банат, Срем и подручје све до Будима и Коморана. За заслуге у рату против Турске и одбрану јужних граница монархије бечки двор је српском народу почев од 1690. године, издао читав низ привилегија које су се односиле на културно-просветну, а пре свега верску аутономију. Ови догађаји илустровани су гравирама победоносних битака против Турака: код Сланкамена 1691, Сенте 1697, Петроварадина и Темишвара 1716. године, портретима и личним предметима значајних личности овог периода српске историје и гравирама привилегија које су издали аустријски цареви Леополд I, Карло VI и Марија Терезија

Мултиетничност је подразумевала и присуство више конфесија. Тако се духовни живот на овом подручју одвијао у оквиру православне и католичке цркве као и других верских заједница (јеврејска, протестантска и гркокатоличка). О томе сведоче бројни предмети на изложби: црквени сасуди, свештеничке одежде, богослужбене књиге, портрети свештених лица, делови иконостаса и гравире фрушкогорских манастира.
Политички живот прве половине 19. века у Војводини обележила су два значајна историјска догађаја. Као одјеци Првог српског устанка из 1804. плануле су Тицанова буна у Срему (1807) и Крушчичка буна у Банату (1808). Под утицајем револуционарних збивања у Европи 1848/9. српски народ је повео борбу за територијалну и политичку аутономију, што је резултирало стварањем посебне крунске области: Војводство Србија и Тамишки Банат (1849-1860). Ове догађаје илуструју портрети знаменитих учесника, гравире важних догађаја и битака, оружје тог периода.

ривредне и политичке прилике у 18. и 19. веку условљавале су културни и просветни развој Срба на овим просторима. Већ крајем 18, а нарочито током 19. века Срби су остварили значајне успехе на овим пољима. Први су међу јужним Словенима покренули своје народне новине и основали своју Матицу српску 1826, издавали Летопис Матице српске, отворили две гимназије (Карловачку 1791. и Новосадску 1810), учитељске школе у Сентандреји (1812) и сомбору (1816) и две богословије. Штампали су знатан број књига и уџбеника. Овај сегмент културног живота илуструју предмети везани за почетак и рад Матице српске (оснивачки акт, портрети оснивача и први бројеви Летописа), развој школства (први буквари и школска учила из 19. века), штампање првих књига (Историја словенских народа Јована Рајића из 1794/5, и Стематографија Христифора Жефаровића из 1741). Друштвени живот одвијао се у оквиру књижевних читаоница, ђачких и певачких друштава и позоришних дружина које се оснивају у свим већим местима Војводине, што је илустровано предметима из позоришног живота, позивницама и програмима поводом разних беседа и забава.

 

[Pumpaj Dinstanović]

От тих ~35.000 породица највећи део је или страдао или избегао из средњег Подунавља током Ракоцијевог устанка, ни генерацију после сеобе.

...i nema ih ni blizu 35.000.

 

[Mrkalj]

Toponimi u dobrom delu slučajeva nemaju veze sa stanovništvom. Primer je Vojvodina gde su sada većinom srpski toponimi a sama mesta nisu osnovali Srbi, mnoga mesta su osnovana od strane Mađara i podunavskih Švaba... Bašaid, Lazarevo, Žitište.... sve se to drugačije nekad zvalo. Česti ratovi su ranije bacali stanovništvo na sve strane neka mesta su po evropi zadržala imena neka ne, igra sudbine. Na teritoriji današnje Vojvodine je nakada bilo i Španaca ali nisu mogli da podnesu jake zime pa su otišli.

Kakve su to osione manifestacije neznanja?
Ko je bio u Panoniji kad su došli Mađari?
Otkud Mađarski naziv Pecs (Pečuj) za Pet (Crkava) - Funfkirchen?
Kako se na mađarskom kaže četvrtak, kako sreda?
Kakvo je to mađarsko prezime Kovacs?
Zašto kruna prvog mađarskog kralja ima srpski ćirilični natpis?
Zašto genetika kaže da su Mađari po genima veći Sloveni od okolnih slovenskih naroda?

Vidim da ćemo i za Mađarsku morati da otvorimo temu.

 

[IgnjatijeZaporoški]

Kakve su to osione manifestacije neznanja?
Ko je bio u Panoniji kad su došli Mađari?
Otkud Mađarski naziv Pecs (Pečuj) za Pet (Crkava) - Funfkirchen?
Kako se na mađarskom kaže četvrtak, kako sreda?
Kakvo je to mađarsko prezime Kovacs?
Zašto kruna prvog mađarskog kralja ima srpski ćirilični natpis?
Zašto genetika kaže da su Mađari po genima veći Sloveni od okolnih slovenskih naroda?

Vidim da ćemo i za Mađarsku morati da otvorimo temu.

Vidi, uopšte nije bitno kad je ko došao. Narodi dođu i odu ili ostanu. Lepo sam napisao da mesta koja su osnovale podunavske Švabe u 18-19 veku sada nose srpska imena i da se po njihovom imenu može reći da tu nikada Nemaca nije ni bilo. Ne izigravam ovde ničijeg advokata, samo pišem kako jeste.

Lazarevo - Lazarfeld (nem.)
Bašaid - Basahid (mađ)
Žitište - Bégaszentgyörgy (mađ)
Petrovaradin - Petervarad (mađ i znači Petrova tvrđava)

Panonija je bila prilično retko naseljena zbog nepristupačnog terena do pre par vekova kada je rađeno na isušivanju. Narodi su se mešali i to je fakat zato ima neočekivanih prezimena u raznim narodima. Na primer otkud kod Srba prezime Nađfei koje na mađarskom u bukvalnom prevodu znači velika glava (nagyfeji). Mnoge reči su prešle iz jednog jezika u drugi, sam srpski jezik ima gomilu nemačkih, turksih pa i mađarskih reči. Npr lotra je mađarska reč kao i šargarepa.

Za tu krunu nisam čuo, prvi mađarski kralj bio je Arpad i on ih je doveo u Panoniju. Svih sedam plemena, mada za Sekelje baš i nisam siguran kad su došli.

 

[Konstantin Veliki]

Vidi, uopšte nije bitno kad je ko došao. Narodi dođu i odu ili ostanu. Lepo sam napisao da mesta koja su osnovale podunavske Švabe u 18-19 veku sada nose srpska imena i da se po njihovom imenu može reći da tu nikada Nemaca nije ni bilo. Ne izigravam ovde ničijeg advokata, samo pišem kako jeste.

Lazarevo - Lazarfeld (nem.)
Bašaid - Basahid (mađ)
Žitište - Bégaszentgyörgy (mađ)
Petrovaradin - Petervarad (mađ i znači Petrova tvrđava)

U vremenu kad je Petrovaradin napravljen Madjara u Vojvodini nije ni bilo, mozda je nosilo madjarsko ime ali nisu Madjari ziveli trajno u njemu.

 

[IgnjatijeZaporoški]

Seguro имају везе са шаховским фигурама?
Топовима, лауферима и шпионима?

Што се тиче могућности шпанских топонима у Војводини , оригинална је теза, заиста.
Само да нису то они шпански Келти/Гали , из племена Сеурби што их виђам свуда, не можеш ни атлас ни митолошке карте да погледаш а да не видиш то келтско племе како прави градове под својим именом, дал у Велсу јужном, да л код Аугсбурга хаустријског и сслично.И није их било брига који је миленијум у питању, и да ли је то могуће..
Баш ми сад још фали да чујем да је и војвођанску Србицу напр. основало шпанско/португалско племе, потомци Суерба и то неки зимогрожљиви .

Palabra por palabra...
Los seurbos ( pueblos ibéricos prerromanos)
http://cvc.instituto-camoes.pt/bdc/etnologia/opusculos/vol05/opusculos05_60_72.pdf

"Voivodina" en serbio significa ducado voivod. El nombre histórico era provincia serbia de voivod;
"Voivodina" en seurbio significa ducado voivod. El nombre histórico era provincia seurbia de voivod;

Prvo srebrena nije ti fora da izvučeš jednu rečenicu iz posta pa da se prosseravaš. Drugo, Španci su kolonizovali prostor današnje Vojvodine u isto vreme kad su i Švabe, Slovaci, Sasi i ostali u 18. i 19. veku. Nije to "originalna teza" nego istoriski podatak. Neki su prisilno naseljavani dok su drugi sami dolazili npr Rusini. Španskih toponima nema jer su brzo otišli zbog jakih zima. Vojvodina je bila jedva naseljena do 18 veka zbog močvara i sveprisutne malarije.

 

[IgnjatijeZaporoški]

U vremenu kad je Petrovaradin napravljen Madjara u Vojvodini nije ni bilo, mozda je nosilo madjarsko ime ali nisu Madjari ziveli trajno u njemu.

Konstantine, niko nigde nije trajno živeo i ne postoji pravo na teritoriju, za to se bori pa ko pobedi njegovo je.

 

[BozaZvaniPub]

Toponimi u dobrom delu slučajeva nemaju veze sa stanovništvom. Primer je Vojvodina gde su sada većinom srpski toponimi a sama mesta nisu osnovali Srbi, mnoga mesta su osnovana od strane Mađara i podunavskih Švaba... Bašaid, Lazarevo, Žitište.... sve se to drugačije nekad zvalo. Česti ratovi su ranije bacali stanovništvo na sve strane neka mesta su po evropi zadržala imena neka ne, igra sudbine. Na teritoriji današnje Vojvodine je nakada bilo i Španaca ali nisu mogli da podnesu jake zime pa su otišli.

Danasnje Celarevo, Ratkovo, Backi Gracac itd su imala druga imena.
Zato postoje stariji nazivi.

PS: Iznenadio me je nemacki naziv za Zitiste- Sankt Georgen an der Bega.

 

[Konstantin Veliki]

Konstantine, niko nigde nije trajno živeo i ne postoji pravo na teritoriju, za to se bori pa ko pobedi njegovo je.

Ko je to reko.

Reko sam da kad je tvrdjava napravljena nisu ziveli Madjari to je to.

 

[IgnjatijeZaporoški]

Ko je to reko.

Reko sam da kad je tvrdjava napravljena nisu ziveli Madjari to je to.

Ok nisu, ali ostala mesta koja sam pomenuo osnovali su ne-Sloveni

 

[Konstantin Veliki]

Ok nisu, ali ostala mesta koja sam pomenuo osnovali su ne-Sloveni

Verovatno, ne znam, znam samo za Petrovarazdin.

Cudi me malo za Lazarusfeld, posto Lazarus jeste lik iz biblije na Nemackom, ali kao licno ime to nije "vise???" u upotrebi.

 

[IgnjatijeZaporoški]

Verovatno, ne znam, znam samo za Petrovarazdin.

Cudi me malo za Lazarusfeld, posto Lazarus jeste lik iz biblije na Nemackom, ali kao licno ime to nije "vise???" u upotrebi.

Nije više u upotrebi jer su Švabe proterane i naseljeni Srbi iz Bosne pa je selo sada Lazarevo. Mislim da su mesto osnovali Švapski kolonisti početkom 19. veka.

 

[IgnjatijeZaporoški]

I onako usput, za vreme prvog mađarskog kralja nije bilo još podele na pravoslavne i katolike ustvari mislim da su Mađari još uvek bili pagani...

 

[Сребрена]

I onako usput, za vreme prvog mađarskog kralja nije bilo još podele na pravoslavne i katolike ustvari mislim da su Mađari još uvek bili pagani...

Како се звао?

 

[IgnjatijeZaporoški]

Како се звао?

Arpad.
Király Árpád 850 — 907
edit, evo ima nešto malo na vikipediji
http://sr.wikipedia.org/wiki/Арпад

 

[Сребрена]

Arpad.
Király Árpád 850 — 907
edit, evo ima nešto malo na vikipediji
http://sr.wikipedia.org/wiki/Арпад

On je samo vođa tih hordi što su pristigle na Balkan, nije kralj.

Према слабо поузданим средњовековним хроникама, око 890. је изабран за заједничког вођу свих седам племена.
Према Константину Порфирогениту (950), пре Арпада Мађари никад нису имали вођу, а после њега све вође су биле из исте династије.
Према легенди, Арпад и четрдесеторица витезова су прву своју скупштину одржали на коњима.

Mađarska država je nastala 1918.godine, to znaš.
Ne znam kad su tačno usvojili mađarski jezik kao službeni jezik Mađarske,ali, pre toga, službeni jezik Ugorja - kao filijale svete rimske stolice,(prema István-u Werbőczy-u) bio je latinski, sve do 1844.
"Није нам остала ни једна мађарска реч са уста наших народних краљева (Арпадоваца) ", pišu mađarski istoričari danas.
Čak i u 15.veku, po dr.Dezideru Čankiju, " број мађарских градова и села у XV. веку био (je) незнатан према осталим народностима.

Da bi bio kralj, neko ili netko je morao da ga kruniše, o tom krunisanom kralju govorimo Mrkalj i ja, nisi shvatio.

Naziv za tu teritoriju pre 1918, kad je postala Mađarska, nastao je iz slovenskog jezika:
Der Name „Ungarn“ gelangte vermutlich aus dem Slawischen in die anderen europäischen Sprachen. Das slawische Wort lässt sich auf die bolgarotürkische Stammesbezeichnung onogur (on = „zehn“ + ogur = „Stamm“).(deset plemena: 7 uralskih i 3 hazarska)..i izgovarao se,kod nas, kao Ugorje.

Znaš ko je prvi krunisani kralj Ugorja?

 

[Konstantin Veliki]

Pre ce biti da je naziv Ugri zato nastao zato sto su ljudi podjednacili Hune i Ugre.

Koji su i zavladali slican prostor ko Huni.

 

[Сребрена]

Pre ce biti da je naziv Ugri zato nastao zato sto su ljudi podjednacili Hune i Ugre.

Koji su i zavladali slican prostor ko Huni.

Pre će biti, Konstantine da UGRI uopšte nisu među 7 uralskih plemena koja su stigla na konjima Arpadovaca, proveri nazive tih plemena i videćeš.

Jene (Jenő)
Ker (Kér)
Kesi (Keszi)
Kirt-Đarmat (Kürt-Gyarmat)
Međer (Megyer)
Njek (Nyék)
Tarjan (Tarján)

Nema Ugra koji su stigli u Ugorje. Ni u Zagorje.

 

[IgnjatijeZaporoški]

Šta bre pišeš
Mađari su sebe uvek nazivali Mađarima, kakve Ugorje to su nametnuta imena okolnih naroda.. Jezik je očuvao vekovima svoju strukturu i ne postoji sličan jezik u Evropi. Kačiš mapu mađarske kraljevine i desetog veka a kažeš da da im je država nastala 1918
Po toj logici srpska država nastala je u 21. veku

 

[IgnjatijeZaporoški]

Pre ce biti da je naziv Ugri zato nastao zato sto su ljudi podjednacili Hune i Ugre.

Koji su i zavladali slican prostor ko Huni.

Smatra se da sam naziv Ugri potiče od saveza plemena Onogur. Mađari su bili deo saveza ali nisu imali isto etničko poreklo i jezik.
Zvanična istorija kaže da su Mađari ugro-finski narod ali nećeš naći ni jednog Mađara koji će razumeti jednu finsku reč.

 

[IgnjatijeZaporoški]

Nađoh tu slavnu krunu ali ne vidim nigde srpski jezik na njoj

 

[IgnjatijeZaporoški]

Ovo što se tiče Arpada si upravu, nije bio kralj po tadašnim standardima Evrope.

 

[Сребрена]

]

Kruna Sv.Stefana je kasnije napravljena, od dve krune spojena.200-300 godina kasnije, ali Vajk jeste krunisan.Šta mu je stavljeno na glavu, kad još nije bila izmišljena kruna Sv.Stefana?

Kad je po tebi nastala Mađarska?
Na okačenoj karti piše (na engleskom jeziku) KRALJEVINA UGARSKA a ne Mađarska.

Mađari su sebe uvek nazivali Mađarima,

Jezik kojim govore su nazivali mađarskim, pismo latinsko sve do 19. veka..
Nadji neki dokument, nije hitno, gde srednjevekovni "Mađari" pišu na mađarskom i nazivaju sebe "Mađarima".