Quantcast

Srbi su pravi Sloveni, a Rusi nisu!

Poruka
66.382
... tako bar misli Edicka, Edvard Limonov, u svom najnovijem clanku.

Interesantno je da jedan Rus (mada cudan Rus) smatra da su Rusi nedostojni velikog slovenskog imena, da su izmesani, zbog toga cudnog karaktera, itd... a da su bas Srbi, koje mnogi Srbi sa gustom prozivaju kao Srboturke, u stvari - Sloveni.

Ko bi se tome nadao?

Contrary to common misconception, Russians living on territory of Russian Federation are not of Slavic blood. The ancient inhabitants of Kiev's principate were Slavic people, that's true. When Moscow principality was created a few centuries later in the 14th century, its population was overwhelmingly Urgo-Finns. Descendants of Kiev's genealogical tree, their princes were originally of Slavic blood. But when Kiev's armies moved north with their small troops, they conquered enormous vast variety of Finnish tribes who lived on enormous territory of European Russia. Only aristocrats of Russia were originally Slavs. Simple folk were descendants of Finns. That is why it is practically no different between "Chuvash" and "Finn." And that is why Serbs are so different from Russians. Because Serbs are Slavs.
http://www.exile.ru/articles/detail.php?ARTICLE_ID=16499&IBLOCK_ID=35
 

Дон

Buduća legenda
Poruka
29.357
I današnji Srbi, kao današnji Rusi, su antički Srbi. Izraz Sloven je potekao od drugih manjih naroda.
Srbi (Sloveni) su u antičko vreme bili jedan narod (danas najveća skupina naroda na svetu) koji je naseljavao ogromna prostranstva i govorio jednim zajedničkim jezikom, koji se danas naziva staroslovenski. Razumljivo je da je taj jezik postao dominantan u svetu, kao kasnije latinski ili danas engleski, te su se njime koristili i drugi kao univerzalnim.
Tim drugima je bilo zadivljujuće da tako velika populacija na toliko ogromnoj teritoriji govori jednim jezikom, dok su se oni istovremeno jedva sporazumevali među srodnim plemenima. Pošto je na tom starom srpskom današnji izraz "govoriti" glasio "sloviti", oni što su bili zadivljeni time što toliko ljudi "slovi" jednim jezikom su taj narod nazvali Sloveni.
O "čistoći" krvi bilo kog naroda današnjice je besmisleno govoriti. Nemoguće je bilo održati tu "čistoću" pored silnih migracija i osvajanja i dobro je što je tako, jer bi u suprotnom većina ljudi bilo izuzetno ružno.
 

Шалом

Ističe se
Banovan
Poruka
2.642
Нова Србија (царска Русија)
http://en.wikipedia.org/wiki/New_Serbia_(historical_province)
Нова Србија је била територија у Царској Русији од 1752. до 1764.

Мапа Кировоградске области у Украјини

Била је смештена на територији данашње Кировоградске области у Украјини. Административни центар Нове Србије је био град Новомиргород.

Област је добила име по Србима који су се населили 1752. године у Русију из Аустријског царства (углавном са територија данашње Војводине). Руске власти су дале српским насељеницима земљу и дали јој име Нова Србија. У новој домовини су Срби основали многа села са истим именима као и у старој. Многа од тих села су и до данас задржала старе називе, али становници су русификовани Срби.
 

Шалом

Ističe se
Banovan
Poruka
2.642
http://en.wikipedia.org/wiki/Image:New_serbia_slavo_serbia.png
Славеносрбија


Славеносрбија је подручје у Царевини Русији, административна област која је постојала од 1753. до 1764. године, на десној обали реке Доњец (између ушћа река Бахмут и Лугањ). Декретом Сената Царевине Русије од 29. маја 1753. године се даје на слободно насељавање Србима, Бугарима, Мађарима и другим балканским народима православне вероисповести у намери да осигурају заштиту границе и напредовање јужних степа.

Славеносрбија је била под непосредном управом Сената.

Насељеници су служили у Бахмутској хусарској регименти.

Нова Сербија и Славјаносербија као граничарска подручја постојале су нешто више од деценије. Манифестом царице Катарине 1762. године и Указом руске владе 1764. године укинуте су Нова Сербија и Славјаносербија и укључене у састав нових губернија. Разлог се нашао у томе што су, продирањем Русије према југу, према Азовском и Црном мору, српска граничарска подручја постала излишна као што се две деценије раније десило са граничарским подручјем у Хабзбуршком царству!

Руском царству Срби су у време постојања граница, а и по њиховом укидању, добро послужили у ратовима који су на разним странама вођени другом половином 18. века.

Вести о Србима који су се одселили у Русију педесетих година 18. века било је и век касније, у време припрема за обележавање стогодишњице доласка Срба из завичаја у украјинске степе. О томе драгоцене податке даје писмо официра у пензији Павла Арсенијевића из Јелисаветграда, упућено патријарху Рајачићу 1852. године. У њему Арсенијевић помиње потомке знаменитих Срба који су живели на бившем подручју Нове Сербије и Славјаносербије. Тако се помињу: Хорвати, Шевиши, Прерадовићи, Стратимировићи, Кнежевићи, Вујићи, Петковићи, Аврамови, Радивојевићи, Дуке, Степанови, Живковићи, Хаџићи и други. Сем реченог, Арсенијевић даје драгоцене податке и о насељима, упркос чињеници да у већини њих у то време готово да није било Срба. Прослава за обележавање стогодишњице сеоба је припремана у Славјаносербску у Јекатеринославској губернији. Планирало се да се у овом насељу подигне споменик Јелисавети Петровној, за чије су се владавине Срби овамо населили.

Одсечени од сопствене етничке матице, у православној и словенској средини, Срби су се убрзо претопили у Украјинце. Тако је век и по после досељавања остало само око хиљаду Срба у овом подручју Украјине.
 

Top