Holy1
Ističe se
- Poruka
- 2.632
Тема ауторска.
СРБИ СТАРОСЕДЕОЦИ БЕСАРАБИЈЕ (Данашња Молдавија)
Први помен Молдавије у србским списима датира из 1435. године када је налазимо у «Житију Стефана Лазаревића», које је срочио Константин Филозоф. Има је и у другим нашим средњевековним списима где је помињу као Басарабину земљу, Богданску, Карабогданску и Молдавску земљу. Иначе, од 1429. године, надлежност над територијама Молдавије, Ердеља и Влашке имала је Пећка патријаршија, Молдавску митрополију основао је србски кнез Драгаш а саму цркву у Бесарабији устројио је монах Никодим Прилепски и Тисмански, који је изградио и прве влашке манастире – Водице и Тисман. Старосрбско писмо и говор били су у званичној употреби у дворским канцеларијама свих државних формација које су претходиле формирању влашко-молдавског суверенитета у 14. веку. Од пада Србије под турски јарам па све до краја 18. века трајале су масовне сеобе сербског живља према територији данашње Румуније и Молдавије. Прве штампане књиге у Влашкој настале су почетком 16. века, на србском језику и на ћирилици, захваљујући труду монаха Макарија из ободске штампарије Црнојевића. Србски језик је био званични језик у овим земљама све до 17. века, док се ћирилица одржала као званично писмо све до 1860. године у Румунији, а у Молдавији све до 1989. године. Старосрбски је био и остао језик православног богослужења у Бесарабији све до данашњих дана.
На капији ове сеоске куће имамо симболе крст са четири оцила десно, а лево, точак шестокрака розета У обредима, фолклору и народној уметности, по кућама и капијама користе се ови србски симболи.
извор: // Projekat Rastko / Antropologija i etnologija //
СРБИ СТАРОСЕДЕОЦИ БЕСАРАБИЈЕ (Данашња Молдавија)
Први помен Молдавије у србским списима датира из 1435. године када је налазимо у «Житију Стефана Лазаревића», које је срочио Константин Филозоф. Има је и у другим нашим средњевековним списима где је помињу као Басарабину земљу, Богданску, Карабогданску и Молдавску земљу. Иначе, од 1429. године, надлежност над територијама Молдавије, Ердеља и Влашке имала је Пећка патријаршија, Молдавску митрополију основао је србски кнез Драгаш а саму цркву у Бесарабији устројио је монах Никодим Прилепски и Тисмански, који је изградио и прве влашке манастире – Водице и Тисман. Старосрбско писмо и говор били су у званичној употреби у дворским канцеларијама свих државних формација које су претходиле формирању влашко-молдавског суверенитета у 14. веку. Од пада Србије под турски јарам па све до краја 18. века трајале су масовне сеобе сербског живља према територији данашње Румуније и Молдавије. Прве штампане књиге у Влашкој настале су почетком 16. века, на србском језику и на ћирилици, захваљујући труду монаха Макарија из ободске штампарије Црнојевића. Србски језик је био званични језик у овим земљама све до 17. века, док се ћирилица одржала као званично писмо све до 1860. године у Румунији, а у Молдавији све до 1989. године. Старосрбски је био и остао језик православног богослужења у Бесарабији све до данашњих дана.
На капији ове сеоске куће имамо симболе крст са четири оцила десно, а лево, точак шестокрака розета У обредима, фолклору и народној уметности, по кућама и капијама користе се ови србски симболи.
извор: // Projekat Rastko / Antropologija i etnologija //
