Srbi i Srbijanci

ziltoid

Iskusan
Banovan
Poruka
5.860

Srbi i Srbijanci

Nermin Vučelj
Srbi i Srbijanci 1
Foto: Privatna arhiva

Na novinarsku jezičku dilemu oko pojmova Srbin i Srbijanac, na internet-portalu N1, 18. januara ove godine, razrešenje je dala Mira Radojević, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i dopisna članica SANU.

Prema ovoj istoričarki, pojam Srbijanac ima negativnu konotaciju, s političkom pozadinom, čime se želi podmetnuti „razlika između Srba iz Srbije i Srba iz zapadnog srpstva“, a sve „s ciljem stvaranja slike da Srbi nisu jedinstveni“.

Profesorka dalje raskrinkava političke razloge iz prošlosti kad se, navodno, pojmom Srbijanac htelo podvući da postoje velike kulturološke razlike između Srba i Srbije i Srba iz austrougarske Vojvodine i Hrvatske.

Jedino što u svom elaborisanju ova dopisnica Srpske akademije nije spomenula jeste – šta je sa Srbijancima koji nisu Srbi. Ukoliko je istoričarka Radojević uopšte čula da oni postoje.

Nisu svi građani Srbije Srbi, kao što ni svi Srbi nisu građani Srbije.

U tom smislu je nepodesno i neumesno, kao što je to slučaj u raznim anketama i statistikama, koristiti pojam prosečan Srbin u smislu prosečnog građanina Republike Srbije, osim ukoliko se u nekom konkretnom slučaju zaista ne misli na pripadnika najbrojnijeg etniciteta.
A kako se, uglavnom, misli na celokupno stanovništvo kad se govori, na primer, o kupovnoj (ne)moći prosečnog Srbina, izgovori kako se pod tim podrazumeva građanin Srbije samo je nipodaštavanje više.


Jer, nije to tek jezičko pitanje za filološko teoretisanje, već je i duboki društveni problem koji se frustrirajuće odražava na građane Srbije koji nisu Srbi. Neprestano slušamo – srpska skupština, srpska vlada, srpska javnost.

Da li je Skupština predstavničko telo Srba ili je politički dom Republike Srbije, dakle – srbijanski? Semantički je restriktivno i politički nekorektno u tim slučajevima koristiti pridev srpski.

Suština je u sledećem: naziv Srbin nema, u semantičkom smislu, administrativno-teritorijalno ni državno-nacionalno značenje, kao što je to, na primer, naziv Francuz, te se u tom značenju epitet srpski ne bi ni mogao koristiti.

Termin nacionalnost u velikim evropskim jezicima znači državljanstvo.

Tako, biti Francuz pravno-administrativno i društveno-politički znači imati francusko državljanstvo, posedovati francuski pasoš.

S druge strane, biti državljanin Republike Srbije ne znači neminovno biti Srbin. Razlika dolazi otuda što su veliki evropski narodi u 18. i 19. veku izgradili države kao teritorijalno-administrativno-nacionalna društva građanske orijentacije, prevazilazeći regionalno-etničke zasebnosti.

Srbi u austrougarskoj Vojvodini 19. veka nazivali su Srbijancima ljude u Kneževini Srbiji (1815-1882), tj. u Kraljevini Srbiji (1882-1918), ali sami se nisu nazivali Srbijancima, što je razumljivo, budući da administrativno-politički nisu ni pripadali Srbiji, kojoj je Vojvodina priključena tek 1918. godine.

Srbi ne samo da nisu stvorili nacionalno građansko društvo, u evropejskom smislu nacionalnog kao državnog i nacionalnosti kao državljanstva, nego se, čak, i na izmaku prve četvrtine 21. veka, nalaze, državno-strateški i kulturno-ideološki, u krizi identiteta.
Otuda kao posledicu takvog stanja imamo doživljaj većinskog srpskog hrišćansko-svetosavskog etniciteta kao nacionalnog.

Međutim, takav nacion ili uopšte ne podrazumeva manjinske etnicitete (Mađari u Vojvodini), ili ih prećutno uzgredno inkorporira u svoje nacionalno biće (Bošnjaci u Sandžaku), ili ih emotivno-politički doživljava kao državne neprijatelje (Albanci u Preševskoj dolini), ili kao demografsku pretnju (kosovski Albanci).

Da li to, onda, znači da nema semantički valjanog, društveno prihvatljivog i politički korektnog termina kojim bi se imenovao državljanin Srbije a da je taj pojam izveden iz samog imena jedinstvene teritorije, koja je i sama dobila ime po većinskom narodu, kao što se, na primer, i građanin Francuske naziva Francuzem?

Ne samo da postoji takav termin, nego je on ustaljen u jezičko-društvenoj i političko-medijskoj praksi, ali ne u Srbiji nego u Crnoj Gori, u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini.

Dok crnogorski, hrvatski i bosanski govori koriste reč srbijanski da označe državno-administrativni i društveno-politički prostor Srbije, taj termin je posve izopšten iz današnje društveno-jezičke prakse srbijanskih Srba.

Etnocentrične lingviste i istoričare ne zanima to kako da političko-teritorijalno klasifikuju današnje srbijanske Mađare, Bošnjake, Albance i ostale.

Tako u Rečniku srpskoga jezika (Matica srpska) čitamo: „Srbijanac – Srbin iz Srbije; Srbijanka – Srpkinja iz Srbije“. Za Ivana Klajna, Srbijanac je izlišni varvarizam s nesumljivo podrugljivom konotacijom, nepotreban pored već postojeće imenice Srbin/Srpkinja i prideva srpski.

Uvaženi lingvista je nastojao da izvede duhovitu paralelu: Srbijanac kao Indijanac. Takođe se kao argument protiv Srbijanca navodi to što Francuz nije Francuzijanac. Paralela je jezički besmislena: Francuska nije Francuzija, zato ni Francuz nije Francuzijanac. Ali, naša država jeste Srbija, te otuda i njen stanovnik ili državljanin jeste Srbijanac.

Upotrebljavajući precizan termin srbijanski, kojim se teritorijalno i administrativno označava ono što je u vezi s Republikom Srbijom, crnogorski, hrvatski i bosansko-hercegovački mediji otklanjaju zabunu: da li je nešto srpsko u smislu da obuhvata Srbe uopšteno, ne samo srbijanske nego i crnogorske i bosanskohercegovačke Srbe, kao i one koji žive u Hrvatskoj, ili se govori o nečemu što je srbijansko, tj. u vezi s građanima Republike Srbije.

A jezikoslovcima, istoričarima i političarima savetujem da čitaju kao što je napisano – u Vukovom Rječniku: „Srbijanac – čovjek iz Srbije, srbijanski – koji je iz Srbije“.

Ta definicija se odnosila na granice ondašnje Srbije, pre 200 godina, i treba je primeniti i na granice današnje Srbije, ako je politički establišment uopšte upućen u to gde su administrativne međe Srbije u 21. veku. https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/srbi-i-srbijanci/





Ogromne su razlike između Srba iz uže Srbije (Srbijanaca) i Srba sa područja nekadašnje Austrougarske i Srba Crnogoraca. Pre svega kulturološke razlike su se pokazale nepremostive. Pan-srpski melting pot nije uspio, pa se Srbijancima sada nameću kulturološki modeli Srba van Srbije. Zato je indentitet Srbijanaca odveć ugrožen.
 
Poslednja izmena:

cronnin

Veoma poznat
Moderator
Poruka
12.634
Sta je problem biti gradjaninom Srbije?

Шта је проблем бити Србин? Зашто неко тако јако инсистира на замени постојећег идентитета, и то под неким изговорима космополитизма, док истовремено врло агресивно ради на ширењу других наци(онали)стичких идентитета?
 
Poruka
20.912

Srbi i Srbijanci

Nermin Vučelj
Srbi i Srbijanci 1
Foto: Privatna arhiva

Na novinarsku jezičku dilemu oko pojmova Srbin i Srbijanac, na internet-portalu N1, 18. januara ove godine, razrešenje je dala Mira Radojević, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i dopisna članica SANU.

Prema ovoj istoričarki, pojam Srbijanac ima negativnu konotaciju, s političkom pozadinom, čime se želi podmetnuti „razlika između Srba iz Srbije i Srba iz zapadnog srpstva“, a sve „s ciljem stvaranja slike da Srbi nisu jedinstveni“.

Profesorka dalje raskrinkava političke razloge iz prošlosti kad se, navodno, pojmom Srbijanac htelo podvući da postoje velike kulturološke razlike između Srba i Srbije i Srba iz austrougarske Vojvodine i Hrvatske.

Jedino što u svom elaborisanju ova dopisnica Srpske akademije nije spomenula jeste – šta je sa Srbijancima koji nisu Srbi. Ukoliko je istoričarka Radojević uopšte čula da oni postoje.

Nisu svi građani Srbije Srbi, kao što ni svi Srbi nisu građani Srbije.

U tom smislu je nepodesno i neumesno, kao što je to slučaj u raznim anketama i statistikama, koristiti pojam prosečan Srbin u smislu prosečnog građanina Republike Srbije, osim ukoliko se u nekom konkretnom slučaju zaista ne misli na pripadnika najbrojnijeg etniciteta.
A kako se, uglavnom, misli na celokupno stanovništvo kad se govori, na primer, o kupovnoj (ne)moći prosečnog Srbina, izgovori kako se pod tim podrazumeva građanin Srbije samo je nipodaštavanje više.


Jer, nije to tek jezičko pitanje za filološko teoretisanje, već je i duboki društveni problem koji se frustrirajuće odražava na građane Srbije koji nisu Srbi. Neprestano slušamo – srpska skupština, srpska vlada, srpska javnost.

Da li je Skupština predstavničko telo Srba ili je politički dom Republike Srbije, dakle – srbijanski? Semantički je restriktivno i politički nekorektno u tim slučajevima koristiti pridev srpski.

Suština je u sledećem: naziv Srbin nema, u semantičkom smislu, administrativno-teritorijalno ni državno-nacionalno značenje, kao što je to, na primer, naziv Francuz, te se u tom značenju epitet srpski ne bi ni mogao koristiti.

Termin nacionalnost u velikim evropskim jezicima znači državljanstvo.

Tako, biti Francuz pravno-administrativno i društveno-politički znači imati francusko državljanstvo, posedovati francuski pasoš.

S druge strane, biti državljanin Republike Srbije ne znači neminovno biti Srbin. Razlika dolazi otuda što su veliki evropski narodi u 18. i 19. veku izgradili države kao teritorijalno-administrativno-nacionalna društva građanske orijentacije, prevazilazeći regionalno-etničke zasebnosti.

Srbi u austrougarskoj Vojvodini 19. veka nazivali su Srbijancima ljude u Kneževini Srbiji (1815-1882), tj. u Kraljevini Srbiji (1882-1918), ali sami se nisu nazivali Srbijancima, što je razumljivo, budući da administrativno-politički nisu ni pripadali Srbiji, kojoj je Vojvodina priključena tek 1918. godine.

Srbi ne samo da nisu stvorili nacionalno građansko društvo, u evropejskom smislu nacionalnog kao državnog i nacionalnosti kao državljanstva, nego se, čak, i na izmaku prve četvrtine 21. veka, nalaze, državno-strateški i kulturno-ideološki, u krizi identiteta.
Otuda kao posledicu takvog stanja imamo doživljaj većinskog srpskog hrišćansko-svetosavskog etniciteta kao nacionalnog.

Međutim, takav nacion ili uopšte ne podrazumeva manjinske etnicitete (Mađari u Vojvodini), ili ih prećutno uzgredno inkorporira u svoje nacionalno biće (Bošnjaci u Sandžaku), ili ih emotivno-politički doživljava kao državne neprijatelje (Albanci u Preševskoj dolini), ili kao demografsku pretnju (kosovski Albanci).

Da li to, onda, znači da nema semantički valjanog, društveno prihvatljivog i politički korektnog termina kojim bi se imenovao državljanin Srbije a da je taj pojam izveden iz samog imena jedinstvene teritorije, koja je i sama dobila ime po većinskom narodu, kao što se, na primer, i građanin Francuske naziva Francuzem?

Ne samo da postoji takav termin, nego je on ustaljen u jezičko-društvenoj i političko-medijskoj praksi, ali ne u Srbiji nego u Crnoj Gori, u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini.

Dok crnogorski, hrvatski i bosanski govori koriste reč srbijanski da označe državno-administrativni i društveno-politički prostor Srbije, taj termin je posve izopšten iz današnje društveno-jezičke prakse srbijanskih Srba.

Etnocentrične lingviste i istoričare ne zanima to kako da političko-teritorijalno klasifikuju današnje srbijanske Mađare, Bošnjake, Albance i ostale.

Tako u Rečniku srpskoga jezika (Matica srpska) čitamo: „Srbijanac – Srbin iz Srbije; Srbijanka – Srpkinja iz Srbije“. Za Ivana Klajna, Srbijanac je izlišni varvarizam s nesumljivo podrugljivom konotacijom, nepotreban pored već postojeće imenice Srbin/Srpkinja i prideva srpski.

Uvaženi lingvista je nastojao da izvede duhovitu paralelu: Srbijanac kao Indijanac. Takođe se kao argument protiv Srbijanca navodi to što Francuz nije Francuzijanac. Paralela je jezički besmislena: Francuska nije Francuzija, zato ni Francuz nije Francuzijanac. Ali, naša država jeste Srbija, te otuda i njen stanovnik ili državljanin jeste Srbijanac.

Upotrebljavajući precizan termin srbijanski, kojim se teritorijalno i administrativno označava ono što je u vezi s Republikom Srbijom, crnogorski, hrvatski i bosansko-hercegovački mediji otklanjaju zabunu: da li je nešto srpsko u smislu da obuhvata Srbe uopšteno, ne samo srbijanske nego i crnogorske i bosanskohercegovačke Srbe, kao i one koji žive u Hrvatskoj, ili se govori o nečemu što je srbijansko, tj. u vezi s građanima Republike Srbije.

A jezikoslovcima, istoričarima i političarima savetujem da čitaju kao što je napisano – u Vukovom Rječniku: „Srbijanac – čovjek iz Srbije, srbijanski – koji je iz Srbije“.

Ta definicija se odnosila na granice ondašnje Srbije, pre 200 godina, i treba je primeniti i na granice današnje Srbije, ako je politički establišment uopšte upućen u to gde su administrativne međe Srbije u 21. veku. https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/srbi-i-srbijanci/





Ogromne su razlike između Srba iz uže Srbije (Srbijanaca) i Srba sa područja nekadašnje Austrougarske i Srba Crnogoraca. Pre svega kulturološke razlike su se pokazale nepremostive. Pan-srpski melting pot nije uspio, pa se Srbijancima sada nameću kulturološki modeli Srba van Srbije. Zato je indentitet Srbijanaca odveć ugrožen.
Građani Srbije koji nisu Srbi mogu da budu ili to što jesu, ili i Drugosrbijanci uz to što jesu jer Srbijanaca uopšte i nema, pa nije moguće pripadati grupi koja ne postoji. Ne postoje elementi Praznog Skupa. Dokaz je veoma prost - ne postoje ljudi koji bi sami sebe smatrali Srbijancima a da se ne identifikuju sa Drugom Srbijom, a i oni sami za sebe lepo kažu da su Drugosrbijanci, kao na primer @Emilia Marty. Naziv za elemente praznog skupa uopšte nije potreban jer ih nema.

Profesor Aljoša Mimica, Hrvat iz Kruga Dvojke koji je kovanici Druga Srbija i udahnuo život je primer nekoga ko nije Srbin, a bio je građanin Srbije i identifikovao se sa njom, pa bi bi eventualno mogao sa bude Srbijanac da ga termin Drugosrbijanac ne opisuje mnogo tačnije. Uzgred budi rečeno, kovanica “Druga Srbija” ima veoma intrigantno poreklo: samu sintagmu “Druga Srbija” je prvi u pisanoj formi upotrebio ministar spoljnih i unutrašnjih poslova NDH, Pavelićev poslanik kod Hitlera, Mladen Lorković.
 
Poslednja izmena:

ziltoid

Iskusan
Banovan
Poruka
5.860
Druže @ziltoid ne postoji nekakav srbijanski identitet. To prvo.
Prvo, još jednom li me osloviš sa "druže", ja ću sa svoje strane prekinuti svaku konverzaciju s tobom pošto sam te više puta zamolio da to ne radiš jer ti i ja nismo nikakvi drugovi, naprotiv.
Drugo, naravno da srbijanski indentitet postoji. Kao što postoji lički ili bosanski indentitet, tako postoji i srbijanski. Međutim, srbijanski indentitet se negira; eto i ti ga negiraš. To je trend. Već tridesetak godina se u Srbiji na razne načine nameće model zasnovan na šešeljevskom modelu srpstva iz devedesetih, nazvaću ga "turbo-srpski", a koji ide uz odgovarajuću muziku, filmove itd., dok ovakvi sadržaji na televiziji u udarnim terminima skoro da više i ne postoje:

 

cronnin

Veoma poznat
Moderator
Poruka
12.634
Drugo, naravno da srbijanski indentitet postoji. Kao što postoji lički ili bosanski indentitet, tako postoji i srbijanski. Međutim, srbijanski indentitet se negira; eto i ti ga negiraš. To je trend. Već tridesetak godina se u Srbiji na razne načine nameće model zasnovan na šešeljevskom modelu srpstva iz devedesetih, nazvaću ga "turbo-srpski", a koji ide uz odgovarajuću muziku, filmove itd., dok ovakvi sadržaji na televiziji u udarnim terminima skoro da više i ne postoje:

Идентитет Србијанца је хибридан, обухвата више регионалних идентитета и није одређен никаквом природном ни културолошком границом, већ линијама окупационих зона империјалистичких сила. Зато га нема смисла потенцирати. А баш зато га ти и потенцираш, јер по инструкцијама из амбасаде морате на све могуће начине да истичете разједињавајуће факторе у Срба.
 
Poruka
20.912
Prvo, još jednom li me osloviš sa "druže", ja ću sa svoje strane prekinuti svaku konverzaciju s tobom pošto sam te više puta zamolio da to ne radiš jer ti i ja nismo nikakvi drugovi, naprotiv.
Drugo, naravno da srbijanski indentitet postoji. Kao što postoji lički ili bosanski indentitet, tako postoji i srbijanski. Međutim, srbijanski indentitet se negira; eto i ti ga negiraš. To je trend. Već tridesetak godina se u Srbiji na razne načine nameće model zasnovan na šešeljevskom modelu srpstva iz devedesetih, nazvaću ga "turbo-srpski", a koji ide uz odgovarajuću muziku, filmove itd., dok ovakvi sadržaji na televiziji u udarnim terminima skoro da više i ne postoje:

Da li si ti to “Srbijanac” pa da ti neko “negira identitet”? @Emilia Marty i “komšija” sami kažu da su Drugosrbijanci Zilti.
 

Khal Drogo

Veoma poznat
Poruka
10.146
Паћеница која је некад остављала отисак на крсти под ником цитадела и сам Бог зна под колико још никова, наставља "бомбардовати" форум глупим и безброј пута прежваканим темама а овдје је приложила текст неког Нермина или како се већ зове. И један нереално инфантилан и глуп текст, са једином сврхом гурања прста у око српском корпусу, како је већ уобичајено када је у питању антисрпски портал "Данас".

Ова тема је како написах прежвакана ко зна колико пута. Није спорно, термин Србијанац бјеше кроз историју присутан, користио се и у списима, у једном периоду XIX вијека бјеше и доста удомаћен у колоквијалном говору.
У данашњем времену образованији људи га не користе, користи се у правилу у комшилуку Србије од стране србофобичних политичких елита и медија, мотивисаних малициозних разлозима.
У српском језику код земаља именованх по имену народа исти термин се користи као етноним и као политоним (Француз је и етнички Француз и држављанин Француске, Шпанац је и етнички Шпанац и држављанин Шпаније, Њемац је и етнички Њемац и држављанин Њемачке итд), другачији стандард је код нација именованих по држави, значи обрнути случај, ту се као политоним на име земље додаје наставак ац (Аустријанац, Аустралијанац, Белгијанац итд).
Како су и Србија и Српска иименовани по народу не постоји нити један разуман разлог да се само у случају Срба прави изузетак.
 

Top