"Srbi prvi digli glavu pred nacistima" ko je Žan-Lik Melanšon, pobednik izbora u Francuskoj: hoće da zemlja napusti NATO, a evo šta je rekao o Srbiji

Straks92

Stara legenda
Moderator
Poruka
79.858

"SRBI PRVI DIGLI GLAVU PRED NACISTIMA" Ko je Žan-Lik Melanšon, pobednik izbora u Francuskoj: Hoće da zemlja napusti NATO, a evo šta je rekao o Srbiji i Kosovu​

Žan-Lik Melanšon najistaknutija je, a ujedno i najkontroverznija figura koalicije Novi narodni front (NFP) i potencijalno novi francuski premijer.

Žan-Lik Melanšon nakon drugog kruga francuskih parlamentarnih izbora 7. jula u Parizu
FOTO: ANDRE PAIN / EPA;

Žan-Lik Melanšon nakon drugog kruga francuskih parlamentarnih izbora 7. jula u Parizu

Aktuelni premijer Gabrijel Atal podneo je ostavku nakon drugog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj, ali ju je predsednik Emanuel Makron odbio, moleći ga da ostane za sada "da obezbedi stabilnost u zemlji", preneo je CNN pozivajući se na izvore iz Jelisejske palate. Još nije poznato ni koga će NFP nominovati za svog premijera - kako piše CNN svaka stranka je slavila rezultate odvojeno umesto zajedno. U iznenađujućim rezultatima izbora, NFP je osvojio 182 mesta u Narodnoj skupštini, a rane projekcije govore da će dobiti 172-210 mesta u Narodnoj skupštini, što je i dalje ispod praga apsolutne većine od 289. Makronova centristička alijansa Ansambl osvojila je 163 mesta, dok su krajnje desničarski Nacionalni skup (RN) Marin Le Pen i saveznici dobili 143.

NFP čini nekoliko partija – krajnje leva Nepokorena Francuska, umereniji Socijalisti, Ekolozi, Francuska komunistička partija, centralno-levi Plas Publika (Javni trg) i druge manje. Oformio se svega nekoliko dana nakon što je Makron raspisao vanredne izbore, nakon poraza od RN na nacionalnim izborima za Evropski parlament u junu.
Melanšonova Nepokorena Francuska, najveća pojedinačna partija pobedničke koalicije, u nedelju je dobila 74 mesta, ispred Socijalista sa 59.

Melanšon ugrabio trenutak​

Kako piše “Blumberg”, Melanšonu nije trebalo dugo da ugrabi trenutak nakon što su izlazne ankete pokazale da je NFP na putu za “šokantnu pobedu”. Pre nego što su drugi lideri alijanse uspeli da dođu do reči, Melanšon je zauzeo centralno mesto na skupu pristalica, zahtevajući da ga pozovu da upravlja zemljom. Takođe je objavio da se NFP neće baviti “kombinacijama” i da će odbiti pregovore sa drugim grupama.

QD5k9kpTURBXy80YTk1MjI3MmIyN2FiN2Y5NmEzY2I4MDc4ZDFjYTIwYS5qcGeRkwLNAcIA3gABoTAB
FOTO: THOMAS PADILLA / TANJUG/AP

- NFP će implementirati svoj program. Ništa sem svog programa. Čitav svoj program – rekao je Melanšon pristalicama u nedelju.
Melanšon je rekao svojim pristalicama da im je “veoma odahnulo”.
- Vidite, ovako ili onako, večeras nam je dozvoljeno da uradimo nešto u što smo, moramo priznati, sumnjali, da volimo našu zemlju – rekao je Melanšon, kako je preneo BBC, zahvaljujući francuskom narodu “koji uvek drži glavu visoko” na njihovom “tvrdoglavom strpljenju”.

NFP je vodio kampanju na ekspanzivnoj ekonomskoj platformi, obećavajući veliko povećanje javnih troškova, podizanje minimalnih mesečnih zarada na 1.600 evra i ograničavanje cene osnovnih namirnica, struje, goriva i gasa. Takođe su obećali da će ukinuti Makronovu omraženu penzionu reformu, nepopularnu politiku kojom je podignuta starosna granica za penziju u zemlji sa 62 na 64 godine (inače među najnižima na Zapadu). Iako su ova obećanja bila popularna, ona su data u vreme kad bi Francuska mogla da uđe u period štednje, napominje CNN.
Institut Montenje procenjuje da bi obećanja NFP iz kampanje zahtevala skoro 179 milijardi evra dodatnih sredstava godišnje.

Ko je Žan-Lik Melanšon?​

Kako piše “Blumberg”, 72-godišnji lider Nepokorene Francuske pristalica je bivšeg venecuelanskog lidera Uga Čaveza i kubanskog Fidela Kastra. “Figaro” ga je opisao kao “francuskog Čaveza”.

Poznat po vatrenim govorima punim humora i besa, Melanšon često govori o zlu “ekstremnih tržišta koja transformišu patnju i bedu u zlato i novac”. U prošlosti je aludirao na Francusku kao na zemlju “sa ogromnim bogatstvom koje je loše raspoređeno”.
Sin poštanskog službenika i učiteljice španskog i italijanskog porekla koji su emigrirali u Francuski Alžir na prelazu u novi vek, Melanšon je rođen u Tangeru u današnjem Maroku kad je bio međunarodna zona. U Francusku se preselio kad je imao 11 godina, studirao je filozofiju i radio razne poslove, poput novinara i lektora.
Priključio se Socijalističkoj partiji 1976, kad je imao 25 godina, i biran je na različite regionalne, nacionalne i evropske zakonodavne pozicije. Bio je zamenik šefa regiona Eson, južno od Pariza, od ’98-2004, te niži ministar u Ministarstvu obrazovanja od 2000-2002. Sa socijalistima je “raskrstio” 2008, navodeći da je partija postala previše prijateljski orijentisana prema biznisu. Nepokorenu Francusku osnovao je 2016, a 2022. se kandidovao za predsednika – po treći put.
Sada je ponovo postao sila na koju treba računati. Čak i ako alijansa čiji je njegova partija deo nema dovoljno glasova da upravlja sama, verovatno će zahtevati nova obećanja potrošnje od Makrona kako bi oformili novu administraciju.

Kontroverze
Melanšon često kritikuje medije i tražio je od svojih pristalica da snimaju novinare. Magazin “Ekspres” to je nazvao “fašističkim činom”.
U jednom incidentu iz 2018, kad mu je novinarka Veronik Gorel postavila pitanje u vezi istrage o korupciji, on je ismevao njen naglasak i rekao da ona “priča besmislice”. Snimak je postao viralan, a Melanšon se kasnije izvinio tvrdeći da je novinarka ismevala njega. Tri godine kasnije proglašen je krivim za javnu klevetu nakon što je novinara “Monda” nazvao reformisanim ubicom i muzom CIA na svom blogu u novembru 2016. Često kritikuje Nemačku i njenu politiku što dovodi do svađa sa “Špiglom” koji ga je unazad nazivao “demagogom” i “mrziteljem Nemačke”.

Melanšonove tri predsedničke kampanje unazad bile su opterećene optužbama za antisemitizam. On je 2014. kritikovao Predstavnički savet francuskih Jevreja (CRIF), navodeći da je “Francuska suprotnost agresivnim zajednicama koje drže predavanja ostatku zemlje” i da “ne verujemo da je bilo koji narod superiorniji od drugog” - što su kritičari videli kao aulziju na Jevreje kao “izabrani narod”. A 2020. je rekao da “ne zna da li je Isus bio na krstu ali očigledno su ga tamo stavili njegovi sopstveni ljudi”. Ovo je osudio Centar Vizental.
Iako se Melanšon ne smatra teoretičarem zavere, ponekad je podržavao antisemitske teorije zavere njihovim umanjivanjem ili pravdanjem onih koji ih objavljuju. Tako je u junu 2021. predvideo da će se u poslednjoj nedelji predsedničke kampanje 2022. dogoditi “ozbiljan incident ili ubistvo” koje će se iskoristiti da se “upre prst na muslimane i izmisli građanski rat”.

Melanšon o Srbiji, Rusiji, Ukrajini, Bliskom istoku i NATO​

Inicijalno je podržavao rusku aneksiju Krima 2014, navodeći da su “krimske luke ključne za rusku bezbednost”, da Rusija preduzima “zaštitne mere”, kao i da je Ukrajina bila pod uticajem neonacista. Dok je kritikovao rusku invaziju na Ukrajinu 2022, krivicu za izbijanje sukoba je bacio na “sve veće približavanje NATO (ruskim) granicama” i protivio se isporukama oružja Kijevu.
Neki mediji su ga prozivali da gaji simpatije prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Tako je novinar Nikolas Ina rekao da je Melanšon “na levoj strani političkog spektra ali je zagovornik lidera Kremlja”. Sam Melanšon je ismevao takve optužbe, navodeći da je malo verovatno da bi “eko-socijalista” podržavao Putina.
Takođe je snažna pristalica Palestinske države a kritičar Izraela kojeg smatra “kolonijalnom državom”.

On želi da se Francuska povuče iz NATO i zagovara “odvojenu”, pacifističku Francusku. Suprotstavlja se konceptu ujedinjene evropske armije.
Što se tiče Srbije, on je u novembru 2018. rekao da su u Nepokorenoj Francuskoj uvređeni i žalosni zbog odsustva poštovanja prema srpskom narodu na obeležavanju stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata u Parizu. Melanšon je tada istakao da taj pokret potvrđuje "prijateljstvo, privrženost i bratstvo sa srpskim narodom".
- Uvređeni smo i žalosni odsustvom poštovanja prema srpskom narodu - rekao je on u intervjuu za “Danas”.

Naglasio je da je "vreme da se Evropa podseti" da je Srbija uz ogromne žrtve dala ogroman doprinos oslobađanju Evrope u Velikom ratu. Naveo je da je Srbija izgubila četvrtinu svog stanovništva i da je to ''najveći procenat žrtava svih učesnica tog rata''.
- Vi ste bili prvi koji ste digli glavu pred nacistima, sa martovskim demonstracijama 1941. u Beogradu - rekao je Melanšon 2018.
On je prethodno takođe isticao da je ''nezavisnost Kosova protivzakonit akt''.

https://www.blic.rs/vesti/svet/ko-j...utm_term=cde-onesignal-app-breaking-news-1208

Izgleda je i ovaj kontra glavnih narativa kao i Le Pen.
 

"SRBI PRVI DIGLI GLAVU PRED NACISTIMA" Ko je Žan-Lik Melanšon, pobednik izbora u Francuskoj: Hoće da zemlja napusti NATO, a evo šta je rekao o Srbiji i Kosovu​

Žan-Lik Melanšon najistaknutija je, a ujedno i najkontroverznija figura koalicije Novi narodni front (NFP) i potencijalno novi francuski premijer.

Žan-Lik Melanšon nakon drugog kruga francuskih parlamentarnih izbora 7. jula u Parizu
FOTO: ANDRE PAIN / EPA;

Žan-Lik Melanšon nakon drugog kruga francuskih parlamentarnih izbora 7. jula u Parizu

Aktuelni premijer Gabrijel Atal podneo je ostavku nakon drugog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj, ali ju je predsednik Emanuel Makron odbio, moleći ga da ostane za sada "da obezbedi stabilnost u zemlji", preneo je CNN pozivajući se na izvore iz Jelisejske palate. Još nije poznato ni koga će NFP nominovati za svog premijera - kako piše CNN svaka stranka je slavila rezultate odvojeno umesto zajedno. U iznenađujućim rezultatima izbora, NFP je osvojio 182 mesta u Narodnoj skupštini, a rane projekcije govore da će dobiti 172-210 mesta u Narodnoj skupštini, što je i dalje ispod praga apsolutne većine od 289. Makronova centristička alijansa Ansambl osvojila je 163 mesta, dok su krajnje desničarski Nacionalni skup (RN) Marin Le Pen i saveznici dobili 143.

NFP čini nekoliko partija – krajnje leva Nepokorena Francuska, umereniji Socijalisti, Ekolozi, Francuska komunistička partija, centralno-levi Plas Publika (Javni trg) i druge manje. Oformio se svega nekoliko dana nakon što je Makron raspisao vanredne izbore, nakon poraza od RN na nacionalnim izborima za Evropski parlament u junu.
Melanšonova Nepokorena Francuska, najveća pojedinačna partija pobedničke koalicije, u nedelju je dobila 74 mesta, ispred Socijalista sa 59.

Melanšon ugrabio trenutak​

Kako piše “Blumberg”, Melanšonu nije trebalo dugo da ugrabi trenutak nakon što su izlazne ankete pokazale da je NFP na putu za “šokantnu pobedu”. Pre nego što su drugi lideri alijanse uspeli da dođu do reči, Melanšon je zauzeo centralno mesto na skupu pristalica, zahtevajući da ga pozovu da upravlja zemljom. Takođe je objavio da se NFP neće baviti “kombinacijama” i da će odbiti pregovore sa drugim grupama.

QD5k9kpTURBXy80YTk1MjI3MmIyN2FiN2Y5NmEzY2I4MDc4ZDFjYTIwYS5qcGeRkwLNAcIA3gABoTAB
FOTO: THOMAS PADILLA / TANJUG/AP

- NFP će implementirati svoj program. Ništa sem svog programa. Čitav svoj program – rekao je Melanšon pristalicama u nedelju.
Melanšon je rekao svojim pristalicama da im je “veoma odahnulo”.
- Vidite, ovako ili onako, večeras nam je dozvoljeno da uradimo nešto u što smo, moramo priznati, sumnjali, da volimo našu zemlju – rekao je Melanšon, kako je preneo BBC, zahvaljujući francuskom narodu “koji uvek drži glavu visoko” na njihovom “tvrdoglavom strpljenju”.

NFP je vodio kampanju na ekspanzivnoj ekonomskoj platformi, obećavajući veliko povećanje javnih troškova, podizanje minimalnih mesečnih zarada na 1.600 evra i ograničavanje cene osnovnih namirnica, struje, goriva i gasa. Takođe su obećali da će ukinuti Makronovu omraženu penzionu reformu, nepopularnu politiku kojom je podignuta starosna granica za penziju u zemlji sa 62 na 64 godine (inače među najnižima na Zapadu). Iako su ova obećanja bila popularna, ona su data u vreme kad bi Francuska mogla da uđe u period štednje, napominje CNN.
Institut Montenje procenjuje da bi obećanja NFP iz kampanje zahtevala skoro 179 milijardi evra dodatnih sredstava godišnje.

Ko je Žan-Lik Melanšon?​

Kako piše “Blumberg”, 72-godišnji lider Nepokorene Francuske pristalica je bivšeg venecuelanskog lidera Uga Čaveza i kubanskog Fidela Kastra. “Figaro” ga je opisao kao “francuskog Čaveza”.

Poznat po vatrenim govorima punim humora i besa, Melanšon često govori o zlu “ekstremnih tržišta koja transformišu patnju i bedu u zlato i novac”. U prošlosti je aludirao na Francusku kao na zemlju “sa ogromnim bogatstvom koje je loše raspoređeno”.
Sin poštanskog službenika i učiteljice španskog i italijanskog porekla koji su emigrirali u Francuski Alžir na prelazu u novi vek, Melanšon je rođen u Tangeru u današnjem Maroku kad je bio međunarodna zona. U Francusku se preselio kad je imao 11 godina, studirao je filozofiju i radio razne poslove, poput novinara i lektora.
Priključio se Socijalističkoj partiji 1976, kad je imao 25 godina, i biran je na različite regionalne, nacionalne i evropske zakonodavne pozicije. Bio je zamenik šefa regiona Eson, južno od Pariza, od ’98-2004, te niži ministar u Ministarstvu obrazovanja od 2000-2002. Sa socijalistima je “raskrstio” 2008, navodeći da je partija postala previše prijateljski orijentisana prema biznisu. Nepokorenu Francusku osnovao je 2016, a 2022. se kandidovao za predsednika – po treći put.
Sada je ponovo postao sila na koju treba računati. Čak i ako alijansa čiji je njegova partija deo nema dovoljno glasova da upravlja sama, verovatno će zahtevati nova obećanja potrošnje od Makrona kako bi oformili novu administraciju.

Kontroverze
Melanšon često kritikuje medije i tražio je od svojih pristalica da snimaju novinare. Magazin “Ekspres” to je nazvao “fašističkim činom”.
U jednom incidentu iz 2018, kad mu je novinarka Veronik Gorel postavila pitanje u vezi istrage o korupciji, on je ismevao njen naglasak i rekao da ona “priča besmislice”. Snimak je postao viralan, a Melanšon se kasnije izvinio tvrdeći da je novinarka ismevala njega. Tri godine kasnije proglašen je krivim za javnu klevetu nakon što je novinara “Monda” nazvao reformisanim ubicom i muzom CIA na svom blogu u novembru 2016. Često kritikuje Nemačku i njenu politiku što dovodi do svađa sa “Špiglom” koji ga je unazad nazivao “demagogom” i “mrziteljem Nemačke”.

Melanšonove tri predsedničke kampanje unazad bile su opterećene optužbama za antisemitizam. On je 2014. kritikovao Predstavnički savet francuskih Jevreja (CRIF), navodeći da je “Francuska suprotnost agresivnim zajednicama koje drže predavanja ostatku zemlje” i da “ne verujemo da je bilo koji narod superiorniji od drugog” - što su kritičari videli kao aulziju na Jevreje kao “izabrani narod”. A 2020. je rekao da “ne zna da li je Isus bio na krstu ali očigledno su ga tamo stavili njegovi sopstveni ljudi”. Ovo je osudio Centar Vizental.
Iako se Melanšon ne smatra teoretičarem zavere, ponekad je podržavao antisemitske teorije zavere njihovim umanjivanjem ili pravdanjem onih koji ih objavljuju. Tako je u junu 2021. predvideo da će se u poslednjoj nedelji predsedničke kampanje 2022. dogoditi “ozbiljan incident ili ubistvo” koje će se iskoristiti da se “upre prst na muslimane i izmisli građanski rat”.

Melanšon o Srbiji, Rusiji, Ukrajini, Bliskom istoku i NATO​

Inicijalno je podržavao rusku aneksiju Krima 2014, navodeći da su “krimske luke ključne za rusku bezbednost”, da Rusija preduzima “zaštitne mere”, kao i da je Ukrajina bila pod uticajem neonacista. Dok je kritikovao rusku invaziju na Ukrajinu 2022, krivicu za izbijanje sukoba je bacio na “sve veće približavanje NATO (ruskim) granicama” i protivio se isporukama oružja Kijevu.
Neki mediji su ga prozivali da gaji simpatije prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Tako je novinar Nikolas Ina rekao da je Melanšon “na levoj strani političkog spektra ali je zagovornik lidera Kremlja”. Sam Melanšon je ismevao takve optužbe, navodeći da je malo verovatno da bi “eko-socijalista” podržavao Putina.
Takođe je snažna pristalica Palestinske države a kritičar Izraela kojeg smatra “kolonijalnom državom”.

On želi da se Francuska povuče iz NATO i zagovara “odvojenu”, pacifističku Francusku. Suprotstavlja se konceptu ujedinjene evropske armije.
Što se tiče Srbije, on je u novembru 2018. rekao da su u Nepokorenoj Francuskoj uvređeni i žalosni zbog odsustva poštovanja prema srpskom narodu na obeležavanju stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata u Parizu. Melanšon je tada istakao da taj pokret potvrđuje "prijateljstvo, privrženost i bratstvo sa srpskim narodom".
- Uvređeni smo i žalosni odsustvom poštovanja prema srpskom narodu - rekao je on u intervjuu za “Danas”.

Naglasio je da je "vreme da se Evropa podseti" da je Srbija uz ogromne žrtve dala ogroman doprinos oslobađanju Evrope u Velikom ratu. Naveo je da je Srbija izgubila četvrtinu svog stanovništva i da je to ''najveći procenat žrtava svih učesnica tog rata''.
- Vi ste bili prvi koji ste digli glavu pred nacistima, sa martovskim demonstracijama 1941. u Beogradu - rekao je Melanšon 2018.
On je prethodno takođe isticao da je ''nezavisnost Kosova protivzakonit akt''.

https://www.blic.rs/vesti/svet/ko-j...utm_term=cde-onesignal-app-breaking-news-1208

Izgleda je i ovaj kontra glavnih narativa kao i Le Pen.
e sad ce ga @комшија stavi na crnu listu kao i le penovu!

zar se na ono jtemi komsa nije hvalisao sa strankom od ovoga , govoreci kako je le penova prdeknula ?
 

"SRBI PRVI DIGLI GLAVU PRED NACISTIMA" Ko je Žan-Lik Melanšon, pobednik izbora u Francuskoj: Hoće da zemlja napusti NATO, a evo šta je rekao o Srbiji i Kosovu​

Žan-Lik Melanšon najistaknutija je, a ujedno i najkontroverznija figura koalicije Novi narodni front (NFP) i potencijalno novi francuski premijer.

Žan-Lik Melanšon nakon drugog kruga francuskih parlamentarnih izbora 7. jula u Parizu
FOTO: ANDRE PAIN / EPA;

Žan-Lik Melanšon nakon drugog kruga francuskih parlamentarnih izbora 7. jula u Parizu

Aktuelni premijer Gabrijel Atal podneo je ostavku nakon drugog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj, ali ju je predsednik Emanuel Makron odbio, moleći ga da ostane za sada "da obezbedi stabilnost u zemlji", preneo je CNN pozivajući se na izvore iz Jelisejske palate. Još nije poznato ni koga će NFP nominovati za svog premijera - kako piše CNN svaka stranka je slavila rezultate odvojeno umesto zajedno. U iznenađujućim rezultatima izbora, NFP je osvojio 182 mesta u Narodnoj skupštini, a rane projekcije govore da će dobiti 172-210 mesta u Narodnoj skupštini, što je i dalje ispod praga apsolutne većine od 289. Makronova centristička alijansa Ansambl osvojila je 163 mesta, dok su krajnje desničarski Nacionalni skup (RN) Marin Le Pen i saveznici dobili 143.

NFP čini nekoliko partija – krajnje leva Nepokorena Francuska, umereniji Socijalisti, Ekolozi, Francuska komunistička partija, centralno-levi Plas Publika (Javni trg) i druge manje. Oformio se svega nekoliko dana nakon što je Makron raspisao vanredne izbore, nakon poraza od RN na nacionalnim izborima za Evropski parlament u junu.
Melanšonova Nepokorena Francuska, najveća pojedinačna partija pobedničke koalicije, u nedelju je dobila 74 mesta, ispred Socijalista sa 59.

Melanšon ugrabio trenutak​

Kako piše “Blumberg”, Melanšonu nije trebalo dugo da ugrabi trenutak nakon što su izlazne ankete pokazale da je NFP na putu za “šokantnu pobedu”. Pre nego što su drugi lideri alijanse uspeli da dođu do reči, Melanšon je zauzeo centralno mesto na skupu pristalica, zahtevajući da ga pozovu da upravlja zemljom. Takođe je objavio da se NFP neće baviti “kombinacijama” i da će odbiti pregovore sa drugim grupama.

QD5k9kpTURBXy80YTk1MjI3MmIyN2FiN2Y5NmEzY2I4MDc4ZDFjYTIwYS5qcGeRkwLNAcIA3gABoTAB
FOTO: THOMAS PADILLA / TANJUG/AP

- NFP će implementirati svoj program. Ništa sem svog programa. Čitav svoj program – rekao je Melanšon pristalicama u nedelju.
Melanšon je rekao svojim pristalicama da im je “veoma odahnulo”.
- Vidite, ovako ili onako, večeras nam je dozvoljeno da uradimo nešto u što smo, moramo priznati, sumnjali, da volimo našu zemlju – rekao je Melanšon, kako je preneo BBC, zahvaljujući francuskom narodu “koji uvek drži glavu visoko” na njihovom “tvrdoglavom strpljenju”.

NFP je vodio kampanju na ekspanzivnoj ekonomskoj platformi, obećavajući veliko povećanje javnih troškova, podizanje minimalnih mesečnih zarada na 1.600 evra i ograničavanje cene osnovnih namirnica, struje, goriva i gasa. Takođe su obećali da će ukinuti Makronovu omraženu penzionu reformu, nepopularnu politiku kojom je podignuta starosna granica za penziju u zemlji sa 62 na 64 godine (inače među najnižima na Zapadu). Iako su ova obećanja bila popularna, ona su data u vreme kad bi Francuska mogla da uđe u period štednje, napominje CNN.
Institut Montenje procenjuje da bi obećanja NFP iz kampanje zahtevala skoro 179 milijardi evra dodatnih sredstava godišnje.

Ko je Žan-Lik Melanšon?​

Kako piše “Blumberg”, 72-godišnji lider Nepokorene Francuske pristalica je bivšeg venecuelanskog lidera Uga Čaveza i kubanskog Fidela Kastra. “Figaro” ga je opisao kao “francuskog Čaveza”.

Poznat po vatrenim govorima punim humora i besa, Melanšon često govori o zlu “ekstremnih tržišta koja transformišu patnju i bedu u zlato i novac”. U prošlosti je aludirao na Francusku kao na zemlju “sa ogromnim bogatstvom koje je loše raspoređeno”.
Sin poštanskog službenika i učiteljice španskog i italijanskog porekla koji su emigrirali u Francuski Alžir na prelazu u novi vek, Melanšon je rođen u Tangeru u današnjem Maroku kad je bio međunarodna zona. U Francusku se preselio kad je imao 11 godina, studirao je filozofiju i radio razne poslove, poput novinara i lektora.
Priključio se Socijalističkoj partiji 1976, kad je imao 25 godina, i biran je na različite regionalne, nacionalne i evropske zakonodavne pozicije. Bio je zamenik šefa regiona Eson, južno od Pariza, od ’98-2004, te niži ministar u Ministarstvu obrazovanja od 2000-2002. Sa socijalistima je “raskrstio” 2008, navodeći da je partija postala previše prijateljski orijentisana prema biznisu. Nepokorenu Francusku osnovao je 2016, a 2022. se kandidovao za predsednika – po treći put.
Sada je ponovo postao sila na koju treba računati. Čak i ako alijansa čiji je njegova partija deo nema dovoljno glasova da upravlja sama, verovatno će zahtevati nova obećanja potrošnje od Makrona kako bi oformili novu administraciju.

Kontroverze
Melanšon često kritikuje medije i tražio je od svojih pristalica da snimaju novinare. Magazin “Ekspres” to je nazvao “fašističkim činom”.
U jednom incidentu iz 2018, kad mu je novinarka Veronik Gorel postavila pitanje u vezi istrage o korupciji, on je ismevao njen naglasak i rekao da ona “priča besmislice”. Snimak je postao viralan, a Melanšon se kasnije izvinio tvrdeći da je novinarka ismevala njega. Tri godine kasnije proglašen je krivim za javnu klevetu nakon što je novinara “Monda” nazvao reformisanim ubicom i muzom CIA na svom blogu u novembru 2016. Često kritikuje Nemačku i njenu politiku što dovodi do svađa sa “Špiglom” koji ga je unazad nazivao “demagogom” i “mrziteljem Nemačke”.

Melanšonove tri predsedničke kampanje unazad bile su opterećene optužbama za antisemitizam. On je 2014. kritikovao Predstavnički savet francuskih Jevreja (CRIF), navodeći da je “Francuska suprotnost agresivnim zajednicama koje drže predavanja ostatku zemlje” i da “ne verujemo da je bilo koji narod superiorniji od drugog” - što su kritičari videli kao aulziju na Jevreje kao “izabrani narod”. A 2020. je rekao da “ne zna da li je Isus bio na krstu ali očigledno su ga tamo stavili njegovi sopstveni ljudi”. Ovo je osudio Centar Vizental.
Iako se Melanšon ne smatra teoretičarem zavere, ponekad je podržavao antisemitske teorije zavere njihovim umanjivanjem ili pravdanjem onih koji ih objavljuju. Tako je u junu 2021. predvideo da će se u poslednjoj nedelji predsedničke kampanje 2022. dogoditi “ozbiljan incident ili ubistvo” koje će se iskoristiti da se “upre prst na muslimane i izmisli građanski rat”.

Melanšon o Srbiji, Rusiji, Ukrajini, Bliskom istoku i NATO​

Inicijalno je podržavao rusku aneksiju Krima 2014, navodeći da su “krimske luke ključne za rusku bezbednost”, da Rusija preduzima “zaštitne mere”, kao i da je Ukrajina bila pod uticajem neonacista. Dok je kritikovao rusku invaziju na Ukrajinu 2022, krivicu za izbijanje sukoba je bacio na “sve veće približavanje NATO (ruskim) granicama” i protivio se isporukama oružja Kijevu.
Neki mediji su ga prozivali da gaji simpatije prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Tako je novinar Nikolas Ina rekao da je Melanšon “na levoj strani političkog spektra ali je zagovornik lidera Kremlja”. Sam Melanšon je ismevao takve optužbe, navodeći da je malo verovatno da bi “eko-socijalista” podržavao Putina.
Takođe je snažna pristalica Palestinske države a kritičar Izraela kojeg smatra “kolonijalnom državom”.

On želi da se Francuska povuče iz NATO i zagovara “odvojenu”, pacifističku Francusku. Suprotstavlja se konceptu ujedinjene evropske armije.
Što se tiče Srbije, on je u novembru 2018. rekao da su u Nepokorenoj Francuskoj uvređeni i žalosni zbog odsustva poštovanja prema srpskom narodu na obeležavanju stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata u Parizu. Melanšon je tada istakao da taj pokret potvrđuje "prijateljstvo, privrženost i bratstvo sa srpskim narodom".
- Uvređeni smo i žalosni odsustvom poštovanja prema srpskom narodu - rekao je on u intervjuu za “Danas”.

Naglasio je da je "vreme da se Evropa podseti" da je Srbija uz ogromne žrtve dala ogroman doprinos oslobađanju Evrope u Velikom ratu. Naveo je da je Srbija izgubila četvrtinu svog stanovništva i da je to ''najveći procenat žrtava svih učesnica tog rata''.
- Vi ste bili prvi koji ste digli glavu pred nacistima, sa martovskim demonstracijama 1941. u Beogradu - rekao je Melanšon 2018.
On je prethodno takođe isticao da je ''nezavisnost Kosova protivzakonit akt''.

https://www.blic.rs/vesti/svet/ko-j...utm_term=cde-onesignal-app-breaking-news-1208

Izgleda je i ovaj kontra glavnih narativa kao i Le Pen.
Ovaj ne menja svoje stavove isti su a la pen jedno danas sutra drugo.I ko njoj da veruje .Putin?
 
Izgleda je i ovaj kontra glavnih narativa kao i Le Pen.
rusjak :rotf:
a juce nafo bojna likuje, men' nije jasno, neko im popio pamet
- Vi ste bili prvi koji ste digli glavu pred nacistima, sa martovskim demonstracijama 1941. u Beogradu - rekao je Melanšon 2018.
On je prethodno takođe isticao da je ''nezavisnost Kosova protivzakonit akt''.
nas covek
krivicu za izbijanje sukoba je bacio na “sve veće približavanje NATO (ruskim) granicama” i protivio se isporukama oružja Kijevu.
ovo je vec 2:0 za nas

sta je @комшија juce slavio, meni nije jasno
plus ce da upropasti francusku dodatnoim stampanjem para
to je vec 3:0 za nas
boljeg nismo mogli ni da sanjamo, kakva lepenka, ruzna bre, nju smo sokolili samo jer nagionje trampu da zezamo liberale i demorats

znaci, ako igramo na poene, daj da se posteno broje, nemoj da se lazemo i varamo, fer plej ili nema zezanja, ima da vas gadjamo i prijateljski i neprijateljski, ma rsum da bude! sad smo se ispucali za praznik, pa smo mirni neko vreme...
 
Poslednja izmena:

"SRBI PRVI DIGLI GLAVU PRED NACISTIMA" Ko je Žan-Lik Melanšon, pobednik izbora u Francuskoj: Hoće da zemlja napusti NATO, a evo šta je rekao o Srbiji i Kosovu​

Žan-Lik Melanšon najistaknutija je, a ujedno i najkontroverznija figura koalicije Novi narodni front (NFP) i potencijalno novi francuski premijer.

Žan-Lik Melanšon nakon drugog kruga francuskih parlamentarnih izbora 7. jula u Parizu
FOTO: ANDRE PAIN / EPA;

Žan-Lik Melanšon nakon drugog kruga francuskih parlamentarnih izbora 7. jula u Parizu

Aktuelni premijer Gabrijel Atal podneo je ostavku nakon drugog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj, ali ju je predsednik Emanuel Makron odbio, moleći ga da ostane za sada "da obezbedi stabilnost u zemlji", preneo je CNN pozivajući se na izvore iz Jelisejske palate. Još nije poznato ni koga će NFP nominovati za svog premijera - kako piše CNN svaka stranka je slavila rezultate odvojeno umesto zajedno. U iznenađujućim rezultatima izbora, NFP je osvojio 182 mesta u Narodnoj skupštini, a rane projekcije govore da će dobiti 172-210 mesta u Narodnoj skupštini, što je i dalje ispod praga apsolutne većine od 289. Makronova centristička alijansa Ansambl osvojila je 163 mesta, dok su krajnje desničarski Nacionalni skup (RN) Marin Le Pen i saveznici dobili 143.

NFP čini nekoliko partija – krajnje leva Nepokorena Francuska, umereniji Socijalisti, Ekolozi, Francuska komunistička partija, centralno-levi Plas Publika (Javni trg) i druge manje. Oformio se svega nekoliko dana nakon što je Makron raspisao vanredne izbore, nakon poraza od RN na nacionalnim izborima za Evropski parlament u junu.
Melanšonova Nepokorena Francuska, najveća pojedinačna partija pobedničke koalicije, u nedelju je dobila 74 mesta, ispred Socijalista sa 59.

Melanšon ugrabio trenutak​

Kako piše “Blumberg”, Melanšonu nije trebalo dugo da ugrabi trenutak nakon što su izlazne ankete pokazale da je NFP na putu za “šokantnu pobedu”. Pre nego što su drugi lideri alijanse uspeli da dođu do reči, Melanšon je zauzeo centralno mesto na skupu pristalica, zahtevajući da ga pozovu da upravlja zemljom. Takođe je objavio da se NFP neće baviti “kombinacijama” i da će odbiti pregovore sa drugim grupama.

QD5k9kpTURBXy80YTk1MjI3MmIyN2FiN2Y5NmEzY2I4MDc4ZDFjYTIwYS5qcGeRkwLNAcIA3gABoTAB
FOTO: THOMAS PADILLA / TANJUG/AP

- NFP će implementirati svoj program. Ništa sem svog programa. Čitav svoj program – rekao je Melanšon pristalicama u nedelju.
Melanšon je rekao svojim pristalicama da im je “veoma odahnulo”.
- Vidite, ovako ili onako, večeras nam je dozvoljeno da uradimo nešto u što smo, moramo priznati, sumnjali, da volimo našu zemlju – rekao je Melanšon, kako je preneo BBC, zahvaljujući francuskom narodu “koji uvek drži glavu visoko” na njihovom “tvrdoglavom strpljenju”.

NFP je vodio kampanju na ekspanzivnoj ekonomskoj platformi, obećavajući veliko povećanje javnih troškova, podizanje minimalnih mesečnih zarada na 1.600 evra i ograničavanje cene osnovnih namirnica, struje, goriva i gasa. Takođe su obećali da će ukinuti Makronovu omraženu penzionu reformu, nepopularnu politiku kojom je podignuta starosna granica za penziju u zemlji sa 62 na 64 godine (inače među najnižima na Zapadu). Iako su ova obećanja bila popularna, ona su data u vreme kad bi Francuska mogla da uđe u period štednje, napominje CNN.
Institut Montenje procenjuje da bi obećanja NFP iz kampanje zahtevala skoro 179 milijardi evra dodatnih sredstava godišnje.

Ko je Žan-Lik Melanšon?​

Kako piše “Blumberg”, 72-godišnji lider Nepokorene Francuske pristalica je bivšeg venecuelanskog lidera Uga Čaveza i kubanskog Fidela Kastra. “Figaro” ga je opisao kao “francuskog Čaveza”.

Poznat po vatrenim govorima punim humora i besa, Melanšon često govori o zlu “ekstremnih tržišta koja transformišu patnju i bedu u zlato i novac”. U prošlosti je aludirao na Francusku kao na zemlju “sa ogromnim bogatstvom koje je loše raspoređeno”.
Sin poštanskog službenika i učiteljice španskog i italijanskog porekla koji su emigrirali u Francuski Alžir na prelazu u novi vek, Melanšon je rođen u Tangeru u današnjem Maroku kad je bio međunarodna zona. U Francusku se preselio kad je imao 11 godina, studirao je filozofiju i radio razne poslove, poput novinara i lektora.
Priključio se Socijalističkoj partiji 1976, kad je imao 25 godina, i biran je na različite regionalne, nacionalne i evropske zakonodavne pozicije. Bio je zamenik šefa regiona Eson, južno od Pariza, od ’98-2004, te niži ministar u Ministarstvu obrazovanja od 2000-2002. Sa socijalistima je “raskrstio” 2008, navodeći da je partija postala previše prijateljski orijentisana prema biznisu. Nepokorenu Francusku osnovao je 2016, a 2022. se kandidovao za predsednika – po treći put.
Sada je ponovo postao sila na koju treba računati. Čak i ako alijansa čiji je njegova partija deo nema dovoljno glasova da upravlja sama, verovatno će zahtevati nova obećanja potrošnje od Makrona kako bi oformili novu administraciju.

Kontroverze
Melanšon često kritikuje medije i tražio je od svojih pristalica da snimaju novinare. Magazin “Ekspres” to je nazvao “fašističkim činom”.
U jednom incidentu iz 2018, kad mu je novinarka Veronik Gorel postavila pitanje u vezi istrage o korupciji, on je ismevao njen naglasak i rekao da ona “priča besmislice”. Snimak je postao viralan, a Melanšon se kasnije izvinio tvrdeći da je novinarka ismevala njega. Tri godine kasnije proglašen je krivim za javnu klevetu nakon što je novinara “Monda” nazvao reformisanim ubicom i muzom CIA na svom blogu u novembru 2016. Često kritikuje Nemačku i njenu politiku što dovodi do svađa sa “Špiglom” koji ga je unazad nazivao “demagogom” i “mrziteljem Nemačke”.

Melanšonove tri predsedničke kampanje unazad bile su opterećene optužbama za antisemitizam. On je 2014. kritikovao Predstavnički savet francuskih Jevreja (CRIF), navodeći da je “Francuska suprotnost agresivnim zajednicama koje drže predavanja ostatku zemlje” i da “ne verujemo da je bilo koji narod superiorniji od drugog” - što su kritičari videli kao aulziju na Jevreje kao “izabrani narod”. A 2020. je rekao da “ne zna da li je Isus bio na krstu ali očigledno su ga tamo stavili njegovi sopstveni ljudi”. Ovo je osudio Centar Vizental.
Iako se Melanšon ne smatra teoretičarem zavere, ponekad je podržavao antisemitske teorije zavere njihovim umanjivanjem ili pravdanjem onih koji ih objavljuju. Tako je u junu 2021. predvideo da će se u poslednjoj nedelji predsedničke kampanje 2022. dogoditi “ozbiljan incident ili ubistvo” koje će se iskoristiti da se “upre prst na muslimane i izmisli građanski rat”.

Melanšon o Srbiji, Rusiji, Ukrajini, Bliskom istoku i NATO​

Inicijalno je podržavao rusku aneksiju Krima 2014, navodeći da su “krimske luke ključne za rusku bezbednost”, da Rusija preduzima “zaštitne mere”, kao i da je Ukrajina bila pod uticajem neonacista. Dok je kritikovao rusku invaziju na Ukrajinu 2022, krivicu za izbijanje sukoba je bacio na “sve veće približavanje NATO (ruskim) granicama” i protivio se isporukama oružja Kijevu.
Neki mediji su ga prozivali da gaji simpatije prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Tako je novinar Nikolas Ina rekao da je Melanšon “na levoj strani političkog spektra ali je zagovornik lidera Kremlja”. Sam Melanšon je ismevao takve optužbe, navodeći da je malo verovatno da bi “eko-socijalista” podržavao Putina.
Takođe je snažna pristalica Palestinske države a kritičar Izraela kojeg smatra “kolonijalnom državom”.

On želi da se Francuska povuče iz NATO i zagovara “odvojenu”, pacifističku Francusku. Suprotstavlja se konceptu ujedinjene evropske armije.
Što se tiče Srbije, on je u novembru 2018. rekao da su u Nepokorenoj Francuskoj uvređeni i žalosni zbog odsustva poštovanja prema srpskom narodu na obeležavanju stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata u Parizu. Melanšon je tada istakao da taj pokret potvrđuje "prijateljstvo, privrženost i bratstvo sa srpskim narodom".
- Uvređeni smo i žalosni odsustvom poštovanja prema srpskom narodu - rekao je on u intervjuu za “Danas”.

Naglasio je da je "vreme da se Evropa podseti" da je Srbija uz ogromne žrtve dala ogroman doprinos oslobađanju Evrope u Velikom ratu. Naveo je da je Srbija izgubila četvrtinu svog stanovništva i da je to ''najveći procenat žrtava svih učesnica tog rata''.
- Vi ste bili prvi koji ste digli glavu pred nacistima, sa martovskim demonstracijama 1941. u Beogradu - rekao je Melanšon 2018.
On je prethodno takođe isticao da je ''nezavisnost Kosova protivzakonit akt''.

https://www.blic.rs/vesti/svet/ko-j...utm_term=cde-onesignal-app-breaking-news-1208

Izgleda je i ovaj kontra glavnih narativa kao i Le Pen.

Nas i Francuza...i Rusa...i Kineza...i Madjara ..

Najvise nas ima :super:

Znaci na vlasti u Francuskoj ce biti proSrbi, a i u opoziciji proSrbi...:super:

Jednim udarcem dve muve...ma sta dve...tri...:worth:

Srbija do Tokija...preko Pariza...Rayan Airom 🥳🥳🥳


...
 
Nas i Francuza...i Rusa...i Kineza...i Madjara ..

Najvise nas ima :super:

Znaci na vlasti u Francuskoj ce biti proSrbi, a i u opoziciji proSrbi...:super:

Jednim udarcem dve muve...ma sta dve...tri...:worth:

Srbija do Tokija...preko Pariza...Rayan Airom 🥳🥳🥳


...
@комшија na haparatima i ostatak u bojne, cvijeca iredente nafoa itd
 

Ko je zadužen za NFP

Teško je reći. Svaka stranka je slavila rezultate u svom sedištu i u odvojenim kampanjama, a ne zajedno. Ulaskom u drugi krug nije bilo jasno koga će koalicija predložiti za premijera.

Njena najistaknutija figura je Žan-Lik Melanšon, 72-godišnji populista.

Njegova partija je najveća pojedinačna stranka u koaliciji, koja je na nedeljnim izborima osvojila 74 mesta ispred socijalista sa 59 mesta.
Obzirom na to da se Francuska sada suočava sa nestabilnim parlamentom, ostaje nejasno ko će biti sledeći premijer. Osobe iz Makronovog okruženja su u više navrata govorile da bi odbile da rade sa Melanšonom, rekavši da je njegova opcija podjednako ekstremna kao RN.
Melanšonove tri predsedničke kampanje bile su opterećene optužbama za antisemitizam. U nedavnoj anketi Ifop-a među francuskim jevrejskim glasačima, 57 odsto je reklo da bi napustilo Francusku ako bi Melanšonova stranka vladala.
Prihvatljivije lice koalicije mogao bi biti socijalista For ili Rafael Gluksman, član Evropskog parlamenta.

Šta je politika NFP-am
Što se tiče spoljne politike, NFP je obećao da će „odmah priznati“ palestinsku državu i zalagaće se da Izrael i Hamas prekinu vatru u Gazi.

NFP je vodio kampanju na ekspanzivnoj ekonomskoj platformi, obećavajući da će podići minimalnu mesečnu zaradu na 1.600 evra i da će ograničiti cenu osnovnih namirnica, struje, goriva i gasa.
Takođe se obavezao da će odustati od Makronove penzione reforme, duboko nepopularne politike koja je podigla starosnu granicu za penzionisanje u Francuskoj sa 62 na 64 godine.
Iako su se ova obećanja pokazala popularnim, data su u vreme kada bi Francuska mogla da ide u period štednje.

Francuska ima jedan od najvećih deficita u evrozoni i sada rizikuje da prekrši nova fiskalna pravila Evropske komisije, koja su suspendovana kako bi se pomoglo zemljama da se oporave od pandemije kovida i energetske krize.
Otkako je Makron raspisao izbore, finansijska tržišta su se uplašila, prvo zbog mogućnosti ekstremističke vlade, zatim od ekonomske politike tvrde levice i desnice, a RN takođe obećava ekspanzivni fiskalni program.

Pošto NFP nije osvojio dovoljno mesta da formira apsolutnu većinu, moraće da uđe u drugu koaliciju. Ovaj proces će verovatno biti frustrirajući, jer nekoliko strana koje imaju ogromne ideološke razlike pokušavaju da nađu zajednički jezik.
 

Back
Top